Правило 10
О протеривању оних који су присвојили или претворили олтарске свештене сасуде или одежде у личну нелитургијску употребу и изопштењу оних који користе и црквене ствари које се налазе ван олтара.
Они који се отворено препуштају својим страстима не само да се не боје казне прописане светим правилима, већ се усуђују и да се овим правилима ругају. Наиме, они их погрешно тумаче и изобличавају у складу са својом страсном вољом, тако да зарад страсти, по Григорију Богослову, не само да не сносе одговорност за учињено зло, него се само зло чини Божанским. Апостолски канон каже: нико други нека не присваја освећени златни или сребрни сасуд или вео за своју употребу, јер је то безакоње; ако се неко прогласи кривим за ово нека буде кажњен екскомуникацијом. Позивајући се на ово правило да би оправдали сопствена безакоња, они тврде да оне који поштени покривач свете трпезе или неке друге свете одежде претварају у одећу за себе не треба сматрати достојним ерупције, па чак и оне који узимају свету чашу – о, зло! - или поштену патену и сл., користи за своје потребе или оскрнави!
На крају крајева, они изјављују да правило сматра праведним да они који у то падну буду изопштени, а не избачени. Али ко ће толерисати тако велику корупцију и злоћу? Правило изопштава оне који само за своје потребе узимају освећене предмете, а не краду их у потпуности, али изузимају од ерупције оне који потпуно пљачкају Светињу над светињама и ту чине светогрђе. Они такође сматрају да они који скрнаве поштене патене или свете чаше, користећи их за обичну храну по сопственом расуђивању, не заслужују ерупцију, иако је то очигледно скрнављење и очигледно је да они који то чине подлежу не само ерупцији, већ и оптужби за крајње безбожништво. Стога је Свети Сабор одредио да потпуном избијању подвргну оне који украду свети путир, или патену, или кашику, или свету плаштаницу, или такозвани ваздух, или уопште било који од светих и светих сасуда или одежде који се налазе у олтару за своју корист или употребу у несвете сврхе, јер је један од ових поступака скрнављење и друго.
А оне који узимају, за себе или за друге, сасуде освећене изван олтара или одежде не за свештену употребу, правило екскомуницира, а ми изопштавамо заједно са њим; оне који потпуно киднапују, осуђујемо као богохулнике.
На крају крајева, они изјављују да правило сматра праведним да они који у то падну буду изопштени, а не избачени. Али ко ће толерисати тако велику корупцију и злоћу? Правило изопштава оне који само за своје потребе узимају освећене предмете, а не краду их у потпуности, али изузимају од ерупције оне који потпуно пљачкају Светињу над светињама и ту чине светогрђе. Они такође сматрају да они који скрнаве поштене патене или свете чаше, користећи их за обичну храну по сопственом расуђивању, не заслужују ерупцију, иако је то очигледно скрнављење и очигледно је да они који то чине подлежу не само ерупцији, већ и оптужби за крајње безбожништво. Стога је Свети Сабор одредио да потпуном избијању подвргну оне који украду свети путир, или патену, или кашику, или свету плаштаницу, или такозвани ваздух, или уопште било који од светих и светих сасуда или одежде који се налазе у олтару за своју корист или употребу у несвете сврхе, јер је један од ових поступака скрнављење и друго.
А оне који узимају, за себе или за друге, сасуде освећене изван олтара или одежде не за свештену употребу, правило екскомуницира, а ми изопштавамо заједно са њим; оне који потпуно киднапују, осуђујемо као богохулнике.
Грчки изворник
Οἱ τοῖς πάθεσιν ἑαυτοὺς ἐκδότους παραστήσαντες, οὐ μόνον τὴν ἀπὸ τῶν ἱερῶν κανόνων τιμωρίαν οὐ φρίττουσιν, ἀλλὰ καὶ αὐτῶν ἐκείνων κατορχεῖσθαι τετολμήκασι. Στρεβλοῦσι γὰρ αὐτούς καὶ πρὸς τὸ ἐμπαθὲς αὐτῶν ἀποκιβδηλεύουσι τοῦ θελήματος, ἵνα τῇ φιλοτιμίᾳ τῆς ἐμπαθείας, κατὰ τὸν Θεολόγον Γρηγόριον, μὴ μόνον ἀνεύθυνον αὐτοῖς ᾖ τὸ κακόν, ἀλλὰ καὶ θεῖον νομίζοιτο. Τὸν γὰρ Ἀποστολικὸν κανόνα, τὸν λέγοντα· Σκεῦος χρυσοῦν ἢ ἀργυροῦν ἁγιασθέν, ἢ ὀθόνην μηδεὶς ἔτι εἰς οἰκείαν χρείαν σφετερίζεσθω, παράνομον γάρ, εἰ δέ τις φωραθείη, ἐπιτιμάσθω ἀφορισμῷ. Τοῦτο οὖν εἰς συνηγορίαν τῶν οἰκείων παρανομημάτων ἐκλαμβάνοντες, οὐ, φασί, δεῖν καθαιρέσεως ἀξίους κρίνεσθαι τοὺς τὴν σεβασμίαν τῆς ἁγίας τραπέζης ἐνδυτὴν εἰς οἰκεῖον χιτῶνα ἤ έτερόν τι τῶν ἀμφίων μετασχηματίζοντας, οὐ μήν, ἀλλ᾿ οὐδέ τοὺς τὸ ἅγιον ποτήριον, ὦ τῆς ἀσεβείας, ἢ τὸν σεπτὸν δίσκον ἢ τὰ τούτοις παραπλήσια εἰς ἰδίαν ἐκδαπανῶντας χρείαν ἢ καταχραίνοντας, ὁ γὰρ κανών, φασι, τοὺς εἰς τοῦτο περιπίπτοντας, ἀφορισμῷ μὲν καθυποβάλλεσθαι, ἀλλ᾿ οὐ καθαιρέσει ἐδικαίωσεν. Ἀλλὰ τίς ἂν ἀνάσχοιτο τῆς τοσαύτης παραποιήσεως καὶ δυσσεβείας τὸ μέγεθος; Τοῦ γὰρ κανόνος τοῖς τὸ μόνον ἁγιασθέν εἰς χρῆσιν, ἀλλ᾿ οὐκ εἰς τελείαν ἀρπαγὴν σφετεριζομένοις τὸν ἀφορισμὸν ἐπιπέμποντος, αὐτοὶ καὶ τοὺς καθαρπάζοντας καὶ ἱεροσυλοῦντας τὰ τῶν ἁγίων ἅγια ἐλευθεροῦσι τῆς καθαιρέσεως καὶ τοὺς εἰς βρωμάτων ὑπηρεσίαν, ὅσον γε τῇ ἐφ᾿ ἑαυτοὺς κρίσει, τοὺς σεβάσμιους δίσκους ἢ τὰ ἱερὰ ποτήρια καταμολύνοντας ἀκαθαιρέτους εἰσάγουσι. Καίτοι φανεροῦ καθεστηκότος τοῦ μιάσματος καὶ δῆλον ὄν, ὡς οἱ τὰ τοιαῦτα πράττοντες οὐ μόνον καθαιρέσεως, ἀλλὰ καὶ τῆς ἐσχάτης δυσσεβείας τῷ ἐγκλήματι περιπίπτουσι. Διόπερ ὥρισεν ἡ ἁγία σύνοδος, τοὺς τὸ ἅγιον ποτήριον ἢ τὸν δίσκον ἢ τὴν λαβίδα ἢ τὴν σεβασμίαν ἐνδυτὴν ἢ τὸν λεγόμενον ἀέρα ἢ ἁπλῶς τοὺς ἔν τι τῶν ἐν τῷ θυσιαστηρίῳ ἱερῶν καὶ ἁγίων σκευῶν ἢ ἀμφιασμάτων, εἰς ἴδιον κέρδος ὑφαρπάζοντας ἢ εἰς χρῆσιν αποχρωμένους ἀνίερον, παντελεῖ καθαιρέσει καθυποβάλλεσθαι. Τὸ μὲν γάρ ἐστι βεβηλῶσαι, τὸ δὲ, συλῆσαι τὰ ἅγια. Τοὺς μέντοι τὰ ἔξωθεν τοῦ θυσιαστηρίου ἀφωρισμένα σκεύη τινὰ ἢ ἄμφια εἰς χρῆσιν ἀνίερον ἑαυτοῖς ἢ ἑτέροις παρέχοντας, τούτους καὶ ὁ κανὼν ἀφορίζει καὶ ἡμεῖς συναφορίζομεν, τοὺς δὲ παντελῶς ἀφαρπάζοντες, τῇ τῶν ἱεροσύλων καταδίκῃ καθυποβάλλομεν.
Паралелна места
Ап.2573Антиох.25Григ.Нисск.8Кир.2