2. Солнце

Пре изласка сунца постоји тама и ноћ, али како сунце излази, тама се повлачи и светлост сија. Тако је пре доласка Христа, који је праведно Сунце, тама прекрила целу васељену и ноћ је била дубока. Али чим је ово најсјајније Сунце засијало и испустило своје најтоплије зраке над читавом васељеном, освануо је најповољнији и најслађи дан за наше душе. Тада се испунила пророчка реч: „Људи који ходе у тами видеће светлост велику; онима који живе у земљи и сенци смрти, светлост ће засијати“ (Ис.9:2; Мт.4:16). „Ноћ прође и дан се приближи; зато одбацимо дела таме и обуцимо се у оружје светлости. Као и дању, понашајмо се пристојно, не упуштајући се у пир и опијање, ни у чулност и раскалашност, ни у свађе и завист; него се обуцимо Господа нашег Исуса Христа, и не претварајте се у тело“ (Не претварајте се у телесну бригу). 13:12–14). Поступајмо и ми по апостолском опомену и будимо синови светлости и дана. Сви људи ходају пред сунцем који сија на небесима, а сунце гледа у све и свакога. Тако људи ходе пред Богом, који је свеприсутан и гледа на све, и шта год ко чини, мисли, почиње или замисли, све очи Господње виде. „Господ је погледао с неба и видео све синове људске. Из свог припремљеног обитавалишта погледао је на све који су живели на земљи. Онај који је створио срца њихова и разматра сва дела њихова“ * (Пс. 33:13-15). И још: „Очи су твоје отворене за све путеве синова човечјих, да свакоме наградиш по путевима његовим и по плоду дела његових“ (Јер. 32:19). И опет: „Очи Господње су десет хиљада пута светлије од сунца и гледају на све путеве људске и продиру у скривена места. Он је знао све пре него што је створено, као и после тога“ (Сир 23,27-29). Морамо пред Богом, као пред свевидећим и награђивачем свакога на његовом путу, ићи са стрепњом, страхом и страхопоштовањем, и чинити шта год Његова света воља хоће, да не разгневимо Његово Величанство. „Пазите, дакле, да пажљиво ходите, не као безумни, него као мудри“, каже нам апостол (Еф. 5:15). О човече! Бог те гледа и без обзира шта радиш, шта мислиш, шта почињеш, шта замислиш, шта волиш, шта мрзиш, чиме се тешиш и чиме се вређаш, шта тражиш, од чега бежиш, како се понашаш према Њему, свом Творцу, како се понашаш према ближњему, Он види. Како и шта говориш, како и шта питаш и одговараш, он чује и наградиће те по твом путу и ​​према плоду твојих подухвата. „Види...“, љубљени, „поступај... пажљиво, не као будале, већ као мудри!“ Кад сунце сија на небу, све је јасно. Сви виде пут којим треба да иду, куда да иду, шта да раде и шта да избегавају. Он види, разликује једно од другог, и корисно од штетног, итд. „Човек излази на посао и на посао до вечери“ (Пс. 103:23). Тако бива у души, коју Христос, праведно Сунце, просветљује. Таква душа све види јасно, познаје чар и сујету овога света, познаје добро и зло, порок и врлину, штету и корист, пут у пропаст и пут у живот вечни који води, и чини дела која су Богу угодна и себи корисна. Реч Божија је тако слатка таквој души као што је сам Бог. Таква душа све пријатно и драго у овом свету сматра ништавним, сећајући се речи Спаситељеве: „Шта је добро човеку ако сав свет добије, а душу своју изгуби?“ (Матеј 16:26) – и увек тежи блаженој вечности. Она има само једно на уму, како да угоди Богу, свом Створитељу, и да буде међу спасеним. Блажена је душа која је просветљена Божанском светлошћу! Кад сунце зађе, настаје ноћ и тама. Тада људи не виде ништа, не разликују једно од другог, и ходају као слепци, падају у јарак и не знају како да избегну зло. Ово је стање оних душа у којима није засијала Христова светлост! Дотичу се као слепци, не одвајају добро од зла, не праве разлику између користи и штете и падају са греха на грех. Они се хватају за оно што је само по себи ништа, а остављају по страни оно што је велико. Они мисле да иду правим путем, али не знају да их то води у јаму уништења. То су, у суштини, они који су се сјединили са сујетом овога света и само уче како да сакупе велико богатство, заслужују високе почасти, постану славни на овоме свету итд., али се мало брину о вечној ризници спасења и сматрају да је то последња ствар. Ово је вредно изненађења, тачније жаљења! Они виде да они који умиру и одлазе из овога света остављају све на свету и остављају свет голи, као што су и ушли у свет. Међутим, толико се труде да се обогате, као да ће заувек живети у миру. И изненађујуће је да се у таквој сујети не збуњују незнабошци, који немају наде, него што то чине хришћани, призвани на живот вечни и вечне благослове, о чему увек слушају у Јеванђељу. О јадни и проклети човече! Зато што не видите превару овог света, ви јурите за оним што је мало и убрзо нестаје као дим. Како остављаш оно што је истина и остаје заувек! Све што имамо на овом свету, осим саме врлине, напушта нас, али оно што примимо у вечности никада неће бити одвојено. Али да би се човек ослободио таквог слепила и таме и просветлио светлошћу Христовом, треба да приступи Христу, Светлости Истинитој, и да Га са слепима замоли: „Помилуј нас, Господе, Сине Давидов!“ (Матеј 20,30), и увек гледајте на пример светог живота Његовог, и следите Његове свете стопе. Тада ће истинска Светлост – Христос, просветлити таквог човека. Јер када имамо светлост испред себе и погледамо је, просветљени смо. Тако и душа, када дође до Христа и погледа слику пресветог живота Његовог и пође за Њим, бива просветљена Његовом светлошћу. Што смо ближе светлости, то постајемо просветљенији. Светлост је Христос. Ко се приближи овој Светлости постаће просветљенији и неће више ходати у тами. „Ја сам светлост свету; ко иде за мном, неће ходити у тами, него ће имати светлост живота“ (Јован 8:12). Јер ко ходи у Христу, неће ходити у тами, али ко се удаљава од ове Светлости, сигурно ће ходити у тами. Сунце греје цело небо и, такорећи, оживљава. Тако Бог, вечно Сунце, топлином своје љубави греје и оживљава сву творевину, а највише људски род. „Јер у Њему живимо и крећемо се и постојимо“ (Дела 17:28). А највише је излио на нас сву топлину своје љубави, пославши нам Сина Свога Јединородног – нама који смо отишли ​​од Њега и страдали. „Јер Бог је тако заволео свет да је дао Сина свог Јединородног, да ниједан који верује у њега не погине, него да има живот вечни. Јер Бог није послао Сина свога на свет да осуди свет, него да се свет спасе кроз њега“ (Јован 3:16–17). „Хвалите Господа, сви народи, хвалите Га сви народи, јер је милост Његова према нама непоколебљива, и истина Господња је довека“ (Пс. 116:1-2). Хвали и тебе, душо моја, Господу! Нека је благословено име Господње од сада до века! Мисли, хришћане, о овој великој ствари и хвала Богу! Сви гледају у сунце и желећи да се угреју његовом топлином, посежу за њим. Тако и сви верни гледају у Бога и греју се топлином Његовог милосрђа. „Очи свих уздају се у Тебе, и Ти им дајеш храну у своје време; Ти отвараш руку Своју и наситиш све живо по својој вољи“ (Пс. 144:15-16). „Услиши нас, Боже, Спаситељу наш, надо свих крајева земље и оних који су у мору далеко“ (Пс. 64:6). И ти, хришћане, подигни своје очи ка Богу – нека те загреје топлина милости Његове – и чешће говори пророку из дубине срца: „Подигох очи своје на Тебе, који живиш на небесима! Гле, као што су очи слугу упрте у руке својих господара, као што су очи слуге упрте у руке својих господара, тако су очи слушкиње управљене, тако су очи слушкиње управљене на руке наших, док Господ не упери очи у Господа наше. помилуј нас“ (Пс. 122:1-2). Без сунца ниједан плод не расте нити сазрева. Дакле, без Бога, вечног Сунца, ниједно добро дело не почиње, не чини се, нити се остварује. Наша добра жеља, наш добар почетак, средина и крај су Његово дело. Он почиње, ради и завршава у нама. Без Њега не можемо учинити ништа: „јер без Мене не можете учинити ништа“ (Јован 15:5). Зато, Хришћанине, научи: 1) Да препознаш своју слабост, проклетство и безначајност, да препознаш да и сам ниси ништа друго до осушено дрво које не може да роди. 2) Научите се понизности из овога. 3) Свако добро дело које си учинио или чиниш припиши само Богу – да не присвојиш Његово дело за себе, и да не украдеш Његову славу, и тако не грешиш озбиљно. 4) У свако доба уздиши Богу – нека не одузме своју свемоћну руку од тебе, јер ћеш без помоћи Божије пасти у грех од греха. Понављајте често молитву псалмопевца: „Не остави ме, Господе Боже мој, не одступи од Мене, у помоћ ми приди, Господе спасења мога!“ ( Пс. 37:22–23 ). 5) Када ти Бог пошаље невољу, тугу и тугу, Он хоће да те исправи и створи као дрво плодно. Будите стрпљиви са својим Господом док трпите лекара који вас лечи горким леком. Горки лек је туга и туга за тело, али њиме се лечи болесна душа. „Уздајте се у Господа, будите храбри, и нека се учврсти срце ваше, и уздајте се у Господа“ (Пс. 26:14). Сунце никада не зауставља своје кретање, већ се увек креће од истока ка западу и емитује своју светлост и топлоту у небо. Исто тако, Бог никада не престаје да чини добро и увек чини добро нама – таква је Његова природа. Бог је суштински добар, тако да „нико није добар, ... само Бог сам“ (Матеј 19:17), по сведочењу Спаситеља, и стога не може а да не чини добро. Сунце сија и емитује своју топлину и на зле и на добре. Тако вечно Сунце, Бог, чини добро и зло, побожно и зле. „Благосиљај Господа, душо моја“ (Пс. 102:1). Угледајмо се и на Створитеља свога у томе и чинимо добро и добрима и злима, онима који нас љубе и мрзе, по упозорењу Апостола: „Угледајте се на Бога као деца љубљена“ (Еф. 5, 1). „Јер Он чини да сунце Своје излази на зле и на добре, и даје кишу на праведне и на неправедне“ (Матеј 5:45). Сунце емитује топлоту подједнако на све ствари. Али неке ствари се топе од његове топлоте као восак, док се друге стврдну као глина. Дакле, Бог подједнако чини добро свима и шаље топлину своје доброте. Али једни људи омекшају Његовом добротом и покају се, а други отврдну и пропадну, као што је, на пример, отврднуо и пропао фараон, што се данас дешава у свету. „О човече!...Или занемарујеш богатство и доброту, кротост и дуготрпљење Божије, не слутећи да те доброта Божија води ка покајању?“ (Рим. 2,3-4) Чувај се, човече, да не будеш отврднут добротом Божјом, него се радије подстакни на покајање и размишљај о дуготрпљењу Божијем ради свог спасења! Сунце у чистој и мирној води је јасно видљиво и приказан је његов лик. Тако се Бог, вечно Сунце, јавља у тихој, непорочној и чистој души и у њој слика Свој лик. „Љубљени, имајући ова обећања, очистимо се од сваке прљавштине тела и духа, савршавајући светост у страху Божијем“, подстиче нас апостол (2. Кор. 7,1). Нека Бог, вечно Сунце, обитава у нама, и нека се у нама слика Његов свети лик. Крупне и густе ствари не могу да приме сунчеву светлост: земља, камени и дрвени зидови и тако даље. Али стакло, чиста вода, кристал итд., напротив, садрже. Исто тако, ум, помрачен гресима и пожудама овога света, не може да прихвати Божје просветљење. Слично се уклапа у слично. „Зато је речено: „Пробуди се ти који спаваш и устани из мртвих, и Христос ће те осветлити“ (Еф. 5, 14) Покај се и покајањем и сузама очисти душу своју, и одагни облак сујетних помисли својих – и тада ће те Христос просветлити! Што се сунце више приближава, то је сенка мања, а што се више удаљава, сенка је већа. А кад сунце зађе, сенка нестане. Дакле, што се више Бог приближава човеку, то човек мање постаје у себи, утолико се више понизује и понизује. Он увиђа своју недостојност и безначајност и Божије величанство и зато се понизује. Напротив, што се Бог више удаљава од човека, човек је више узвишен, узвишен и горд. А када се Бог потпуно удаљи од човека, човек гине, као што нестаје сенка када сунце зађе. Чувај се, човече, охолости, да не паднеш као ђаво. Не буди арогантан, него се плаши. „Јер сваки који се узвисује биће понижен, а ко се понизује, биће узвишен“ (Лука 18:14). Ко жели да га сунце просветли и огреје, мора да изађе из мрачног места и стане пред сунце. Дакле, онај ко жели да буде просветљен од Бога, Вечног Сунца и загрејан топлином Његове најслађе љубави, мора да напусти таму греха, да омрзне безакони и нечисти живот, и да се обрати Њему, приступи са покајањем и скрушеношћу срца и моли се. И тада ће његово срце бити обасјано Његовом Божанском светлошћу и његово срце ће бити загрејано топлином Његове Божанске љубави. „Дођите к Њему и просветите се, и лица ваша неће се постидети“ (Пс. 33:6). Дакле, хришћани, окренимо се свим срцем Богу, просветлимо се Његовом светлошћу и загрејмо се љубављу. Болесне очи не могу гледати у сунце и видети га. Исто тако, душа болесна од лукавства, сујете, гордости, уображености, самољубља и љубави овога света не може видети вечно Божанство. Бога се види простим и здравим оком душе. Бог се, без самог Бога, не може спознати и видети. И открива се простим и нежним бебама. „Ово сам сакрио од мудрих и разборитих и открио то бебама“ (Матеј 11:25). Будимо, хришћани, прости и чисти срцем, тада ћемо видети Бога. Ко много гледа у сунце, марљиво пажљиво, очи му се потамне и оштете. Дакле, ко са радозналошћу испитује Бога, Вечно Сунце, и покуша да сазна Његове непојмљиве тајне, ум му се помрачује и он пада у велику прелест. Чувај се, човече, да искусиш оно што не треба да знаш. О Богу морамо размишљати само онако како је открила Његова Света Реч. Ко иде ка сунцу, следи сенка. Ко се удаљава од сунца, сенка се од њега удаљава. Дакле, ко год приђе Христу, Сунцу Праведном, и пође за Њим са вером и љубављу, нераздвојно ће следити мржња, злоба и прогон овога света. Свет, заслепљен лажима ђавола, не воли истину Божију. И зато, као што је мрзео и гонио Христа, саму Истину, тако мрзи и прогони хришћанина који се држи истине. Апостол је о томе написао: „И сви који желе да живе побожно у Христу Исусу биће прогоњени“ (2. Тимотеју 3:12). Међутим, вољени хришћане, не тугуј што те свет мрзи. Христос је неупоредиво већи и бољи од целог света, а љубав Његова слађа је од целог света. Кога Христос воли и помилује, мржња и злоба овога света ништа не штети. Само се увери да си Христов. Христос неће напустити своје. Толико је трпео и патио за тебе; хоће ли те оставити у твојој потреби? Чујте Његово утешно обећање Његовим слугама: „С њим сам у тузи, избавићу га“ (Пс. 90:15). А како сазнати ко је Христов, показује апостол: „Они који су Христови разапеше тело са страстима и пожудама“ (Гал. 5, 24). И опет: „Сваки који исповеда име Господње нека се удаљи од неправде“ (2. Тимотеју 2:19). Буди Христос, и цео свет, и сви ђаволи ти неће наудити, пошто је Он неупоредиво најјачи од свих, и сви земаљски и подземни дрхте пред Његовом Божанском силом. Када се небо прекрије густим и тамним облацима и дође велика олуја, чини се да нас сунце напушта. Међутим, чак и у таквим тренуцима увек емитује своје најтананије зраке на нас. Тако, када нас наиђе тамни облак и олуја искушења и покрију, изгледа да нас је Бог напустио. Али Бог не напушта свог верног ни у таквој тами, него га својом скривеном силом чува. „И веран је Бог, који неће дозволити да будете искушани више од онога што можете, него ће искушењу пружити и пут за спасење, да бисте могли да га издржите“ (1. Кор. 10:13). Не очајавај, љубљени хришћанине, када те задеси какво искушење, него се моли и призивај Га. Тада очекујте помоћ од Њега, сходно Његовом лажном обећању: „Призовите ме у дан невоље своје, и избавићу вас, и прославићете ме“ (Пс. 49,15). Бог очекује ваше стрпљење и труд у искушењу, а не малодушност и огорчење. „Уздајте се у Господа, будите храбри, и нека буде крепко срце ваше, и уздајте се у Господа“ (Пс. 26,14), без чијег савета и воље ништа не бива. Када невреме и олуја прођу, сунце нам најпријатније сија. Дакле, када олуја искушења прође, наклоност и благодат Божје доброте осећа се у људском срцу. Тада најслађа кофа у души заблиста. Тада се душа утеши, испуни миром и спокојем, као најслађа вечера. Тада ће се у таквој души „милост и истина срести, правда и мир целиваће се“ (Пс. 84:11). Тада душа куша и види „како је добар Господ“ (Пс. 33:9). Таква сладост прати искушење у људском срцу. Издржи искушење које долази, Хришћанине, и тада ћеш осетити благонаклоно и најслађе осећање у својој души. Осим тога, када гледамо у сунце, хришћани, сетимо се да је Христос Господ рекао: „Тада ће праведници засијати као сунце у царству Оца свога“ (Матеј 13:43). Изабраници Божији ће се обући у тако велику и дивну славу да ће засијати као сунце. Гледајмо очима своје душе на ову славу и презримо варљиву славу и част овога света. Превод П. Иунгеров – Редакција „Абецеде вере” Можда ће вас занимати: