Правило 147
О чувању свештенослужитељске тајне исповести, која се изражава у одузимању значаја сведочењу епископа у случају да каже да му је неко признао злочин који је починио, а који он не жели да призна.
Да епископ који је некога незаконито екскомуницирао за грех који му је насамо признао, мора и сам бити лишен заједништва других епископа до покајања.
Било је згодно: ако владика каже да му је неко насамо признао свој злочин, а он то негира, нека владика не сматра увредом то што се њему јединому не верује. Ако каже да, по збрци своје савести, не жели да буде у заједници са оним који пориче, онда док изопштеног не прими у заједницу његов епископ, нека други епископи не ступају у заједницу са овим истим епископом, како би се епископ боље чувао да против било кога каже оно што не може да потврди доказима пред другима.
Грчки изворник
Ὁμοίως ἤρεσεν, ἵνα, ἐάν ποτε ἐπίσκοπος λέγῃ τινὰ αὐτῷ μόνῳ τὸ ἴδιον ἔγκλημα ὁμολογῆσαι, καὶ ἐκεῖνος ἀρνῆται, μὴ λογίσηται ὁ ἐπίσκοπος εἰς ἰδίαν ὕβριν συντείνειν, ὅτι αὐτὸς μόνος οὐ πιστεύεται, εἰ καὶ τῷ σκινδαλμῷ τῆς ἰδίας συνειδήσεως λέγει μὴ θέλειν ἑαυτὸν κοινωνεῖν τῷ ἀρνουμένῳ.[1]
Паралелна места
Ап.75Карф.131Ап.1216283275IВс.5VIIВс.4Антиох.420Сард.131415Карф.910112029132