Правило 6
О црквеном поступку (прихватање и разматрање оптужби против епископа).
Пошто многи, желећи да узнемире и сруше црквено лепоту, непријатељски и клеветнички измишљају извесне оптужбе против православних епископа који владају Црквама, не тражећи ништа друго него да укаљају углед свештенства и унесу пометњу међу мирним народом, због тога је Свети Архијерејски Сабор, који се састаје у Цариграду, не дозвољава да се оптужују, не допуштају да се оптужују без оптужби, није било угодно да се оптужују. против владајућих Цркава, међутим, не забрањују све. Али ако неко поднесе неку личну, односно приватну пријаву против епископа, на пример, зато што је постао жртва његове похлепе или је од њега претрпео неку другу неправду, онда се таквим оптужбама не може испитати ни личност тужиоца, ни његова вера. Јер у сваком случају, потребно је да савест епископа буде слободна, и да онај ко се прогласи увређеним, ма које вере био, добије правду.
Ако се оптужба изнесена против епископа тиче црквених питања, онда се морају испитати лица тужитеља да, пре свега, јеретици не би смели да оптужују православне епископе у црквеним стварима. Јеретицима називамо оне који су од давнина проглашавани туђима Цркви, и оне које смо потом анатемисали. И поред њих – они који су се, претварајући се да исповедају здраву веру, одвојили и формирају саборе против наших канонских епископа. Затим, ни оним члановима Цркве који су претходно осуђени и протерани за неки злочин или изопштени из свештенства или лаика такође не треба дозволити да оптужују епископа док се не очисте од оптужбе која им је пала. Исто тако, не треба дозволити онима који су раније подигнути против њих да оптужују епископа или друго свештенство све док не докажу да су невини за оптужбе које су против њих подигнуте.
Ако неки, будући да нису ни јеретици, ни изопштени, ни осуђени, ни претходно оптужени за било какав злочин, кажу да имају било какву оптужбу против епископа у црквеној ствари, онда им Свети Сабор заповеда да пре свега изнесу оптужбе пред свим епископима митрополије и пред њима да докажу своје жалбе против епископа оптуженог за било шта. Ако се деси да су епископи региона немоћни да реше жалбе које су поднете против епископа, онда нека се тужиоци обрате већем архијерејском сабору те епархије, који треба да буде сазван због тога. И не могу да поднесу оптужбу пре него што се писмено обавежу да ће трпети исту казну као и оптужени, ако се у току поступка покаже да клеветају оптуженог епископа.
Ако се неко, презревши горе наведене одлуке, усуђује да поремети царску расправу, или узнемирава судове световних поглавара или Васељенски сабор, показујући непоштовање свих епископа епархије, нека му се уопште не дозволи да буде оптужен, као да је увредио правила и нарушио црквени пристој.
Ако се оптужба изнесена против епископа тиче црквених питања, онда се морају испитати лица тужитеља да, пре свега, јеретици не би смели да оптужују православне епископе у црквеним стварима. Јеретицима називамо оне који су од давнина проглашавани туђима Цркви, и оне које смо потом анатемисали. И поред њих – они који су се, претварајући се да исповедају здраву веру, одвојили и формирају саборе против наших канонских епископа. Затим, ни оним члановима Цркве који су претходно осуђени и протерани за неки злочин или изопштени из свештенства или лаика такође не треба дозволити да оптужују епископа док се не очисте од оптужбе која им је пала. Исто тако, не треба дозволити онима који су раније подигнути против њих да оптужују епископа или друго свештенство све док не докажу да су невини за оптужбе које су против њих подигнуте.
Ако неки, будући да нису ни јеретици, ни изопштени, ни осуђени, ни претходно оптужени за било какав злочин, кажу да имају било какву оптужбу против епископа у црквеној ствари, онда им Свети Сабор заповеда да пре свега изнесу оптужбе пред свим епископима митрополије и пред њима да докажу своје жалбе против епископа оптуженог за било шта. Ако се деси да су епископи региона немоћни да реше жалбе које су поднете против епископа, онда нека се тужиоци обрате већем архијерејском сабору те епархије, који треба да буде сазван због тога. И не могу да поднесу оптужбу пре него што се писмено обавежу да ће трпети исту казну као и оптужени, ако се у току поступка покаже да клеветају оптуженог епископа.
Ако се неко, презревши горе наведене одлуке, усуђује да поремети царску расправу, или узнемирава судове световних поглавара или Васељенски сабор, показујући непоштовање свих епископа епархије, нека му се уопште не дозволи да буде оптужен, као да је увредио правила и нарушио црквени пристој.
Грчки изворник
Ἐπειδὴ πολλοὶ τὴν ἐκκλησιαστικὴν εὐταξίαν συγχεῖν καὶ ἀνατρέπειν βουλόμενοι, φιλέχθρως καὶ συκοφαντικῶς αἰτίας τινὰς κατὰ τῶν οἰκονομούντων τὰς ἐκκλησίας ὀρθοδόξων ἐπισκόπων συμπλάσσουσιν, οὐδὲν ἕτερον, ἢ χραίνειν τὰς τῶν ἱερέων ὑπολήψεις, καὶ ταραχὰς τῶν εἰρηνευόντων λαῶν κατασκευάζειν ἐπιχειροῦντες· τούτου ἕνεκεν ἤρεσε τῇ ἁγίᾳ συνόδῳ τῶν ἐν Κωνσταντινουπόλει συνδραμόντων ἐπισκόπων, μὴ ἀνεξετάστως προσίεσθαι τοὺς κατηγόρους, μηδὲ πᾶσιν ἐπιτρέπειν τὰς κατηγορίας ποιεῖσθαι κατὰ τῶν οἰκονομούντων τὰς ἐκκλησίας, μηδὲ μὴν πάντας ἀποκλείειν. Ἀλλ᾿ εἰ μέν τις οἰκείαν τινὰ μέμψιν, τουτέστιν ἰδιωτικήν, ἐπαγάγοι τῷ ἐπισκόπῳ ὡς πλεονεκτηθείς, ἢ ἄλλο τι παρὰ τὸ δίκαιον παρ᾿ αὐτοῦ πεπονθώς, ἐπὶ τῶν τοιούτων κατηγοριῶν μὴ ἐξετάζεσθαι, μήτε πρόσωπον τοῦ κατηγόρου, μήτε τὴν θρησκείαν. Χρὴ γὰρ παντὶ τρόπῳ, τό τε συνειδὸς τοῦ ἐπισκόπου ἐλεύθερον εἶναι, καὶ τὸν ἀδικεῖσθαι λέγοντα, οἵας ἂν ᾖ θρησκείας, τῶν δικαίων τυγχάνειν. Εἰ δὲ ἐκκλησιαστικὸν εἴη τὸ ἐπιφερόμενον ἔγκλημα τῷ ἐπισκόπῳ, τότε δοκιμάζεσθαι χρὴ τῶν κατηγορούντων τὰ πρόσωπα· ἵνα, πρῶτον μὲν αἱρετικοῖς μὴ ἐξῇ κατηγορίας κατὰ τῶν ὀρθοδόξων ἐπισκόπων ὑπὲρ ἐκκλησιαστικῶν πραγμάτων ποιεῖσθαι. Αἱρετικοὺς δὲ λέγομεν, τούς τε πάλαι τῆς ἐκκλησίας ἀποκηρυχθέντας, καὶ τοὺς μετὰ ταῦτα ὑφ᾿ ἡμῶν ἀναθεματισθέντας· πρὸς δὲ τούτοις, καὶ τοὺς τὴν πίστιν μὲν τὴν ὑγιῆ προσποιουμένους ὁμολογεῖν, ἀποσχίσαντας δέ, καὶ ἀντισυνάγοντας τοῖς κανονικοῖς ἡμῶν ἐπισκόποις. Ἔπειτα δέ, καὶ εἴ τινες τῶν ἀπὸ τῆς ἐκκλησίας ἐπὶ αἰτίαις τισὶ προκατεγνωσμένοι εἶεν καὶ ἀποβεβλημένοι, ἢ ἀκοινώνητοι, εἴτε ἀπὸ κλήρου, εἴτε ἀπὸ λαϊκοῦ τάγματος, μηδὲ τούτοις ἐξεῖναι κατηγορεῖν ἐπισκόπου, πρὶν ἂν τὸ οἰκεῖον ἔγκλημα πρότερον ἀποδύσωνται. Ὁμοίως δὲ καὶ τοὺς ὑπὸ κατηγορίαν προλαβοῦσαν ὄντας, μὴ πρότερον εἶναι δεκτοὺς εἰς ἐπισκόπου κατηγορίαν, ἢ ἑτέρων κληρικῶν, πρὶν ἂν ἀθώους ἑαυτοὺς τῶν ἐπαχθέντων αὐτοῖς ἀποδείξωσιν ἐγκλημάτων. Εἰ μέντοι τινὲς μήτε αἱρετικοί, μήτε ἀκοινώνητοι εἶεν, μήτε κατεγνωσμένοι, ἢ προκατηγορημένοι ἐπί τισι πλημμελήμασι, λέγοιεν δὲ ἔχειν τινὰ ἐκκλησιαστικὴν κατὰ τοῦ ἐπισκόπου κατηγορίαν, τούτους κελεύει ἡ ἁγία σύνοδος, πρῶτον μὲν ἐπὶ τῶν τῆς ἐπαρχίας πάντων ἐπισκόπων ἐνίστασθαι τὰς κατηγορίας, καὶ ἐπ᾿ αὐτῶν ἐλέγχειν τὰ ἐγκλήματα τοῦ ἐν αἰτίαις τισὶν ἐπισκόπου· εἰ δὲ συμβαίη ἀδυνατῆσαι τοὺς ἐπαρχιώτας πρὸς διόρθωσιν τῶν ἐπιφερομένων ἐγκλημάτων τῷ ἐπισκόπῳ, τότε αὐτοὺς προσιέναι μείζονι συνόδῳ, τῶν τῆς διοικήσεως ἐκείνης ἐπισκόπων ὑπὲρ τῆς αἰτίας ταύτης συγκαλουμένων· καὶ μὴ πρότερον ἐνίστασθαι τὴν κατηγορίαν, πρὶν ἢ ἐγγράφως αὐτοὺς τὸν ἴσον αὐτοῖς ἐπιτιμήσασθαι κίνδυνον, εἴπερ ἐν τῇ τῶν πραγμάτων ἐξετάσει συκοφαντοῦντες τὸν κατηγορούμενον ἐπίσκοπον ἐλεγχθεῖεν. Εἰ δέ τις καταφρονήσας τῶν κατὰ τὰ προδηλωθέντα δεδογμένων, τολμήσειεν ἢ βασιλικὰς ἐνοχλεῖν ἀκοάς, ἢ κοσμικῶν ἀρχόντων δικαστήρια, ἢ οἰκουμενικὴν σύνοδον ταράσσειν, πάντας ἀτιμάσας τοὺς τῆς διοικήσεως ἐπισκόπους, τὸν τοιοῦτον τὸ παράπαν εἰς κατηγορίαν μὴ εἶναι δεκτόν, ὡς καθυβρίσαντα τοὺς κανόνας, καὶ τὴν ἐκκλησιαστικὴν λυμηνάμενον εὐταξίαν.
Паралелна места
Ап.34377475IVВс.9171921Трул.8Антиох.141520Лаод.40Сард.4Карф.810111215181959104107128129130132Двукр.13Феоф.9