Не, овај пут није реч о поправци цркве. Отворио сам чланак и ради се о ктиторској служби у оближњем манастиру, са свештеником који је говорио о стрпљењу. Прочитао сам га без даха, данас ми је пало на памет.
Добро је да опет није реч о поправкама. А занимљиво је и служба за храмовни празник у оближњем манастиру, посебно оно што је свештеник говорио о стрпљењу. Вероватно, управо оно што је многима сада потребно.
Да, та служба посвећења је заиста прикладна за овакав дан. Отац је причао о стрпљењу баш онако како га ја осећам када седим на пецању и ништа не гризе сатима. Да ли вам је помогло да превазиђете оно што вас је данас мучило?
Да, и ја сам био на тој ктиторској служби. Отац је причао о стрпљењу тачно како се ја осећам када поправим стару инсталацију и не ради први пут - чекаш, прилагодиш и на крају проради. Мени је данас добро испало, као и Данијели.
Да, и ја сам је прочитао синоћ након што сам дошао кући са хора. Отац је ставио тачке на „и“ оним стрпљењем које се не учи из књига, већ из чекања. Шта вас је највише погодило у његовој беседи?
Драго ми је што кажеш, Иоана. Највише ме је погодило то што је стрпљење повезао са вечерњом молитвом, када је рекао да понекад само седиш и ћутиш, не тражећи ништа. Шта сте осетили када је говорио о „очекивању које постаје месо“?
Драго ми је да си се сетила тог дела уз вечерњу молитву, Андреа. Најконкретније ми је било када је рекао да чекање постаје тело ако се редовно молиш, чак и када ништа не осећаш. Да ли сте покушали да останете овако, само тихо, увече?
Да, Николае, сећам се и те беседе о стрпљењу – као и ти са инсталацијама. У хору, када понављамо тропер на десетине пута док не изађе чист, осећам се исто: прилагодиш се, чекаш, и коначно се смири. Да ли сте данас нешто посебно поправили?
Да, то стрпљење у пецању те заиста учи да не узимаш времена, Петер. Данас ми је то добро функционисало, посебно када сам поново осетио нестрпљење према пословима у башти. Јесте ли на крају нешто ухватили или сте само седели и чекали?
Да, покушавао сам да увече само мирно седим, како је рекла, али прве три вечери ми се чинило да време пролази преспоро и да ми мисли јуре ка пијаци. Међутим, пошто се трудим да то радим редовно, чак и овако суво, приметио сам да се ујутро будим мање узнемирен. Да ли успеваш да изговориш вечерњу молитву, а да не заспиш у столици, Марија?
