Правило 64

О томе да лаик не треба јавно да држи говор или поучава, присвајајући тиме достојанство учитеља, већ мора да се повинује институцији коју је оставио Господ и да отвори уши онима који су примили благодат речи учитељеве и да се од њих научи божанском. Јер је у једној Цркви Бог створио различите чланове, по изреци Апостола (1. Кор. 12, 27), тумачећи коју Григорије Богослов јасно показује њихов ред: „Поштујмо и чувајмо овај ред, браћо!“ Један нека буде ухо, а други језик, један рука, а други нешто друго, један нека учи, а други нека учи.” И мало даље: „И ко учи нека буде послушан, и ко дели са радошћу нека даје, а ко служи са марљивошћу. Не може свако бити језик, чему највише тежимо, не могу сви бити апостоли, не могу сви бити пророци, не могу сви бити тумачи.” И мало даље: „Зашто се правиш пастиром, будући да си овца? Зашто постајеш глава кад си нога?

Зашто се обавезујеш да водиш војску када си стављен међу ратнике?“ И на другом месту: „Мудрост заповеда: „Не жури на речима, не буди раван богатом, будући сиромашан (Прич. 23, 4), не труди се да будеш мудрији од мудрих.

Ако неко буде ухваћен да крши ово правило, нека буде изопштен на 40 дана.