Епископ Мелитински Максим: „Бреме које други носе“превод

"Терет који други носе"

Максима Пафилиса, епископа Мелитинског

Говор о одломку из Јеванђеља Мат. (9:1-8)

У јеванђељском одломку шесте недеље по Матеју видимо снагу пријатељства. Моћ оних који нас воле и који нас могу довести до истине и спасења. Неки су га, каже Јеванђеље, подигли без питања и акредитива. Ово је први догађај одломка, пре сваке речи и сваког чуда, човека носе други, „επι κλινης βεβλημενον“ (Мт. 9, 2). Залиха има своју суровост, каже „одбачена“, односно бачена на кревет, док остављате нешто за шта више не очекујете да ће вам бити корисно. Колико је година трајала његова непокретност, наратив не открива. Оставља нам, међутим, да јасно схватимо да он сам није тражио никакво чудо, није рекао ни реч. Носили су га. Кретање ка Христу учињено је чудним ногама.

Нада ретко умире изненада, она се смањује, као што се гаси светлост у просторији у којој више нико не отвара прозоре. Паралитичар Јеванђеља је стигао, како се чини, у оно унутрашње подручје где човек престаје да очекује, а овај престанак је болест...