Правило 23
За забраната на свештенството да бара парична или друга исплата за причест.
Дека никој од епископите, презвитерите или ѓаконите, кога поучува за најчистото причестување, не треба да му наплати на причесникот пари за оваа причест или нешто друго, бидејќи благодатта не се продава и ние не учиме осветување од Духот за пари, туку мораме да го научиме без измама на оние што се достојни за Дарот. Ако се покаже дека некој од свештенството бара каква било одмазда од оној на кого му причестува најчисто, нека биде избркан како имитатор на заблудата и злосторството на Симон.
Грчки изворник
Περὶ τοῦ μηδένα τῶν εἴτε ἐπισκόπων, εἴτε πρεσβυτέρων, ἢ διακόνων, τῆς ἀχράντου μεταδιδόντα κοινωνίας, παρὰ τοῦ μετέχοντος εἰσπράττειν, τῆς τοιαύτης μεταλήψεως χάριν, ὀβολούς, ἢ εἶδος τὸ οἱονοῦν. Οὐδὲ γὰρ πεπραμένη ἡ χάρις, οὐδὲ χρήμασι τὸν ἁγιασμὸν τοῦ Πνεύματος μεταδιδόαμεν, ἀλλὰ τοῖς ἀξίοις τοῦ δώρου ἀπανουργεύτως μεταδοτέον. Εἰ δὲ φανείη τις τῶν ἐν κλήρῳ καταλεγομένων ἀπαιτῶν, ᾧ μεταδίδωσι τῆς ἀχράντου κοινωνίας, τὸ οἱονοῦν εἶδος, καθαιρείσθω, ὡς τῆς Σίμωνος ζηλωτής πλάνης καὶ κακουργίας.
Паралелни места
Ап.429IVВс.2Трул.23VIIВс.4