Епископ Мелитински Максим: Наша сећањапревод

Наша сећања
Максима Пафилиса, епископа Мелитинског
Говор о одломку из Јеванђеља Мат. 8.28 – 34, 9.1.
Има људи који живе у гробницама а да то не знају. Не мислим на камене гробнице, мислим на оне скривене просторе у које се човек повлачи када га је живот дуго и тешко боли, на затворене собе душе са спуштеним завесама, на тишину која се у почетку чини као уточиште, а полако постаје затвор. Савремени путник добро познаје ову географију. Шета је сваке ноћи, када затвори екран и сам са својим звуковима.
На таквом месту дешава се јеванђелска епизода Гергесенијана (Мт. 8, 28-34), само што је тамо пустош била и спољашња. Земља незнабожаца, без веза са Богом Израиљевим, и крда свиња која пасу на њеним планинама били су, за очи Јевреја, видљиви доказ да су овде божанске заповести престале да се рачунају. У овом пејзажу живела су двојица опседнутих. Изван града, далеко од друштва, готово одсечени од себе. Пролазници су избегавали тај пут. А ко би им замерио?
Оно што је најшокантније...



