Правило 6
О располагању имовином оних који примају монаштво.
Монаси не би требало да имају ништа своје. Сва њихова имања треба приписати манастиру, јер блажени Лука говори о верницима у Христа, који су пример монашког живота: Нико од њих није рекао да је свој од имања, него им је све заједничко (Дела ап. 4, 32). Дакле, онима који желе да се замонаше дају слободу да претходно располажу својом имовином и пренесу је на кога желе, али, наравно, на оне које закон не забрањује. Уосталом, по ступању у монаштво, манастир стиче власт над свом њиховом имовином и они не смеју да се старају о својој имовини нити да њоме располажу. Ако неко буде осуђен да је присвојио било какву имовину, а да је није пренео у манастир, и зароби се страстом среброљубља, онда нека игуман или епископ узме ово имање и, продавши га у присуству многих, подели приход сиромасима и убогима. А онога који је, попут Ананије у старини, решио да прикрије ово стечено, Свети Сабор је одредио да га опомене одговарајућом епитимијом.
Очигледно је да је Свети Сабор признао да је оно што је установио као правило за монахе праведно поштовати и у односу на монахиње.
Очигледно је да је Свети Сабор признао да је оно што је установио као правило за монахе праведно поштовати и у односу на монахиње.
Грчки изворник
Οἱ μοναχοὶ οὐδὲν ἴδιον ὀφείλουσιν ἔχειν, πάντα δὲ τὰ αὐτῶν προσκυροῦσθαι τῷ μοναστηρίῳ. Φησὶ γὰρ ὁ μακάριος Λουκᾶς περὶ τῶν εἰς Χριστὸν πιστευόντων καὶ τὴν τῶν μοναχῶν πολιτείαν διατυπούντων, ὡς οὐδείς τι τῶν ὑπαρχόντων αὐτῷ ἔλεγεν ἴδιον εἶναι, ἀλλ᾿ ἦν αὐτοῖς ἅπαντα κοινά. Διὸ τοῖς ἐθέλουσι μονάζειν ἄδειαν δίδοται περὶ τῶν ὑπαρχόντων αὐτοῖς διατίθεσθαι πρότερον καὶ οἷς ἂν βούλοιντο προσώποις, μὴ κεκωλυμένοις δηλονότι παρὰ τοῦ νόμου τὰ αὐτῶν παραπέμπεσθαι. Μετὰ γάρ τοι τὸ μονάσαι, τῶν προσόντων αὐτοῖς ἁπάντων τὸ μοναστήριον ἔχει τὴν κυριότητα, καὶ οὐδὲν περὶ τῶν οἰκείων φροντίζειν ἢ διατίθεσθαι τούτοις παρακεχώρηται. Εἰ δέ τις φωραθείη κτῆσίν τινα, ἥτις οὐκ ἀπεκληρώθη τῷ μοναστηρίῳ, ἰδιοποιούμενος καὶ φιλοκτησίας πάθει δουλούμενος, ταύτην μὲν παρὰ τοῦ ἡγουμένου ἢ τοῦ ἐπισκόπου ἀναλαμβάνεσθαι καὶ πολλῶν παρουσίᾳ πιπρασκομένην πτωχοῖς καὶ ἀπόροις διανέμεσθαι. Τὸν δέ γε τὴν τοιαύτην κτῆσιν, κατὰ τὸν πάλαι Ἀνανίαν, ὑποσυλᾶν μελετήσαντα, τῷ προσήκοντι ἐπιτιμίῳ ἡ ἁγία σύνοδος ὥρισε σωφρονίζεσθαι. Δῆλον δὲ ὡς ἅτινα περὶ μοναζόντων ἀνδρῶν ἡ ἁγία σύνοδος ἐκανόνισε, τὰ αὐτὰ καὶ περὶ μοναζουσῶν γυναικῶν κρατεῖν ἐδικαίωσεν.
Паралелна места
Ап.40IVВс.22Трул.35VIIВс.19Антиох.24Карф.222681Двукр.4