Помен и почаст даровитим духовним оцима као израз самосвести Црквепревод

Недавно организовање Међународног богословског симпозијума у ​​част блаженопочившег старца Емилијана Симонопетрита, једне од најзначајнијих духовних личности савременог Православља, било је повод не само за плодоносни теолошки дијалог, већ и за интензивну јавну расправу о начину на који Црква треба да приступи и поштује своје велике духовне оце. Посебну сензацију изазвао је чланак о. Јоаниса Хрисавгија, у коме су изражене озбиљне резерве како према реализацији конкретне Конференције, тако и посредно, али не и јасно, према самој црквеној пракси јавног сећања и проучавања савремених стараца.

Нема сумње да је свако богословско размишљање легитимно када служи истини Цркве. Отачка традиција се никада није плашила дијалога, чак ни контрааргумената. Напротив, теологија се увек развијала кроз расуђивање, слободу црквеног мишљења и одговорну размену мишљења.

Међутим, конкретна интервенција о. Јоанис Цхрисавги представља, по нашем мишљењу, озбиљан методолошки проблем. Неселективно уопштавање, а посебно конфузија...