Правило 2
За прифаќањето во монашки чин.
Некои влегуваат во монашкиот живот фингирано - не за да Му служат на Бога во чистота, туку за да ја стекнат славата на благочестието од почитуваната монашка облека и со тоа да добијат можност да вкусат изобилство задоволства и, извршувајќи само пролевање на косата, таквите остануваат во своите домови, без да исполнуваат никакви монашки обреди или установа. Затоа, Светиот собор определил: апсолутно никој не треба да се удостои со монашкиот лик, освен ако не постои некој кој ќе го прими на послушание и ќе му вети дека ќе го води и ќе се грижи за неговото духовно спасение. Очигледно е дека примателот мора да биде богољубив човек, игумен на манастир и способен да ја спаси душата што во тоа време се приведува кај Христа.
Ако се открие дека некој зел тонус без игуменот, кој требало да го прими во послушност тонираниот, тогаш тој треба да биде избркан како непослушен на правилата и уништувач на монашкиот поредок, а неразумно и неуредно да се префрли на послушание во манастир, на кој ќе му определи месниот епископ. Зашто безобѕирните и невнимателни тонови го обесчестија монашкиот лик и станаа причина да се хули на Христовото име.
Ако се открие дека некој зел тонус без игуменот, кој требало да го прими во послушност тонираниот, тогаш тој треба да биде избркан како непослушен на правилата и уништувач на монашкиот поредок, а неразумно и неуредно да се префрли на послушание во манастир, на кој ќе му определи месниот епископ. Зашто безобѕирните и невнимателни тонови го обесчестија монашкиот лик и станаа причина да се хули на Христовото име.
Грчки изворник
Ἐπειδή τινες τὸν μονήρη βίον ὑποδύεσθαι σχηματίζονται, οὐχ ἵνα Θεῷ καθαρῶς δουλεύσωσιν, ἀλλ᾿ ἵνα τῇ σεμνότητι τοῦ σχήματος δόξαν εὐλαβείας προσλάβωσι καὶ τῶν οἰκείων ἐντεῦθεν ἡδονῶν ἄφθονον εὑρήσωσι τὴν ἀπόλαυσιν, (τῶν τριχῶν γὰρ μόνον τὴν ἀποβολὴν ποιούμενοι, ἐν τοῖς οἰκείοις παρεδρεύουσι, μηδεμίαν τῶν μοναχῶν ἀποπληροῦντες ἀκολουθίαν ἢ κατάστασιν), ὥρισεν ἡ ἁγία σύνοδος, μηδένα τῶν ἁπάντων τοῦ μοναχικοῦ σχήματος ἀξιοῦν, ἄνευ παρουσίας τοῦ ὀφείλοντος αὐτὸν εἰς ὑποταγὴν ἀναδέχεσθαι καὶ τὴν ἐπ᾿ αὐτῷ ἡγεμονίαν καὶ τῆς ψυχικῆς αὐτοῦ σωτηρίας τὴν πρόνοιαν ἐπαγγέλλεσθαι, ἀνδρὸς ὄντος δηλονότι θεοφιλοῦς καὶ μονῆς προεστηκότος καὶ ἱκανοῦ σῴζειν ψυχήν, ἀρτίως τῷ Θεῷ προσαγομένην. Εἰ δέ τις φωραθείη ἀποκουρεύων τινὰ χωρὶς παρουσίας τοῦ εἰς ὑποταγὴν αὐτὸν ὀφείλοντος ἀναλαμβάνειν ἡγουμένου, τοῦτον μὲν καθαιρέσει καθυποβάλλεσθαι, ὡς ἀπειθοῦντα τοῖς κανόσι καὶ τὴν μοναδικὴν εὐταξίαν διαλύοντα, τὸν δὲ παραλόγως καὶ ἀτάκτως ἀποκουρευθέντα, ἐν ὑποταγῇ καὶ μοναστηρίῳ, ἐν ᾧ ἂν ὁ κατὰ τόπον ἐπίσκοπος δοκιμάσῃ, παραδίδοσθαι. Αἱ γὰρ ἄκριτοι καὶ ἐπισφαλεῖς ἀποκουραὶ καὶ τὸ μοναχικὸν σχῆμα ἠτίμωσαν καὶ τὸ τοῦ Χριστοῦ ὄνομα βλασφημεῖσθαι πεποιήκασιν.
Паралелни места
IVВс.424Трул.404985VIIВс.1721Гангр.3Карф.63Двукр.3