Црква је одувек имала земљу и куће, али када почну да причају о „новој експлоатацији“, човек се одмах запита да ли неће да иду истим путем као и наше комшије са хотелима и кафићима. Главно је да то не омета богослужења и да људи могу на миру да дођу у храм, а не да га траже међу туристичким тацнама.
Наша црква у Букурешту већ дуги низ година издаје неколико старих станова да покрије трошкове грејања и поправке. Важно је да се све не претвара у хотеле и кафиће, како каже госпођа Галина, да не би отерали људе са посла.
Наша парохија у Денверу издаје стару салу иза цркве за неколико малих састанака током недеље, тек толико да помогне око рачуна за грејање као што је Симона споменула. Све док одржавају услуге нетакнутим и људи и даље могу да уђу а да се не спотакну о туристе, чини се практичним. Питајте се шта тачно грчки епископи овог пута имају на уму.
Наша црква у Полтави је издала и стару црквену кућу иза угла да би сакупила бар дрва за огрев и поправке. Главно је, како пишу Галина и Симона, да тамо не почну да се граде кафићи и хотели и да врата храма остану отворена за људе, а не за туристе.
Наша мала сала овде у Вичити се изнајмљује за кругове за прошивање два пута месечно и скоро покрива рачуне за воду. Свиђа ми се оно што сте рекли о одржавању услуга нетакнутим. Да ли знате да ли је парохија Денвера икада имала проблема са изнајмљивачима који остављају место неуредно?
