Наше сопствене гробницепревод

Максим Пафилис, епископ мелитски (превод са оригиналног грчког текста)

Беседа на Јеванђеље по Матеју 8:28–34; 9:1

Има људи који живе у гробницама а да то не знају. Не мислим на камене гробове, мислим на оне скривене пределе у које се човек повлачи када га је живот тешко и продужио, на затворене собе душе са навученим завесама, на тишину која се у почетку чини уточиштем, а полако постаје затвор. Савремени путник добро познаје ову географију. Шета њоме свако вече, када угаси екран и остане сам са буком самог себе.

На таквом месту дешава се јеванђелска епизода Гергесенијана (Мт. 8, 28-34), само што је тамо пустош била и спољашња. Земља незнабожаца, без веза са Богом Израиљевим, и крда свиња која су пасла на њеним планинама били су, за очи Јевреја, видљиви доказ да су овде божанске заповести престале да се рачунају. Унутар овог пејзажа живела су два демона. Изван града, далеко од друштва, одсечени скоро чак и од самог себе. Пролазници су избегавали тај пут. А ко би им замерио?

Оно што највише шокира на њиховој слици је губитак имена.…