Слово на поминовение окольничего Тимофея Борисовича, сына боярина Бориса Гавриловича Юшкова («Наступает время, и настало уже, когда мертвые услышат глас Сына Божия и, услышав, оживут» (Ин. 5:25))

Помињући у блажен помен упокојеног слугу Божијег, околног Тимофеја Борисовича, чујемо речи Светог Јеванђеља, које нам јасно говоре да ће мртви, чувши глас Сина Божијег, оживети и устати из гробова својих, слушаоци православни! Несумњиво верујемо овим јеванђељским речима и чају од васкрсења мртвих. Кажем, време када ће свако, као рођен из утробе мајке, изаћи из гроба свог за васкрсење у бесмртни живот, али не више као беба, него као женик који излази из палате (в. Пс. 19,6), са телом које не подлеже ни страдању ни трулењу, јер се „обуче у ову нетрулежну вољу“ и обуче се у ову нетрулежну вољу. ( 1. Кор. 15:54). Затим слуге Господње, који су отишли „у васкрсење живота” (Јн. 5, 29), видевши себе живе, целе, неокрњене трулежношћу, блистају натприродном лепотом, обасјане славом благодати Господње и сијајући као сунце, по Светом писму: „Праведник њихов ће светити као сунце” (Матеј 13, 43), – видевши ово, обрадоваће се великом радошћу, и не само о себи, него и једни о другима: отац о сину, син о оцу, мајка о кћери, ћерка о мајци, муж о жени, брат о брату, сестра о сестри, рођак о рођаку, комшија о комшији, пријатељ о пријатељу! Сви који се нађу у благодати Господњој ће се радовати једни другима, јер ће сви имати једносрдну љубав према Богу и једни према другима, љубав која је неуништива и никада не престаје (видети 1. Кор. 13, 8). И до времена када се, милошћу Божијом, удостојимо ове благодати општег васкрсења, сада живи, морамо несумњиво да се радујемо општем васкрсењу и да се сећамо своје смрти и да се увек учимо из овог смртног сећања. Јер само они који су сада поучени у смртном сећању биће достојни тако славног и радосног васкрсења. Дакле, понудимо горе поменуте јеванђељске речи: „Иде време, и већ је дошло, када ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши, оживеће. Понудимо, кажем, ове речи као корисно учење за нас о сећању на смрт, „уз помоћ Господњу“ (Марко 16:20). У овим речима, јасним и без тумачења, једна ствар је несхватљива и захтева појашњење: „и већ је дошло“. „Време долази“, каже се, „време је већ дошло“. Ове речи изговорио је Сам Господ својим пречистим уснама у време када је живео са људима на земљи, дакле пре више од хиљаду година. Како би онда могао да говори о васкрсењу мртвих, које би требало да буде у далекој будућности, о њиховом буђењу гласом Господњим, односно трубом Арханђела, у садашњем времену: „и већ је дошло“? Шта је значење ових речи? Тумачи Божанског Писма дају два тумачења овим речима: једно дословно, друго духовно. У буквалном тумачењу – према схватању Теофилактовог – значење речи: „време долази и већ је дошло“ је следеће: долази час свеопштег, будућност на крају света, васкрсење мртвих, а сада – час васкрсења није васељенски, него личност васкрсења, сина Јаковљевог, као што је васкрсење неког сина. четвородневног Лазара и многих других, који ће васкрснути касније, за време крсног страдања, када ће се земља затрести, отвориће се гробови и многи други ће устати тела упокојених светих и ући у свети град, и јавиће се многима (в. Мт. 27, 51). Ово је прво тумачење. Друго, духовно тумачење објашњава ове речи на следећи начин: „и већ је дошло“, односно прави живот је време духовног васкрсења из духовне смрти. Јер у данашње време постоје две врсте смрти: нарочито – телесна и посебно – духовна, осим треће смрти – вечне смрти, којом ће, после општег васкрсења на Страшном суду, грешници бити кажњени правдом Божијом. Ова смрт ће бити заједно са смрћу душе и тела у огњеној Геени, од које нас Господ спаси! Физичка смрт чека свакога уопште, као што Свето писмо каже: „Људима је одређено да једном умру“ (Јевр. 9:27); духовни – не за свакога, већ само за непокајане грешнике. Тело умире једном, а душа много пута: колико пута згреши, толико пута умире, јер Писмо каже: „Ако душа згреши, умире“ (Бр. 19,20); без броја греши, без броја умире. За тела очекујемо једно васкрсење, које ће се догодити на крају света, али за душе умируће је већ дошао час васкрсења. Али да прво размислимо шта је смрт душе и шта значи њено васкрсење? Смрт душе је одвајање од Бога, односно лишавање присуства Божије благодати, које настаје смртним грехом. Јер као што је за тело живот душа, тако је за душу живот Бог. И као што после одвајања душе од тела тело умире, тако и када се благодат Божија удаљи од душе, душа умире. У складу са тим, свети Калист каже: „Многи имају мртве душе у својим живим телима, као да су сахрањене у гробу“. Послушајмо: он тело грешника назива живим гробом за мртву душу. И истина је! Јер Христос Господ, осуђујући лицемерне фарисеје, каже у Јеванђељу: „Ви сте као побељени гробови, који споља изгледају лепи, а изнутра су пуни костију мртвих и сваке нечистоте“ (Матеј 23,27). Ако је душа мртва, онда тело можете назвати ковчегом пун смрдљивих костију, иако је живо, за свако грешно дело човека, свака зла помисао која избија из његовог срца је кост смрдљива. О, кад би било могуће да било ко осим Бога Свевидца погледа у нечије срце и види шта је у њему! Колико би костију тих смрдљивих нашао у њему! Господ каже у Јеванђељу: „Из срца долазе зле помисли, убиства, прељубе, блуд, крађа, лажно сведочење, хула“ (Мт. 15, 19), и друга неисказана стрвина, смрдљива и трула (видети Пс. 37, 6). И све ово мртвило се јавља када се благодат Божија удаљи од људске душе. Због чега благодат Божија одлази од душе, као што душа чини тело, и чини душу мртвом? Сви знају да је разлог томе грех. Јер као што је физичка смрт ушла у људска тела кроз грех Адамов, тако кроз грех духовна смрт улази у наше душе. Физичка смрт улази једном кроз Адамов грех, а духовна смрт улази много пута кроз наше грехе. Колико пута грешимо, и чинимо тешке смртне грехе, толико пута се одузима благодат Божија од наших душа, а наше душе умиру. У томе се састоји духовна смрт. Шта је васкрсење душе? Васкрсење душе је враћање благодати Божије људској души. Јер као што при општем васкрсењу, када се душе врате у своја тела, сва тела ће одмах оживети, тако ће и у нашем садашњем грешном животу, када се благодат Божија врати у наше душе, наше душе ће одмах оживети. А ово је васкрсење душе. Шта враћа благодат Божију у наше душе и оживљава их? Заиста, ништа мање од истинског покајања. И као што сваки пут када човек сагреши, он умире душом, тако и сваки пут када се човек покаје, он васкрсава. И као што је грех крив за умирање душе, тако је и васкрсење душе изазвано покајањем. Али шта може да мотивише особу која се ваља у греху и очају на истинско покајање? Знамо да ће тела мртвих бити пробуђена гласом Господњим, који ће бити у виду арханђелове трубе, по Светом писму: „Јер ће затрубити, и мртви ће васкрснути нетрулежни“ (1. Кор. 15, 52). Шта буди мртве душе на покајање? Глас Господњи, који сада објављује, како Сам Господ каже: „Иде време, и већ је дошло, када ће мртви чути глас Сина Божијег, и чувши, оживеће. Мртве душе ће чути и оживеће покајањем. Шта је ово Господњи глас, који сада оживљава мртве душе? Ово није глас громогласне Арханђелове трубе, која жели да подиже тела мртвих, него глас који ћути у тишини, али самим појавом вапије у васељени јаче од трубе, не толико телесним колико напаметним ушима чује и говори: „Сећај се последњег свог, и нећеш сагрешити први: све, смрт, па Суд и све остало што следи. Зато се прво сетите смрти. Тај глас долази од Сина Божијег, који поседује живот и смрт, не само кроз књиге и учитеље који проповедају реч Божију, већ и кроз видљиве слике смрти. Ти ћеш, грешни човече, видети како мртваца носе на сахрану, и отворићеш уши свог срца и слушај, јер ово је глас Божији који говори срцу твоме и говори: „Умрећеш, човече, и умрећеш!“ Зашто си немаран за спасење душе своје? Ако видите ковчеге мртвих, знајте да је то глас Божији, који вам из сваког ковчега говори: „И ти ћеш умрети, човече!“ Зашто се тако дуго ваљаш у својим гресима, као у блату? Ако видите древне грађевине, куће ваших дедова и прадедова, знајте да је то и глас Божији који вас зове: "Имали сте дедове и прадедове, а сада их више нема, умрли су. Уосталом, и ви ћете умрети; зашто се не припремате за свој исход?" Било да слушате историјске приче, или сами читате хронике, знајте да је и ово глас Божији, који вам говори: „Ово су били краљеви, једни кнезови, други заповедници, други славни, а сада их више нема, сви су умрли. Краљ Вавилона, Навуходоносор, био је славан; умро је; умро је, славни краљ Дарије, у Персији, славни, Дариус, дијевски; Сви су умрли, а ти нећеш наћи само кости, већ и гробове мртвих, па ћеш се, као и они, претворити у ништа. И сам помен мртвима, помен, Литургије за умрле – све су то гласови Божији, који вас буди на покајање. Да ли се сећате свог оца, претка, супружника, сина, ћерке, брата, сестре, рођака – овај помен је глас Божији, који каже: „И ти ћеш умрети, и ни на који начин нећеш избећи смрт, јер си земља и обратићеш се на земљу (видети Пост. 3, 19). Зашто занемарујеш своју душу која је умрла кроз своје грехе? Овај глас Сина Божијег вапи нам непрестано, дању и ноћу, вапи сваки час, уносећи у наше умове и срца успомену на смрт. И овај глас Господњи – ако га ко чује – заиста је снажан глас, који подиже лење, глас који ломи кедрове – горда срца, глас који у нама гаси пламен огња грешног, глас који тресе и пресеца пустињу многих бунтовних животних брига, глас који крепи духовне јелене2, тако брзо течемо на пут94-9. спасење, само да су хтели да слушају овај глас, и не затварају уши од њега, као глуви аспиди. Али, о жалости нашег немара! Јер слабо чујемо својим ушима, јер су нам срца отврднута! Али да видимо колико је снажан и делотворан тај глас Сина Божијег, кажем, смртан, и проповедан нам Божанским речима и саопштен нашем сазнању видљивим сликама смрти, колико је моћан и делотворан тај глас у онима који слушају. Овај глас није ништа мање моћан од гласа оних труба, од чијих звукова су срушени зидови Јерихона, као што је речено у Светом писму: „Првосвештеници су затрубили, и зидови су пали око града“ (Исус Навин 6:19). Грешник који остаје у непокајању отврднутог срца, није ли он, такорећи, некакав неосетљиви зид? То је у неколико речи изразио апостол Павле, који је јеврејском епископу Ананији, огорчен невером и гневом, рекао: „Бог ће те победити, зиде бели! (Дела 23,3), убељен (украшен) достојанством, али чврст у срцу суровошћу, неосетљив у мртвој души. Шта може да сруши такав зид, шта, велим, може довести до покајања и нежности прекаљелог човека? Ништа. Умочи га речима да престане да греши, утичи га чак и молитвом и претњом, обећај царство небеско од Христа, он, заобилазећи све ово, сматра да је привремена грешна сладост најбоља, и то највише жели. Нису ли Мојсије, Самуило, Саул и Илија Ахав молитвом и претњом подстицали Јевреје и шта су они постигли? Ништа. Остали су без душе, као зидови. Међутим, чак и за такве зидове, попут оних у Јерихону, постоји једно средство које може да их смрви. Који? Глас трубе позвао је сећање на смрт. Језекија, краљ Јуде, се разболео, оптерећен многим гресима. Божји пророк Исаија му је дошао и рекао: „И ти ћеш умрети. И Језекија се окренуо лицем ка зиду и почео да плаче и да се моли“ (2. Краљевима 20:1–3). Погледајте како је опомена на смрт, као глас трубе, срушила овај зид, односно Језекија, који је био отврднут у гресима, омекшао његово окорело срце и одвео у нежност. Саул, краљ Израела, такође је био огорчен, али када је од васкрслог пророка Самуила чуо: „Ујутру ћеш умрети ти и синови твоји, тада је пао на земљу у великом страху“ (1. Сам. 28:19). Гле, пророк Божији га за живота није могао много речи опоменути и улити страх Божији, али када му се после смрти јавио, једном речју о смрти уплашио га је, згњечио и довео до плача и јецаја. А тврда срца Јевреја у пустињи, које ни Мојсије ни Арон не могаху преобратити на добро уз многе опомене, обратио је Сам Бог смртном казном, како каже Писмо: „Кад их побише, онда се брзо окрену Богу“ (Пс. 77,34). Видећи погибију своје браће, они од страха заплакаше у срцу својим и окрену се Богу. Ако је такав глас Сина Божијег тако јак и делотворан, онда ћемо га увек слушати, имати незаборавно сећање на смрт, и у сваком делу и у сваком разговору стављаћемо ковчег пред своје умне очи, сећајући се наше смрти. Али окренимо наш говор на садашњу комеморацију. Сећајући се сада заупокојеним и литургијским молитвама за блажен помен упокојеног, околног, слуге Божијег Тимофеја Борисовича, чинимо добро и њему и себи. Смртно сећање нам користи, јер када га се сећамо, сећамо се свог мртвог човека, сећамо се сопствене смрти, а када видимо његов ковчег, мислимо на свој ковчег. Комеморација има користи од помена, јер се за њега залаже за опроштење грехова, покој са светима и жељено виђење Бога. Амин.