Правило 8
О епитимији за оне који кастрирају неког другог осим због болести.
Божанско и свето апостолско правило оне који се кастрирају сматра самоубицама и, ако су свештеници, онда их изгони; ако не, не пушта их у свештенство. Из овога постаје јасно да ако је онај ко кастрира себе самоубица, онда је онај ко кастрира другог, без сумње, убица, и с правом се може назвати богохулником саме творевине. Стога је Свети Сабор одредио: ако је епископ, или презвитер, или ђакон осуђен да је или својом руком учинио некога евнуха, или наредио неком другом, нека буде свргнут, а ако то учини мирјанин, онда се изопштава, осим у случају када нека болест примора болесника да буде кастриран. Као што 1. правило Никејског сабора не кажњава оне који су подвргнути кастрацији у току болести, јер су болесни, тако не осуђујемо ни свештенике који налажу кастрацију болесника, нити кривимо мирјане који лично врше кастрацију, јер сматрамо да је то исцељење болести или зле творевине, а не против творевине.
Грчки изворник
Ὁ θεῖος καὶ ἱερὸς τῶν ἁγίων Ἀποστόλων κανών, τοὺς ἐκτέμνοντας ἑαυτοὺς αὐτοφονευτὰς κρίνει καὶ ἱερεῖς μὲν ὄντας, καθαιρεῖ, μὴ ὄντας δέ, τῆς ἐπὶ τὴν ἱερωσύνην προκοπῆς ἀπείργει, δῆλον ἐντεῦθεν καθιστῶν, ὡς εἴπερ ὁ ἑαυτὸν ἐκτέμνων αὐτοφονευτής ἐστιν, ὁ ἕτερον ἐκτέμνων πάντως φονευτής ἐστι. Θείη δ᾿ ἄν τις τὸν τοιοῦτον δικαίως καὶ τῆς δημιουργίας αὐτῆς ὑβριστήν. Διόπερ ὥρισεν ἡ ἁγία σύνοδος ὡς εἴ τις ἐπίσκοπος ἢ πρεσβύτερος ἢ διάκονος εὐνουχίζων τινὰ ἐλεγχθείη, ἢ αὐτοχειρίᾳ ἤ ἐξ επιτάγματος, τοῦτον καθαιρέσει καθυποβάλλεσθαι, εἰ δὲ λαϊκὸς εἴη, ἀφορίζεσθαι· πλήν, εἰ μήπου νόσημά τι περιπεσὸν πρὸς ἐκτομὴν τοῦ πεπονθότος ἐκβιάζοιτο. Ὥσπερ γὰρ ὁ τῆς ἐν Νικαίᾳ συνόδου πρῶτος κανὼν τοὺς ἐν νόσῳ χειρουργηθέντας οὐ κολάζει διὰ τὸ νόσημα, οὕτω καὶ ἡμεῖς οὔτε τοὺς ἱερεῖς, ἐπιτάσσοντας εὐνουχίζεσθαι τοὺς νοσοῦντας, κατακρίνομεν, οὔτε μὴν τοὺς λαϊκούς, αὐτοχειρίᾳ πρὸς τὴν ἐκτομὴν χρεωμένους, αἰτιώμεθα· τοὺτο γὰρ ἰατρείαν τοῦ νοσήματος, ἀλλ᾿ οὐκ ἐπιβολὴν τοῦ πλάσματος, ἣ τῆς πλάσεως ὕβριν λογιζόμεθα.
Паралелна места
Ап.222324IВс.1