Реч о пророку Илији

У давна времена, јеврејски народ је био украшен пророчком службом и био је поље на којем су пророци радили. А сада је од цркве лишен ове похвале. И сама тела пророка су са нама. Наравно, неплодном народу нису били потребни пророци-земљорадници; Апсурдно је било задржавати пророке за оне који су разапели Онога кога су предсказали, разапели (у знак захвалности) за мртве које је подигао из њих, за слепе којима је вратио вид, за гладне које је од њих нахранио, за принуду коју је због њих Господ свих користио у погледу пророка Илијиног ренунција да им врати пророка Илију. Претходни ментор ме води до Илије. Блажени Илија, видећи да јеврејски народ није достојан човекољубља Божијег и да, иако Бог непрестано толерише њихову борбу против Бога, они увек много трпљење Његово претварају у зло, буни се против доброте Божије према њима: он говори против њих. Затим, знајући да је Бог задовољан ревношћу праведника, желећи да казни Јевреје и истовремено се плашећи да ће божанска доброта одмах бити омекшана неколико суза, изриче им казну и везује своју казну заклетвом, тако да Бог, из поштовања заклетве, не може поништити осуду против њих. Бог је, каже, добар према њима и ублажен је њиховим малобројним сузама, а то их јача у њиховом идолопоклонству. „Жив Господ Бог Израиљев“, рекао је, „у овим годинама неће бити ни росе ни кише, осим по мојој речи“ (1. Царевима 17:1). Тада му се чинило да му Бог приговори: шта, Илија, ако Ме покајањем помилују, ако их видим како лије сузе и кају се за своје грехе, зар нећу одмах послати кишу? Не, „Жив је Господ Бог Израиљев, осим по мојој речи“ (1. Краљевима 17:1). „Жив Господ“ Они су, каже, привржени идолима, али се кунем Твојим божанством. Покажи какву моћ има заклетва Твоја, да би се кроз то уверили у немоћ својих идола. Не, „како је жив Господ Бог Израиљев, ових година неће бити ни росе ни кише, осим по мојој речи. Нећеш поништити, каже, казну чим Ти се учини (зато што хоћеш да будеш човекољубив), него само када их замолим, када судим, када покажу довољно срдачно покајање. Бог је поштовао пророчку забрану и испунио заклетву дату у Његово име. И тако се Господ постиди свакога, с једне стране поштујући пророка, а с друге стране смилујући се глађу кажњеним људима. Шта Он онда ради? Заједно са народом кажњава и пророка, да би и сам, подвргнут истој казни, пре схватио неспојивост своје чаролије са човекољубљем, кажњава и пророка заједно са народом, али пророку олакшава ову казну, показујући Своју мудрост на сам начин испуњења човекољубља. Заиста, Он храни пророка уз помоћ птица које мрзе децу; ипак је гавран родитељ који не воли децу и не храни оне које рађа. Управо наговештавајући то, пророк је два пута рекао: (Господ даје храну) „и пилићи гавранови који Га призивају“ (Пс. 146,9) **. Пошто пилићи врана, и уопште сви пилићи, нису у стању да скупе храну за себе, али се о њима брину њихови родитељи, а врани су лишени родитељског старања, а ипак породица врана опстаје и без родитељског образовања, онда Давид, показујући Божију љубав према човечанству, своју храну приписује Богу. Отварајући уста ка ваздуху и не добијајући храну од својих родитеља, пилићи врана имају неке мале животиње које о њима врше Божанско Промисао и тако се, примајући их из ваздуха, хране и расту. Зато пророк каже: „и пилићима гаврановим који Га призивају“. И тако, након што је Илија показао дечјомржњу према Јеврејима као незахвалној деци, Бог као да се заложио код њега преко дететомрзаца отаца, само не дозивајући нечујно Илији на овај начин: зар ви немате исту мржњу према Јеврејима као и вране према својој деци? Али види како су се променили, види, о, Илија, каква је њихова љубав према човечанству: немилосрдни према сопственим пилићима, они су ти ревносни хранитељи. Апсурдно је, о Илија, када гаврани служе као посредници Моје љубави према теби, ти не треба да постанеш заступник за Јевреје у погледу казне коју сам им наложио. Постиди се промене која се догодила у гавранима, и буди милостив према Јеврејима; Иако поштујем чини које сте бацили, такође их жалим. Али када је Бог видео да се Илија тиме није смекшао, онда је престао да му доставља храну преко гаврана, приморавајући га да се промени, да би, принуђен глађу, он, иако себе ради, отказао чаролију коју је изговорио. А он, чак и оставши без услуга гавранова, издржао је: Умрећу од глади, вели, само да видим зле казне; нека пропадне моје тело, кажњено са њима. Дакле, када су га гаврани снабдевали храном, и када је прошло много времена, Илија се поново преселио на друго место и отишао под притиском глади и постао молитељ једне незнабожачке жене, а штавише, удовице и сиромашне жене. А Бог, желећи да постане човечнији, након што је Јеврејима тада било забрањено да комуницирају са незнабошцима, најављује пророку шта је требало да уради у будућности: „Устани“, каже, „одавде и иди у Сарепту Сидонску, и остани тамо; заповедио сам једној жени удовици да те храни“ (1. Цар., 1. Цар.) гнушају се такве хране и почну да траже од Бога дар кише. Међутим, ове речи га нису омекшале и он жури тамо где га је чекало гостопримство незнабожачке жене. А што је још упечатљивије је то што Бог надахњује удовицу да га одмах дочека, гладну, строгим речима, користећи све мере да га склони милости. Шта му каже незнабожачка жена? „Жив Господ Бог твој“ (1. Царевима 17:12). Откуда незнабожачка жена са овим речима: „Жив Господ Бог твој!“ (Очигледно) Бог јој је претходно показао пророка у визији; Није ли то оно што је Бог рекао пророку: „Тамо сам заповедио једној удовици да те храни“ (1. Царевима 17:9)? Бог је прво показао жени лик пророка, његов изглед, висину и захтев који би упутио. Стога, када се пророк појавио, удовица се сети онога што је приказано у визији и виде га онаквим каквим се он њој јавио у визији. Уверивши се одавде да је то божанско откривење, одмах је одговорила на његову молбу када се појавио пророк: „Жив је Господ Бог твој! Немам ништа печено, него само шаку брашна у каци и мало уља у бокалу; и ево, сакупићу два балвана, и отићи ћу да једемо себи и овоме сину:117; Речи одбијања него милостиње. „Немам ништа печено, него само шаку брашна, и отићи ћу да спремим себи и сину; ово ћемо појести и умријети. Ништа нам друго, каже, не остаје кад поједемо ову шаку осим смрти. Ове речи су имале за циљ да импресионирају Илију. Она више пати од глади него ја, помисли он; Умирем сам од глади, али она и њена деца су у сиромаштву. Да не будем узрок смрти ономе ко ће ми указати гостопримство. Па шта? Као што сам већ рекао, он се смекшао овим речима, а у његовом срцу се јавља брига за човечанство. „Каза брашна неће се исцрпити, и посуда с уљем неће престати до дана када Господ да кишу на земљу“ (1. Царевима 17:14). Сада дар кише више није далеко. Пре него што је био обуздан глађу, он није дозволио да Божја љубав према човечанству подари кишу, већ је рекао: „У овим годинама неће бити ни росе ни кише, осим на моју реч“ (1. Краљевима 17:1). Сада дозвољава и чак указује на почетак дозволе, иако само указује и не додаје захтеве. Шта је онда Извор човечанства? Он му поново представља треће искуство човекољубља: наређује да се душа удовичиног сина одвоји од тела. Поштујући пророка, Он га није лишио моћи његовог благослова и није оскудевао охолост (уље) да би га натерао да заволи човечанство. Било би, наравно, понижење за пророка када би речи његовог благослова биле неважеће, а истовремено би нашкодило вери паганске удовице ако би јој његов благослов био од мале користи. Зато Бог не одбацује свој благослов, већ по трећи пут чини да пророк доживи божанску човекољубље: Он шаље смрт сину удовице, доводећи пророка до потребе да му се обрати са молитвом. Удовица, када јој је син умро, са сузама је обилазила пророка. О, боље би било, рекла је, да сам прво умрла од глади и умрла пре твог благослова, него сада да присуствујем смрти свог сина! Пророк се застидео онога што се догодило: да ли је то, каже, награда за удовицу за гостопримство које ми је указала? Пре мог термина била је срећна са својим сином, али је после мог заказивања плакала за својим вољеним сином. Постиђен онога што се догодило и размишљајући о томе сам са собом, Илија је осетио да је у овом догађају прст Господа свега, осетио је божанску мудрост. И шта он каже? „О мој Боже, хоћеш ли заиста учинити зло удовици код које сам одсео, убивши њеног сина“ (1. Краљевима 17:20)? Шта он мисли под овим? Ви сте ми, каже, указали на ову удовицу. Ви сте, каже, рекли: „Заповедио сам жени удовици да те храни“ (1. Царевима 17:9), сведочећи на тај начин о њеном побожном расположењу. Преселио си ме из тих места код ње и почастио је својим сведочењем, а сада је кажњаваш смрћу њеног сина? „О мој Боже! Хоћеш ли заиста учинити зло удовици код које боравим убивши њеног сина? Ово није природан случај смрти, вели пророк, ово је ствар твоје мудрости да би у мени усадио потребу за човекољубљем, па кад Ти кажем: Господе, помилуј удовицу, помилуј и синове моје Израиље. Ти ме надахњујеш љубављу према човечанству, осећам Твоју уметност, Учитељу, да када Те питам: спаси мртвог сина удовице, Ти ми одговориш: Поштеди Израиља који глађу убија. Тражиш од Мене милост, прихвати Мој захтев за милост: разреши чаролију глади, а Ја ћу решити дефиницију смрти. И тако, када је Бог видео да је Илија, после многих искушења, постао човекољубивији, тада му се обратио са јаснијим захтевом за човекољубље, од тада више није могао да сматра укидање казне за себе као понижење. „Иди“, каже (Господ) (1. Царевима 18:1). Ове речи садрже Божију молбу своме слузи: Сам Бог тражи од свог слуге љубав према човечанству. „Иди“, каже он. Пошто си, каже, постао човекољубив, онда прихвати Моје речи о човекољубљу; Пошто сте уверени да сам опседнут човекољубљем, онда јасније слушајте Моје речи. Забринут сам због укидања казне, тежим помиловању, стидим се суза кажњених. Сви грешници, о пророче, придржавају се рукописа Моје човекољубља: не учини да Ја пред њима испаднем лажов. Послушајте речи Светог писма, које и сами знате: „Не желим смрт грешнику, него да се грешник одврати од свог пута и живи“ (Језек. 33:11). Илија приклони уши и отвори душу за оно што му Господ говори. „Иди“, каже он, „и покажи се Ахаву. Ја се не мирим са њима ван тебе: ти сам доносиш милост кажњенима. Ја те тајно тражим за њих, а ти се јављаш као јасан заговорник за помирење. „Иди и покажи се Ахаву, и ја ћу дати кишу на земљу“ (1. Краљевима 18:1). Ти доносиш помирење, молиш за дар кише, а ја ћу потврдити твоје проповедање. So, both willingly and reluctantly, Elijah ran and preached the news of rain, but, again seeing their wickedness, he looked for some pretext to punish them. Шта је онда Бог? Видећи да није прожет човекољубљем према кажњеним, Он уклања Илију из заједнице са грешницима. I, he says, O Elijah, know your jealousy, I recognize your demands, but I also have mercy on sinners, as soon as they are punished beyond measure. Ви сте строги судија побожности, а људски род непрестано греши. Остаје само да вас одвоје једно од другог. Иди на небо, ако не можеш да поднесеш грешнике, а ја ћу се преселити на земљу. Ако наставите са грешницима, онда ће цео људски род бити уништен, непрестано кажњаван од вас. Шта онда? Иди на небо, Илија! Fire cannot live with reeds. Даћу ти безгрешне сапутнике, поставићу те са лицима анђела. Пређи на небо, и ја ћу становати са грешницима. Могу носити изгубљене овце и све грешнике на својим плећима, позивајући: „Дођите к Мени сви који се трудите и сте оптерећени. Нећу те казнити, него ћу те „умирити“ (Матеј 11:28). Њему слава у векове векова. Амин. Параграфе у тексту смо поређали ми. – Редакција „Буквара вере” Превод П. Иунгеров – Редакција „Абецеде вере”