Matthew 20
1Подо́бно бо є҆́сть црⷭ҇твїе нбⷭ҇ное человѣ́кꙋ домови́тꙋ, и҆́же и҆зы́де кꙋ́пнѡ ѹ҆́трѡ наѧ́ти дѣ́латели въ вїногра́дъ сво́й.
2И҆ совѣща́въ съ дѣ́латели по пѣ́нѧзю на де́нь, посла̀ и҆̀хъ въ вїногра́дъ сво́й.
3И҆ и҆зше́дъ въ тре́тїй ча́съ, ви́дѣ и҆́ны стоѧ́щѧ на то́ржищи пра́здны.
4И҆ тѣ́мъ речѐ: и҆ди́те и҆ вы̀ въ вїногра́дъ мо́й, и҆ є҆́же бꙋ́детъ пра́вда, да́мъ ва́мъ. ѻ҆ни́ же и҆до́ша.
5Па́ки же и҆зше́дъ въ шесты́й, и҆ девѧ́тый ча́съ, сотворѝ та́коже.
6Во є҆ди́ный же на́десѧть ча́съ и҆зше́дъ, ѡ҆брѣ́те дрꙋгі̑ѧ стоѧ́щѧ пра́здны, и҆ глаго́ла и҆̀мъ: что̀ здѣ̀ стоитѐ ве́сь де́нь пра́здны;
7Глаго́лаша є҆мꙋ̀, ꙗ҆́кѡ никто́же на́съ наѧ́тъ. и҆ глаго́ла и҆̀мъ: и҆ди́те и҆ вы̀ въ вїногра́дъ (мо́й), и҆ є҆́же бꙋ́детъ пра́ведно, прїи́мете.
8Ве́черꙋ же бы́вшꙋ, глаго́ла гдⷭ҇и́нъ вїногра́да къ приста́вникꙋ своемꙋ̀: призовѝ дѣ́латели, и҆ да́ждь и҆̀мъ мздꙋ̀, наче́нъ ѿ послѣ́днихъ до пе́рвыхъ.
9И҆ прише́дше и҆̀же во є҆диныйна́десѧть ча́съ, прїѧ́ша по пѣ́нѧзю.
10Прише́дше же пе́рвїи мнѧ́хꙋ вѧ́щше прїѧ́ти: и҆ прїѧ́ша и҆ ті́и по пѣ́нѧзю.
11Прїе́мше же ропта́хꙋ на гдⷭ҇и́на,
12Глаго́люще: ꙗ҆́кѡ сі́и послѣ́днїи є҆ди́нъ ча́съ сотвори́ша, и҆ ра́вны на́мъ сотвори́лъ и҆̀хъ є҆сѝ, поне́сшымъ тѧготꙋ̀ днѐ, и҆ ва́ръ.
13Ѻ҆́нъ же ѿвѣща́въ речѐ є҆ди́номꙋ и҆́хъ: дрꙋ́же, не ѡ҆би́жꙋ тебѐ: не по пѣ́нѧзю ли совѣща̀ со мно́ю;
14Воз̾мѝ твоѐ, и҆ и҆дѝ: хощꙋ́ же и҆ семꙋ̀ послѣ́днемꙋ да́ти ꙗ҆́коже и҆ тебѣ̀.
15И҆лѝ нѣ́сть мѝ лѣ́ть сотвори́ти є҆́же хощꙋ̀ во свои́хъ мѝ; а҆́ще ѻ҆́ко твоѐ лꙋка́во є҆́сть, ꙗ҆́кѡ а҆́зъ бл҃гъ є҆́смь;
16Та́кѡ бꙋ́дꙋтъ послѣ́днїи, пе́рви: и҆ пе́рвїи, послѣ́дни: мно́зи бо сꙋ́ть зва́ни, ма́лѡ же и҆збра́нныхъ.
17И҆ восходѧ̀ і҆и҃съ во і҆ерⷭ҇ли́мъ, поѧ́тъ ѻ҆бана́десѧть ѹ҆ченика̀ є҆ди́ны на пꙋ́ть, и҆ речѐ и҆̀мъ:
18Сѐ восхо́димъ во і҆ерⷭ҇ли́мъ, и҆ сн҃ъ человѣ́ческїй пре́данъ бꙋ́детъ а҆рхїере́ємъ, и҆ кни́жникѡмъ, и҆ ѡ҆сꙋ́дѧтъ є҆го̀ на сме́рть:
19И҆ предадѧ́тъ є҆го̀ ꙗ҆зы́кѡмъ на порꙋга́нїе и҆ бїе́нїе и҆ пропѧ́тїе, и҆ въ тре́тїй де́нь воскре́снетъ.
20Тогда̀ пристꙋпѝ къ немꙋ̀ мт҃и сы́нꙋ зеведе́ѡвꙋ съ сыно́ма свои́ма, кла́нѧющисѧ и҆ просѧ́щи нѣ́что ѿ негѡ̀.
21Ѻ҆́нъ же речѐ є҆́й: чесѡ̀ хо́щеши; глаго́ла є҆мꙋ̀: рцы̀, да сѧ́дета сїѧ̀ ѻ҆́ба сы́на моѧ̀, є҆ди́нъ ѡ҆деснꙋ́ю тебѐ, и҆ є҆ди́нъ ѡ҆шꙋ́юю тебѐ во црⷭ҇твїи твое́мъ.
22Ѿвѣща́въ же і҆и҃съ, речѐ: не вѣ́стасѧ чесѡ̀ про́сита. мо́жета ли пи́ти ча́шꙋ, ю҆́же а҆́зъ и҆́мамъ пи́ти; и҆лѝ креще́нїемъ, и҆́мже а҆́зъ креща́юсѧ, крⷭ҇ти́тисѧ; глаго́ласта є҆мꙋ̀: мо́жева.
23И҆ глаго́ла и҆́ма: ча́шꙋ ѹ҆́бѡ мою̀ и҆спїе́та, и҆ креще́нїемъ, и҆́мже а҆́зъ креща́юсѧ, крⷭ҇ти́тасѧ: а҆ є҆́же сѣ́сти ѡ҆деснꙋ́ю менѐ, и҆ ѡ҆шꙋ́юю менѐ, нѣ́сть моѐ да́ти, но и҆́мже ѹ҆гото́васѧ ѿ ѻ҆ц҃а̀ моегѡ̀.
24И҆ слы́шавше де́сѧть негодова́ша ѡ҆ ѻ҆бою̀ бра́тꙋ.
25І҆и҃съ же призва́въ и҆̀хъ, речѐ: вѣ́сте, ꙗ҆́кѡ кнѧ́зи ꙗ҆зы̑къ госпо́дствꙋютъ и҆́ми, и҆ вели́цыи ѡ҆блада́ютъ и҆́ми.
26Не та́кѡ же бꙋ́детъ въ ва́съ: но и҆́же а҆́ще хо́щетъ въ ва́съ вѧ́щшїй бы́ти, да бꙋ́детъ ва́мъ слꙋга̀.
27И҆ и҆́же а҆́ще хо́щетъ въ ва́съ бы́ти пе́рвый, бꙋ́ди ва́мъ ра́бъ.
28Ꙗ҆́коже сн҃ъ чл҃вѣ́ческїй не прїи́де да послꙋ́жатъ є҆мꙋ̀, но послꙋжи́ти, и҆ да́ти дꙋ́шꙋ свою̀ и҆збавле́нїе за мно́гихъ.
29И҆ и҆сходѧ́щꙋ є҆мꙋ̀ ѿ і҆ерїхѡ́на, по не́мъ и҆́де наро́дъ мно́гъ.
30И҆ сѐ два̀ слѣпца̀ сѣдѧ́ща при пꙋтѝ, слы́шавша, ꙗ҆́кѡ і҆и҃съ мимохо́дитъ, возопи́ста глаго́люща: поми́лꙋй ны̀ гдⷭ҇и, сн҃е дв҃довъ.
31Наро́дъ же запретѝ и҆́ма да ѹ҆молчи́та. ѻ҆́на же па́че вопїѧ́ста, глаго́люща: поми́лꙋй ны̀ гдⷭ҇и, сн҃е дв҃довъ.
32И҆ воста́въ і҆и҃съ возгласѝ ѧ҆̀, и҆ речѐ: что̀ хо́щета да сотворю̀ ва́ма;
33Глаго́ласта є҆мꙋ̀: гдⷭ҇и, да ѿве́рзетѣсѧ ѻ҆́чи на́ю.
34Милосе́рдовавъ же і҆и҃съ, прикоснꙋ́сѧ ѻ҆́чїю и҆́ма: и҆ а҆́бїе прозрѣ́ста и҆́ма ѻ҆́чи, и҆ по не́мъ и҆до́ста.