„На уска врата“: о захлађењу према вери и црквеном животупревод

Сваки верник доживљава успоне и падове у свом животу. Врло често се период жарког надахнућа од стицања вере замењује хлађењем срца, када се све што је повезано са Богом и Црквом испуњава „по дужности“, али без радости. Ти периоди могу бити веома дуги, тешки и опасни, јер тада неко напушта црквени живот. Постојао је чак и концепт као што је „де-цркве“.

Где се савремени хришћанин најчешће „саплиће“? Из којих разлога се његов хришћански црквени живот замрзава или прекида? О томе разговарамо са митрополитом Симбирским и Новоспаским Лонгином.

— Владика, започињући разговор о разлозима зашто се црквени живот човека „ломи“, вероватно вреди рећи какав би требало да буде, од чега се састоји.

— Црквени живот верника треба да се заснива на вери у Бога. Све што ради, све са чиме се сусреће у свом животу, мора да процени на основу речи Божије.

Уверен сам да свако ко је дошао у Цркву памти онај осећај посебне радости, рекао бих чак и среће, коју је доживео верујући у Бога и откривајући црквени живот са његовим Тајнама. Човек осећа да се пред њим отворио сасвим другачији свет...