Борровед Радианцепревод

Максим Пафилис, епископ мелитски (превод са оригиналног грчког текста)

Беседа на Јеванђеље по Матеју 5,14-19

У катакомбама није било кандила. Само уљаница, гурнута у нишу ископану у седри, а лица свуда која миришу на влагу, хлеб, смрт. То је било све. Па ипак, нико не зна како, та слабашна светлост се уздигла на површину империје и пореметила њен сан. Са бакљама су га прогонитељи тражили, али га нису нашли, јер је горео у људима. Три века је трајао овај парадокс, године крви, а онда заиста, испод сандала незнабожаца, без храма, без титуле, у земљи је успостављена Црква, као никада од тада.

После смо изашли из рупа. Жмиркали смо на сунцу и прво што смо помислили било је да градимо блиставе храмове и мозаике и куполе које су живеле са небом, а поред њих судове, достојанства, протоколе. Загрлили смо се чврсто, природно, скоро божански одређено, снагом. Обукла нас је у пурпур, ми смо јој дали мир. Попут свиленог покривача, тешка, византијска величанственост се ширила по хришћанским заједницама, док је испод тихо деловало световно тровање,...