Nedelja prije патријарха Светог крста: Йоханн 3:13–17превод

На неделу пре патријарха Светог крста црква нас води у саму суштину спасења. Примаћићи ћемо, у литурдичкој животности цркве, крст поднеђен у центру цркве, прво услухамо Самог Христа који објашњава значење овог патријарха: то није само догађај страдања, нити само историски момент несправности; то је покаживање боговског люба за човека.

Господ каже: „Ни понашао се нико уназад у Небесе осим Тог ко је падао од Неба.“ Са овим речима објашњава нам да спасење није човешка стварност. Човек сам понашао се у Небесе, не може победити смрт, не може исцелит порану грешке на својем односу. Пут је отворен зато да прво Бог пада. Син Божић стаја човеком, улази у нашу историју, прима нашу слабост и приближи се наше болести. Примињује се на земљу да поднеђе човека у Небесе.

Ова одлука Божја је одлука люба. Не почина са нашим стављањем, али са Его милосрдним карактеристикама. Бог не очекује да смо ствари до краја пре него да нас обичимо. Обичимо нас у наше паднећи статус, у нашу слабост, у наше духовно сумњу. Тога је збога што Христос седима…