Слово 37. Послание к князю Петру Шуйскому

Мом племенитом и разборитом владару, кнезу Петру Ивановичу Шујском, ја, монах Максим, желим да се радујем у Господу. Нека се ваше велико племство, најплеменитији кнеже и мој љубљени владар, не чуди чињеници да се због жалосних околности које су ми се догодиле, због многих сагрешења мојих, ја, најнеправеднији, усуђујем да своју тугу упоредим са тугом оног праведника који је најпре страдао од своје браће, бивајући од њих продан као роб злобних, а потом од њих продан као злобник, блудница, био је затворен и везан. И то се десило оном који је изнад многих других праведника био достојан небеске хране и небеских села. Усудио сам се да овако пишем не зато што сам себе сматрао по било чему сличним том праведнику – нека ми је страно такво безумље и коначно лудило, јер себе сматрам познатим по древној злоби и гадости пустоши, и нисам достојан да се назовем монасом – него сам само хтео да сазнам вашем племству да је како, по Божијем страдању, то, наравно, било уређено великодостојници Муж је пао под гнев њиховог цара и затворен у исту тамницу, чиме је овај блажени младић тачно и јасно протумачио виђења из снова која је имао, и замолио онога за кога је предвидео да се врати од цара у свој ранији чин и част, како би се сетио цара о његовом погрешном затвору; и када га је објавио цару, фараону, тада је овај праведник ослобођен окова и тамнице и добио прву почаст од цара, како каже божанско Писмо: Цар посла и пусти њега, кнеза народа, и остави га, и учини га господаром дома својим и кнезом свега свог богатства (Пс. 10-215:2). На исти начин, можда, мислим, и мени је, по великој љубави Божијој према мени, проклетом, и по доброти Његовој устројено, да ме племенитост ваша, по великом смирењу и разборитости, потражи и дође к мени, недолично, и удостојио сам се да вас видим и разговарам. Не треба се томе чудити. Бог, Који је испрва био великодушан и милостив и човекољубив, Он је увек великодушан и милостив и човекољубив, и иако неко време допушта да неко упадне у разне недаће, није потпуно гневан, како каже Свето Писмо, Он је у непријатељству у векове (Пс. 103,9). И на другом месту: ударићу и опет ћу исцелити (5. Мојс. 32, 39). Он је Творац свих нас, Свети Провидер и Лекар наших духовних страсти. Он једини са сигурношћу зна шта је добро за сваког од нас. Он понизује и уздиже, убија и даје живот, подиже сиромашне из земље и подиже убоге из јаме (1. Самуилова 2:6-7). И то се не дешава по кругу среће и не по положају планета, како лажно учи и потврђује лажно учење безбожних Халдејаца, Египћана и Хелена, већ према непознатим и неисказаним судбинама Божијим, као што Он једини зна. Ко, каже, разуме ум Господњи, или ко је Његов саветник? (Иса.40:13). Таква је Његова љубав према човечанству и таква је Његова доброта према мени, у коју се уздам. У исто време, констатујући велику наклоност твога племства, коју си исказао према мени, јадном, и знајући твоју разборитост и кротост, усудио сам се да те, господару мој, у неколико редова подсетим на своје потребе. И не тражим више да ме пусте на ту најчаснију и најжељнију Свету Гору за све православне хришћане – јер знам да таква моја молба није ни пожељна ни повољна за све вас – него само молим од Вашег Господства да ми дате причест светим и животворним тајнама Христовим, без причешћа већ ових година. Њихова дуготрајна лишавања изазивају нападе свакојаких непристојних мисли и свакојаких недаћа од невидљивих непријатеља који се непрестано боре и скрнаве унутрашњег човека, створеног од Бога по лику и подобију. А каква је страшна казна за оне који оштећују овог унутрашњег човека – ви сами знате боље од мене. Удијели ми ову милост, молим те, благодаћу Једног праведног и страшног Судије, Који свакога награђује по дјелима његовим. Спаси душу пропадну, да се над тобом испуни реч и благослов Писма, који каже: Ако од недостојних изнесете част, као што ће уста моја постати (Јер. 15, 19). Забога, стекните себи такву благодат и такву награду и благослов од Бога. Препустите суд Ономе који суди свима праведно, јер Отац никоме не суди, каже Реч Божија, али ће сав суд бити дат Синовима (Јн. 5,22). Молим те за другу милост – дај ми грчке књиге које сам одатле донео са собом на назидање моје и на духовну утеху моје проклете душе. Укажи ми хришћанско милосрђе, као што си га показао, у својој разборитости, многима другима. Овим ћеш донети велику славу блаженој души свога вазда памћења Цара и Владара, и Господара и Добротвора мога, Великог кнеза све Русије Василија Јоановича. Удостој се, као благоразумни и верни савладари и помоћници у царској управи блажене Руске државе, да придодаш блаженој души своју светлу славу – са врстом милости коју ћеш ми показати. Најјаснији доказ разборитости и оданости разборитих кнезова и бојара је ако се они, и после смрти свог владара одавде, постарају да му тамо донесу већу славу кроз доброту коју овде показују за њега и разне милостиње за све опште сиромахе и страдалнике у тамници. Ово није моја реч, већ реч свих богонадахнутих отаца. Сматрао сам да није сасвим прикладно да овде нудим њихове доказе, који су вам добро познати; јер сте добро упућени у божанско писмо и веома вешти, више од било кога другог, и стога вам нису потребна непотребна подсећања. Нека вас Господ Исус Христос чува све у здрављу, у свом миру и снази. Амин. Можда ће вас занимати: