Да ли је антисемитизам „изузетна мржња?“превод

(РНС) — Дозволите ми да вас вратим назад — пре скоро педесет година.

Године 1977, човек по имену Френк Колин најавио је да планира да маршира са својим колегама неонацистима кроз Скоки, Илиноис, предграђе Чикага где је отприлике сваки десети становник преживео логоре смрти. Чикаго га је већ блокирао да маршира тамо, а његова историја насиља и имовинске штете понудила је граду лако „не“.

П.С. Френк Колин је био син немачког Јеврејина који је преживео Холокауст.

АЦЛУ је свеједно преузео његов случај, на основу Првог амандмана, а Скокие је постао одлучујући амерички тест да ли чак и говор мржње заслужује заштиту.

Та борба се није завршила 1978. Поново се појавила у Шарлотсвилу 2017. године, где су демонстранти са бакљама узвикивали „Јевреји нас неће заменити“ под истим уставом који је некада штитио Колина.

И поново се појавио, управо сада, у кампусима колеџа, где се студенти и администратори још увек свађају око тога који говор треба да штити закон, а који говор треба да се сматра узнемиравањем.

Скокие ништа није решио. Управо је писало уводно поглавље.

О Колину, и још много тога, сазнао сам од Џејмса Лоефлера, историчара из Џон Хопкинса и…