Правило 15
Слично као претходна два у односу на презвитере, епископе и митрополите у односу на свог патријарха. Ако неко од епископа почне да проповеда јеретичко учење, онда су остали клирици и клирици дужни да се одмах одвоје од основног епископа, митрополита и патријарха.
Оно што је одређено о презвитерима, епископима и митрополитима утолико више приличи патријарсима. Стога је Свети Сабор одредио: ако се који презвитер, епископ или митрополит усуди да прекине општење са својим патријархом и не узнесе своје име за време божанске тајне по одређеном и утврђеном поретку, али пре саборне одлуке и коначне осуде патријарха покрене раскол, онда мора бити потпуно приест лишен сваког степена инкуииа, само ако му је одузет сваки степен.
Међутим, ова констатација и дефиниција се односи на оне који се под изговором неких злочина одмичу од својих вођа и стварају расколе, уништавајући јединство Цркве. Уосталом, они који се одвоје од причешћа са својим предстојањем због неке јереси коју су осудили Свети Сабори или Оци (ако јавно проповеда јерес и отворено је поучава у црквама), не само да не подлежу покајању прописаном правилима за то што су се пре саборног указа заштитили од причешћивања, већ су и дужном почастом. православни. И заиста, они су осудили не епископе, него лажне епископе и лажне учитеље, и нису расколом сецирали јединство Цркве, него су се трудили да Цркву ослободе раскола и подела.
Међутим, ова констатација и дефиниција се односи на оне који се под изговором неких злочина одмичу од својих вођа и стварају расколе, уништавајући јединство Цркве. Уосталом, они који се одвоје од причешћа са својим предстојањем због неке јереси коју су осудили Свети Сабори или Оци (ако јавно проповеда јерес и отворено је поучава у црквама), не само да не подлежу покајању прописаном правилима за то што су се пре саборног указа заштитили од причешћивања, већ су и дужном почастом. православни. И заиста, они су осудили не епископе, него лажне епископе и лажне учитеље, и нису расколом сецирали јединство Цркве, него су се трудили да Цркву ослободе раскола и подела.
Грчки изворник
Τὰ ὁρισθέντα ἐπὶ πρεσβυτέρων καὶ ἐπισκόπων καὶ μητροπολιτῶν, πολλῷ μᾶλλον καὶ ἐπὶ πατριαρχῶν ἁρμόζει. Ὥστε, εἴ τις πρεσβύτερος ἤ ἐπίσκοπος ἢ μητροπολίτης τολμήσειεν ἀποστῆναι τῆς πρὸς τὸν οἰκεῖον πατριάρχην κοινωνίας καὶ μὴ ἀναφέρει τὸ ὄνομα αὐτοῦ, κατὰ τὸ ὡρισμένον καὶ τεταγμένον, ἐν τῇ θείᾳ μυσταγωγίᾳ, ἀλλὰ πρὸ ἐμφανείας συνοδικῆς καὶ τελείας αὐτοῦ κατακρίσεως σχίσμα ποιήσει, τοῦτον ὥρισεν ἡ ἁγία σύνοδος, πάσης ἱερατείας παντελῶς ἀλλότριον εἶναι, εἰ μόνον ἐλεγχθείη τοῦτο παρανομήσας. Καὶ ταῦτα μὲν ὥρισται καὶ ἐσφράγισται περὶ τῶν προφάσει τινῶν ἐγκλημάτων τῶν οἰκείων ἀφισταμένων προέδρων καὶ σχίσμα ποιούντων καὶ τὴν ἕνωσιν τῆς Ἐκκλησίας διασπώντων.
Οἱ γὰρ δι᾿ αἱρεσίν τινα, παρὰ τῶν ἁγίων Συνόδων ἢ Πατέρων κατεγνωσμένην, τῆς πρὸς τὸν πρόεδρον κοινωνίας ἑαυτοὺς διαστέλλοντες, ἐκείνου τὴν αἵρεσιν δηλονότι δημοσίᾳ κηρύττοντος καὶ γυμνῇ τῇ κεφαλῇ ἐπ᾿ ἐκκλησίας διδάσκοντος, οἱ τοιοῦτοι οὐ μόνον τῇ κανονικῇ ἐπιτιμήσει οὐχ ὑποκείσονται, πρὸ συνοδικῆς διαγνώσεως ἑαυτοὺς τῆς πρὸς τὸν καλούμενον ἐπίσκοπον κοινωνίας ἀποτειχίζοντες, ἀλλὰ καὶ τῆς πρεπούσης τιμῆς τοῖς ὀρθοδόξοις ἀξιωθήσονται. Οἱ γὰρ ἐπισκόπων, ἀλλὰ ψευδεπισκόπων καὶ ψευδοδιδασκάλων κατέγνωσαν, καὶ οὐ σχίσματι τὴν ἕνωσιν τῆς ἐκκλησίας κατέτεμον, ἀλλὰ σχισμάτων καὶ μερισμῶν τὴν ἐκκλησίαν ἐσπούδασαν ῥύσασθαι.
Οἱ γὰρ δι᾿ αἱρεσίν τινα, παρὰ τῶν ἁγίων Συνόδων ἢ Πατέρων κατεγνωσμένην, τῆς πρὸς τὸν πρόεδρον κοινωνίας ἑαυτοὺς διαστέλλοντες, ἐκείνου τὴν αἵρεσιν δηλονότι δημοσίᾳ κηρύττοντος καὶ γυμνῇ τῇ κεφαλῇ ἐπ᾿ ἐκκλησίας διδάσκοντος, οἱ τοιοῦτοι οὐ μόνον τῇ κανονικῇ ἐπιτιμήσει οὐχ ὑποκείσονται, πρὸ συνοδικῆς διαγνώσεως ἑαυτοὺς τῆς πρὸς τὸν καλούμενον ἐπίσκοπον κοινωνίας ἀποτειχίζοντες, ἀλλὰ καὶ τῆς πρεπούσης τιμῆς τοῖς ὀρθοδόξοις ἀξιωθήσονται. Οἱ γὰρ ἐπισκόπων, ἀλλὰ ψευδεπισκόπων καὶ ψευδοδιδασκάλων κατέγνωσαν, καὶ οὐ σχίσματι τὴν ἕνωσιν τῆς ἐκκλησίας κατέτεμον, ἀλλὰ σχισμάτων καὶ μερισμῶν τὴν ἐκκλησίαν ἐσπούδασαν ῥύσασθαι.
Паралелна места
Ап.31IIВс.6IIIВс.3IVВс.18Трул.3134Гангр.6Сард.14Антиох.5Карф.101162Двукр.1314