Эпилог

Ето, љубљена браћо моја, уз помоћ Божију ова књига је завршена, и јасно је доказано на основу сведочанства и Светог Писма и Светих Отаца да је непрестано Причешће Пречистим Тајнама неопходна и за душу здрава и да је без тога немогуће да се уздигнемо ми који смо некада, који нисмо постојали, у љубав према нама, Господу. поново нас је створио. Дакле, сада се не тражи ништа друго осим да се припремимо са дужном припремом – скрушеношћу, исповести и испуњењем епитимија – и тако приступимо Светој Тајни, причестимо се са страхом и трепетом. Сви ми који желимо да живот и љубав видимо добре дане 94, по псалмопојцу, приступимо Господу нашем, најслађем Исусу Христу, који нам сваки дан са Престола Светога призива и говори: „Ходите, једите хлеб мој и пијте вино које сам вам растворио у чаши светој, да се просветлите душевно и телесно, да се не опоравите. јело бесмртности и дато да се напије пићем нетрулежности, да се у часу невоље не посраме лица ваша“ 95 . Док имамо времена, чинимо добро, како каже Апостол 96. „Ево, сада је време, ево, сада је дан спасења“ (2. Кор. 6, 2). Трудимо се и пођимо за Господом – и тада ћемо Га наћи као зору која ће нас просветлити, како каже Осија, и доћи ће к нама, као што рана и касна киша долази на земљу 97 . Послушајмо Јеремију, који каже: „Останите уз путеве своје и размислите, и питајте се о путевима старим, где је пут добри, и идите њиме, и наћи ћете покој душама својим“ (Јер. 6,16). Покајмо се свом душом и свим срцем за свој претходни немар и исправимо се, да не бисмо чули како ће нас пророк Јеремија поново оптужити: „О, Господе! Нису ли очи твоје окренуте ка истини? пророкуј лажи, и свештеници владају кроз њих, и мој народ то воли. Коме да говорим и кога да охрабрујем да слушају? Гле, ухо им је необрезано, и не чују; Гле, реч Господња се руга међу њима; то им је непријатно.... Јер, од најмањег до највећег, сваки је одан себи, а од пророка до свештеника, сви делују обмане“ (Јер. 5:3,31. 6:10-13). Слушајмо оне говоре који служе души, а не испитујмо ко их говори – мудар или немудри, угледан или скроман. Какву ће нам корист донети ако је такав и тај важан и велики човек? Или какву ћемо штету имати ако је та особа безначајна и неприметна? Нећемо купити ни једно ни друго. За нашу корист потребне су нам само речи Светог Писма, а ко их говори – мудар или неразборит – нас се не тиче. Дакле, оно што нам је речено морамо упоредити са оним што је написано у Светом Писму, и ако се слаже са Писмом, прихватимо га, а ако се не слаже, не треба нам ни од једног ни од другог. Уосталом, неко ко иде на пијацу да купи пшеницу или нешто друго не размишља о томе ко је продаје – да ли је добар човек или лош човек, већ само гледа да ли је производ добар. Зато морамо пажљиво гледати на речи и не преступити оно што су нам божански оци дали, само ако желимо да не изгубимо прави пут. Да су савремени секташи заиста проучавали Божанско Писмо, не би следили оне прве јеретике који су погинули са њима. А онда је међу њима подмукли ђаво посејао разне јереси, лишивши их, између осталог, и светог Крштења. И покушава да уништи нас православне хришћане, удаљавајући нас од континуитета Божанског Заједништва. Пошто није могао да пољуља наш однос према светом Крштењу, тражи неки други начин да нас убије. И немојте мислити да се једно разликује од другог, јер је одлука Господа нашег била једнака у односу на њих обоје, као што смо раније рекли. Уосталом, уопште се не родити и, родити се, умријети од глади - ова два случаја немају никакве разлике. Дакле, ми се, наравно, препородимо светим Крштењем. Међутим, ако се тада не хранимо честим Причешћем да бисмо живели духовним животом, онда опет умиремо од глади – недостатка благодати – и падамо у страсти још горе од некрштених. Зато те молим, убојимо се речи Господа нашег сада, док смо још живи, да бисмо задобили спасење и да не бисмо треперили тада, на предстојећем Суду, не добивши никакву утеху. Немојмо бити као они којима је Господ говорио: „Ви, напустивши заповест Божију, држите се предања људског“ (Мк. 7, 8). Нека нас не заварају сујеверја и предрасуде које су се рашириле, него пазимо на оно што је написано. Јер Василије Велики каже: „Сигурно је да нас је најзлобнији обичај обмануо; извесно је да је узрок великих зала било искривљено људско предање” 98. И још: „Ако неко од оних који су обећали Богу у светом крштењу да уопште неће живети за себе, него да ће живети за Онога који је умро и ускрснуо ради њега, од овога мора [праведно] да се испуни, мора да се испуни. осуђен као за прељубу [Дакле, ако је хришћанин толико осуђен за такав однос према Закону], шта се онда може рећи о људским предањима? Што се тиче људских традиција, њихово праћење ће повлачити за собом казну, као што се види из речи Господњих. А што се тиче сопствених мисли, тражених људском мудрошћу, апостол нас је учио да их подвижнички одбацујемо: „Оружје борбе нашег није телесно, него моћно од Бога да руши тврђаве; њима рушимо мисли и све што се уздиже против познања Бога“ (2. Кор. 10, 4). [Апостол је ово рекао и о људским мислима] и о свакој видљивој [људској] праведности, чак и ако се труде да је постигну ради Бога. Из свега овога постаје очигледно каква ће осуда пратити оне који својом мудрошћу искривљују заповести Божије. Јер је писано: Тешко онима који су мудри у својим очима и разумни у својим очима! (Исаија 5:21). Дакле, потребно је све ово заједно одбацити: ђавоље пожуде, светске бриге, људске традиције и сопствене жеље, чак и ако изгледају добронамерне“ 99. Немојмо преступити заповести Божије, да у томе не испаднемо још гори од глупих животиња и неразумнији од риба, које се не противе закону Божијем, као што каже исти Василије: „Не препире се риба са законом Божијим, али ми, људи, одбијамо да прихватимо спасоносно учење“ 100. Оставимо оне који желе да живе безбрижно, или још боље, замолимо Бога да им подари ревност. Пробудимо се сви из сна лењости и примимо топлину и љубав у своја срца како бисмо се повиновали духовном позиву свештеника 101, и са скрушеним срцем приступимо Светој Тајни. Велики је презир према Богу што оволики број хришћана долази на Литургију, на чијем крају нас Господ преко свештеника позива да дођемо да се причестимо, а нико од оволиког мноштва позваних није ту да испуни божански позив – не због неког другог греха или изговора, већ само због лошег обичаја. О, браћо моја, бојим се да није за нас Господ рекао: „Нико од позваних неће окусити вечеру моју“ (Лк. 14,24)? И поред овога, зар нас неће најстроже казнити ако се не покајемо и не исправимо? Желим да вас питам ово: да је током Тајне вечере један од апостола рекао: „Данас се не причешћујем“, питам се шта би Господ тада рекао? Свакако би, чини ми се, рекао оно што је рекао и Петру приликом светог прања ногу: „Ако те не оперем, немаш удела са мном“ (Јн. 13, 8). Свакако, на Тајној вечери, Он би рекао непричесницима: „Ако не једете Моје Тело и не пијете Моју Крв, немате удела са Мном. Господ нам и сада, љубљени, на свакој Литургији каже исто: „Ако не једете Тела Сина Човечијега и не пијете Крви Његове, нећете имати живота у себи“ (Јн. 6, 53), осим ако се неко не лиши такве небеске благодати не зато што је спутан гресима својим и због тога што је изопштен лошим обичајем, него једноставно изопштен од причешћа. О зли обичаје! Овај зао обичај се толико укоријенио да не само да се сами не причешћујемо, већ ако видимо да се код других људи често причешћује, онда их замјерамо, осуђујући их као наводно непоштене и не поштујући Божанске Тајне, а требамо слиједити њихов примјер. Дакле, Исаијино пророчанство се за нас с правом испунило: „Ушима својим чућете и нећете разумети, и очима ћете гледати и нећете видети, јер је срце овог народа отврднуло, и уши су им нечуве, и затворили су очи“ (Ис. 6:9-10). Јер, заиста, сви смо постали као безосећајни и не разумемо ни оно што говоримо, ни оно што чујемо, ни оно што видимо. И знам то јер је наше стање тако јадно, колико год да причам о овој теми, мало ко ће да слуша. Јер су уши многих отврднуле, да не чују, као што рече Исаија. А за ових неколико желим да дам један пример и завршим. Замислимо да неки краљ седи на високом престолу, изван палате, на некој равници, и сви кнезови, и официри, и сви војни одреди стоје пред њим са великим страхом и трепетом. А да је тај краљ наредио једном од њих да изађе и приђе му да му да неки задатак, а неки други, завидећи на његовој блискости с краљем, покушали су да га одврате од извршења краљевске наредбе, па реци ми, да ли би их послушао, да ли би изразио презир према краљу? Мислим да он не би обратио ни најмању пажњу на ове људе и да би са великом спремношћу притрчао краљу, сматрајући за себе велику част и славу да изврши његову наредбу. Дакле, ако у односу на смртног цара желимо да покажемо да смо тако послушни, зашто не постанемо још послушнији у односу на Небеског Цара и нашег Господара? Земаљски цар је способан, можда, да нам одузме част, славу и имање – све оно што ће смрт уништити данас или сутра. И ко се онда може молити Богу, који је способан да нас осуди на смрт вечну? Шта ћемо онда ми, несрећници, – ми који кршимо заповести Учитељеве – када почне Велики Суд? Како онда да нађемо оправдање пред Богом, према коме сада показујемо презир, правдајући се тиме да нас је „такав и такав спречио, па нисмо испунили заповест Твоју“? Вероватно ће многи од нас тада ово рећи; неће нам донети никакву корист. Стога се морамо покајати сада пре него што дође тај час. Морамо се одрећи жеља ђавола и људских обичаја. Морамо да испуњавамо заповести Божије и, припремајући се са потребном припремом, често се причешћујемо Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа да бисмо се, захваљујући Божанском Причешћу, окрепили у благодати Божијој. И тако ојачани, чинимо вољу Божију сваког дана на земљи, добро и угодно и савршено, као што то чине анђели на небу. А ако нас неко у томе спутава, онда имамо дужност према њима, као духовницима, да их са врелим сузама у очима убеђујемо, све док их на било који начин не убедимо да нам дају дозволу како бисмо се удостојили да са савршеним осећањем и свешћу о томе примимо заруке Духа у своја срца. И ту и тамо да се удостојимо да заједно са анђелима и свима светима прославимо Оца и Сина и Светога Духа – у Тројици и у Јединственој Тројици, бескрајно савршеног Бога, у векове векова. Амин. Видите: „Ко је човек, ако и живи, воли дане и добро види“ (Пс. 33:13). Овај псалам се пева на крају Литургије после причешћа. – Прибл. лане Видите: „Приђите к Њему, и просветлићете се, и лица ваша неће се постидети (Пс. 33,6). Видите: „Зато, док имамо времена, чинимо добро“ (Гал.6:10). Види: „Познајмо, дакле, трудимо се да упознамо Господа; као да је зора Његово јављање, и доћи ће к нама као киша, као позни дажд да напоји земљу“ (Осија 6:3). О Божијем суду. Видети: Дела као свети оца нашег Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. Део 5. М., стр.16. Слово 2. О крштењу. ПГ 31, 1557. Разговор 7 о Шестодневу. Дела попут светог оца нашег Василија Великог, архиепископа Кесарије Кападокијске. Део 1. М., б.г., стр.114. „Наступите са страхом Божијим, вером и љубављу!“ Можда ће вас занимати: