Духовни усеви

Кратка збирка прича, чланака и песама духовног и моралног садржаја, прилагођена јавно доступном објашњењу најважнијих истина катихетског учења Православне Цркве. Предговор 2. издању Предговор 3. издању Предговор 4. издању Објавивши 1890. године књигу под насловом: „Поуке и примери хришћанске вере, наде и љубави“ (као приручник за црквене пастире, за законоучитеље, родитеље и васпитаче и као зборник за љубитеље духовног и поучног штива), која је, због великог наклоности читалаца према њој, убрзо распродата -18 него два пута знатно проширена и изазвала у другом броју Његово издање у три одвојена и самостална тома, које је накнадно поновљено 1894. године са трећим издањем, а сада је поново штампано од стране Издавачке комисије Светог Синода, добили смо много изјава лица која су се упознала са овим књигама о потреби састављања кратке и приступачне књиге, прилагођене народној јавности, која би укључивала искључиво школско схватање ове врсте духовне породице и моралне чланке ове врсте. Узимајући у обзир изјаве ове врсте с једне, а с друге стране, имајући у виду да се у руској духовној литератури до сада нису појавиле књиге за обичан народ искључиво духовног и моралног садржаја са тачним задацима које наша књига има – да представи низ чланака прилагођених јавно доступном објашњењу свих најважнијих истина катихистичког учења Цркве Православне; треће, не губећи из вида да је голо и апстрактно набрајање и саопштавање информација и одредаба из области учења о хришћанској вери, нади и љубави, као главним и темељним врлинама хришћанина, које га воде ка достизању вечног живота, исувише недовољно да утиче на ум, срце и вољу оних обичних људи који имају само просту писменост – да склоне да са љубављу хришћанску веру препознају и савесно читају. побожности, да их срдачно асимилујемо, као непроцењиво благо, и активно спроводимо у своје животе – одлучили смо, због горе наведених мотива, да саставимо предложену књигу, назвавши је: „Духовне сетве“. Имајући овај задатак на уму, у „Духовне сетве“ смо уврстили чланке следећег садржаја: а) Кратке црквене историјске приче и исте приче из житија светих. Одликујући се дубоко поучним карактером, јасним, живим и визуелним приказом, они су, у својој једноставној и забавној форми (форма приче), доступни и најнеспремнијим читаоцима из простог народа, који су на њих одавно навикли, страствено их волели на духовну корист, називање и утеху коју он од њих увек добија као најбољу духовну храну, и од њих увек добија. Живи и дубоко поучни примери хришћанске вере, наде и љубави према Богу и људима, неодољиво делујући на целокупно духовно биће читаоца, а посебно на његово срце – извор човековог духовног и моралног живота, без труда и напрезања мисли, за шта нису сви склони и способни, брзо ће га и чврсто научити свим најважнијим истинама хришћанске вере и пиесте истине хришћанске вере. Према сведочењу нашег познатог модерног учитеља С. А. Рачинског, житија светаца дају сталну храну за ум, машту и моралну жеђ нашег писменог сељака. (Видети одличну књигу о томе А. Иакхонтова: „Житија светих као васпитно средство“, стр. 151, итд.). Није џабе да су древни књижевни људи говорили о предностима читања житија светих: „Житија светих уливају у душу страх Божији, одгоне неустрашивост, сузбијају зло, уводе у прихватање добра... јер животи светих су светлост и просветљење душа наших. (Проф. Кључевски: Житија светих... 432 стр.). б) Размишљања светих отаца о појединим истинама хришћанске катихезе, неопходним сваком хришћанину, ма на ком степену развоја и животном положају он био. Изреке богоносних отаца и учитеља цркве, у чијим делима се налази најбоље и најистинитије тумачење божанског учења – речи ових светила васељенске цркве, који су се за своје свете животе удостојили да буду причасници Духа Светога, без сумње ће свако читати са великом духовном користи и моралним назидањем и биће те истине потребне за богоугодно хришћанско учење и најбоље објашњење његовог хришћанског учења. бесмртна душа. в) Прате их кратки одломци из дела најпознатијих духовних писаца, нпр. Филарета, митрополит московски, усамљени епископ Теофан, Инокентије, архиепископ. њен., прот. Родион Путјатин, прот. Кронштат о. Јоанна Сергиев и неки. други духовни писци који у јавно доступном излагању, пуном дубоких и чистих истина хришћанског учења, у живим и визуелним изразима (нарочито уз помоћ поређења), у строгом складу са духом учења Православне Цркве, објашњавају ову или ону тематику из области хришћанског учења и моралног учења. г) Приче позајмљене из поузданих, посебно древних црквено-историјских, а делом и савремених строго проверених записа, о испољавању у животу људског рода божанског Промисла, било спасавања човека од непосредне смрти, било опомињања оних који не испуњавају божанске заповести, или претећих кажњавања и заустављања зла тамо где више нема места или Богу за дуго остављено. Мислимо да ће ове приче, читане са вером, коју потпуно заслужују, побудити страх Божији и научити нас да идемо стазама заповести Божијих. е) Дозволили смо себи да у ову књигу унесемо кратке изводе из симболичких књига Православне Цркве (на пример, из „Православног исповедања”, дефиниција васељенских сабора итд.), јер они детаљније и детаљније представљају оне аспекте хришћанског учења који се углавном предају у поукама Божијег тецхца, а самим тим и у општим поукама закона. недовољно јасне речи и одредбе. ђ) Даље, да бисмо додатно поткрепили православно учење о три главне хришћанске врлине – вери, нади и љубави – увели смо неколико библијских текстова, груписаних у систем, цитирајући их углавном из руске Библије. г) Коначно, у треће, знатно проширено издање „Духовне сетве“, по савету искусних учитеља, уврстили смо неколико духовних песама које су написали најбољи духовни писци, развијајући и осликавајући хришћанске мисли и расположења у живим сликама. Већ из реченог је јасно да је план по коме смо поређали сав материјал у књизи план „Дугог хришћанског катихизиса Православне католичке цркве“, који је подељен на три дела (имамо три дела): учење вере, учење наде и учење љубави. Она има следеће две предности у односу на све друге системе за сређивање грађе у збиркама духовног садржаја: прво, тиче се свих најважнијих аспеката хришћанске доктрине и моралног учења, отклањајући стога случајност, једностраност, непотпуност и празнине у распореду одабраних чланака; друго, добро је позната и углавном су сви на њу навикли, што читаоцу даје могућност да лако и брзо, без губљења времена, пронађе тражени чланак у књизи. А да бисмо додатно олакшали читаоцу у том погледу, одвојили смо једну групу чланака од друге звездицом (***): и поред тога, у садржају, посебним фонтом, назначили смо посебан садржај сваке групе чланака. Након реченог, лако је уочити по чему се наша књига, као збирка чланака духовно-моралног садржаја, разликује од других књига ове врсте: а) све се састоји, како ми мислимо, од кратких чланака и углавном прича које су јавно доступне, строго прилагођене разумевању обичног народа и деце школског узраста, неспремне за читање и савладавање чланака великог обима, строго научне природе и апстрактног излагања; б) у њему су у строгом систему катихетског учења уз помоћ живих, визуелних црквено-историјских прича, сведочанстава светих отаца и учитеља црквених и других сличних ауторитативних извода и чланака, од којих сваки представља заокружену целину и никако није у природи извода, изложене све најважније истине катихизиса црквеног катихизиса; в) даље, садржи само оне чланке који поткрепљују, развијају и објашњавају истине хришћанске вере и морала, помажући им да продру у ум и срце читаоца, али уопште не садржи такве чланке који би у истом облику понављали оно што им је могло бити познато из општеприхваћених уџбеника закона Божијег током њиховог боравка у државним школама; г) у њему су, осим неколико парабола, како се оне називају, све наведене информације истините, позајмљене из црквеноисторијских дела, житија светитеља или из списа потпуно ауторитативних личности (нпр. Филарета и Инокентија, митрополита московских, епископа Теофана, епископа Хермогена, протојереја И. Сергијева итд. кронштатског); д) сви њени чланци од првог до последњег прожети су религиозним и моралним карактером, и не даје никакве информације о земаљским интересима и предметима и не тиче се њих: да разјасни живу, срдачну веру у Бога Оца, Створитеља света и Променитеља, у Господа нашег И. Христа и Светог Утешитеља Духа, да пробуди љубав за св. мајку – цркву и све њене спасоносне установе – да покаже откривањем са позитивне стране сву недоследност, сву погубност заблуда јеретика, расколника и секташа, одвраћајући неискусне хришћане од послушности својој мајци цркви – подсетити човека да се не држи једне земаљске, сујетне и пролазне мисли за живот и живот без срца, него да усмерава свој вечни живот, бескорисни живот. праведне и болне за грешнике, - да учврсти и схвати живу наду у Бога у свим случајевима људског живота, - да покаже у чему треба да се састоји истинска молитва хришћанина, - да објасни новозаветне заповести које воде до достизања вечног блаженства, - да једноставно и разумљиво објасни да прави хришћанин мора бити понизан у срцу, да буде понизан за истину, оплакуј ми грех његов, лајкуј свој грех трпељив. Божији, милостив, чистог срца, миротворац, спреман да страда за истину Божију и свог Спаситеља чак и до смрти – да покаже у чему треба да се састоји човекова љубав према Богу и ближњем, како треба да служи Богу, да се удаљи од својих грешних навика, страсти и сујетних земаљских веза и хобија који чине свето духовно име великог идолопоклонства, и како треба да буде свето духовно име великог идолопоклонства. Господе – да свештено поштује недеље и празнике, – да поштује родитеље, старешине и богоустановљене власти, – да поштеди и заштити живот, мир, част и имовину ближњег, – да пази на дар говора и да не осуђује ближње своје, и не само да не чини и не говори ништа противно њему, него чак ни да не греши са њим – жели да му се било шта штетно и задовољство. завидети богатој или славној земљи – то је садржај и задатак ове књиге и, уједно, оно што је разликује од других књига ове врсте, тежећи другим, можда и ширим циљевима. Што се тиче извора и помагала које смо имали при састављању „Духовне сетве“, сви су наведени на крају сваког чланка. То су: Чети-Минеј, Пролог, Патерикон (скит, древни, Кијево-Печерски, Атонски), „Лавсаик“, Спомен приповедања о подвизима светих и блажених отаца, дела о црквеној историји (посебно митрополита Макарија, Филарета, архиепископа черњиговског), дела св. Јефрем Сирин, Кирило Јерусалимски, Атанасије Велики, Григорије Ниски, блажен. Августин, блажени Теодорит, свети Димитрије Ростовски, Тихон Задонски и други оци и учитељи васељенске и домаће цркве; дела епископа Феофана, Филарета, Москве, Инокентија и Димитрија, арх. њен и пријатељ. јерарси, беседе преп. Путјатина, преп. Кронштатски Јоан Сергијев („Мој живот у Христу“ – „Цјелокупна његова дјела“); „Православно божанско искуство“ Еп. Силвестер; духовни часописи, посебно „Недељно читање” и „Душевно читање” и многи други назначили су уместо њих. Само веома ограничен број чланака (мање од 1/10 свих укључених у ову књигу) и, штавише, највећим делом у скраћеницама и другим приказима, позајмили смо из књига које смо објавили: „Поуке и примери хришћанске вере, наде и љубави“. С обзиром на то, „Духовне сетве” се делом могу сматрати допуном именованим књигама, јер садрже потпуно нове чланке који, осим неколико, нису ушли у састав наведених књига. Распоређене на истом плану као и наведене књиге, и које се разликују по скоро истој природи чланака као и оне, „Духовне сетве“ могу дати неку идеју о горенаведеним књигама. Затим, у вези са сврхом ове књиге, морамо рећи да би, због опште доступности чланака садржаних у њој, она, по нашем мишљењу, била корисна књига за јавно читање, за адолесценцију уопште, за женске парохијске школе које подучавају будуће васпитаче у духу хришћанске вере и побожности млађе генерације, па чак и за децу нижег и средњег узраста, за децу нижег и средњег узраста, за децу нижег и средњег узраста. особе које, волећи духовно и поучно читање, немају ни времена ни навике да читају дугачке чланке строго научног, апстрактног излагања. Коначно, у вези са нашим учешћем у састављању предложене књиге, морамо рећи да се оно исказало у пажљивом одабиру из огромне духовне литературе чланака и прича које одговарају нашој намени, у њиховом скраћивању или допуњавању, у исправљању, ако је било шта потребно, у погледу језика, излагања и распореда мисли и садржаја у њима, ако се разликовало по било ком неуспеху, инцомтенсацулингу, неколико чланака. односно у спајању више чланака у једну целину; у распореду састављених и одабраних чланака у најскладнијем поретку катихизијске наставе, у састављању многих чланака наново, и коначно у снабдевању већине чланака потребним фуснотама. Дај Боже да наше „Духовне сетве“ у потпуности одговарају свом имену и сврси и да обилно посеју духовно семе на пољу људских срца. У другом издању изоставили смо неколико чланака; да их замени, уведен је веома значајан број нових чланака, углавном кратких прича. Све што је захтевало исправку пажљиво је прегледано и исправљено у овом издању. Фонт, формат књиге и папир су такође значајно побољшани. У 3. издању „Духовне сетве“ извршене су следеће измене: неколико чланака за које се показало да нису сасвим доступни разумевању обичног народа и млађе деце изостављено је или замењено другим; Уведено је више од стотину нових чланака, углавном кратких прича, које, одликују се својим живим, потпуно разумљивим и занимљивим излагањем, истовремено откривају узвишене истине вере и побожности; речи и изрази који су захтевали појашњење објашњени су или у тексту или у фуснотама. Поврх тога има довољан број песама духовног и моралног садржаја, малих по обиму, али богатих снагом осећања и дубином хришћанске мисли. Верујемо да ће бити од користи, посебно деци која, како искуство показује, брзо схвате ритмичку структуру говора и чвршће је утисну у своје памћење. А да пружимо макар какву корист у питању верског и моралног васпитања нашег друштва и да заједно саставимо књигу погодну за читање народа, школе (средовечне деце, па чак и млађе од средовечне деце) и породице, жеља је приређивача. У четвртом издању ова књига је претрпела најтемељнију ревизију; изостављало је све што се чинило на било који начин недоступно разумевању и асимилацији деце или обичних читалаца из народа; поново је уметнуто више од два десетина занимљивих и приступачних прича за обичне читаоце; неки су мало скраћени, други су опремљени напоменама које дају најједноставније објашњење речи или израза. Иначе, нема промена у односу на 3. издање. протојереј Григорије Дјаченко. Море живота - људски живот са својим бригама се врло често упоређује са морем. Познати руски научник и писац (рођен 1711, умро 1765). Предложена прича је преузета из паганског живота, али савршено припрема читаоца да схвати у чему се састоји хришћанско осећање пријатељства; зато га овде представљамо. Уверени смо да ће је школе и породице читати са задовољством. Прот. Гр. Д-ко. Ово је прелеп препис молитве Светог Василија Великог постављеног у Туш. Тхурс. за 1897. септембар месец. Можда ће вас занимати: