Правило 16
Во отфрлањето на обичајот да нема повеќе од 7 ѓакони во епископија.
Бидејќи книгата Дела пренесува дека апостолите назначиле седум ѓакони, а бидејќи отците на Соборот во Неокесарија во правилата што ги поставиле дефинитивно рекле дека „според правилото треба да има седум ѓакони, дури и ако градот бил многу голем, и во тоа ќе се уверите од книгата Дела“, тогаш ја споредивме изреката на луѓето дека отците не служеле. Тајни, туку за служење на табелите за потребите. Во книгата Дела е напишано вака: Во тие денови, кога учениците се намножија, меѓу Елините се крена мрморење против Евреите затоа што нивните вдовици беа запоставени при секојдневното распределување на потребите. Тогаш дванаесетте апостоли, кога собраа многу ученици, рекоа: „Не е добро да го оставиме Божјото слово и да се грижиме за трпезите. Затоа, браќа, изберете меѓу себе седуммина познати мажи, исполнети со Светиот Дух и мудрост; Ќе ги поставиме во оваа служба и постојано ќе останеме во молитвата и служењето на зборот.
И овој предлог беше прифатлив за целата средба; и го избраа Стефан, човек полн со вера и Свети Дух, и Филип, и Прохор, и Никанор, и Тимон, и Парменес и Николај Антиохиски, обратен од незнабошците; тие беа ставени пред апостолите (види Дела 6:1-6).
Објаснувајќи го ова, учителот на црквата Јован Златоуст вака размислува: „Неверојатно е како народот не беше поделен при изборот на тие луѓе и како апостолите не беа понижени пред нив! Но, неопходно е точно да се разбере какво достоинство имаа и каква ракополагање добија. Можеби ѓаконско? Меѓутоа, ова достоинство на светецот не го имало тогаш во црквата? самец епископ, туку само апостоли Затоа, мислам, јасно и очигледно е дека ова име не значело ниту ѓакони, ниту старешини.
Поаѓајќи од ова, прогласуваме дека гореспоменатите 7 ѓакони не треба да се земаат за свештеници, според наведеното учење, туку тие се оние на кои им беше доверено управувањето со општите потреби на оние што се собраа во тоа време, а со тоа тие за нас станаа модел на човекољубие и грижа за оние на кои им беше потребна.
И овој предлог беше прифатлив за целата средба; и го избраа Стефан, човек полн со вера и Свети Дух, и Филип, и Прохор, и Никанор, и Тимон, и Парменес и Николај Антиохиски, обратен од незнабошците; тие беа ставени пред апостолите (види Дела 6:1-6).
Објаснувајќи го ова, учителот на црквата Јован Златоуст вака размислува: „Неверојатно е како народот не беше поделен при изборот на тие луѓе и како апостолите не беа понижени пред нив! Но, неопходно е точно да се разбере какво достоинство имаа и каква ракополагање добија. Можеби ѓаконско? Меѓутоа, ова достоинство на светецот не го имало тогаш во црквата? самец епископ, туку само апостоли Затоа, мислам, јасно и очигледно е дека ова име не значело ниту ѓакони, ниту старешини.
Поаѓајќи од ова, прогласуваме дека гореспоменатите 7 ѓакони не треба да се земаат за свештеници, според наведеното учење, туку тие се оние на кои им беше доверено управувањето со општите потреби на оние што се собраа во тоа време, а со тоа тие за нас станаа модел на човекољубие и грижа за оние на кои им беше потребна.
Грчки изворник
Ἐπειδὴ ἡ τῶν Πράξεων βίβλος ἑπτὰ διακόνους ὑπὸ τῶν Ἀποστόλων καταστῆναι παραδίδωσιν, οἱ δὲ τῆς κατὰ Νεοκαισάρειαν συνόδου οὕτως ἐν τοῖς ἐκτεθεῖσι παρ᾿ αὐτῶν κανόσι σαφῶς διεξῆλθον, ὅτι διάκονοι ἑπτὰ ὀφείλουσιν εἶναι, κατὰ τὸν κανόνα, κἂν πάνυ μεγάλη ἡ πόλις ᾖ· πεισθείσῃ δὲ καὶ ἐκ τῆς βίβλου τῶν Πράξεων· ἡμεῖς τῷ ἀποστολικῷ ῥητῷ τὸν νοῦν ἐφαρμόσαντες τῶν Πατέρων, εὕρομεν, ὡς ὁ λόγος αὐτοῖς οὐ περὶ τῶν τοῖς μυστηρίοις διακονουμένων ἀνδρῶν ἦν, ἀλλὰ περὶ τῆς ἐν ταῖς χρείαις τῶν τραπεζῶν ὑπουργίας, τῆς τῶν Πράξεων βίβλου οὕτως ἐχούσης· Ἐν ταῖς ἡμέραις ἐκείναις, πληθυνόντων τῶν μαθητῶν, ἐγένετο γογγυσμὸς τῶν Ἑλληνιστῶν πρὸς τοὺς Ἑβραίους, ὅτι παρεθεωροῦντο ἐν τῇ διακονίᾳ τῇ καθημερινῇ αἱ χῆραι αὐτῶν. Προσκαλεσάμενοι οὖν οἱ δώδεκα τὸ πλῆθος τῶν μαθητῶν, εἶπον· οὐκ ἀρεστὸν ἡμᾶς καταλείψαντας τὸν λόγον τοῦ Θεοῦ, διακονεῖν τραπέζαις. Ἐπισκέψασθε οὖν, ἀδελφοί, ἄνδρας ἐξ ὑμῶν μαρτυρουμένους ἑπτά, πλήρεις Πνεύματος ἁγίου καὶ σοφίας, οὖς καταστήσωμεν, ἐπὶ τῆς χρείας ταύτης· ἡμεῖς δὲ τῇ προσευχῇ καὶ τῇ διακονίᾳ τοῦ λόγου προσκαρτερήσομεν· καὶ ἤρεσεν ὁ λόγος ἐνώπιον παντὸς τοῦ πλήθους· καὶ ἐξελέξαντο Στέφανον, ἄνδρα πλήρη πίστεως καὶ Πνεύματος ἁγίου, καὶ Φίλιππον, καὶ Πρόχορον, καὶ Νικάνορα, καὶ Τίμωνα, καὶ Παρμενᾶν, καὶ Νικόλαον, προσήλυτον Ἀντιοχέα, οὓς ἔστησαν ἐνώπιον τῶν Ἀποστόλων. Ταῦτα διερμηνεύων ὁ τῆς ἐκκλησίας διδάσκαλος Ἰωάννης ὁ Χρυσόστομος, οὕτω διέξεισι. Θαυμάσαι ἄξιον, πὼς οὐκ ἐσχίσθη τὸ πλῆθος ἐπὶ τῇ αἱρέσει τῶν ἀνδρῶν, πῶς οὐκ ἀπεδοκιμάσθησαν ὑπ᾿ αὐτῶν οἱ Ἀπόστολοι· ὁποῖον δὲ ἆρα ἀξίωμα οὗτοι εἶχον, καὶ ποίαν ἐδέξαντο χειροτονίαν, ἀναγκαῖον μαθεῖν. Ἆρα τὴν τῶν διακόνων; καὶ μὴν τοῦτο ἐν ταῖς ἐκκλησίαις οὐκ ἔστιν· ἀλλὰ τῶν πρεσβυτέρων ἐστὶν ἡ οἰκονομία; καὶ τοι οὐδέπω οὐδεὶς ἐπίσκοπος ἦν, ἀλλ᾿ οἱ Ἀπόστολοι μόνον· ὅθεν οὔτε διακόνων, οὔτε πρεσβυτέρων οἶμαι τὸ ὄνομα εἶναι δῆλον καὶ φανερόν. Ἐπὶ τούτοις οὖν κηρύσσομεν καὶ ἡμεῖς, ὥστε τοὺς προειρημένους ἑπτὰ διακόνους, μὴ ἐπὶ τῶν τοῖς μυστηρίοις διακονουμένων λαμβάνεσθαι, κατὰ τὴν προερμηνευθεῖσαν διδασκαλίαν· ἀλλὰ τοὺς τὴν οἰκονομίαν τῆς κοινῆς χρείας τῶν τότε συνηθροισμένων ἐγχειρισθέντας, τούτους ὑπάρχειν· οἳ τύπος ἡμῖν κἂν τούτῳ γεγόνασι τῆς περὶ τοὺς δεομένους φιλανθρωπίας τε καὶ σπουδῆς.
Паралелни места
IВс.18Трул.7Неокес.15Лаод.20