Правило 14
За постапката за жалби на расчинетите ѓакони и свештеници против одлуките на нивниот епископ.
Ако епископот се покаже дека е лут (што не треба да се случи кај таков сопруг) и, одеднаш огорчен на презвитерот или ѓаконот, сака да го исфрли едниот или другиот од Црквата, мора да се внимава таквиот човек веднаш да не биде осуден и лишен од заедништво. Но, исфрленото лице нека има право да прибегне кон митрополитскиот епископ од истиот градски регион. Ако отсуствува епископот на метрополитенската област, нека се обрати кај соседниот владика и нека побара внимателно да се испита неговиот случај, бидејќи тие што прашуваат не треба да се оставаат без надзор. Но, дури и тој епископ кој со право или неправедно му го одзеде достоинството, мора самозадоволно да го поднесе фактот дека предметот се разгледува, и нека неговата пресуда е или потврдена или исправена. Екскомуницираното лице не треба да бара комуникација за себе додека случајот не се реши, додека не се разгледаат внимателно и веродостојно сите околности.
Ако некои од свештенството, откако се собрале, гледаат ароганција и ароганција кај екскомуницираниот, тогаш (бидејќи не треба да се толерира дрскоста и неправедната жалба) мора да го опоменуваат со многу строги и строги зборови за да се задржи смирението и послушноста кон оној што заповеда на што треба. На крајот на краиштата, како што епископот мора да покаже искрена љубов и наклонетост кон своите слуги, на ист начин и слугите мора неизмерно да им служат на епископите.
Ако некои од свештенството, откако се собрале, гледаат ароганција и ароганција кај екскомуницираниот, тогаш (бидејќи не треба да се толерира дрскоста и неправедната жалба) мора да го опоменуваат со многу строги и строги зборови за да се задржи смирението и послушноста кон оној што заповеда на што треба. На крајот на краиштата, како што епископот мора да покаже искрена љубов и наклонетост кон своите слуги, на ист начин и слугите мора неизмерно да им служат на епископите.
Грчки изворник
Ὅσιος ἐπίσκοπος εἶπεν· Τὸ δὲ πάντοτέ μὲ κινοῦν ἀποσιωπῆσαι οὐκ ὀφείλω. Εἴ τις ἐπίσκοπος ὀξύχολος εὑρίσκοιτο, ὅπερ οὐκ ὀφείλει ἐν τοιούτῳ ἀνδρὶ πολιτεύεσθαι, καὶ τραχέως ἀντικρὺ πρεσβυτέρου ἢ διακόνου κινηθείς, ἐκβαλεῖν ἐκκλησίας αὐτὸν ἐθελήσοι, προνοητέον ἐστὶ μὴ ἀθρόον τὸν τοιοῦτον κατακρίνεσθαι, καὶ τῆς κοινωνίας ἀποστερεῖσθαι. Πάντες ἐπίσκοποι εἰρήκασιν· Ὁ ἐκβαλλόμενος ἐχέτω ἐξουσίαν ἐπὶ τὸν ἐπίσκοπον τῆς μητροπόλεως τῆς αὐτῆς ἐπαρχίας καταφυγεῖν· εἰ δὲ ὁ τῆς μητροπόλεως ἄπεστιν, ἐπὶ τὸν πλησιόχωρον κατατρέχειν, καὶ ἀξιοῦν, ἵνα μετὰ ἀκριβείας αὐτοῦ ἐξετάζηται τὸ πρᾶγμα· οὐ γάρ χρὴ μὴ ὑπέχειν τὰς ἀκοὰς τοῖς ἀξιοῦσιν. Κἀκεῖνος δὲ ὁ ἐπίσκοπος, ὁ δικαίως ἢ ἀδίκως ἐκβαλών τὸν τοιοῦτον, γενναίως φέρειν ὀφείλει, ἵνα ἡ ἐξέτασις τοῦ πράγματος γένηται, καὶ ἢ κυρωθῇ αὐτοῦ ἡ ἀπόφασις, ἢ διορθώσεως τύχῃ. Πρὶν δὲ ἐπιμελῶς καὶ μετὰ πίστεως ἕκαστα ἐξετασθῇ, ὁ μὴ ἔχων τὴν κοινωνίαν πρὸ τῆς διαγνώσεως τοῦ πράγματος, ἑαυτῷ οὐκ ὀφείλει ἐκδικεῖν τὴν κοινωνίαν. Ἐὰν δέ, συνεληλυθότες τῶν κληρικῶν τινες, κατίδωσι τὴν ὑπεροψίαν καὶ τὴν ἀλαζονείαν αὐτοῦ, ἐπειδὴ οὐ προσῆκόν ἐστιν, ὕβριν, ἢ μέμψιν ἄδικον ὑπομένειν, πικροτέροις καὶ βαρυτέροις ῥήμασιν ἐπιστρέφειν τοῦτον ὀφείλουσιν, ἵνα τῷ τὰ πρέποντα κελεύοντι ὑπηρετῶνται, καὶ ὑπακούωσιν. Ὥσπερ γὰρ ὁ ἐπίσκοπος τοῖς ὑπηρέταις εἰλικρινῆ ὀφείλει τὴν ἀγάπην καὶ τὴν διάθεσιν παρέχειν, τὸν αὐτὸν τρόπον καὶ οἱ ὑποτεταγμένοι ἄδολα τοῖς ἐπισκόποις τὰ τῆς ὑπηρεσίας ἐκτελεῖν ὀφείλουσιν.
Паралелни места
Ап.12162832IВс.5Антиох.420Сард.1315Карф.910112029132