Правило 2
Ако епископ оправдава премештај у другу епархију (види претходно Правило) измишљеним изразом народне воље, онда се лишава светог причешћа и на самрти.
Ако неко испадне толико луд или безобразан да одлучи да се за такве ствари оправда тврдњом да су му достављена писма народа, онда је очигледно да би други, понеки, подмићени наградама и новцем, могли да изазову побуне у Цркви, наводно желећи да га имају за епископа. Зато сматрамо да такве смицалице и смицалице треба одлучно казнити, тако да се нико од њих, чак ни на самрти, не удостоји црквеног причешћа, чак ни равноправно са мирјанима.
Грчки изворник
Ὅσιος ἐπίσκοπος εἶπεν· Εἰ δέ τις τοιοῦτος εὑρίσκοιτο μανιώδης ἢ τολμηρός, ὡς περὶ τῶν τοιούτων δόξαι τινὰ φέρειν παραίτησιν, διαβεβαιούμενον ἀπὸ τοῦ πλήθους ἑαυτὸν κεκομίσθαι γράμματα, δῆλόν ἐστιν, ὀλίγους τινὰς δεδυνῆσθαι, μισθῷ καὶ τιμήματι διαφθαρέντας, ἐν τῇ ἐκκλησίᾳ στασιάζειν, ὡς δῆθεν τὸν αὐτὸν ἔχειν ἐπίσκοπον ἀξιοῦντας. Καθάπαξ οὖν τὰς τοιαύτας ῥᾳδιουργίας καὶ τέχνας οὐ δεκτέας, ἀλλὰ μᾶλλον κολαστέας εἶναι νομίζω, ὥστε μηδένα τοιοῦτον μηδὲ ἐν τῷ τέλει λαϊκῆς γοῦν ἀξιοῦσθαι κοινωνίας. Εἰ τοίνυν ἀρέσκει ἡ γνώμη αὕτη, ἀποκρίνασθε. Ἀπεκρίναντο· Τὰ λεχθέντα ἤρεσεν.
Паралелна места
Ап.14IВс.15IVВс.5Трул.20Антиох.13161821Сард.117Карф.48