Поучение на день памяти святого Алексия, Митрополита Московского и всея России, месяца февраля, в 12 день («Я есмь Пастырь добрый. Овцы Мои слушаются голоса Моего» (Ин. 10:11, 27))

Пастир главни Христос, наш Спаситељ, док је био на земљи са Својом вербалном овцом, једини је Себе назвао Пастиром, говорећи: „Ја сам пастир добри“ (Јован 19:11, 14). Када је, довршивши дело пастирања, хтео да оде на небо своме Оцу, оставио је своје следбенике – своје свете апостоле, а потом и епископе да пасу стадо Његово, као да свакоме од њих говори оно што је једном рекао Светом Петру: „Паси овце Моје, паси јагањце моја“ (Јн. 21,15–16). Сада празнујемо свечасни спомен оца нашег Алексија, митрополита московског и све Русије, чудотворца московског и све Русије, подражавача апостолског морала и наследника апостолског престола у Русији, односно славимо успомену на нашег сверуског пастира, кога је Дух Свети поставио да паси Цркву Божију. Исповедамо да је био „пастир добар, који је положио живот свој за овце“, као што је јасно из историје његовог светог живота. Не сумњамо у његове овце, да су биле добре овце, као што је и он био добар пастир, јер су послушале свог пастира, како он каже: „Моје овце слушају мој глас“. Дакле, нема сумње да је свети Алексије Христов, иако по свом одласку, ипак добар пастир за нас, јер он, стојећи пред престолом Божијим и гледајући нас отуда, и видећи све наше потребе и недаће, моли се за нас Христу Богу, да се помилује на народ Свој. Али је упитно да ли ми, његове овце, слушамо његов глас? Да ли припадамо његовим овцама? Да ли смо постали козе или друге дивље животиње које не слушају пастиров глас? У нашем садашњем духовном разговору, размислимо у себи да ли смо овце нашег пастира, сада слављеног, или не овце, него козе и дивље животиње? И ово није да осуђујете некога, већ да исправите себе. Ти, Свети Христов, покажи нам себе ко су твоје овце, они који слушају твој глас, да се угледамо на њих, и који су из туђинских стада, да се од њих заштитимо. Почевши да правим разлику између оваца и коза, подсетићу се на нешто од старијих. Неки пустињски старешина, убеђен молбама једног христољубца да изгони демона из своје кћери, упути молитву Богу и рече демону: „Изађи из творевине Божије“. Демон је, приговарајући му, поставио питање: „Ако хоћеш да изађем, онда ми прво реци ко су овце, а ко козе? Старац је одговорио: „Бог зна овце, а ја сам коза. А демон, не могавши да толерише понизност старешине, побеже. Тај старац се из смирења назва јарцем, препустивши овце Божијем нахођењу. Али ја, грешник, заиста ћу рећи ове речи: Бог зна овце, а ја сам јарац. Тешко је разликовати овце и козе у овом животу, као у тами ноћи разликовати драгоцене перле од простог камења. Дешава се да некога сви сматрају јарцем, а у ствари је овца Христова, света и праведна. Није без разлога негде речено: привидна чистота многих на Судњем дану ће се показати као нечистоћа и биће осуђена заувек, и, обрнуто, видљива нечистота многих ће се показати као чистота и биће прослављена. Заиста, не знам кога да назовем овцом, јер нико не зна какав је човек у очима Божијим: светац или грешник. Кажу да нико није овца до смрти, али ја се плашим да некога назовем козом, да не паднем у грех осуде. О себи знам само ко сам: ја сам коза. Међутим, за нашу корист, потребно је размотрити ко смо, из ког дела: да ли смо од овце, или од козе? Можемо испитати и знати по знаку који нам је назначен у Јеванђељу о добром пастиру: „Овце слушају глас Његов“ (Јован 10:27). Ко слуша свог доброг пастира је овца, а они који не слушају глас пастира нису овце, него козе или дивље животиње. Свети Златоуст, добри пастир, једном је хтео да у свом стаду разлучи ко су овце, а ко козе, па, испитавши људски морал, нађе више животиња него оваца, и рече једној од њих: „По чему да препознам човека у теби? Угађаш стомаку као медведу, удебљаш као мазга, ричеш као коњ, ричеш на коњу. као вук, љути се као змија, уједи као шкорпион, лукав као лисица, носи отров злобе као змија.” То су јасни знаци не оваца, већ коза, или, боље речено, животиња. Ко угађа свом стомаку, тај је медвед; тови своје тело – мазга; осветољубив - камила; ко науди ближњем је шкорпион; ко вара је лисица; ко је зао, змија је. На другом месту исти свети Златоуст подмуклу и злоћудну особу назива демоном и још горим од демона. Зашто? Јер демона можете отерати крстом, а злог ничим не можете отерати: не можете га се одрећи, не можете се молити за њега. Шта је ове људе претворило у животиње, у стоку и у саме демоне? Наиме, да нису послушали глас свог пастира и са бешчашћу га отерали од себе. Такав је морал свети Златоуст видео у својој пастви. А ти, свети Алексије Христов, стојиш пред Престолом Божијим и гледаш на своје стадо, гледаш на руски народ Москве, шта видиш у свом стаду? Видиш ли много оваца? Или, уместо оваца, видиш више медведа који угађају стомаку, мазге које тове месо, коње које ржу на жене, камиле које гаде љутњу, вукове који краду туђа имања, змије које се љуте, шкорпије које гризу своје ближње, змије које носе отров, а не страхују од себе, демона злобе у себи не стиде се људи“ (Лк. 18, 2), нити поштују светиње, не жуде за спасењем и не дрхте на мукама? О наша проклета времена, или, боље речено, проклети морал наш! Колико смо далеко од оваца Христових, од оних оваца које су дошле пре нас, које су пасли сверуски пастири Петар, Алексије и Јона! А већ нас они, гледајући нас, једва препознају као хришћане, осим ако не виде наше крсно име. Шта је разлог наше корупције? Разлог је у томе што не слушамо пастирски глас, не слушамо душепомоћне поуке, не слушамо Бога који нам говори преко својих слугу и светих књига, како кажу: „Господ је рекао људима у књигама“. Непослушност пастирском гласу, односно речи Божијој, узрок је сваког зла. Напротив, слушање речи Божије чини човека благословеном овцом, јер претвара животињски морал у овчију кротост. Давид је постао звер, отео је туђе овце, Уријеву жену, и појео самог Урија и уништио живе из земље. Када је чуо речи Божије које су му изговорене кроз уста пророка Натана: „Зашто си учинио зло пред Господом? (2 Сам. 12,9), - Давид се одмах од звери претворио у скромну овцу: сагрешио сам пред Господом својим (2 Сам. 12,13). Звер је био Ахав, цар Израиљев, када је прогутао невиног Навутеја Израиљевог због винограда који је хтео да му одузме. Али када сам чуо реч Божију са усана светог Илије пророка: „Ево, ја ћу навући на тебе зло“ (1. Цар. 21, 21), – он се одмах претвори у овцу, понизи се и, поклонивши се пред лицем Господњим, ходи плачући, збацивши хаљине своје, обувши се у костријет. Звер је био цариник Закхеј, грабежљива звер, сакупљач Пилатеса, који је насилно пљачкао имовину других у Јерихону. Када сам чуо реч Доброг Пастира, Христа: „Закхеје! Треба ми да будем у дому твом” (Лк. 19, 5), – одмах се ова звер променила и, о, колико је постала овца! „Пола свог имања даћу сиромасима, а ако сам неког увредио на било који начин, вратићу му четири пута.” И ко се речју Божијом неће преобразити у овцу од звери и јарца! Свети Алексије Христов, који се сада слави после Христа Спаситеља, је пастир добри наш. У дане свог богоугодног живота учио је овце Христове које су тада биле преподобне и испуњене устима Светим Духом. Сада, затворивши ове усне смрћу, у тишини нас учи слици свога врлинског живота, о чему читамо у књигама. Овце тог времена слушале су глас свог пастира. Шта је са нама сада? Слушамо ли га, гледамо ли на његов богоугодни живот, угледамо ли се на његову веру и добра дела? Не знам како се можемо звати његовом овцом ако га не следимо? Како се можемо звати његовом децом ако се не угледамо на њега, нашег оца? Како да себе називамо његовим ученицима ако не слушамо његов глас? Али да не досађујем никоме и да свој разговор завршим молитвом. О свети Христов, добри пастиру наш! Будимо јарци и звери једни према другима, разгневимо Бога и не послушајмо те, међутим, не остављај нас, посебно у овим жестоким временима, у којима нас преплављују таласи, као лађа у мору, у којој смо близу да се утопимо. Не остављај нас, оче, децу своју, док нас својим заступништвом за нас код Бога не учиниш од јараца у овце, од деце гнева у децу Божију. Ваш посао је био да објавите мир свима у Цркви, па реците сада: „Мир свима!“ Вашим молитвама мир хришћанском свету, мир Цркви Христовој, мир народу вашем, да живимо у миру и тишини, славећи Бога и угађајући заступништву твоме. Амин.