Колико год да је тешко, мислим да је тај гелер који је остао у њој држи везану за тај дан сваког јутра када се пробуди. Страшно ми је шта је издржао у Беслану. Нека му Бог да снаге да живи са њим.
Да, Теодора, мислио сам исто – тај гелер је вероватно сваког јутра буди у боловима и враћа је у 1. септембар 2004. Читао сам да је Ирина научила да живи са тим, али ипак... какав терет. Дај Боже да то лакше поднесе.
