Правило 64
О забрани лаицима држања јавних беседа догматског садржаја.
О томе да лаик не треба јавно да држи говор или поучава, присвајајући тиме достојанство учитеља, већ мора да се повинује институцији коју је оставио Господ и да отвори уши онима који су примили благодат речи учитељеве и да се од њих научи божанском. Јер је у једној Цркви Бог створио различите чланове, по изреци Апостола (1. Кор. 12, 27), тумачећи коју Григорије Богослов јасно показује њихов ред: „Поштујмо и чувајмо овај ред, браћо!“ Један нека буде ухо, а други језик, један рука, а други нешто друго, један нека учи, а други нека учи.” И мало даље: „И ко учи нека буде послушан, и ко дели са радошћу нека даје, а ко служи са марљивошћу. Не може свако бити језик, чему највише тежимо, не могу сви бити апостоли, не могу сви бити пророци, не могу сви бити тумачи.” И мало даље: „Зашто се правиш пастиром, будући да си овца? Зашто постајеш глава кад си нога?
Зашто се обавезујеш да водиш војску када си стављен међу ратнике?“ И на другом месту: „Мудрост заповеда: „Не жури на речима, не буди раван богатом, будући сиромашан (Прич. 23, 4), не труди се да будеш мудрији од мудрих.
Ако неко буде ухваћен да крши ово правило, нека буде изопштен на 40 дана.
Зашто се обавезујеш да водиш војску када си стављен међу ратнике?“ И на другом месту: „Мудрост заповеда: „Не жури на речима, не буди раван богатом, будући сиромашан (Прич. 23, 4), не труди се да будеш мудрији од мудрих.
Ако неко буде ухваћен да крши ово правило, нека буде изопштен на 40 дана.
Грчки изворник
Ὅτι οὐ χρὴ δημοσίᾳ λαϊκόν, λόγον κινεῖν ἢ διδάσκειν, ἀξίωμα ἑαυτῷ διδασκαλικὸν ἐντεῦθεν περιποιούμενον, ἀλλ᾿ εἴκειν τῇ παραδοθείσῃ παρὰ τοῦ Κυρίου διατάξει, καὶ τὸ οὖς τοῖς τὴν χάριν τοῦ διδασκαλικοῦ λαβοῦσι λόγου διανοίγειν, καὶ τὰ θεῖα παρ᾿ αὐτῶν ἐκδιδάσκεσθαι. Ἐν γὰρ τῇ μιᾷ ἐκκλησίᾳ διάφορα μέλη πεποίηκεν ὁ Θεός, κατὰ τὴν τοῦ Ἀποστόλου φωνήν· ἣν ὁ Θεολόγος ἑρμηνεύων Γρηγόριος, σαφῶς τὴν ἐν τούτοις τάξιν παρίστησι φάσκων· Ταύτην αἰδοίμεθα τὴν τάξιν, ἀδελφοί, ταύτην φυλάττοιμεν. Ὁ μὲν ἔστω τις ἀκοή· ὁ δέ, γλῶσσα· ὁ δέ, χείρ· ὁ δέ, ἄλλο τι· ὁ μέν, διδασκέτω· ὁ δέ, μανθανέτω· καὶ μετὰ βραχέα· Καὶ ὁ μανθάνων ἐν εὐπειθείᾳ· καὶ ὁ χορηγῶν ἐν ἱλαρότητι· καὶ ὁ ὑπουργῶν ἐν προθυμίᾳ, μὴ πάντες ὧμεν γλῶσσα, τὸ ἑτοιμότατον· μὴ πάντες Ἀπόστολοι· μὴ πάντες προφῆται· μὴ πάντες διερμηνεύωμεν· καὶ μετά τινα· Τί σεαυτὸν ποιεῖς ποιμένα, πρόβατον ὤν; τί γίνῃ κεφαλή, ποῦς τυγχάνων; τί στρατηγεῖν ἐπιχειρεῖς, τεταγμένος ἐν στρατιώταις; καὶ ἑτέρωθι· Ἡ σοφία διακελεύεται. Μὴ ἴσθι ταχύς ἐν λόγοις· μὴ συμπαρεκτείνου πένης ὢν πλουσίῳ, μηδὲ ζήτει τῶν σοφῶν εἶναι σοφώτερος. Εἰ δέ τις ἁλῷ τὸν παρόντα παρασαλεύων κανόνα, ἐπὶ ἡμέρας τεσσαράκοντα ἀφοριζέσθω.
Паралелна места
Трул.33VIIВс.14Лаод.15