Правило 32
О забрани епископима и презвитерима да евхаристију служе вином непомешаним са водом.
Уочило нам је да у јерменској земљи извршиоци бескрвног жртвовања на светој трпези доносе само вино, не мешајући га са водом, и позивају се на учитеља Цркве Јована Златоустог, који у свом тумачењу Јеванђеља по Матеју (Беседа 82) каже: „Зашто после васкрсења, зар Господ није пио друго да пије воду? воде у тајнама, Господ, показујући да је користио вино и када је поучавао светој тајни, и када је после васкрсења без причешћа принео обичну трпезу, каже: Од плода винове лозе (Мт. 26, 29) лоза рађа вино, а не воду“. Као резултат тога, они [они који доносе само вино] мисле да овај учитељ одбацује потребу додавања воде на свету жртву.
Да им од сада не завлада незнање, откривамо мисао овог оца на православан начин. Пошто је у то време постојала древна зла јерес хидропарастата, који су у својој жртви користили само воду уместо вина, овај богоносни човек је, побијајући безаконо учење ове јереси и показујући да иду против апостолског предања, саставио горњи говор. А својој Цркви, чије је пастирско вођство било поверено њему, Златоуст је пренео заповест, кад год је требало да се принесе бескрвно жртвовање, да дода воду, указујући тиме на спој крви и воде који је потекао са поштене стране нашег Искупитеља и Спаситеља Христа Бога ради оживотворења целог света греха и греха. И у свим Црквама где су засијала духовна светила, поштује се овај Богом дани поредак.
И Јаков, брат по телу Христа Бога нашега, првом коме је поверен престо Цркве Јерусалимске, и Василије, епископ Кесаријске Цркве, чија се слава разлила по целој васељени, у чину светотајинског обреда који нам је писмено дат, заповедили су да се свештена чаша на Литургији воде и вина прави. А преподобни оци, сабрани у Картагини, о томе су дефинитивно рекли: „У светој тајни нека се не приноси ништа осим Тела и Крви Господње, како је Сам Господ заповедио, то јест хлеба и вина помешаног са водом.
Дакле, ако који епископ или презвитер не поступи по обреду предатом од апостола и принесе пречисту жртву, не мешајући воду са вином, нека буде избачен као несавршено објављујући Свету Тајну и уносећи новотарију у Предање.
Да им од сада не завлада незнање, откривамо мисао овог оца на православан начин. Пошто је у то време постојала древна зла јерес хидропарастата, који су у својој жртви користили само воду уместо вина, овај богоносни човек је, побијајући безаконо учење ове јереси и показујући да иду против апостолског предања, саставио горњи говор. А својој Цркви, чије је пастирско вођство било поверено њему, Златоуст је пренео заповест, кад год је требало да се принесе бескрвно жртвовање, да дода воду, указујући тиме на спој крви и воде који је потекао са поштене стране нашег Искупитеља и Спаситеља Христа Бога ради оживотворења целог света греха и греха. И у свим Црквама где су засијала духовна светила, поштује се овај Богом дани поредак.
И Јаков, брат по телу Христа Бога нашега, првом коме је поверен престо Цркве Јерусалимске, и Василије, епископ Кесаријске Цркве, чија се слава разлила по целој васељени, у чину светотајинског обреда који нам је писмено дат, заповедили су да се свештена чаша на Литургији воде и вина прави. А преподобни оци, сабрани у Картагини, о томе су дефинитивно рекли: „У светој тајни нека се не приноси ништа осим Тела и Крви Господње, како је Сам Господ заповедио, то јест хлеба и вина помешаног са водом.
Дакле, ако који епископ или презвитер не поступи по обреду предатом од апостола и принесе пречисту жртву, не мешајући воду са вином, нека буде избачен као несавршено објављујући Свету Тајну и уносећи новотарију у Предање.
Грчки изворник
Ἐπειδὴ εἰς γνῶσιν ἡμετέραν ἦλθεν, ὡς ἐν τῇ τῶν Ἀρμενίων χώρᾳ οἶνον μόνον ἐν τῇ ἱερᾷ τραπέζῃ προσάγουσιν, ὕδωρ αὐτῷ μὴ μιγνύντες, οἱ τὴν ἀναίμακτον θυσίαν ἐπιτελοῦντες, προτιθέμενοι τὸν τῆς ἐκκλησίας διδάσκαλον Ἰωάννην τὸν Χρυσόστομον, φάσκοντα, διὰ τῆς εἰς τὸ κατὰ Ματθαῖον Εὐαγγέλιον ἑρμηνείας, ταῦτα· Τίνος ἕνεκεν οὐχ ὕδωρ ἔπιεν ἀναστάς, ἀλλ᾿ οἶνον; ἄλλην αἵρεσιν πονηρὰν πρόρριζον ἀνασπῶν· ἐπειδὴ γάρ εἰσί τινες ἐν τοῖς μυστηρίοις ὕδατι κεχρημένοι, δεικνύς, ὅτι, καὶ ἡνίκα τὰ μυστήρια παρέδωκε, καὶ ἡνίκα ἀναστάς, χωρὶς μυστηρίων καὶ ψιλὴν τράπεζαν παρετίθετο, οἴνῳ ἐχρῆτο ἐκ τοῦ γεννήματος, φησί, τῆς ἀμπέλου· ἄμπελος δὲ οἶνον, οὐχ ὕδωρ γεννᾷ· ἐκ τούτου τε τὸν διδάσκαλον οἴονται ἀνατρέπειν τὴν τοῦ ὕδατος ἐν τῇ ἱερᾷ θυσίᾳ προσαγωγήν. Ὡς ἂν μὴ καὶ ἀπὸ τοῦ νῦν κατέχοιντο τῇ ἀγνοίᾳ, τὴν τοῦ Πατρὸς διάνοιαν ὀρθοδόξως ἀποκαλύπτομεν. Τῆς γὰρ πονηρᾶς τῶν Ὑδροπαραστατῶν αἱρέσεως παλαιᾶς ὑπαρχούσης, οἳ ἀντὶ οἴνου μόνῳ τῷ ὕδατι ἐν τῇ οἰκείᾳ θυσίᾳ κέχρηνται, ἀνασκευάζων οὗτος ὁ θεοφόρος ἀνὴρ τὴν παράνομον τῆς τοιαύτης αἱρέσεως διδαχήν, καὶ δεικνὺς, ὡς ἐξ ἐναντίας τῆς ἀποστολικῆς ἵενται παραδόσεως, τὸν εἰρημένον κατεσκεύασε λόγον. Ἐπεὶ καὶ τῇ κατ᾿ αὐτὸν ἐκκλησίᾳ, ἔνθα τὴν ποιμαντικὴν ἐνεχειρίσθη ἡγεμονίαν, ὕδωρ οἴνῳ μιγνῦναι παρέδωκεν, ἡνίκα τὴν ἀναίμακτον θυσίαν ἐπιτελεῖσθαι δεήσειε, τὴν ἐκ τῆς τιμίας πλευρᾶς τοῦ λυτρωτοῦ ἡμῶν καὶ Σωτῆρος Χριστοῦ τοῦ θεοῦ ἐξ αἵματος καὶ ὕδατος κρᾶσιν παραδεικνύς, ἥτις εἰς ζωοποίησιν παντὸς τοῦ κόσμου ἐξεχύθη, καὶ ἁμαρτιῶν ἀπολύτρωσιν· καὶ κατὰ πᾶσαν δὲ ἐκκλησίαν, ἔνθα οἱ πνευματικοὶ φωστῆρες ἐξέλαμψαν, ἡ θεόσδοτος αὕτη τάξις κρατεῖ. Καὶ γὰρ καὶ Ἰάκωβος ὁ κατὰ σάρκα Χριστοῦ τοῦ Θεοῦ ἡμῶν ἀδελφός, ὃς τῆς Ἱεροσολυμιτῶν ἐκκλησίας πρῶτος τὸν θρόνον ἐνεπιστεύθη, καὶ Βασίλειος ὁ τῆς Καισαρέων ἀρχιεπίσκοπος, οὗ τὸ κλέος κατὰ πᾶσαν τὴν οἰκουμένην διέδραμεν, ἐγγράφως τὴν μυστικὴν ἡμῖν ἱερουργίαν παραδεδωκότες, οὕτω τελειοῦν ἐν τῇ θείᾳ λειτουργίᾳ ἐξ ὕδατός τε καὶ οἴνου τὸ ἱερὸν ποτήριον ἐκδεδώκασι. Καὶ οἱ ἐν Καρθαγένῃ συναχθέντες ὅσιοι Πατέρες, οὕτω ῥητῶς ἐπεμνήσθησαν, ἵνα ἐν τοῖς ἁγίοις μηδὲν πλέον τοῦ σώματος καὶ τοῦ αἵματος τοῦ Κυρίου προσενεχθείη, ὡς καὶ αὐτὸς ὁ Κύριος παραδέδωκε, τοὐτέστιν ἄρτου καὶ οἴνου ὕδατι μεμιγμένου. Εἴ τις οὖν ἐπίσκοπος, ἢ πρεσβύτερος, μὴ κατὰ τὴν παραδοθεῖσαν ὑπὸ τῶν Ἀποστόλων τάξιν ποιεῖ, καὶ ὕδωρ οἴνῳ μιγνύς, οὕτω τὴν ἄχραντον προσάγει θυσίαν, καθαιρείσθω, ὡς ἀτελῶς τὸ μυστήριον ἐξαγγέλλων, καὶ καινίζων τὰ παραδεδομένα.
Паралелна места
Ап.3Трул.81Карф.37