Правило 13
Задолжителниот целибат за ѓаконите и старешините е осуден.
Дознавме дека во Римската црква е правило оние кои треба да бидат ракоположени за ѓакони или презвитери да ветуваат дека повеќе нема да имаат брачни односи со своите сопруги. Ние, следејќи го древното правило на апостолска строгост и поредок, посакуваме законскиот брак на посветените сопрузи да продолжи да остане нераскинлив и во никој случај не ја уништуваме нивната заедница со нивните сопруги и не ги лишуваме од брачна интимност во соодветни моменти. Затоа, ако некој се покаже достоен за ракополагање во чин ипоѓакон, или ѓакон или презвитер, нека не биде спречен да влезе во овој степен затоа што живее со својата законска сопруга. И да не бараме од него при неговото ракополагање обврска да остави законска брачна интимност со сопствената жена, за да не бидеме принудени со тоа да го навредуваме бракот што го воспоставил Бог и благословен со Неговото присуство. На крајот на краиштата, евангелската поговорка вели: Она што Бог го соединил, никој да не го разделува (Мт.
19,6), а апостолот поучува: Бракот е чесен, а постелата неизвалкана (Евр. 13,4), а исто така: Дали сте соединети со својата жена? не барај развод (1. Кор. 7:27). Знаеме и дека оние што се собраа во Картагина, грижејќи се за чистотата на животот на слугите на Црквата, рекоа дека ипоѓаконите што ги допираат Светите Тајни, и ѓаконите и презвитерите, според нивните дефиниции, треба да се воздржуваат од своите жени, за да ја зачуваме и апостолската традиција, која се почитува уште од античко време, знаејќи ја особено молитвата и постот на сите времиња. На крајот на краиштата, оние што се приближуваат до олтарот во времето кога се приближуваат до Светите Дарови треба да бидат воздржани во сè, за да можат од Бога да го добијат она што едноставно го бараат.
Значи, ако некој се осмели, кршејќи ги апостолските правила, да лиши на некој од осветените, односно презвитерите, или ѓаконите или ипоѓаконите, заедницата и брачната интимност со својата законска жена, нека биде расчинет. На ист начин, ако презвитер или ѓакон, под изговор на почит, ја избрка својата жена, нека биде екскомунициран, но ако остане нефлексибилен, нека биде расчинет.
19,6), а апостолот поучува: Бракот е чесен, а постелата неизвалкана (Евр. 13,4), а исто така: Дали сте соединети со својата жена? не барај развод (1. Кор. 7:27). Знаеме и дека оние што се собраа во Картагина, грижејќи се за чистотата на животот на слугите на Црквата, рекоа дека ипоѓаконите што ги допираат Светите Тајни, и ѓаконите и презвитерите, според нивните дефиниции, треба да се воздржуваат од своите жени, за да ја зачуваме и апостолската традиција, која се почитува уште од античко време, знаејќи ја особено молитвата и постот на сите времиња. На крајот на краиштата, оние што се приближуваат до олтарот во времето кога се приближуваат до Светите Дарови треба да бидат воздржани во сè, за да можат од Бога да го добијат она што едноставно го бараат.
Значи, ако некој се осмели, кршејќи ги апостолските правила, да лиши на некој од осветените, односно презвитерите, или ѓаконите или ипоѓаконите, заедницата и брачната интимност со својата законска жена, нека биде расчинет. На ист начин, ако презвитер или ѓакон, под изговор на почит, ја избрка својата жена, нека биде екскомунициран, но ако остане нефлексибилен, нека биде расчинет.
Грчки изворник
Ἐπειδὴ τῇ Ῥωμαίων ἐκκλησίᾳ ἐν τάξει κανόνος παραδεδόσθαι διέγνωμεν, τοὺς μέλλοντας διακόνου, ἢ πρεσβυτέρου χειροτονίας ἀξιοῦσθαι, καθομολογεῖν, ὡς οὐκέτι ταῖς αὐτῶν συνάπτονται γαμεταῖς· ἡμεῖς τῷ ἀρχαίῳ ἐξακολοθοῦντες κανόνι τῆς ἀποστολικῆς ἀκριβείας καὶ τάξεως, τὰ τῶν ἱερῶν ἀνδρῶν κατὰ νόμους συνοικέσια, καὶ ἀπὸ τοῦ νῦν ἐῤῥῶσθαι βουλόμεθα, μηδαμῶς αὐτῶν τὴν πρὸς γαμετὰς συνάφειαν διαλύοντες, ἢ ἀποστεροῦντες αὐτοὺς τὴν πρὸς ἀλλήλους κατὰ καιρὸν τὸν προσήκοντα ὁμιλίας. Ὥστε, εἴ τις ἄξιος εὑρεθείη πρὸς χειροτονίαν ὑποδιακόνου, ἢ διακόνου, ἢ πρεσβυτέρου, οὗτος μηδαμῶς κωλυέσθω ἐπὶ τοιοῦτον βαθμὸν ἐμβιβάζεσθαι, γαμετῇ συνοικῶν νομίμῳ· μήτε μὴν ἐν τῷ τῆς χειροτονίας καιρῷ ἀπαιτείσθω ὁμολογεῖν, ὡς ἀποστήσεται τῆς νομίμου πρὸς τὴν οἰκείαν γαμετὴν ὁμιλίας, ἵνα μὴ ἐντεῦθεν τὸν ἐκ Θεοῦ νομοθετηθέντα, καὶ εὐλογηθέντα τῇ αὐτοῦ παρουσίᾳ γάμον καθυβρίζειν ἐκβιασθῶμεν· τῆς τοῦ Εὐαγγελίου φωνῆς βοώσης· Ἃ ὁ Θεὸς ἔζευξεν, ἄνθρωπος μὴ χωριζέτω· καὶ τοῦ Ἀποστόλου διδάσκοντος· Τίμιον τὸν γάμον, καὶ τὴν κοίτην ἀμίαντον· καί, Δέδεσαι γυναικί; μὴ ζήτει λύσιν. Ἴσμεν δέ, ὥσπερ καὶ οἱ ἐν Καρθαγένῃ συνελθόντες, τῆς ἐν βίῳ σεμνότητος τῶν λειτουργῶν τιθέμενοι πρόνοιαν, ἔφασαν, ὥστε τοὺς ὑποδιακόνους, τοὺς τὰ ἱερὰ μυστήρια ψηλαφῶντας, καὶ τοὺς διακόνους, καὶ πρεσβυτέρους, κατὰ τοὺς ἰδίους ὅρους καὶ ἐκ τῶν συμβίων ἐγκρατεύεσθαι· ἵνα καὶ τὸ διὰ τῶν Ἀποστόλων παραδοθέν, καὶ ἐξ αὐτῆς τῆς ἀρχαιότητος κρατηθέν, καὶ ἡμεῖς ὁμοίως φυλάξωμεν, καιρὸν ἐπὶ παντὸς ἐπιστάμενοι πράγματος, καὶ μάλιστα νηστείας καὶ προσευχῆς. Χρὴ γὰρ τοὺς τῷ θυσιαστηρίῳ προσεδρεύοντας, ἐν τῷ καιρῷ τῆς τῶν ἁγίων μεταχειρήσεως, ἐγκρατεῖς εἶναι ἐν πᾶσιν, ὅπως δυνηθῶσιν, ὃ παρὰ τοῦ Θεοῦ ἁπλῶς αἰτοῦσιν ἐπιτυχεῖν. Εἴ τις οὖν τολμήσοι παρὰ τοὺς ἀποστολικοὺς κανόνας κινούμενος, τινὰ τῶν ἱερωμένων, πρεσβυτέρων, φαμέν, ἢ διακόνων, ἢ ὑποδιακόνων, ἀποστερεῖν τῆς πρὸς τὴν νόμιμον γυναῖκα συναφείας τε καὶ κοινωνίας, καθαιρείσθω· ὡσαύτως καὶ εἴ τις πρεσβύτερος, ἢ διάκονος, τὴν ἑαυτοῦ γυναῖκα προφάσει εὐλαβείας ἐκβάλλει, ἀφοριζέσθῳ· ἐπιμένων δέ, καθαιρείσθω.
Паралелни места
Ап.5172651IВс.3IVВс.14Трул.530VIIВс.18Анкир.19Неокес.1Гангр.4Карф.3253870Вас.122788