Правило 16
У одбацивању обичаја да у епископији нема више од 7 ђакона.
Пошто књига Дела апостола каже да су апостоли поставили седам ђакона, и пошто су оци Неокесаријског Сабора у правилима која су изнели дефинитивно рекли да „по правилу треба да буде седам ђакона, макар и град био веома велик, и у то ћете се уверити из Дела апостолских“, онда смо, упоредивши помисао отаца, нисмо нашли говор о томе да је реч служењу сакрамената, већ о служењу трпеза за потребе. У Делима апостолским пише овако: У оно време, када су се ученици умножили, настаде међу хеленистима жамор против Јевреја јер су њихове удовице биле занемарене у свакодневној расподели потреба. Тада дванаесторица апостола, сазвавши многе ученике, рекоше: Није добро за нас оставити реч Божију и бринути се за трпезе. Дакле, браћо, изаберите између себе седам познатих људи, испуњених Духом Светим и мудрошћу; Ми ћемо их поставити у ову службу, а ми ћемо непрестано остати у молитви и служби речи.
И овај предлог је био прихватљив за цео састанак; и изабраше Стефана, човека пуног вере и Светога Духа, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николаја Антиохијског, преобраћеног од незнабожаца; постављени су пред апостоле (видети Дела апостолска 6:1-6).
Објашњавајући ово, црквени учитељ Јован Златоусти овако резонује: „Невероватно је како се народ није раздвојио при избору тих људи и како апостоли нису били понижени пред њима! Али треба тачно разумети какво су достојанство имали и какву су хиротонију примили. Можда ђаконско? Међутим, ово достојанство није било. Али тада се није налазило то достојанство у црквеној служби? један епископ, већ само апостоли. Стога је, мислим, јасно и очигледно да ово име није значило ни ђаконе ни старешине.
На основу овога проглашавамо да се поменутих 7 ђакона не треба узимати за служитеље светих тајни, по наведеном учењу, већ су то они којима је поверено управљање општим потребама оних који су се тада окупљали, и у томе су нам постали узор човекољубља и бриге о потребитима.
И овај предлог је био прихватљив за цео састанак; и изабраше Стефана, човека пуног вере и Светога Духа, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николаја Антиохијског, преобраћеног од незнабожаца; постављени су пред апостоле (видети Дела апостолска 6:1-6).
Објашњавајући ово, црквени учитељ Јован Златоусти овако резонује: „Невероватно је како се народ није раздвојио при избору тих људи и како апостоли нису били понижени пред њима! Али треба тачно разумети какво су достојанство имали и какву су хиротонију примили. Можда ђаконско? Међутим, ово достојанство није било. Али тада се није налазило то достојанство у црквеној служби? један епископ, већ само апостоли. Стога је, мислим, јасно и очигледно да ово име није значило ни ђаконе ни старешине.
На основу овога проглашавамо да се поменутих 7 ђакона не треба узимати за служитеље светих тајни, по наведеном учењу, већ су то они којима је поверено управљање општим потребама оних који су се тада окупљали, и у томе су нам постали узор човекољубља и бриге о потребитима.
Грчки изворник
Ἐπειδὴ ἡ τῶν Πράξεων βίβλος ἑπτὰ διακόνους ὑπὸ τῶν Ἀποστόλων καταστῆναι παραδίδωσιν, οἱ δὲ τῆς κατὰ Νεοκαισάρειαν συνόδου οὕτως ἐν τοῖς ἐκτεθεῖσι παρ᾿ αὐτῶν κανόσι σαφῶς διεξῆλθον, ὅτι διάκονοι ἑπτὰ ὀφείλουσιν εἶναι, κατὰ τὸν κανόνα, κἂν πάνυ μεγάλη ἡ πόλις ᾖ· πεισθείσῃ δὲ καὶ ἐκ τῆς βίβλου τῶν Πράξεων· ἡμεῖς τῷ ἀποστολικῷ ῥητῷ τὸν νοῦν ἐφαρμόσαντες τῶν Πατέρων, εὕρομεν, ὡς ὁ λόγος αὐτοῖς οὐ περὶ τῶν τοῖς μυστηρίοις διακονουμένων ἀνδρῶν ἦν, ἀλλὰ περὶ τῆς ἐν ταῖς χρείαις τῶν τραπεζῶν ὑπουργίας, τῆς τῶν Πράξεων βίβλου οὕτως ἐχούσης· Ἐν ταῖς ἡμέραις ἐκείναις, πληθυνόντων τῶν μαθητῶν, ἐγένετο γογγυσμὸς τῶν Ἑλληνιστῶν πρὸς τοὺς Ἑβραίους, ὅτι παρεθεωροῦντο ἐν τῇ διακονίᾳ τῇ καθημερινῇ αἱ χῆραι αὐτῶν. Προσκαλεσάμενοι οὖν οἱ δώδεκα τὸ πλῆθος τῶν μαθητῶν, εἶπον· οὐκ ἀρεστὸν ἡμᾶς καταλείψαντας τὸν λόγον τοῦ Θεοῦ, διακονεῖν τραπέζαις. Ἐπισκέψασθε οὖν, ἀδελφοί, ἄνδρας ἐξ ὑμῶν μαρτυρουμένους ἑπτά, πλήρεις Πνεύματος ἁγίου καὶ σοφίας, οὖς καταστήσωμεν, ἐπὶ τῆς χρείας ταύτης· ἡμεῖς δὲ τῇ προσευχῇ καὶ τῇ διακονίᾳ τοῦ λόγου προσκαρτερήσομεν· καὶ ἤρεσεν ὁ λόγος ἐνώπιον παντὸς τοῦ πλήθους· καὶ ἐξελέξαντο Στέφανον, ἄνδρα πλήρη πίστεως καὶ Πνεύματος ἁγίου, καὶ Φίλιππον, καὶ Πρόχορον, καὶ Νικάνορα, καὶ Τίμωνα, καὶ Παρμενᾶν, καὶ Νικόλαον, προσήλυτον Ἀντιοχέα, οὓς ἔστησαν ἐνώπιον τῶν Ἀποστόλων. Ταῦτα διερμηνεύων ὁ τῆς ἐκκλησίας διδάσκαλος Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος, οὕτω διέξεισι. Θαυμάσαι ἄξιον, πὼς οὐκ ἐσχίσθη τὸ πλῆθος ἐπὶ τῇ αἱρέσει τῶν ἀνδρῶν, πῶς οὐκ ἀπεδοκιμάσθησαν ὑπ᾿ αὐτῶν οἱ Ἀπόστολοι· ὁποῖον δὲ ἆρα ἀξίωμα οὗτοι εἶχον, καὶ ποίαν ἐδέξαντο χειροτονίαν, ἀναγκαῖον μαθεῖν. Ἆρα τὴν τῶν διακόνων; καὶ μὴν τοῦτο ἐν ταῖς ἐκκλησίαις οὐκ ἔστιν· ἀλλὰ τῶν πρεσβυτέρων ἐστὶν ἡ οἰκονομία; καὶ τοι οὐδέπω οὐδεὶς ἐπίσκοπος ἦν, ἀλλ᾿ οἱ Ἀπόστολοι μόνον· ὅθεν οὔτε διακόνων, οὔτε πρεσβυτέρων οἶμαι τὸ ὄνομα εἶναι δῆλον καὶ φανερόν. Ἐπὶ τούτοις οὖν κηρύσσομεν καὶ ἡμεῖς, ὥστε τοὺς προειρημένους ἑπτὰ διακόνους, μὴ ἐπὶ τῶν τοῖς μυστηρίοις διακονουμένων λαμβάνεσθαι, κατὰ τὴν προερμηνευθεῖσαν διδασκαλίαν· ἀλλὰ τοὺς τὴν οἰκονομίαν τῆς κοινῆς χρείας τῶν τότε συνηθροισμένων ἐγχειρισθέντας, τούτους ὑπάρχειν· οἳ τύπος ἡμῖν κἂν τούτῳ γεγόνασι τῆς περὶ τοὺς δεομένους φιλανθρωπίας τε καὶ σπουδῆς.
Паралелна места
IВс.18Трул.7Неокес.15Лаод.20