Правило 10
За протерување на оние кои присвоиле или ги претвориле олтарските свети садови или одежди во лична нелитургиска употреба, и екскомуникација на оние кои исто така користат црковни работи што се наоѓаат надвор од олтарот.
Оние кои отворено се препуштаат на своите страсти, не само што не се плашат од казната пропишана со светите правила, туку и се осмелуваат да се потсмеваат на овие правила. Имено, тие погрешно ги толкуваат и ги искривуваат во согласност со нивната страсна волја, така што заради страста, според Григориј Богослов, не само што не сносат одговорност за стореното зло, туку и самото зло изгледа Божествено. Апостолскиот канон вели: никој друг да не присвојува осветен златен или сребрен сад или превез за своја употреба, зашто тоа е беззаконие; ако некој биде прогласен за виновен за ова, нека биде казнет со екскомуникација. Повикувајќи се на ова правило за да ги оправдаат сопствените беззаконија, тие тврдат дека оние кои чесната покривка на светиот оброк или некоја друга света облека ја претвораат во облека за себе, не треба да се сметаат за достојни за ерупција, па дури и оние што ја земаат светата чаша - ох, зло! - или чесен патен и сл., се користи за свои потреби или се сквернави!
На крајот на краиштата, тие изјавуваат дека правилото смета дека е праведно оние што ќе паднат во ова да бидат екскомуницирани, а не да се избркаат. Но, кој ќе толерира толку голема корупција и зло? Правилото ги екскомуницира оние кои земаат само осветени предмети за своја употреба, а не целосно ги крадат, туку ги ослободуваат од ерупција оние кои целосно ја ограбуваат Светињата над светињите и таму вршат светољубивост. Тие, исто така, веруваат дека оние кои сквернават чесни патен или свети чаши, користејќи ги за обична храна според сопственото размислување, не заслужуваат ерупција, иако тоа е очигледно сквернавење и очигледно е дека оние што го прават тоа подлежат не само на ерупција, туку и на обвинение за екстремна безбожност. Затоа, Светиот Собор реши да ги подложи на целосна ерупција оние што го крадат светиот путир, или патенот, или лажицата, или светата плаштаница, или таканаречениот воздух, или воопшто некој од светите и светите садови или одеждите што се наоѓаат во олтарот за нивна корист или употреба за несвети цели, за едно од овие дејства е чест и чест.
А оние кои земаат, за себе или за други, садови осветени надвор од олтарот или одежди кои не се за света употреба, правилото ги екскомуницира, а ние се екскомуницираме заедно со него; оние кои целосно киднапираат, ние ги осудуваме како богохулници.
На крајот на краиштата, тие изјавуваат дека правилото смета дека е праведно оние што ќе паднат во ова да бидат екскомуницирани, а не да се избркаат. Но, кој ќе толерира толку голема корупција и зло? Правилото ги екскомуницира оние кои земаат само осветени предмети за своја употреба, а не целосно ги крадат, туку ги ослободуваат од ерупција оние кои целосно ја ограбуваат Светињата над светињите и таму вршат светољубивост. Тие, исто така, веруваат дека оние кои сквернават чесни патен или свети чаши, користејќи ги за обична храна според сопственото размислување, не заслужуваат ерупција, иако тоа е очигледно сквернавење и очигледно е дека оние што го прават тоа подлежат не само на ерупција, туку и на обвинение за екстремна безбожност. Затоа, Светиот Собор реши да ги подложи на целосна ерупција оние што го крадат светиот путир, или патенот, или лажицата, или светата плаштаница, или таканаречениот воздух, или воопшто некој од светите и светите садови или одеждите што се наоѓаат во олтарот за нивна корист или употреба за несвети цели, за едно од овие дејства е чест и чест.
А оние кои земаат, за себе или за други, садови осветени надвор од олтарот или одежди кои не се за света употреба, правилото ги екскомуницира, а ние се екскомуницираме заедно со него; оние кои целосно киднапираат, ние ги осудуваме како богохулници.
Грчки изворник
Οἱ τοῖς πάθεσιν ἑαυτοὺς ἐκδότους παραστήσαντες, οὐ μόνον τὴν ἀπὸ τῶν ἱερῶν κανόνων τιμωρίαν οὐ φρίττουσιν, ἀλλὰ καὶ αὐτῶν ἐκείνων κατορχεῖσθαι τετολμήκασι. Στρεβλοῦσι γὰρ αὐτούς καὶ πρὸς τὸ ἐμπαθὲς αὐτῶν ἀποκιβδηλεύουσι τοῦ θελήματος, ἵνα τῇ φιλοτιμίᾳ τῆς ἐμπαθείας, κατὰ τὸν Θεολόγον Γρηγόριον, μὴ μόνον ἀνεύθυνον αὐτοῖς ᾖ τὸ κακόν, ἀλλὰ καὶ θεῖον νομίζοιτο. Τὸν γὰρ Ἀποστολικὸν κανόνα, τὸν λέγοντα· Σκεῦος χρυσοῦν ἢ ἀργυροῦν ἁγιασθέν, ἢ ὀθόνην μηδεὶς ἔτι εἰς οἰκείαν χρείαν σφετερίζεσθω, παράνομον γάρ, εἰ δέ τις φωραθείη, ἐπιτιμάσθω ἀφορισμῷ. Τοῦτο οὖν εἰς συνηγορίαν τῶν οἰκείων παρανομημάτων ἐκλαμβάνοντες, οὐ, φασί, δεῖν καθαιρέσεως ἀξίους κρίνεσθαι τοὺς τὴν σεβασμίαν τῆς ἁγίας τραπέζης ἐνδυτὴν εἰς οἰκεῖον χιτῶνα ἤ έτερόν τι τῶν ἀμφίων μετασχηματίζοντας, οὐ μήν, ἀλλ᾿ οὐδέ τοὺς τὸ ἅγιον ποτήριον, ὦ τῆς ἀσεβείας, ἢ τὸν σεπτὸν δίσκον ἢ τὰ τούτοις παραπλήσια εἰς ἰδίαν ἐκδαπανῶντας χρείαν ἢ καταχραίνοντας, ὁ γὰρ κανών, φασι, τοὺς εἰς τοῦτο περιπίπτοντας, ἀφορισμῷ μὲν καθυποβάλλεσθαι, ἀλλ᾿ οὐ καθαιρέσει ἐδικαίωσεν. Ἀλλὰ τίς ἂν ἀνάσχοιτο τῆς τοσαύτης παραποιήσεως καὶ δυσσεβείας τὸ μέγεθος; Τοῦ γὰρ κανόνος τοῖς τὸ μόνον ἁγιασθέν εἰς χρῆσιν, ἀλλ᾿ οὐκ εἰς τελείαν ἀρπαγὴν σφετεριζομένοις τὸν ἀφορισμὸν ἐπιπέμποντος, αὐτοὶ καὶ τοὺς καθαρπάζοντας καὶ ἱεροσυλοῦντας τὰ τῶν ἁγίων ἅγια ἐλευθεροῦσι τῆς καθαιρέσεως καὶ τοὺς εἰς βρωμάτων ὑπηρεσίαν, ὅσον γε τῇ ἐφ᾿ ἑαυτοὺς κρίσει, τοὺς σεβάσμιους δίσκους ἢ τὰ ἱερὰ ποτήρια καταμολύνοντας ἀκαθαιρέτους εἰσάγουσι. Καίτοι φανεροῦ καθεστηκότος τοῦ μιάσματος καὶ δῆλον ὄν, ὡς οἱ τὰ τοιαῦτα πράττοντες οὐ μόνον καθαιρέσεως, ἀλλὰ καὶ τῆς ἐσχάτης δυσσεβείας τῷ ἐγκλήματι περιπίπτουσι. Διόπερ ὥρισεν ἡ ἁγία σύνοδος, τοὺς τὸ ἅγιον ποτήριον ἢ τὸν δίσκον ἢ τὴν λαβίδα ἢ τὴν σεβασμίαν ἐνδυτὴν ἢ τὸν λεγόμενον ἀέρα ἢ ἁπλῶς τοὺς ἔν τι τῶν ἐν τῷ θυσιαστηρίῳ ἱερῶν καὶ ἁγίων σκευῶν ἢ ἀμφιασμάτων, εἰς ἴδιον κέρδος ὑφαρπάζοντας ἢ εἰς χρῆσιν αποχρωμένους ἀνίερον, παντελεῖ καθαιρέσει καθυποβάλλεσθαι. Τὸ μὲν γάρ ἐστι βεβηλῶσαι, τὸ δὲ, συλῆσαι τὰ ἅγια. Τοὺς μέντοι τὰ ἔξωθεν τοῦ θυσιαστηρίου ἀφωρισμένα σκεύη τινὰ ἢ ἄμφια εἰς χρῆσιν ἀνίερον ἑαυτοῖς ἢ ἑτέροις παρέχοντας, τούτους καὶ ὁ κανὼν ἀφορίζει καὶ ἡμεῖς συναφορίζομεν, τοὺς δὲ παντελῶς ἀφαρπάζοντες, τῇ τῶν ἱεροσύλων καταδίκῃ καθυποβάλλομεν.
Паралелни места
Ап.2573Антиох.25Григ.Нисск.8Кир.2