¹ The memory of a just man is praised, and the Lord’s blessing is upon his head. Blessed is one who has found wisdom; a mortal who knows understanding. To import her is better than treasures of gold and silver. She is more valuable than precious stones; nothing of value equals her worth. Justice proceeds from her mouth; she bears law and mercy on her tongue. Therefore, my children, listen to me, for I speak weighty things. And blessed is the one who keeps my ways. For my goings out are the goings out of life, and favour is prepared from the Lord. Therefore I exhort you, and utter my voice to the children of humankind. Because I, Wisdom, have prepared counsel, knowledge and understanding. I have called on them. Counsel and sureness are mine; prudence is mine, strength is mine. I love those who are my friends, while those who seek me will find grace. You innocent, then, understand cunning; you untaught, take it to heart. Listen to me, for I will speak weighty things, and I will open right things from my lips. Because my throat will meditate truth; lying lips are abominable before me. All the words of my mouth are with justice, there is nothing crooked in them nor twisted. They are all straight for those who understand, and right for those who find knowledge. For I teach you what is true, that your hope may be in the Lord and that you may be filled with spirit.

¹ The mouth of a just man distils wisdom; the lips of men know graces. The mouth of the wise meditates wisdom; justice delivers them from death. When a just man dies hope is not lost; for a just son is born for life, and among his good things he will pluck the fruit of justice. There is light at all times for the just, and they will find grace and glory from the Lord. The tongue of the wise knows what is good, and wisdom will take its rest in their hearts. The Lord loves holy hearts; while all who are blameless in the way are acceptable to him. The wisdom of the Lord will enlighten the face of the understanding; for she anticipates those who desire her before they know it, and is easily contemplated by those who love her. One who rises for her at dawn will not toil, and one who keeps vigil because of her will be without care. For she goes about seeking those who are worthy of her, and shows herself favourably to those on her paths. Wickedness will never prevail against wisdom. Because of this I too became a lover of her beauty and became her friend, and I sought her out from my youth, and I sought to take her as my bride, because the Master of all things loved her, for she is an initiate of the knowledge of God and one who chooses his works. Her toils are virtues; she herself teaches sobriety and prudence; justice and courage, than which things nothing is more useful in human life. If anyone longs for much experience, she knows how to compare things of old and those that are to come. She knows the twists of words and the explanations of riddles. She foresees signs and wonders and the outcomes of seasons and times. And to all she is a good counsellor. Because immortality is in her, and fame in the fellowship of her words. Therefore I appealed to the Lord and besought him and said from my whole heart, ‘God of my Fathers and Lord of mercy, who made all things by your Word, and established humanity by your Wisdom to be sovereign over the creatures that had come into being by you, and to order the world in holiness and justice, give me Wisdom who sits by your throne, and do not reject me from among your children, for I am your servant and the son of your maid servant. Send her out from your holy dwelling and from the throne of your glory, that she may be present with me and teach me what is well pleasing before you. And she will guide me with knowledge and guard me with her glory. For all the thoughts of mortals are wretched and their ideas are unstable.’

¹ When a just man is praised, peoples will be glad; for immortality is his memory, because it is known both to God and humankind, and his soul is pleasing to the Lord. Therefore, O men, desire wisdom, and long for it and be instructed. For her beginning is love and keeping of laws. Honour Wisdom, that you may reign for ever. I will declare the mysteries of God to you and not hide them from you. Because he is both the guide of Wisdom and the One who sets right the wise. In his hand are all prudence, and knowledge of works. Wisdom, the artificer of all things, taught me, for in her is an understanding spirit, holy, brightness of the eternal light and image of the goodness of God. She makes friends of God and prophets. She is more lovely than the sun, and beyond every order of the stars. If compared to light, she is found before it. She delivered her devotees from toils, and guided them in straight paths. She gave them holy knowledge and protected them from those who lay in ambush for them. She awarded them a mighty contest, that all might know that true religion is more powerful than all, and that wickedness can never prevail against Wisdom, nor will justice in passing sentence overlook evil people. For they said in themselves, not reasoning correctly, ‘Let us overpower the just one, let us not spare his saintliness, nor feel reverence for the aged grey hairs of an elder. Let our strength be law. Let us lie in ambush for the just, for he is a hindrance to us and he is opposed to our works and alleges the sins of our upbringing. He claims to have knowledge of God, and calls himself a child of the Lord. He has become a reproof to our thoughts. He is grievous for us even to look at, for his life is not like others and his paths are quite different. We are reckoned by him to be counterfeit, and he keeps away from our ways as from filth. He calls the end of just people blessed. Let us see if his words are true, and let us test what will happen to him at the end. Let us examine him by insult and torture, that we may know his forbearance and make trial of his patience. Let us condemn him to a shameful death, for he will have protection from his own words.’ This was how they argued, and they were deceived, for their wickedness had blinded them. And they did not know the mysteries of God, nor did they judge that you alone are God, who have authority over life and death, who save in time of tribulation and deliver from every ill; pitying and merciful, giving grace to your holy ones, and by your right arm resisting the proud.

¹ Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;

² А који улази на врата јесте пастир овцама.

³ Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;

⁴ И кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.

⁵ А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.

⁶ Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.

⁷ Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.

⁸ Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.

⁹ Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹ Истинита је реч: ако ко владичанство жели добру ствар жели.

² Али владика треба да је без мане, једне жене муж, трезан, паметан, поштен, гостољубив, вредан да учи;

³ Не пијаница, не бојац, не лаком, него кротак, миран, не среброљубац;

⁴ Који својим домом добро управља, који има послушну децу са сваким поштењем;

⁵ А ако ко не уме својим домом управљати, како ће се моћи старати за цркву Божију?

⁶ Не новокрштен, да се не би надуо, и упао у суд ђавољи.

⁷ А ваља да има и добро сведочанство од оних који су напољу, да не би упао у срамоту и у замку ђавољу.

⁸ Тако и ђакони треба да буду поштени, не двојезични, не који много вина пију, не лакоми на добитак поган,

⁹ Који имају тајну вере у чистој савести.

¹⁰ А и ови да се кушају најпре, па онда да служе, ако су без мане.

¹¹ Тако и жене треба да су поштене, не које опадају, трезне, верне у свему.

¹² Ђакони да бивају јединих жена мужеви, који добро управљају децом и својим домовима.

¹³ Јер који добро служе они добијају себи добар поступ, и велику слободу у вери Исуса Христа.

²⁶ Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса;

²⁷ Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе.

²⁸ Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена.

¹ А ово је глава од тога што говоримо: имамо таквог Поглавара свештеничког који седи с десне стране престола Величине на небесима;

² Који је слуга светињама и истинитој скинији, коју начини Господ, а не човек.

¹ У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.

² И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?

³ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁴ Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?

⁵ Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.

⁶ Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.

⁷ Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?

⁸ А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;

⁹ Па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.

⁹ Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.

¹⁰ Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.

¹¹ Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.

¹² А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;

¹³ А најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.

¹⁴ Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.

¹⁵ Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.

¹⁶ И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.

¹ И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ,

² И гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат,

³ И искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста;

⁴ И потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи.

⁵ И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући.

⁶ И сиђе брзо; и прими Га радујући се.

⁷ И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу.

⁸ А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо.

⁹ А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов.

¹⁰ Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено.

¹¹ А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије.

¹² Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати.

¹³ Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим.

¹⁴ И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама.

¹⁵ И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио.

¹⁶ Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса.

¹⁷ И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова.

¹⁸ И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса.

¹⁹ А он рече и ономе: и ти буди над пет градова.

²⁰ И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао.

²¹ Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао.

²² А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао:

²³ Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком?

²⁴ И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса.

²⁵ И рекоше му: Господару! Он има десет кеса.

²⁶ А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има.

²⁷ А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном.

²⁸ И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим.

²⁹ И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих

³⁰ Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите.

³¹ И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба.

³² А кад отидоше послани, нађоше као што им каза.

³³ А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре?

³⁴ А они рекоше: Оно Господу треба.

³⁵ И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса.

³⁶ А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу.

³⁷ А кад се приближи већ да сиђе с горе Маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели,

³⁸ Говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини!

³⁹ И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим.

⁴⁰ И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати.

⁴¹ И кад се приближи, угледа град и заплака за њим

⁴² Говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих.

⁴³ Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна;

⁴⁴ И разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен.

⁴⁵ И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху,

⁴⁶ Говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку.

⁴⁷ И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе.

⁴⁸ И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.