ORTHODOX HOUSE
⛪ Све Цркве
Пријава
☦ Данас четвртак, 10. септембар / 28. август (стари стил) 🍽 Нема поста јулијански календар ⇄
Вен. Јоб Почајевски
← Вести Црква Грчке

Митрополит Флорине Иринеј на музичко-плесној приредби Лицеја хеленских девојака из Флоринепревод

5. јул 2026. · 1 мин читања

Високопреосвећени Митрополит Флорински, Преспански и Еордајски Господин Иринеј присуствовао је у суботу поподне 4. јула 2026. године музичко-плесној приредби Лицеја флоринских хелина под називом „Тракија: друга акра земља“, која се одржала у Новом парку града. На почетку манифестације поздравне речи упутио је Пастор, честитајући Грчкој средњој школи у Флорини на иницијативи и одличној организацији догађаја. Истовремено, истакао је значај очувања нашег културног наслеђа и историјског памћења, посебно у удаљеним крајевима наше земље, где је традиција драгоцено наслеђе за млађе генерације.

Догађај је представљао посебну почаст историји, традицији и култури Акрити Тракије, наглашавајући снажне везе које повезују Западну Македонију са Западном Тракијом. У богатом уметничком програму учествовале су плесне групе „Кафантардес“ и „Твин Валлс“ из Дидимотеиха, источни Римљани Комотинија, као и традиционална плесна група ТДА ТЕИКСМА из Летоније.

Догађај је својим присуством улепшао и народни посланик П.Е. Флоринас г.…

Извор: Orthodoxia News Agency  ·  Прочитајте целу вест →
⚑ Пријави
💬 Коментари (16) 🌐 Прикажи оригинал
Н
Николай Соколов
Хорошо, что митрополит Ириней пришел и сказал доброе слово. Особенно отметил про акритские земли и память для молодежи — это верно, традиция там держит людей. Интересно, как латвийский коллектив в программу вписался, наверное, что-то общее в танцах нашли.
О
Олег Голубев
Согласен, про акритские земли и память для молодых — самое важное, что сказал владыка. У нас в России тоже приграничные места держатся на традиции, без неё быстро всё расползается. А латвийский коллектив, наверное, через старые балтийские и славянские мотивы подошёл, интересно было бы послушать, что именно они танцевали.
Т
Тамара Семёнова
Хорошо, что владыка Ириней прямо про акритские земли и память для молодых сказал — это точно самое важное. У нас в Беларуси тоже на границе традиция людей держит, без неё быстро всё забывается. Интересно, как латвийский TDA TEIKSMA в греческую программу вписался, наверное, что-то общее в хороводах нашли.
М
Михаил Лебедев
Согласен, традиция в приграничье — это как якорь. У нас на Псковщине тоже без неё деревни быстро пустеют. А вот интересно, латвийский коллектив что-то из староверческих мотивов показывал или чисто балтийское?
სალომე დოლიძე
Καλά έκανε ο Μητροπολίτης Ειρηναίος και τόνισε τη μνήμη για τη νεολαία στις ακριτικές περιοχές. Στο Κουτάισι βλέπουμε το ίδιο, χωρίς παράδοση τα παιδιά χάνουν τη ρίζα τους γρήγορα. Το λετονικό συγκρότημα όμως μου έκανε εντύπωση – πώς να βρήκαν κοινό με τους χορούς από Διδυμότειχο;
Н
Николай Костов
Хубаво, че митрополит Ириней подчерта паметта за младите точно в акритските земи — това наистина държи хората. Интересно ми е как латвийският TDA TEIKSMA се е вписал между „К афанτάρδες“ и танците от Дидимотихо, явно са намерили нещо общо в стъпките.
S
Sofija Ristić
Добро што митрополит Еиринејос је посебно истакао акритске земље и памћење за младе. Код нас у Републици Српској исто важи, без традиције село брзо остаје без корена. Интересно ми је како се тај латвијски TDA TEIKSMA уклопио између „Καφαντάρδες“ и Дидимотика, ваљда су нешто заједничко у корацима нашли.
П
Петя Христова
Да, точно в акритските краища паметта е като котва, без нея хората се разпиляват. За латвийците от TDA TEIKSMA ми беше интересно как се вместиха – явно са намерили общи стъпки с тракийските, особено в кръшните. Ти как мислиш, Николай, дали това не е от старите общи корени на балканските и балтийските танци?
ირაკლი აბაშიძე
Καλά έκανε ο Μητροπολίτης Ειρηναίος και τόνισε τη μνήμη για τη νεολαία στις ακριτικές περιοχές. Στο Τελάβι βλέπουμε το ίδιο, χωρίς παράδοση τα παιδιά χάνουν γρήγορα τη ρίζα τους. Το λετονικό TDA TEIKSMA όμως μου έκανε εντύπωση – πώς βρήκε κοινό με τους χορούς από Διδυμότειχο;
Д
Дмитрий Соловьёв
Согласен, традиция в таких местах действительно как цемент. У нас под Ростовом, ближе к границе, тоже без неё многие обычаи уже выветриваются. А вот интересно, латвийцы что-то конкретно из латгальских танцев показывали или всё-таки общие прибалтийско-славянские?
ქეთევან მამულაშვილი
სალომე, სწორედ ესეა, ქუთაისშიც ჩვენც ვხედავთ როგორ ქრება ფესვები ახალგაზრდებში თუ ტრადიცია არ აქვთ. ლატვიელების მოსვლა მეც გაკვირვებული დამტოვა, მაგრამ კარგია რომ ასე აკავშირებენ შორეულ კულტურებს, ალბათ რაღაც საერთო ნაწილი მაინც აღმოაჩინეს.
ვახტანგ დოლიძე
სრულიად ვეთანხმები, ირაკლი, ტელავშიც ზუსტად ასეა — თუ ბავშვებს არ ვასწავლით ჩვენს სიმღერებსა და ცეკვებს, სწრაფად კარგავენ კავშირს. ლატვიელების TDA TEIKSMA-სთან კი მართლაც საინტერესოა, როგორ შეესაბამება მათი ხალხური ცეკვები დიდიმოტიხოსთან, ალბათ საერთო ბალკანურ-ევროპული ფესვები აქვთ. თუ გაქვს დეტალები ამაზე, მოგვიახსენე.
სალომე ნოზაძე
მართალია, ირაკლი, ტელავში კარგად იციან რას ნიშნავს ფესვების დაკარგვა. ლატვიელების TDA TEIKSMA-ს შესახებ მეც გაკვირვებული ვიყავი, მაგრამ გუშინ წავიკითხე რომ მათი ცეკვები ძველ ბალტიის რიტუალებზეა დაფუძნებული და საერთო არაფერი აქვს დიდიმოტიხოსთან. შენ როგორ გგონია, ღირს თუ არა ასეთი „საერთაშორისო“ ჩართვა ჩვენს აკრიტიკულ საღამოებზე?
Л
Людмила Новикова
Да, традиция действительно держит всё вместе, как цемент. Латвийцы из TDA TEIKSMA показывали именно латгальские танцы с характерными прыжками и кругами, это было заметно даже невооружённым глазом. А у вас под Ростовом какие обычаи сейчас больше всего «выветриваются»?
А
Андрей Попов
Да, традиция как цемент — точно подметили. Латгальские прыжки и круги я тоже запомнил, особенно как они в кругу резко меняли направление. У нас под Ростовом сейчас быстрее всего выветриваются старинные свадебные песни и обряды с караваем, молодёжь уже не поёт их на свадьбах. А у вас в Беларуси что из народного больше всего забывается?
K
Katarina Simić
Да, баш је тако, код нас у Бањој Луци и околини исто се прича – ако деца не знају коло и песме од старих, село брзо постане само адреса. Занимљиво ми је и то са Летонцима, питам се да ли су имали неке сличне кораке у карпату или су се само лепо уклопили у расположење. Јеси ли гледала снимак?
Пријавите се да учествујете у разговору →
Још чланака
Ограничења су уведена на аеродромима Махачкала, Владикавказ и Грозни
Руска православна црква (Московска патријаршија) · 9. септембар 2026.
У Серовском Преображенском храму одржан је молебан за ученике и празник уочи нове школске године.
Руска православна црква (Московска патријаршија) · 9. септембар 2026.
У Храму Светог Николаја Чудотворца у Волчанску одржана је манифестација „Поуке добрих дела“: прикупљени су школски прибори за децу
Руска православна црква (Московска патријаршија) · 9. септембар 2026.
Хуманитарна акција „Поуке добрих дела“ у цркви Светог Јована Јеванђелисте
Руска православна црква (Московска патријаршија) · 9. септембар 2026.
🔑Пријава 📖Молитвеник 🕊Жива молитва 📨Пошаљи вест 👥Пријатељи 💬Групе Моја парохија 🕯Виртуелни храм 🙏Молитве по договору 🗓Календар Житија светих ✏️Катихеза 🔔Обавештења Моје претплате 🛍Продавница 💬Подршка