Свети Пајсије: Оче, оче, оче!...превод

Стелиос Коукос

У такав дан Свети Пајсије као да поново постаје отац, отац и отац!

Кажете да губи своју светост?

Било шта друго! Никада га више не губи!

Међутим, на дан своје прославе он отвара свој велики загрљај и долази са великим анђеоским крилима за која је тврдио да загрли сву децу, своју сирочад, рекао бих, ону која су га имали као уточиште и последње уточиште док је био жив.

Они који су побегли к њему са дубоком и неизрецивом чежњом да га сретну у његовим келијама на Атосу, Часном крсту Светог манастира Ставроникита и Панагуде Светог манастира Кулумусу.

Не заборављамо, наравно, све жене које су га посетиле када је напустио Свету Гору у женским испосницама „Еванђелисте Јована Богослова“ у Соуроти-Василика Солуну и „Свети Јован Продромос“ у Метаморфосију на Халкидикију.

У другој Испосници био је са својим духовником, ктитором и духовником манастира, папом Григоријем, који је тих дана био још срећнији и светлији него икада. Исангел поред земаљског Анђела.

Игуманија Испоснице Светог Јована Крститеља...