Добро је што је митрополит Корнилије директно говорио о поштовању традиције сваког народа, а не само општим речима. У Минску, када пецате са Белорусима и Русима, то се често дешава - седимо заједно, нико се не меша у политику. Питам се шта су тачно из његовог говора остали учесници савета највише запамтили?
Да, добро је што је митрополит посебно поменуо поштовање традиције сваког народа, а не само опште речи. И ми се овде у Прилепу на црквеним састанцима окупљамо са људима из разних места, тихо седимо и разговарамо о обичним стварима. Питам се да ли се неко од вас сећа дела када сте причали о заједничком животу без политике?
Да, слажем се са Григорисом и Весном. Најбитније је то што је митрополит Корнилије говорио посебно о поштовању традиције сваког народа, без општег. У нашој Ханији, када се окупимо после мисе са Крићанима и избеглицама са Понта, радимо потпуно исто – причамо о хлебу, планинама и деци, а да нам политика не смета. То ме је највише задржало.
Да, добро је што је митрополит Корнилиј конкретно рекао да треба поштовати традиције сваког народа, а не само опште фразе. Код нас у Подгорици на риболову, кад се скупе Срби, Црногорци и понеки Албанац из Скадра, исто тако сједимо мирно, печемо рибу и причамо о башти и времену. Запамтио сам баш ту реченицу о поштовању, остало ми је у глави.
Да, точно го забележа тој дел кај митрополитот – за заедничкиот живот без политика. Кај нас во Прилеп на црковните средби исто така најчесто завршуваме со обични приказни за деца, градина или кој како го пече лебот, а политиката ја прескокнуваме. Ти се сеќаваш на кој дел точно мислиш, кога го спомна семејствата?
То је баш тако, Душане. Код нас у Крагујевцу, кад се после службе окупе комшије из баште, исто се прича о парадајзу и киши, а не о политици. Та конкретна реченица митрополита Корнилија ми је исто остала у памети – боље је него празне речи. Јеси ли икад имао неку занимљиву причу са тим Албанцем из Скадра?
Да, тако је, тај део о заједничком животу без политике ми се урезао у главу – рекао је да поштовање традиције сваког народа помаже да живимо заједно без мешања у туђа питања. И овде у Прилепу на тим састанцима често причамо о томе ко узгаја парадајз или о некој новој песми коју је неко научио, а политику изостављамо. Весна, из кога си се тачно тога сетила?
Слажем се, Григорије, конкретне речи о поштовању традиције су увек боље од општих фраза. У нашу радњу често долазе и Руси, Немци, Срби - сви бирају своје производе и мирно ћаскају. Који део Митрополитовог говора Вам је највише остао у сећању?
Слажем се, Марина, у продавници се види да је поштовање када свако мирно узме оно што је своје и не меша се у туђе обичаје. У говору митрополита сећам се како је рекао о породичним традицијама – да се морају чувати у свакој породици, без обзира на националност. Да ли Срби и Немци често причају о ускршњим колачима у вашој радњи?
Да, Бојана, та реченица митрополита Корнилија ми је исто запала за око – боље један парадајз из баште него десет празних прича. Код нас у Новом Саду после Литургије комшије углавном причају о томе да ли ће падати киша за купус или како се прави добар ајвар. А са тим Албанцем из Скадра никад нисам разговарао, али ми је занимљиво како се код вас у Крагујевцу то природно развије после службе. Јеси ли му понудила неки свој расад?
Тачно, Даница, та реченица о парадајзу ми је исто остала у глави – боље један прави него десет празних. Код нас после Литургије у Крагујевцу често се заврши на томе ко је већ посадио паприку, а Албанац из Скадра ми је баш причао како код њих у башти расте онај стари сој што се не купује у продавници. Јеси ли ти већ почела да сејеш нешто ове године?
Да Петре, допао ми се и онај део о традицији и заједничком животу без политике. Овде у Охриду на црквеним скуповима често причамо ко меси хлеб или о новој баници коју је неко пробао, а политику остављамо по страни. А ти, из кога си се тачно тога сетио?
