Правило 7
О службеној субординацији између свештенства различитих степена.
Пошто смо сазнали да у неким црквама ђакони имају црквене положаје и да због тога неки од њих, из безобразлука и самовоље, седе изнад презвитера, одређујемо да ђакон, чак и ако има чин, односно има било какав црквени положај, не треба да седи изнад презвитера, осим ако, представљајући личност свог патријарха или не дође на посао у неки други град, митрополита. Тада ће он, као онај који заузима то место, бити почаствован. Ако се неко усуђује да то постигне насиљем, онда, после спуштања са свог чина, нека буде последњи од свих у рангу до којег је сврстан у Цркви својој. Господ нас опомиње да се не радујемо на првом месту, по учењу које је предложио свети јеванђелист Лука у име Господа нашег и Самог Бога. Позванима је говорио следећу параболу: Кад те неко позове на венчање, не седи на првом месту, да неко од позваних не буде часнији од тебе, а да приђе онај који је тебе и њега позвао и рекао ти: дај му своје место; а онда ћеш са стидом морати да заузмеш последње место.
Али кад те позову, седи на последње место, да дође онај који те је позвао и каже: пријатељу! седи више; Тада ћеш бити почаствован пред онима који седе с тобом, јер сваки који се узвисује биће понижен, а који се понизује узвисиће се (Лк. 14, 7-11).
Нека се то исто посматра и у односу на друге свештене чинове, јер знамо да су духовни чинови супериорнији од световних.
Али кад те позову, седи на последње место, да дође онај који те је позвао и каже: пријатељу! седи више; Тада ћеш бити почаствован пред онима који седе с тобом, јер сваки који се узвисује биће понижен, а који се понизује узвисиће се (Лк. 14, 7-11).
Нека се то исто посматра и у односу на друге свештене чинове, јер знамо да су духовни чинови супериорнији од световних.
Грчки изворник
Ἐπειδὴ μεμαθήκαμεν ἔν τισι τῶν ἐκκλησιῶν διακόνους τυγχάνειν, ὀφφίκια ἐκκλησιαστικὰ ἔχοντας, ἐντεῦθέν τέ τινας αὐτῶν αὐθαδείᾳ καὶ αὐτονομίᾳ κεχρημένους πρὸ τῶν πρεσβυτέρων καθέζεσθαι, ὁρίζομεν, ὥστε τὸν διάκονον, κἂν ἐν ἀξιώματι, τουτέστιν ἐν ὀφφικίῳ τῷ οἱῳδήποτε ἐκκλησιαστικῷ τυγχάνῃ, τὸν τοιοῦτον μὴ πρὸ τοῦ πρεσβυτέρου καθέζεσθαι· ἐκτός, εἰ μὴ τὸ πρόσωπον ἐπέχων τοῦ οἰκείου πατριάρχου, ἢ μητροπολίτου, ἐν ἑτέρᾳ πόλει παραγένηται ἐπί τινι κεφαλαίῳ· τότε γάρ, ὡς τὸν ἐκείνου τόπον ἀναπληρῶν, τιμηθήσεται. Εἰ δέ τις τοιοῦτο τολμήσοι, τυραννικῷ χρώμενος θράσει, διαπράξασθαι, ὁ τοιοῦτος, ἐκ τοῦ οἰκείου καταβιβασθείς βαθμοῦ, ἔσχατος πάντων γινέσθω τοῦ, ἐν ᾧ περ καταλέγεται, τάγματος ἐν τῇ κατ᾿ αὐτὸν ἐκκλησίᾳ, τοῦ Κυρίου ἡμῶν παραινοῦντος, μὴ χαίρειν ταῖς πρωτοκλισίαις, κατὰ τὴν ἐν τῷ ἁγίῳ εὐαγγελιστῇ Λουκᾷ, ὡς ἐξ αὐτοῦ τοῦ Κυρίου ἡμῶν καὶ Θεοῦ κειμένην διδασκαλίαν. Ἔλεγε γὰρ πρὸς τοὺς κεκλημένους παραβολὴν τοιάνδε· Ὅταν κληθῇς ὑπὸ τίνος εἰς γάμους, μὴ κατακλιθεὶς εἰς τὴν πρωτοκλισίαν, μήποτε ἐντιμότερός σου ᾗ κεκλημένος ὑπ᾿ αὐτοῦ, καὶ ἐλθὼν ὁ σὲ καὶ αὐτὸν καλέσας, ἐρεῖ σοι· Δὸς τούτῳ τόπον· καὶ τότε ἄρξῃ μετ᾿ αἰσχύνης τὸν ἔσχατον τόπον κατέχειν. Ἀλλ᾿ ὅταν κληθῇς, ἀνάπεσε εἰς τὸν ἔσχατον τόπον· ἵνα, ὅταν ἔλθῃ ὁ κεκληκὼς, εἴπῃ σοι· Φίλε, προσανάβηθι ἀνώτερον· τότε ἔσται σοι δόξα ἐνώπιον τῶν συνανακειμένων σοι· ὅτι πᾶς ὁ ὑψῶν ἑαυτὸν ταπεινωθήσεται, ὁ δὲ ταπεινῶν ἑαυτὸν ὑψωθήσεται. Τὸ αὐτὸ δὲ φυλαχθήσεται καὶ ἐπὶ τῶν λοιπῶν ἱερῶν ταγμάτων· ἐπειδὴ τῶν κατὰ κόσμον ἀξιωμάτων κρείττονα τὰ πνευματικὰ ἐπιστάμεθα.
Паралелна места
IВс.18Трул.16Лаод.20