Дванаест речи

Збирка „Дванаест речи” обухвата одабрана пастирска упутства Светог Симеона Новог Богослова, која позивају на опитно богопознање. Есеј покрива следеће теме: - визија Божанске светлости, која је доступна не само изабранима, већ и сваком искрено тражећем хришћанину (Речи 7, 12); - потреба за покајањем, борбом против страсти и очишћењем срца (Речи 2, 6, 10, 11); - улога Духа Светога и обожења (Речи 9, 12); - о пастирима Цркве Христове и значају духовног вођства (Слово 7, 8); - упутства за нове хришћане и оне који су ступили на монашки пут (Слово 1); - о савршеној љубави, слободи, крсту, праведном Суду Божијем, печату Христовом (Речи 3, 4, 5). Ворд 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Монах Симеон Нови Богослов живео је крајем 10. и почетком 11. века. Син племенитих и угледних родитеља, одгајан је на краљевском двору и био је близак сарадник грчких краљева Василија и Константина Порфирогенита. Изучавајући вербалне науке, напустио је високо филозофско образовање како не би био морално оштећен од својих колега студената. Са 20 година напустио је двор и родбину и сакрио се у манастир Студион, где га је и новом монашком животу и високом духовном раду поучио старешина овог манастира Симеон Преподобни. Потом се преселио у манастир Светог Маманта, где је, после смрти Игумена, изабран за игумена и рукоположен у презвитера од патријарха Николаја Хрисовера, при чему је очигледно светлост Духа Божијег сишла на његову главу, која је тада силазила на њега сваке године током 8. ликовне славе. презвитерија. Монах Симеон се упокојио 1032. године, оставивши иза себе многа дела. У његовом житију (објављеном у Москви 1856. године) се каже: „примио је реч учења одозго, писао је целе ноћи, час речи Богослова, час катихумене, час приче Божанског писма, понекад поново састављајући ревносне песме у грађанске стихове, а понекад писао поруке својим ученицима. Врло мало дела Светог Симеона Новог Богослова је објављено на словенском језику. а) Филокалија садржи: своја делатна и богословска поглавља, броје 152; Реч о вери и реч о три вида молитве. б) У молитвеницима: 7. молитва за Свето Причешће, позајмљена из књиге пуне високог богословља која се зове Стишна, и в) 1852. године у Москви је објављено 12 „Речи“, преузетих од 35 на грчком, у словенском преводу старца Пајсија Величковског. Ових дванаест речи сада је понуђено у руском преводу, направљеном након пажљивог поређења са хеленским грчким рукописом (који се налази у Московској синодалној библиотеци), којим су унети извесни додаци руском тексту, назначеном на својим местима. Дела светог Симеона садрже толику висину богословља, тако дубоко познавање и објашњење умног рада, да је Црква за њега усвојила титулу Богослов, називајући га, за разлику од Јована Богослова и Григорија Богослова, Новим Богословом. Авеја Меморија Грчка црква прославља Симеона два пута годишње: 12. марта и 12. октобра. Ово је веома корисно упутство о почетку живота, које је веома корисно и спасоносно, које посебно одговара онима који су се тек одрекли света и свега у свету, и онима који су ступили у монаштво и уопште почетницима. Браћо! Сваки човек који се управо одрекао света и свега у свету, и почео да живи и замонашио се, ако се одрекао ради Бога и жели да се научи овој уметности уметности, и жели да његов одлазак из света не буде узалудан, мора од самог почетка, са свом ревношћу и најтоплијом вољом, пажљиво вршити дела врлине. А да бисмо онима који су овде поново дошли из света, као у школу, писмено пренели неки нацрт азбуке ове науке о наукама, односно нашег подвижништва, ми га, почевши од првих правила, приносимо, као по лику, и њима, као и онима који ће доћи после њих, као што смо и сами добили од својих отаца. Дакле, треба знати да онај ко је по спољашњем лику већ одложио старца својом премудрошћу 1, а кроз усвајање монашког лика обукао се у небески, мора устати у поноћ пре Јутрење и молити се утврђеном молитвом 2; а затим устани са свима на славословље и слушај све то мудро и будно, пажљиво слушајући почетак Богослужења, односно шестопсалма, поезију (катизме) и читања поуке без лењости, без опуштања тела, без преласка с ноге на ногу и без ослањања на зид или стуб. Али руке мора да држи пристојно склопљене, ноге да стоје усправне и непомичне, да му глава не буде окренута ни на једну ни на другу страну, већ благо нагнута, ум не сме да му се расејава, а мисли да му не смеју да буду радознали нити да му одвлаче мисли лењивци који међусобно разговарају и шапућу, већ на сваки могући начин чувати очи и душу да не буду што више ометани читањем и читањем, и колико је то могуће. речи Божанственог Писма које се певају и читају, да ни једна реч у њему не промакне доконо; него да би од свега тога његова душа, угојена, дошла у умиљење и смирење и просветљење Божанственог Светог Духа. Молим вас све, као једно, очеве моје и браћу и децу, и нудим ово као спасоносни закон, да свако од вас покуша да учини такав почетак у делу врлине, или боље рећи, у делу Божијем, за који ћемо, по обиму нашег труда, великодушно примити награду од Бога: да, ако је могуће, нико од вас (службе и читања) не прође кроз једну службу и читање. Јер ако се ти, брате, навикнеш да тако чиниш у овој ствари, ускоро ћеш успети и постићи савршеног човека, по узрасту испуњења Христовог (Еф. 4, 13). Јер приморавајући себе да без суза не вршите утврђени ред црквених служби, навикћете се на ову врлину: и тада ће се самим стихом псалама и тропара које певате (и читате или слушате) душа ваша нахранити, сагледавајући њихово Божанско разумевање; и оним што је изговорено, твој ум ће се уздићи до умног духовног, и тако ћеш, раздеравши се слатко, остати у цркви, као на самом небу са небеским силама. Учините ово себи законом, тако да пре последње молитве никада не напуштате црквени састанак без крајње нужде или телесне потребе; али буди стрпљив, као што рекосмо, и не мичи се са свог места. Јер Писмо каже: „Ко претрпи до краја, биће спасен“ (Матеј 24:13). И поред тога, добићете помоћ од Свемогућег Бога, испрва не опипљиву, затим са сензацијом, а на крају и са просветљењем. На крају јутарње похвале, одмах одлазећи, не започињи разговоре ни са једним ни са другим, нити се расејај у мислима, или беспослен, већ мораш имати неку телесну активност; (а када дођете из цркве) и сами се помолите у својој келији са молитвом која вам је са сузама и великом пажњом додељена, одмах се баците на то: да ли је то нека служба (послушањем), па за ову службу, или рукотворина – за рукотворство; да ли читање – за читање. И избегавај на сваки начин да беспослен седиш у својој келији, да те беспосленост не научи свакојаком злу (Сир.33,28), о чему је боље и не говорити. Такође, немојте шетати по манастиру и радознало питати за оне који раде или су на послушности. Ћути и удаљи се од свих: ово је право ходочашће. Обратите пажњу само на себе и на своје рукотворине, какве имате. И не улази ни у чију келију осим у келију оца свога по Богу, осим ако те не пошаље претпостављени или управник по твојој послушности. А кад одете, потрудите се да не кажете и не чујете ни реч више од онога по шта сте послани; али, испунивши наређење, врати се без одлагања. Ако, пролазећи, видиш неког брата, сам или са другима, како неблаговремено седи и разговара, онда, поклонивши им се, прођи ћутке; не прилази им и не седи са њима, сећајући се речи псалмопевца: „Благо човеку који не ходи по савету безбожника, и не стоји на путу грешницима, и не седи на месту губитељима“ (Пс. 1,1). Такви су, истина, рушитељи, како сведочи свети Павле: „Добро је кварење обичаја, зло је разговор“ (1. Кор. 15,33); јер оно што је уништено, квари (квари). Зато, љубљени, не седите са онима који беспослени причају; не говори: ево ја ћу слушати о чему говориш; али, како се каже, поклонивши се, прођи. Останите тихи и лутајте (односно, повлачите се од свих). Ћути са следећом мишљу: „Шта да кажем да сам потпуно нечист и бесмислен, а штавише, туђинац, па чак и недостојан да се говори, или чује било шта, или да се убраја у народ“? Али буди лутање и дистанцу од свих, мислећи и говорећи себи овако: „Ко сам ја, изопћеник, безначајан, без корена и просјак, да се усуђујем да уђем у нечију келију? „Кад ме види, зар се неће окренути као од апсолутне гадости?“ „Неће ли рећи: „Зашто је овај гадни дошао код мене да ми оскрнави келију?“ У исто време, ставите своје грехе пред очи, и реците ово из душе своје, а не само ивицом усана. И ако у почетку не можете да кажете ово од срца, онда ћете временом, мало по мало, то постићи, уз помоћ благодати. Само ме послушај, смирени брате, само почни за ово и само почни да делаш, говориш и чиниш, и Бог те неће оставити: јер те Он много воли и жели да дођеш до познања истине и да добијеш спасење. Тако, након што сте провели време пред литургијом, уђите, брате, поново усрдно у црквено сабрање и станите тамо са много усрдности, као што смо вам представили говорећи о јутарњој доксологији, не заборављајући јектеније. Станите са страхопоштовањем, као да видите Сина Божијег жртвованог за вас, и ако сте достојни и имате дозволу за то, онда приступите са страхом и радошћу и причестите се неисказаним благословима. По изласку (из цркве) после последње молитве иди са свима на трпезу, не одвајајући се од браће. А ако сте постављени да тамо служите, онда се појавите као пред Христом, а не пред људима, служећи свима из чистог расположења и с љубављу, као свети, или боље, као да ћете служити, као што рекосмо, Самом Христу; свакоме од њих, као да се држи душе своје, и са ревношћу и љубављу, предајући им се, чврсто надајући се да ће од ове службе добити плод – освећење. Ако седнете са свима на трпезу, пазите на оно што вам заповедам у Господу, као љубљени отац и брат мој: не пружајте смело руку своју ка јелу приложеном на трпези пре него што најстарији од ваше браће почне да једе, и пре него што прво буде дат благослов од свештеника. И почевши да једеш са оцима и браћом, обрати пажњу на себе самог, седећи са свом скромношћу и ћутањем, никоме не говорећи, него слушајући читање, хранећи се и телом и душом надахнутим речима Духа Светога. Јер како сте двојни, тј. Ако се састојиш од душе и тела, онда ти, сходно овоме, доликује да имаш двоструку храну и оброке: да тело, чулно и земаљско, храниш чулном храном и узетом из земље, а да разумну и Божанску душу храниш разумном храном Божанских речи. Не буди радознао који ће ти од делова понуђених на јелу бити више или који ће бити мање, него који ти дају узми и једи са сваком захвалношћу; али и ово уз уздржавање, избегавајући засићење у свему. И при томе сматрај себе недостојним заједничког братског оброка, мислећи и говорећи себи овако: „Ко сам ја, незнатан и недостојан, да седим и једем са овим светима?“ – И говорећи то себи, од срца сматрај себе јединим грешником. И као што неки просјак, и један од оних обучених, ако се затекне међу кнезовима и богаташима, обучен у сјајну и скупоцену одећу, стиди се, крије се и не усуђује се ни прићи нити прићи некоме од њих: тако се понашај са свом браћом, увек бирајући последње место и не стидећи се њих, па сматрати да они седе изнад свих. врлине, а сам си сиромашан и наг и чак потпуно недостојан да будеш са њима и да их видиш. Такође, пре него што се дотакнете јела, опет, сећајући се својих грехова, размислите и реците себи овако: „Неће ли ми бити суд и осуда ако се дотакнем било чега што ми се нуди? Јер од детињства нисам послушао Бога, који је ово створио и дао нам га као храну, и не држао свете заповести Његове: па како да, недостојан, заједно са овим, недостојним делом и осудим Очеви? Са каквим ћу лицем, одбачен од присуства Господара мога, злог, неразумног и незахвалног слуге, још не покајавши се и не добивши савршени опроштај од Бога, човекољубца, почети да једем и пијем и да се тешим са светима, као они који нису згрешили, или, иако су сагрешили и тиме, примили кајање? Никако! Али ја ћу јести и пити само да бих био жив; Изнурићу се, растужити се и осудити, да би се Господ, гледајући одозго и видећи моју слободну стегнутост и тугу, помиловао и опростио ми многа зла. Размислите о овоме и увек га чувајте у сећању. Осим тога, одреди себи да поједеш такву порцију хлеба да не само да се не наситиш, него ћеш јести много мање него што ти треба, колико можеш да издржиш; такође попијте једну или две шоље, а затим у једно одређено доба дана. Када једете храну, не слушајте мисао која вас подстиче да изаберете нешто боље од онога што је доступно и пробате то; али се уздржи од једења онога што ти се чини добрим, и једи само оно што је пред тобом. Али ако волиш нешто од овога, било поврће или нешто друго од јела, па ти помисао каже: ово је добро, узми и једи, па се потруди да те ово не савлада и не дирај. Јер Адам беше изгнан из раја ни због чега другог него зато што му се плод тог дрвета чинио лепим изгледом и добрим за јело, и јео је од њега: због чега је био изгнан и изгнан и осуђен на смрт и поквареност. Стога, они који желе да се уздигну у овај рај, или боље рећи, у Царство Небеско, морају да одржавају уздржање, не нарушавајући га ни у чему, па ни у седам (наизглед неважних), да се мало по мало не заносе у веће штетне жеље. Ако те браћа која седе са тобом натерају да једеш или попијеш нешто више, онда се немој противити томе, него само, склопивши руке, усправи се мало и погнувши главу, реци тихим гласом: опрости ми. И у свим случајевима, увек одговорите на овај начин. Не нудите другима оно што сте оставили, и не прихватајте ништа од других. Ако не пијете вино, онда га никако не узимајте, и не приносите га никоме од браће, осим ако вам не дође по неком послу који странац. Никада не дозволите себи да кушате било шта са било ким пре ручка, или подневног оброка, или посебне вечере: јер одатле долази свако зло, и све су то заседе и замке ђавоље, и на површини изгледа добро, али унутра се крије смртни отров. Ко нам верује избећи ће ове замке, а ко одржи наше речи, уз помоћ Божије милости, остаће неповређен и неоштећен. А други желе да воде свој световни живот монашки, не слутећи тога, и падају у поноре и брзаке и не осећају то. Ти, љубљени брате, труди се свим силама да ово сачуваш, макар морао да умреш; јер иначе не можете побећи од демона прождрљивости. Знај ово: ако ово задржиш, ђаво ће, не трпећи да те види оваквог, подићи на тебе све лењивце, и они ће ти досађивати, и смејати се, и завидети, и срамотити, и наносиће ти безбројне туге да би те удаљио од твојих добрих намера и спасоносних дела. Ако све ово издржиш, љубљени, добићеш велику помоћ и утеху од Бога и Спаситеља нашег. Устао са трпезе са свим братством и захваливши Богу и примивши отпуст од свештеника, пожури тихо у своју келију и, затворивши врата, узми књигу и читај мало. Онда, ако су дани летњи, лези мало на своју простирку и бор; јер избегавањем ситости и једењем оскудне хране – хлеба и воде умерено и поврћа или семена, мање ћете спавати и раније ћете устати. Ако су дани зимски, онда, након што мало прочитате, узмите свој ручни рад и радите то док не ударе за Вечерњу. Затим, поново дошавши у цркву, станите са страхом и пажњом пред Бога, молећи Му се и исповедајући се и ни са ким не разговарајући. А на крају Вечерње, ако можете потпуно да се уздржите од јела и пића, дозвољавајући себи да једете једном дневно, тада ћете добити знатну корист од стајања на Вечерњој служби и у вашој ноћној молитви и бдењу; иначе, задовољи се једним крекером и једном шољицом воде, осим код болести и слабости стомака. Заједно са својом братијом, узневши Богу свеноћне молитве, поклонивши се ногама игуману, као пред ноге Христове, и примивши његов благослов, поклонивши се светим иконама, уђи ћутке и не говорећи ни са ким у своју келију, и, затворивши врата, узми најпре књигу и, останите, пажљиво прочитајте три странице псалама. нечујно певајући и молећи се Богу као да нико не чује. Стојте будно, сабирајући своје мисли и не дозвољавајући им да се распрше. Држите руке пристојно склопљене; стајати исправљених ногу на једном месту. Држите очи затворене да не гледате ни у шта друго и да вам ум не одлута. Уздигни свој ум и све своје срце ка небу и Богу, призивајући милост од Њега са сузама и уздисањем. И нека ти твој духовник додели псалме који садрже речи покајања и умилости, и онолико колико одговарају твојој снази и расположењу. Такође, исповедај мисли срца свога оцу, ако је могуће, сваки час; ако не, онда бар нека ни једно вече не прође без тога, о љубљени; а и после јутрења, испитавши себе, објасни му све што ти се дешава. Имајте несумњиву веру у њега, чак и ако га цео свет нервира и руга му се; чак и ако га и сам видиш како блудничи својим очима, немој да се искушаваш и не умањујеш веру у њега, повинујући се ономе који је рекао: „Не судите, нити ћете бити суђени“ (Лк. 6, 37). Браћо и очеви! Пошто неки, имајући високо мишљење о себи (што не би требало да буде), сматрају себе једнакима и по делима и по разуму и савршенству са древним светитељима и нашим богоносним оцима и са Самом Духом, којим су живели и трудили се, и задовољавају се само речима, без дела, заведени духом уображености: онда сам сматрао да је потребно да се укратко са њима и укратко разговарам са њима. безумље речи, ради Бога који је рекао: „А ви, окренувши се, ојачајте браћу своју“ (Лк. 22, 32), и ради заједничке љубави коју нам је заповеђено да имамо према ближњем. Дакле, хајде да сада почнемо да разговарамо у једноставности говора и убеђујемо вашу љубав. Хоћеш ли, брате, да чујеш шта су наши оци радили седећи у својим ћелијама? Прочитајте њихове животе и прво схватите њихов телесни рад; а затим ћу вам испричати духовни рад кроз који су прошли. Јер они који су писали житија светих причали су нам своја телесна дела: несреброљубље, пост, уздржање, трпљење, и (да не би превише одуговлачили речи пребројавањем) све остало по реду; а свој духовни рад открили су својим физичким радом, у малој мери, и као у огледалу, тако да су они који својим делима показују подвиге и веру светих, кроз ове подвиге дошли до ума и причешћа својих духовних дарова. Они који се смеју не заслужују ни да чују за ово. Међутим, пошто смо достигли толику дубину безумља, да и без дела која су они чинили, мислимо да се обучемо у благодат једнаку њима: онда почнимо да изучавамо ово и, задовољавајући се осведоченим делима, чак и ако не можемо да их остваримо, бар ћемо се потрудити да следимо ове светитеље. из таме душе своје, и подигао Га у дивну светлост лица Свога, видевши то и избављени од свих туга, он је, пресрећан, повикао: „Господе! Где си био раније? „Где си био” суштина су речи некога ко не зна где је био; а реч „досадашње знање” доказује и долазак Господа. Ако не желимо да се одрекнемо (света) на исти начин, и ако немамо воље да претрпимо, као и он, и да претрпимо до краја, како ћемо се онда удостојити да видимо Бога у Духу Светом и да се не испунимо радошћу? Да би на сваки могући начин постигао и видео оно што је Велики Антоније био почаствован да види и доживи. Како о њему није написано да је видео Господа? Да ли се он заиста само потрудио, али није био достојан да Га види? Не: и он се удостојио да види Бога, иако онај који је написао његов живот то није јасно рекао. А ако то хоћеш да сазнаш засигурно, прочитај им сам, то јест светом Арсеније, склопљене главе, и научићеш од њих да је и он заиста био Боговидац. Стога ми се чини да је добра изрека коју многи понављају: „покажи дела и тражи одмазду“. Познајем човека 6 који се, а да се још није ни потрудио и без икакве принуде, само по исправности својих мисли и простоти своје душе, дубоко удубивши у Божанско Писмо, и неколико дана и ноћи, да тако кажем, без икаквог труда, победивши се и помоливши се, тако просветлио благодаћу да је споља видело тело и споља као да је споља гледао дом. свет. Јер била је ноћ, али је постао савршен дан. Али пошто је благо примио без потешкоћа, убрзо га је занемарио. Стога је, будући немаран, одједном изгубио све ово богатство, и то у толикој мери да није могао ни да се сети да је некада видео такву славу. Како онда они који се никада нису удостојили да приме ову славу, или је чак делимично виде, кажу да све имају у себи? Ја сам збуњен. О неосетљивости! О таме! О незнање и сујетно мишљење! Где, када или из којих стихова су то научили? Ово је дело светих, ово је дело вођених Духом Божијим, као што је у наше време био свети и преблагословени Симеон Преподобни 7, који је као сунце засијао у славном манастиру Студит. Бивши претходно усред света, он се потпуно одрекао не само световних послова, пријатеља и сродника, него и брига, брига и задовољстава живота, тако да није имао ни успомену на њих, него их је и отерао далеко од себе; Поживевши међу многим монасима, изговорио је ову благословену реч: "Браћо! Знајте да је потпуно одрицање од света потпуно умртвљивање нечије воље." О благословена реч! Или још боље, душо блажена, достојна да будеш таква и одвојена од целог света! Такође је рекао: „Монах треба да буде у манастиру, као да борави (у њему) а не борави, да се не открива и да га нико не зна. Објашњавајући то, он је рекао: „Монах пребива (међу братством) телом, а не пребива у духу; он се не јавља, односно не открива се никоме, осим онима који су очистили своја срца Духом Светим 8; Никога не познајемо јер ни са ким немамо ништа. О благословене речи! Они проглашавају његов, највиши људски, анђеоски живот; њима је сам сведочио, подстакнут Духом Светим, да је стекао пребивалиште на небу; са њима нам је открио да је са Богом, рекавши нам да ни са ким немамо ништа. Нико то не може постићи или рећи у истини осим ако сви нису сједињени са свиме са Богом. Ако то уради, вара се. „Ти ћеш рећи, јер нећеш сагрешити, слеп је лажов“ (2. Петр. 1:9). Ко има Бога, „не може згрешити, јер семе Његово пребива у њему“ (1. Јованова 3:9), како каже Јован Најеванђелски, гром апостола. И да је имао све Бога у себи, то је говорио кроз свој живот, а после своје смрти, у свом писму, гласно је објавио: „Учини Бога својим пријатељем, и неће ти требати људска помоћ. И опет: „Стекни Бога и неће ти требати књиге. Они који живот проведу на било који други начин, по својој вољи, макар у неким, по њиховом мишљењу, добрим делима, неће видети живот какав ће видети они који су одбацили свет и умрли од себе. Дакле, ако не желим да се понизим и покорим, да трпим тугу, срамоту, понижење и досаду, ако не пристанем да будем као неко од непознатих, лудих, безначајних и веома ниских људи, и да ме свако презире и сматра једним од просјака (седе) поред путева, како ћу онда и на градским трговима да ми кажеш: да ли ћу ја бити мртав? Ако нам је Господ свима заповедио да са трпљењем трпимо ово, што нас задеси на искушење и искушење, или боље, не на искушавање и искушење, него је послао на очишћење душа наших, а ми то не желимо да трпимо, али је још живо у нама да не желимо ово да трпимо - што је земаљска мудрост тела - како ћемо онда бити? Нема шансе. Ако не постанемо мртви за свет и за ствари у свету, како ћемо онда, попут оних који су умрли за Бога, живети скривеним животом у Христу 10? Ругајући Га, обукли су Га у царску скерлетну хаљину, тукли Га по глави, и питали „Ко је то што те је ударио“ (Мт. 26,68), овенчали Га трњем, проклињали, клањали Му се, пљували на Њега и у поруги говорили: „Здраво јеврејски“ (Мат.27); затим Га опет обукоше у одећу и везаног за врат одведоше у смрт, положише на Њега крст, са којим је стигао до самог места и гледао како га подижу; (и остављен је сам од Његових пријатеља и ученика) 12. После овога, када су опет скинули хаљине Његове, обесише Га; војници су му приковали руке и ноге и оставили Га да виси, дали Му да пије жуч, и проболи Га копљем; како Га је разбојник грдио, како су Му се смејали и говорили: „Цркву разорише, и за три дана спасе се Онај који сазида себе са крста“ (Мт. 27,40); и опет: „Ако је Син Бог, нека сиђе данас са крста, и ми верујемо у њега“ (Матеј 27:42). И на крају, после свих ових страдања, како је Он захваљивао и молио се за оне који су Га убили, и предао душу Своју у руке Оца Свога. Зар смо ми, браћо, незадовољни због свега овога што следи? Али да ли нас је заиста срамота да патимо на исти начин? За која још дела да се прославимо са Њим? „Ко“, каже (Господ), „постидиће се Мене и Мојих речи, и Син човечји ће се постидети њега када дође у слави Оца свога“ (Мк. 8,38). Зато Павле каже: „Јер док с Њим страдамо, с Њим се можемо и прославити“ (Рим. 8,17). Ако се стидимо да се угледамо на страсти Његове, које је Он за нас претрпео, и да страдамо као што је Он страдао, онда је јасно да нећемо бити причасници Његове славе. Зато што смо такви, ми не верујемо на делу, већ само на речима. А ако нема дела, онда је вера мртва. Ако је вера без дела мртва (Јак. 2,26), онда са злим делима није ни вера. Јер нешто што је мртво док је недавно, односно нешто што је управо убијено назива се мртвим; ако траје много дана, онда га више не називају мртвим, већ кажу да трули, да је пропао и да смрди. Пошто је суштина дела двојака: богоугодних и богоомрзних, и ако је вера мртва без дела, као што је написано, односно, наравно, без богоугодних дела, онда вера која није само без богоугодних дела, него и са делима мрска, како се може назвати мртвом? Не, то се мора назвати трулим и поквареним, или, тачније, невером и злобом. То је оно о чему изгледа пророк Исаија говори: „Зли нека не виде славу Господњу“ (Ис. 26:10). Зато кажем и нећу престати да говорим да они који кроз покајање и послушање нису подражавали страсти Христове и нису били причасници Његове смрти, као што смо горе детаљно објаснили, нису причасници Његовог духовног васкрсења и не прихватају Духа Светога, јер Дух Свети доноси васкрсење свих. Не говорим о васкрсењу тела (које ће уследити) на крају (света), јер ће тада Анђео затрубити и мртва тела ће васкрснути; него (ја говорим) о духовном препороду и васкрсењу мртвих душа које се дешава духовно, сваки дан, које даје Дух Његов Пресвети од Онога који је једном умро и васкрсао, и васкрсава кроз све и у свима који живе достојно, и васкрсава душе које су са Њим умрле вољом и вером, дајући им, већ овде, Царство Његово. Не верујте мојим речима, браћо, и знајте да ако се трудимо да задобијемо сваку врлину, ако чинимо чуда, ако ни у чему, ни у малом ни у великом, не одступимо од заповести, али истовремено желимо само људску славу и тражимо је некаквим лукавствима и покушавамо да је добијемо: онда смо изгубили награду за све друге (врлине); јер прихватајући људску славу, а не преферирајући Божију, осуђени смо као неверни и идолопоклоници, који више служимо створењу него Творцу, као што и сам Господ каже таквима: „Како можете веровати, примајући славу једни од других, а славе од једнога Бога не тражећи“ (Јован 5:4). Чак и онај ко са усхићењем и радошћу прихвати принесену му славу земаљску и узнесе се и њоме се радује у свом срцу, биће осуђен као блудник. Јер такав је као човек који има вољу да сачува девственост, и одрекао се обзира на жене, и не прилази им, и не жели да буде са њима, и када му једна жена дође, он је одмах са задовољством прихвата и са њом испуњава своју страст. Напротив, принесимо Христу у тридесет шездесет и сто (Мт. 13, 8), плодове које у нама узгаја Дух, то јест љубав, радост, мир, дуготрпљење, доброту, милост, веру, кротост, самоконтролу (Гал. 5, 22). Хлебом разума хранимо се, и узрастајмо у врлинама, да бисмо постали савршен човек, по узрасту испуњења Христовог (Еф. 4,13) 13. Њему припада свака слава, част и поклоњење, заједно са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. Други, опширнији превод, као што је назначено у фусноти 1. (стр. 24). (Блажени Симеон Студијски) је то показао својим делима, састављањем књиге, плодом његовог труда, а штавише, Духом који живи у њему, иако се није научио писмености. И ми исповедамо и сведочимо о нашем светом оцу, и не кријемо његова добра дела, потпуно верујући да нећете сматрати да ишта нетачно напишемо. Јер као што се резервоар 14 (пуни) из извора, тако је и свети отац наш, примио од „испуњења“ Господа нашег Христа, и испунио се благодаћу Духа Његовог, који је вода жива. И опет, као што неко узима из резервоара 15 воду која се у њој не може садржати и прелива се, и (пије) њоме до засићења: тако и ми од светог оца нашег видесмо благодат која је у њој обиловала и увек из ње извире, и прихватисмо је, и пили смо, и умивали њоме своја лица, и руке, и ноге; тада смо умивали све себе, цело своје тело и саму своју душу овом бесмртном водом. О дивна и несхватљива тајно, браћо! И по својој снази, као последњи и непристојни, прослависмо, и сада славимо Бога, који је прославио светог оца нашег, а кроз оца нашег и нас смирене и недостојне. Дакле, нека нико не мисли да лажем и клеветам душу своју и оца, и нека ме не сматра лажовом и празнословцем 16. Јер знам да ће „Господ погубити све који говоре лаж“ (Пс. 5,7). И томе ме учи божански Павле говорећи: „Благословен Бог и Отац Господа нашега Исуса Христа, благословен довека, не лажем“ (2. Кор. 11,31). Човеково знање о Христу, пре него што је напунио четрнаест година (2. Кор. 12:2), и тако даље. И опет: „Ми не примамо дух овога света, него Духа који је од Бога, што нам је од Бога дато, док говоримо“ (1. Кор. 2,12-13). А каква би била корист од такве похвале мени или мом светом оцу? Апсолутно никакве. Али, као што сам горе рекао о осталим светитељима, нисам им донео никакву корист својим речима, него сам слушаоце своје подигао на љубомору и подстакао их да се угледају на њих, па нећу престати да говорим о светом Симеону; из нужде и без жеље, говорим о себи недостојним. Јер невера многих, који говоре на штету оних који слушају, да нико сада не може бити такав 17, нити подвизима достићи дело великих светих отаца и удостојити се дарова који су им подарили, приморава ме, и нехотице, да кажем оно што никада не бих желео да кажем, и да јавно изјављујем, лењост према Богу, истински разоткривам богољубље. немар оних који ово говоре. Блажени и свети отац наш Симеон се толико трудио да је превазишао многе древне свете оце. Он је претрпео тако велике невоље и искушења да се упоредио са многима од најславнијих мученика. Због чега се прослави од Бога, и постаде бестрасним и светим, примивши у себе, такорећи, целог Утешитеља. И онда, као што отац своје богатство предаје сину у наслеђе, тако ме и он мене, недостојног слугу његов, без мојих трудова, испунио Духом Светим. Јер, реците ми, ко је од вас – не кажем да је на делу постигао оно што је урадио и о чему је говорио колико је то могуће – али да је бар могао да разуме како треба? Јер, излажући своје учење по реду, он је пре свега написао ово: „Брате! Схватите да је потпуно одрицање од света потпуно мртвљење нечије воље.” О благословена реч! или боље, душо блажена, достојна да будеш таква и изопштена од свега света! Овима и таквима Господ Христос каже: „Ви нисте од света, него ја вас изабрах од света“ (Јн. 15,19). „Дођите к мени и ја ћу вас одморити“ (Матеј 11:28). Шта значе речи: „Ко има веру и крсти се биће спасен, а ко нема вере биће осуђен“ (Марко 16:16)? Који су знаци љубави према Богу и ближњима? О савршеној љубави. О томе шта је његово деловање. И да ако се још не трудимо да будемо причасници љубави и дарова Пресветог Духа, онда не можемо бити ни верни ни хришћани, и нећемо се звати децом и синовима Божијим, већ напротив, бићемо осуђени на дан Суда као неверни. да је Он, будући Бог, увек постао човек, да је био разапет, умро, васкрсао, а после свог васкрсења ушао је кроз затворена врата и јавио се својим ученицима; да је узашао и да седи са десне стране Бога Оца; да ће Он доћи да суди живима и мртвима и наградиће свакога по делима његовим, васкрснувши најпре све нас који смо од Адама и који ћемо се родити до последњег дана; (који верује у ово), и када Он каже: „Кажем вам да ће се свака празна реч коју људи изговоре вратити на судњи дан“ (Матеј 12,36), (ово) не верује: како ће се (такав) назвати верником и бити међу вернима? Јер у великим стварима исповеда да верује у Христа, а у малим презире Бога свих и самога Учитеља, као лажов; у другима каже да Му верује као Богу, а када каже да чак и о празној речи „људи ће узвратити реч на судњи дан” (Матеј 12, 36), не верује Му као да је прост човек, и мисли да се спасава смејањем, хуљењем, и Господом блаћењем оних који псују, док угађају (Мт. 12, 36). који плачу. И не одричући се себе, и не носећи крст, односно да би издржао до смрти сва искушења послана на њега, он замишља да иде за Христом који је страдао ради њега. Волећи своје родитеље и ближње више него Њега, он у души сматра себе учеником достојним Христовим. Не одричући се своје душе, већ, напротив, љубећи себе и испуњавајући своје жеље, по могућству пре Христове воље, узалуд се надају да ће бити Његови ученици. Јер постоје две врсте зла. Прво, када човек, павши у мноштво грехова, очајава у свом спасењу; а други када зло узима за добро и сигуран је да чини нешто добро. Први је када му усадити покајање и човекољубље Божије, и он ће схватити да нема толиког мноштва грехова које покајање не би избрисало, и: „иако је грех био у изобиљу у благодати“ (Рим. 5, 20), и да ће: „Биће радост на небу једном грешнику који се тада покаје“ (15). чула и дирнут, пожелеће једног дана да се ослободи грехова и са топлином (духовном) која тече ка покајању подићи ће се и ослободити своју савест неподношљивог бремена. Много је теже обновити другог, јер он потпуно одбија да се лечи таквим средствима: јер хоће ли пристати да излечи себе ко уопште не признаје да је болестан или да је пао? Нема шансе. Да ли је туга, или невоља, или прогон, или глад, или голотиња, или невоља, или мач? Баш као што је написано: Тебе ради побијамо цео дан; убрајамо се у овце заклане“ (Рим. 8, 35-36). За оне који су постали изнад свих мисли овога живота и не мисле ни о чему другом осим о самој вољи Божијој, да би постигли савршену љубав Христову, умиру сваки дан. То је желео и блажени Павле, говорећи: „Ако и будем прогањан, и ја сам прогоњен, јер сам и ја Христов“ (2П). тј. Да љубим (Њега) Којим сам био завољен, Христа, откривајући таквим речима савршену љубав Укор (човека) који не воли Бога и Христа Његовог је неодржавање заповести Његових, као што је и сам Господ сведочио, говорећи: „Ако Мене не волите, нећете држати речи Моје“ (Јн. 14, 24). Зато, браћо, нека нам заповести Христове буду јединствен и заједнички пут, који нас води ка небу и Богу. Јер, иако Свето писмо представља различите начине, то уопште није у складу са самом суштином ствари; али се каже да има много начина, у односу на снагу и вољу сваког. Јер, полазећи од многих и различитих дела и дела, као да долазимо из разних места и многих градова, сви се трудимо да дођемо до једног стана – Царства Небеског. Под поступцима и начинима људи који живе по Богу морамо разумети духовне врлине: јер свака врлина је заповест Божија. Међутим, једно је испуњење заповести, а друго је испуњење врлине, иако оне међусобно доприносе у добру. Испуњавамо заповести када чинимо оно што је заповеђено; а врлину се практикујемо када је оно што чинимо заиста угодно Богу. Јер други, по свему судећи, испуњава заповест, а у исто време ради са страстима и уништава добро дело злим помислима. Дакле, они који су кренули путем Христових заповести морају да теже једном циљу, да из разних земаља и места сађу у један град, као што је већ речено, у Царство Небеско и да се удостоје да заједно са Христом царују, имајући Једног Цара – Бога. Град је један, а не много; схватите овде свето и нераздељиво тројство врлина, а штавише, од три, прву, која се назива и последњом, будући да је крај сваког добра, тј. Љубав. Из ње и у њој се заснива сва вера и ствара нада, а без ње се ни једно ни друго не остварује и никако не може. Све су врлине без тога сујетне и бескорисне; а они који немају љубави, на дан суда наћи ће се голи од славе Божанске, макар имали и све врлине: јер је тело без главе мртво и беживотно. Много је њених имена, много њених поступака, још више њених знакова, њена својства су безбројна и Божанска; њена природа је једна, и за свакога подједнако потпуно неизрецива, и за Анђеле, и за људе, и за сваку другу твар, која је нама подједнако непозната, као и нама. О љубави претерана! Благо оном који те воли: јер неће више желети да има страствену љубав према лепоти било чега земаљског. Блажен је онај који је загрљен тобом у божанској жељи: јер ће одбацити цео свет и, прилазећи сваком човеку, неће изгубити никакву чистоту. Благо оном који је целивао твоје доброте и уживао у њиховој бескрајној жељи: јер је духовно освећен пречистом водом и крвљу која је са тебе капала. Благо оном који те је чежњиво целивао: променио се добром изменом, обрадоваће се духовно и умно, јер си ти радост неисказана. Благо оном који те је стекао: он не може ни у шта рачунати блага овога света, јер ти си једино богатство, заиста неисцрпно. Блажен је и благословен онај кога си прихватио: јер ће, у видљивом бешчашћу, бити славнији од свих славних, часнији и часнији од свих поштованих. Онај који је љубоморан на тебе, достојан је сваке похвале, и нашао те је достојнијим; још је блажен вама љубљени (од вас прихваћен, од вас поучен), 18 који у вама обитава, храном нахрањен од вас – бесмртни Христос. О Божанска љубави! Где чувате Христа? „Колико год говорим језицима људским“, каже он, „и језицима анђела; ако имам има пророчанство, и све тајне, и сав ум; чак и ако имам уклони сву вјеру, уклони и планине; И ако дам све своје богатство, и ако продам своје тијело, неће ми ништа бити спаљено, него ће ми љубав имати користи (Кор1. 13:1-3). Затим, објашњавајући ко заиста има љубав, указује на њена дела и каже: „Љубав је стрпљива, милостива, не завиди, не охоли се, не горди, не чини безобразлук, не тражи своје, не раздражује се, не мисли зло, не радује се неправди, радује се свему, све има у вери, све има у вери, све има у вери, све има у вери, све има у вери. више не отпада“ (1. Кор. 13:4–8). Због ње, „Реч постаде тело и настани се у нама“ (Јован 1:14). Ради ње (Речи), поставши човек, добровољно је поднео све животворне страсти, да би Његово створење, људска природа, ђаволом расечена на многе делове, била сабрана правом вером и духовном љубављу, ослобођена окова пакла и, узевши (на Себе), подигнута на небо. Апостоли су ради љубави непрекидним током облили сву васељену и, ухвативши је рибом и мрежом речи, извукли је из дубине идолопоклонства и донели у пристаниште Царства Небеског. Љубави ради, мученици Христови су крв своју проливали, да не би изгубили Христа. Ради љубави, наши богоносни оци и васељенски учитељи ревносно су положили своје душе за католичку и апостолску цркву. Ради љубави, сви светитељи су до крварења стајали против греха, не рачунајући стварни живот у ништа и трпели разне врсте смрти да би сабрали од света себи и Богу и сјединили у себи поцепане делове природе. Јер то је истинита и непорочна мудрост Божија, чији је крај доброта и истина: доброта је човекољубље, а истина је љубав према Богу у вери, које су показатељи љубави која сједињује људе са Богом и међу собом, и стога остаје у доброти без отпадања. Она је врата (Јн. 10, 9) и пут (Јн. 14, 6), како се Реч Божија назвала, која оне који њоме иду ка Богу и Оцу представља чисте од свих страсти. Видео сам, браћо, човека који се служи разним средствима и методама (да му се ништа није сакрило што је у његовом братству учињено или речено; то је чинио не на штету браће – нека не буде – него 21) да би их одвратио од гадних дела и помисли, неко речју, неко даровима, неко на други начин. И видео сам га како понекад плаче за неким, понекад плаче за другим, а понекад се туче у груди ради некога: јер је речју или делом узео на себе лице грешника, и сматрао се као да је зло учинио, и исповедао се Богу, падајући пред Њега и горко плачући. И видео сам другог који се толико радовао онима који су били успешни и стремели, и толико се хвалио њиховим успесима да се (могло) помислити да ће и он сам добити награду за њихове врлине и трудове више него они; јер они који су грешили речју или делом и остали у злу, толико је туговао и стењао, као да је он једини, заиста, морао за све дати одговор и бити подвргнут мучењу и мучењу. Видео сам и другог који је тако подстицао спасење своје браће и то желео, да се често са топлим сузама, свом душом, молио Богу човекољубцу, да се или са њим спасе, или да он и они буду осуђени; а спасење није желео ни самоме себи, подстакнут богоподражавајућим и Мојсијевом љубављу: јер се светом љубављу спојио са њима у Духу Светоме, и одвојивши се од њих, није хтео ни да уђе у само Царство Небеско. О свети синдикат! О неописива сила! О душо, испуњена небеском мудрошћу, или, боље рећи, богоносна и достигла савршенство у љубави према Богу и ближњем! А ко још није постигао ту љубав, није видео ни трага у души својој, и уопште није осетио њен долазак, он и даље живи у земљи и у земљи, или чак под земљом, као такозвана кртица, и, будући да је слеп као што је он, чује само слушајући оне који говоре изнад земље. О несреће! Рођени од Бога, поставши бесмртни, заједничари небеске титуле, наследници Божији, сунаследници неба, ми још нисмо постигли осећај толиких благослова: него, да тако кажем, као што се гвожђе ставља у огањ, или као што се бездушна кожа фарба црвеном бојом, не осећајући то: тако смо ми, будући да смо многи, у бесмислености у средини лишен сваке сензације о њима; а при томе, као да смо већ спасени и међу светима, у себи се узносимо, узимајући на себе лик светости, украшавајући се и прикривајући га и проводећи бедни живот, као на играчким местима или у призорима, уподобљавамо се глумцима и блудницама, који се, не мислећи природном лепотом и лепотом, упоређујемо са украси. Али то нису особине светаца који се поново рађају. Треба да знаш да као што беба, када изађе из мајчине утробе, несвесно осети овај ваздух и одмах га сама подстакне да плаче и јеца: тако и онај који се поново родио, и изашао из овога света, као из мрачне утробе, ушао је у душевну и небеску светлост, и, као, продире у њега, у њега се, као, безболно, одмах продире и безболно се у њега уноси. сузама, мислећи, како треба, из каквог је мрака избављен и у каквом се светлу удостојио бити. Јер само онај ко је избачен из таме тачно зна каква је невоља оних који су у њој садржани. И ово је почетак да се постане хришћанин. Они који још нису достигли разумевање и виђење таквог добра и нису га тражили са много стрпљења, јецаја и суза, да би га, очишћени таквим делима, примили, и, потпуно се сјединивши с њим, ступили са њим у заједницу – како ће се, реците ми, такви људи звати хришћанима, а заправо нису такви? Јер ако је оно што је рођено од тела тело; а оно што је од духа рођено је дух, онда онај који се телесно родио и постао човек, али није ни помислио да треба да се роди духовно, или није веровао, или никада није покушао, како ће бити духован и убројати се међу духовне муве? Хоће ли се тајно придружити светлим светитељима, као обучен у нечисту одећу (Мт. 22, 11), и, севши са њима за царску трпезу, биће избачен, свезаних по рукама и ногама, као син не од светлости, него од крви и меса, и биће послан у огањ вечни припремљен за ђавола и његовог анђела? Дакле, верни, знојимо се марљиво, трудимо се, немарни, са болом у срцу; устанимо, лењивци, да задобијемо љубав, или још боље, да будемо њени причасници и да се тако, отишавши са њом из овога света, појавимо пред Творцем и Владиком, остајући у светлости изнад видљивих створења и сједињени са невидљивим, нествореним и беспочетним Богом. Ујединимо се са Њим кроз невидљиво и непролазно. „Јер слика овога света пролази (1. Кор. 7, 31), и небо и земља пролазе с буком, и стихије се уништавају сагоревањем (2. Петр. 3, 10); и који се затекну без љубави, заједно са видљивим створењима, као они који остају међу (видљивом) творевином, наћи ће се у огњу и тартару, док је Бог и твар, јер је Бог и страшна места. пребива у њему (1. Јованова 4, 16), као што каже љубљени Јован. Али можда ће неко бесмислено приговорити: „Како? Зар нема другог места спасења или радости ван двора и царства и лица праведника? Лудаче, зар не чујеш шта каже Св. Писмо да је место свих спасених Бог: „Да кажем (Св. Давид), у заштитнику Божијем да спасе, и на месту чврсто. је благодат, испуњена обожењем, коју Бог дарује достојнима, коју једва примају они који су верно сачували благодат која му је дата у светом крштењу, и са многим страдањима у потпуности је испоштовао синовство даровано од Духа Светога у овоме веку. Дом Божији, палата и царство је свенадмашно Божанство, које је недоступно само за све демоне, али је доступно (само по милости Божијој) само за верне и разумне палате, како ћемо се радовати? Ако изгубимо радост, како се можемо ослободити туге? Ако отпаднемо од царства, односно виђења Христа и Бога нашега, какво ћемо онда спасење или утеху и на ком другом месту наћи? Заиста, нигде. Јер место значи простор који није изван обриса: Бог није на месту, него је неизмерно изнад свега, као несадрживо и несхватљиво, и у Њему има места за све оне који се спасавају. Па где ће бити места за оне који отпадну од Његовог царства? Зар не чујемо да су наши праотац Адам и Ева са њим, преступивши једну заповест у рају, били изложени слави Божанској и одмах били изгнани из раја? Знајте да ће тако бити и на страшни судњи дан: ко се нађе изложен Божанској слави врлина и љубави биће, као и он (Адам), одмах избачен из небеског двора и из царства Божијег, чак и да није имао греха, чувши од праведног Судије: „Ми не знамо ко си ово, а не знамо ко си ово, а не уђеш у свадбу?“ (Матеј 22:12). Јер ко је у овом веку добио право да буде син Божији и наследник Царства Небеског и вечних благослова, који се на многе и разне начине поучавао којим делима и заповестима треба да буде уздигнут на ову част и славу, и презре све ово, и преферира земаљско и пропадљиво, изабрао је живот свињски, и стављен изнад свих слава оваква, слава привремена: праведности, не бити подвргнут изопштењу од свих верних и осуди са неверним и са самим ђаволом? „Због тога, каже Писмо, откривена је суштина детета Божијег и детета ђавољег“ (1. Јованова 3:10); „Ко чини правду, рођен је од Бога (1. Јованова 2:29), а ко чини грех, од ђавола је.” (1 Јн. 3, 8): Као што је и сам Господ посведочио непослушним Јеврејима, говорећи: „Ви сте од оца свога ђавола, и хоћете да чините пожуде оца свога“ (Јн. 8, 44). Заиста, нема ништа: „А они који су заиста веровали, примивши Га, дали су им право да буду деца Божија (Јн. 1, 12), и не могу грешити, као што је написано: „Ко је рођен од Бога, не чини греха, јер семе Његово пребива у њему, и не може да греши, јер је од Бога. роди се“ (1. Јн. 3, 9) и држи Његове заповести: „И ко држи заповести Његове, у Њему остаје, и Он у њему пребива (1. Јн. 3, 24), и зли га се не дотиче“ (1. Јн. 5, 18). Ми, самим тим што више волимо земаљско и оно што нам је на дохват руке, не тражимо благослове издвојене на небесима, и нисмо загрљени љубављу према њима, прво, јасно показујемо свакоме ко види да смо обузети болешћу неверја, као што је речено: „Колико верујете, ви примате славу од људи, а славу од људи не примате“ ( 5:44). Затим, поставши робови страсти, приковани смо за земљу и за оно што је на њој, нимало не желећи да се угледамо на небо и Бога: него у безумљу душе, одбацујући заповести Божије, отпадамо од Његовог синовства. Реци ми, шта је безумније од онога који се не покорава Богу и не труди се да прими Његово синовство? Јер, верујући да постоји Бог, он мисли нешто велико о Њему и зна да је Он једини Господар, Творац и Господар свега, да је бесмртан, вечан, несхватљив, неизрецив, нетрулежан и Његовом царству неће бити краја. Знајући да је такав Бог, како Га не волети? Како да не буде љубоморан, из љубави према Њему, да саму своју душу преда смрти да би се сматрао достојним, да не кажем, да буде Његов син и наследник, али макар један од његових најближих слугу, један од оних који стоје у његовој близини? Ако свако ко се подвизава и неповредиво држи заповести Божије постане и дете Божије и син Божији, наново рођен, и од свих га признају за истински верника и хришћанина; ми презиремо заповести Божије и одбацујемо Његове законе, за које ће се Он осветити када поново дође са славом и страшном силом: тада се у вери, у ствари, показујемо као неверници; у неверју – верници у пуким речима. Немојте се заваравати: без дела, сама вера нам неће донети никакву корист, пошто је мртва. Мртви нису учесници у животу осим ако то прво не траже испуњавањем заповести. Јер кроз то, такорећи, расте у нама неки обилни плод: љубав, милостиња, сажаљење према ближњему, кротост, смирење, сузе, трпљење искушења, целомудреност, чистота срца, којом смо повлашћени да видимо Бога, и којим се долазак Светога Духа и просветљење врши одозго, и ово нас чини синовима одозго, у Христу нас рађа и препорађа. духовна светиљка, открива нас као децу светлости, ослобађа наше душе од таме, па нас и овде чини опипљивим 23 учесницима вечног живота. Дакле, не презримо ово чињење заповести Господњих, надајући се испуњењу неких других врлина, односно посту, или бдењу, или лежању на земљи, и разним другим невољама, као да се без тога (чињења) само овим може спасти; јер је немогуће, немогуће. А у то нека вас уверавају пет јуродивих девојака и оне које су у име Христово чиниле многа знамења и чудеса, који су, пошто нису имали у себи љубав и благодат Пресветог Духа, чули од Господа: „Идите од мене, сва дела неправде, не знамо одакле сте“ (Лк. 13, 27). И не само ови, него са њима и многи други који су крштени од светих Апостола и светих који су дошли после њих, и због претеране злоће не удостојише се благодати Духа Светога, не показаше живот достојан звања на које су призвани, не постадоше деца Божија, него остадоше у истини ни од крви ни од крви ни од крви, ни од крви ни од крви, ни од крви и од крви нема 19,2) (и нису тражили, и нису се надали да ће то добити) 24. Дакле, такви људи никада не могу бити господари ни телесних жеља ни духовних страсти и неће показати ништа храбро у врлинама, јер Господ каже: „Без Мене не можете чинити ништа“ (Јн. 15, 5). Али молим вас, оци и браћо, да се трудимо колико год је то могуће, да се још овде удостојимо да будемо причасници љубави и дара Светога Духа, да благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа примимо садашње и будуће користи, Њему слава у векове векова. Амин. О бежању од покварених и злих људи, избегавању њихових разговора и мотивисању да се бавите врлинама. Зашто можете сазнати да ли је неко стекао духовну слободу? А ко је тај који је узео крст и пошао за Христом? Како ће верни уживати у неизрецивим Божјим благословима и у овом и у будућем веку? И о праведном суду Божијем над праведницима и грешницима. Не, брате мој, немој се заплитати у ову мрежу и не буди издајник свог спасења, него, напротив, уложи више труда и смелости у чињењу врлина, не верујући речима и учењима отаца својих по Богу. И одлучите у својој души да умрете радије него да се повучете из ове животворне потраге. Јер да си ово прво учинио без двоумља, онда те добри Бог не би презрео, него би ти заиста дао прилику да уживаш у ономе што желиш. Ускрснувши у поноћ, сети се онога који рече: „Устадох у поноћ да Ти исповедам судбине правде Твоје“ (Пс. 119, 62), и захвали Богу, који те подиже на хвалу Своју; радуј се и скачи што си се удостојио да певаш Богу са светим Анђелима. Јер ако се хришћанин, починивши грехе, покаје за свој пређашњи грешни живот, а не приклони се Богу угодном животу; Ако не осећа у себи, у дубини свог срца, за време богослужења, светих обреда и молитава, радост и весеље и не показује ону велику ревност и пажњу према томе као што је имао за уживање и бриге свакодневног живота, него то обавља као да је то нека врста посла и осећа терет, као да му је то бреме, као да му је против воље да издржи: ослободио се руке ђавоље и дао му до знања да се још умно држи под јармом злог мучитеља. Кад види себе да (се) моли и пева са радошћу и ревношћу, а у мислима мрзи све насладе и почасти овога живота: онда нека се увери да је под царством Христовим. То је јасан знак избављења и слободе, о чему Апостол говори: „Слободом којом нас је Христос ослободио, стој” (Гал. 5, 1). Нека свако тежи овој слободи, тражећи је од Христа изнад свега. Ако је ко огорчен на уобичајену црквену службу, и гунђа и јадикује због дужине послатих химни, он заиста не зна колико су речи Божије слатке грлу оних који Га љубе, и да су боље од меда и од саћа усана оних који Га познају (Пс. 119, 103); али, будући да је свако тело, и имајући телесну мудрост, и још телесни осећај, он није у стању да духовно учествује у ономе што нам је Бог дао као благослов; напротив, све што је од Бога изгледа му горко. Он чак не разуме ни речи: „кушајте и видите да је добар Господ“ (Пс. 33,9). А ко то не разуме јасно, туђ је љубави и сладости Божијој; ко није окусио и који је туђ од овога, тешко мени! - непријатељ Божији и туђ Царству Небеском. Реци ми: у шта ће друго полагати наду? Или какву ће љубав друга љубав хранити и какву ће утеху наћи, овде или после смрти? Зар не обећавамо пред Богом и анђелима да ћемо задржати уздржање, бдење и послушност према игуману и целом братству, чак до смрти? Зашто смо желели да постанемо ратници и придружимо се редовима Христових ратника? Није ли зато да се боримо против невидљивих непријатеља, да улазимо у борбу против страсти? А сада јесмо и остајемо у таквој непристрасности Божијој и презиру Његових заповести, као да нико од нас неће тражити рачун у испуњавању завета које смо дали. Језа ме обузима: како смо дошли до таквог мрака да све чинимо на штету душе; калимо се, и одбацујемо живот, и, везујући се за грехе, радујемо се, и чинимо све што Бог мрзи, и што шаље душе наше у огњени ад. А ко скине са нас ове везе, ми смо спремни да их поједемо: јер ако нас неко спречи да учинимо нешто на штету своје душе, онда ми, као пси, бесно лајемо на њега, и прекоревамо га, и не престајемо док не учинимо по своме и не погубимо душу своју. Тада, навикнувши се на такав нелегалан живот, ми, да тако кажем, по природи постајемо зли и не желимо више да се поправљамо. Да ли је ико икада чуо да је неко овако ковао заверу против себе? Који демон би измислио овај најзлији метод за уништење наших душа? И зашто би се демони толико бринули и бринули о нама? Заветовали смо се да ћемо бити монаси – и постали смо гори од светских људи. Обећали смо, као што је већ речено, и гладовати, и жеђати, и трпети – а ипак се не стидимо да се свађамо и боримо за парче хлеба, када га, можда, захтевамо у погрешно време за храну. Дошли смо да бисмо се одрекли свега на свету, односно родитеља, браће и пријатеља – и не престајемо, напротив, да их хранимо монашким хлебом. Побегли смо од света као непријатељи – а ипак волимо оне који су у свету, и оно што је од света, више него самога Христа. Ако неко жели да добије оно што жели и жели, односно добро Божије, и да би од човека постао земаљски анђео, мора да заволи телесну тугу, да пригрли патњу и да се радује искушењима, као гаранцију сваког добра. Као што се зарђало злато иначе не може очистити и повратити свој карактеристичан сјај, осим ако се не баци у ватру и не удари чекићем, тако се душа, оскврњена рђом греха и потпуно непристојна, не може другачије очистити и сагледати своју некадашњу лепоту, осим ако је подвргнута многим искушењима и не прође кроз лонац. То показује и сама реч нашег Господа: „Продај име своје, и узми крст, иди за мном“ (Матеј 19,21; Марко 10,21), што значи крст туге и искушења. Ако предате све своје имање и сву имовину, али не подносите храбро искушења и друге тужне ситуације које вас задесе, то је, чини ми се, својствено немарној души која не разуме шта јој је на корист. Од простог одбацивања имања и ствари, они који их одбацују и ступају у монашки живот неће добити ништа, осим ако не издрже искушења, тугу и тугу до краја ради Бога. Јер Христос и Бог нису рекли: „задобијте душе своје одричући се својих ствари“, него „трпећи своје“ (Лк. 21, 19). Да је подела имовине сиромашнима и повлачење из света добро и корисно је очигледно; али само ово, само по себи, без трпљења са искушењима, не може човека учинити савршеним по Богу. А да је то тако и да је Бог тиме задовољан, чујте шта Он каже богатима: „Ако хоћете да будете савршени, продај шта имаш и дај сиромасима, и узми крст и иди за мном“ (Мт. 19, 21; Мк. 10, 21), значи крст, како је речено, туге и искушења. Јер је Царство Небеско у потреби, и сиромашни га радује (Матеј 11,12). Иначе, вернима је немогуће ући у њу осим кроз уска врата искушења и туге; То је оно што нам Божанска Реч јасно заповеда: „Трудите се да уђете на уска врата“ (Лк. 13:24); и „стрпљењем својим задобијајте душе своје“ (Лука 21:19); опет: „Кроз многе невоље доликује нам да уђемо у Царство Божије“ (Дела 14:22). Ово каже Старо Писмо: „Чедо, док почнеш да радиш за Господа Бога, припреми душу своју на искушење, води срце своје и буди стрпљив“ (Сир.2,1). А Апостол: „Ако сте без казне, сви сте му заједничари, јер сте по природи прељубници, а не синови“ (Јевр. 12,8). А на другом месту се каже: „Све што вам се дешава, примите као добро, знајући да без Бога ништа не бива. Онај ко је своје имање поделио убогима и повукао се од света и светских ствари, много ужива у овој свести, хвали се надом на награду, а понекад због сујете лишавамо се сваке награде; и ко год да је сиромашнима, дајући све на крају своје благодати, хвали се надом у награду; душу и трпи недаће, иако осећа сву тугу, тугу и труд, има сада и у будућности неотуђиву награду и велику награду, као подражавач страсти Христових и предао Му се у дане искушења и јада који га задесе. Зато се молим вас, браћо у Христу: као што смо се одрекли света и онога што је у свету, потрудимо се да, по речи Господа Бога Спаситеља нашега Исуса Христа, уђемо на уска врата (Лк. 13, 24), односно да одбацимо и побегнемо од своје телесне мудрости и воље. Јер без умртвљивања тела, његових жеља и његове воље, немогуће је да добијемо радост и избављење од зала и слободу која долази од утехе Духа Светога. Без овога, односно без прилива Духа, нико неће видети Господа, ни у овом веку ни у будућности. Све имање своје си раздао убогима, одрекао се света и онога што је у свету, побегао од световног живота и његових брига, и уливши се у пристаниште живота, узео на себе лик побожности: добро си учинио; И ја ово препознајем, и хвалим те за овај подвиг. Али сада мораш скинути и (световну) одећу и телесну мудрост и према одежди у коју си Христа ради обукао Христа да стекнеш духовно расположење и саму духовну мудрост; а изнад свега покајањем обуци се у светлу хаљину, која је сам Дух Свети. То се не може постићи другачије него сталним испуњавањем заповести и подношењем туга. Јер душа, притиснута жалосним искушењима, склона је сузама, али сузе, очишћујући срце, чине га храмом и обиталиштем Духа Светога. За спасење и савршенство није довољна само монашка одежда и спољашњи украс видљиве личности, већ, сходно томе, спољашње и унутрашње наше личности треба да буду украшене прибором Духа и да се потпуно жртвујемо Богу, душом и телом. Телесним подвизима човек мора да уведе тело у дела врлине да би се чвршће суочио са тешкоћама по Богу: односно да би храбро подносио тугу поста, принуду уздржања, труд бдења и свако страдање. А кроз побожност духа треба васпитавати душу да философира како треба да философира (Рим. 12, 3), и непрестано се учи ономе што се односи на живот вечни: да буде смирен, кротак, скрушен, умиљен, да плаче сваки дан и да молитвом распаљује у себи светлост Духа; а све се то, по правилу, дешава у њој кроз ватрено покајање, када се чисти многим сузама, без којих никада не може да очисти своју хаљину, нити да се уздигне до висине вида. Јер као што се одећа упрљана прљавштином и потпуно оскврњена неком врстом нечистоће не може другачије очистити ако се не опере у води и не пере дуго, тако се и хаљина душе, упрљана блатом и гнојем грешних страсти, не може опрати другачије него многим сузама и подношењем искушења и туге. Ми у суштини имамо два излива из тела, односно сузе које теку одозго и влагу семена; ово последње прља душу када тече против природе и закона; а први га чисте кад су од покајања. Зато је потребно да се они који су безакоњем греха и страсним покретом срца оскрнавили душу, и у њу уписали слике безречних пожуда, очисте много суза да би стекли најчистију одежду душе: иначе је немогуће видети Бога, саму Постојећу Светлост, Која просветљује срце сваког човека који долази до виђења. Дакле, молим вас, очеви и браћо и децо моји, да покушамо исправљајући свој морал и увек исповедајући своје тајне духовне помисли да стекнемо чисто срце. Јер таква исповест, вођена срдачним покајањем и понављана често и свакодневно, води нас ка (савршеном) покајању у делима и мислима; покајање буди сузе, чисти срце и уништава велике грехе; а када се греси бришу сузама, душа долази у утеху Божанског Духа и улива се токовима најслађе нежности, сваким даном се духовно гоји и рађа духовне плодове, који се, у право време, приносе души, као жито у изобиљу, као бескрајна храна за њен нетрулежни и вечни живот. И када ово добро постигне са трудом, она се приближава Богу и постаје дом и обитавалиште Божанствене Тројице, чисто узалуд Творца свог и Бога и разговарајући са њим сваки дан, занесена од тела и света и овог ваздуха, и кличе са врлинама, и узноси се на небо са праведним крилима својим, уздиже се на небо и са свим трудом својим, са трудом својим, уздиже се у бескрајној и божанској светлости, где се заједно радују редови Христових апостола, мученика, светитеља и свих сила небеских. Браћо у Христу! И ми се трудимо да будемо исти, да не заостајемо за нашим светим Оцима, него ревношћу за добро и испуњавањем заповести Христових да постигнемо „човека савршеног, по узрасту испуњења Христовог“ (Еф. 4, 13): јер нам у томе ништа не може забранити, ако само желимо; и на тај начин прославићемо Бога у себи, и Бог ће се радовати нама; и, одлазећи из овог живота, срешћемо се са Богом, бићемо узети у велико недра Авраамово и уживаћемо у Царству Небеском. Било да неко живи усред светске побуне, или у коначишту, или у планинама и јазбинама, али ако се живи по заповестима Христовим, спасава се и награђује се од Бога великим даровима, „јер ће вршити вољу оних који га се боје, и услишаће њихову молитву, и ја ћу спасити“ (Пс. 19). Овако вели Божанствени Григорије: „Где је страх Господњи, тамо је држање заповести, а где је држање заповести, тамо је очишћење тела од облака који осветљава душу, који не дозвољава да се види чисто божански зрак. А где се остварује очишћење, тамо је сијање, блиставост је сјаја од оних који желе просветљење или велике жеље, више је дара или жеље већег дара или дара. сјајно.” Рекавши ово, свети Григорије је показао да је бескрајни крај сваке врлине духовно просвећење; ко је то постигао дошао је до краја и границе свега чулног и стекао је почетак духовног разума. Зато, молим те, иди уским путем заповести Христових, и лица твоја неће се постидети (Пс. 33,6). Али пошто Господ отвара врата Царства Свога свакоме ко упорно тумачи, Он даје праведног Пресветог Духа онима који моле, и немогуће је да Га они који Га траже свом душом не нађу и да се не обогате богатством дарова Његових: тада ћемо се у себи наслађивати сладошћу Његових неизрецивих благослова, (Кор23) али сада делимично (осећањем) и бољом мудрошћу 26 , а у следећем веку свесавршено, са свима светима од векова. Јер богоизабранима и онима који се спасавају, овде се делимично дају вечни благослови, као залог, пред њима се полажу и откривају им опипљиво и видљиво; потпуно – после смрти и васкрсења. Дакле, знајте, љубљена браћо, да је неизрециво благо, веће од сваког почетка и моћи, које имају праведници да наследе, не само у будућем веку, него је и сада већ пред нашим очима, рукама и ногама; али ми то не видимо, јер су наше духовне очи заслепљене незнањем, невером, бунтом страсти и нашом тамом. Ја сам умни рај за Своје слуге, уместо чулног раја, и у њега доводим све оне који верују у Мене и рођени су од Духа, који више не могу да греше, и над којима кнез овога света нема власт. Јер „Ја сам у њима, и они у мени (Јован 6:56; Јован 17:21), и они побеђују овај свет“ (1. Јованова 5:4); јер су изван света и имају Мене са собом, најјачег од свих. Ја сам светлосни Извор бесмртног потока и реке, у којој се они који Ме љубе из душе, не после смрти, него сваког часа, умивају водом која тече из Мене, и чисте се од сваке телесне и духовне нечистоће, и сви сијају као светиљка и као светлост сунчевог зрака. Сваки час сијам у њима, као у рано јутро. Ја сам умно Сунце и ја сам од њих виђен, као што сам се раније открио у пророцима, а они су, гледајући у мене, непрестано певали и призивали ме. „Ујутру, вели Давид, чуј глас мој, ујутру ћу ти се јавити и видети ме“ (Пс. 5,4), а други пророк: „Тада ће се рано отворити светлост твоја, и брзо ће се појавити исцељења твоја“ (Ис. 58,8), то јест, када будеш држао заповести Моје. Али зашто сам тако принуђен да кажем све што нам Бог говори, жедан нашег спасења? На сваки могући начин, да би се из свега овога, научивши, уверио да они који ходе у тами (Ис. 9, 2) морају видети сјај велике Светлости, ако уопште могу да виде. И нека нико од вас не помисли да и ако је заблистао, немогуће је да Га људи који су још у телу виде. Кад би то било немогуће, зашто би онда Он сијао и сијао када га они не виде? Напротив, Светлост је увек била, и увек је сијала, и сија у онима који су очишћени, и „Светлост светли у тами, и тама је не обухвата“ (Јн. 1, 5), а сада светли, и „тама је не обухвата“, тј. не дотиче Га. А када кажемо да сада Светлост обасјава људе који седе у тами, то значи да се Он и сада удостоји да се открије коме се јавља. Али други који су у тами не могу Га прихватити. Невидљиви се тада јавио у телу свима који су Га видели телесним очима, неверним и верним; али он је био познат, и Светлост Његовог Божанства се открила само онима који су били верни у делима, који су Му говорили: „Ево, Господе, све смо оставили, и пођосмо за Тобом у смрт“ (Мт. 19, 27). А реч „све“ овде обухвата и стицања, имање и вољу, и да су презирали стварни живот и гнушали га се, јер су окусили сам живот суштински и вечни, јер је његова сладост највећа и изнад свега – то је сам Бог. Ето, браћо моја, чуда Божија. Помилујмо се, молим те, и ревнујмо да постанемо заједничари таквог живота, који је Светлост Божија и сам Дух Свети, освећујући своје причеснике и чинећи их, причешћем, богом. Уздајмо се свим срцем у Господа, оставимо садашњи живот и све што пролази. Приђимо к Њему и прилепимо се уз Њега. Јер за само мало времена ће небо и земља проћи; а ван Њега нема места за грешнике, нема граница, нема краја њиховом силаску. Ако је Бог непојмљив и несхватљив, онда ми реци, ако можеш, где ће бити место оних који отпадају од Царства Његовог? Не могу а да не плачем, срце ми гори и топим се кад помислим да имамо тако великодушно обдареног и човекољубивог Учитеља, који нам, само кроз веру у Њега, даје такве благослове који превазилазе ум, слух и мисао, а ни срце човеку није ни сањало (1. Кор. 2, 9). Ми, као неме животиње, изнад свега стављамо само земљу и оно што по великој милости Божијој расте из земље ради задовољења телесних потреба, да бисмо се од тога умерено хранили, и да би се душа наша слободно пробијала ка горе, хранећи се и духовном храном од Духа, како се чисти и узноси. Јер она је човек, и за то смо ми створени, и за то смо доведени на свет, да би, добивши овде малу корист, ми, захвалношћу за њу и љубављу према Богу, тамо примили већу и бољу. Али, авај мени! Далеко од тога да бринемо о будућности, остајемо незахвални за оно што имамо у рукама; и постајемо једнаки демонима или, да кажем, чак и гори од њих, и зато заслужујемо веће муке утолико што смо били благословенији и обдаренији богопознањем, који је ради нас прихватио све наше подобије, осим једног греха, да би нас избавио од прелести и ослободио од греха. Ако погледамо небо и земљу и доле на земљу, и размотримо каква створења и колико их је створио Бог за све нас: тада ћемо видети и сигурно знати да ниједна од свих творевина не траје вечно; Људска душа, међу видљивим створењима, једина је невидљива и, како верујемо, бесмртна: будући заједно са телом и обитавајући у њему, она види и испитује све материјално и створено и сачињено од тела; Отргнувши се од физичког, она баш у тај час напушта редове свих материјалних ствари и постаје међу нематеријалним и умним бићима, обасјана је светлошћу заповести Христових и улази у бесконачну светлост Његовог благотворног Божанства, стекавши неизрециву и бескрајну радост. Ако је обавијена тамом греха, онда – авај! - оно тада лежи у непролазној тами, као ужарена, суморна ватра. 27 Ако је то тако, а ми то с правом исповедамо, зашто оклевамо и не бежимо од горке таме? Зашто кажемо: „Тешко сладострасним и мирољубивим!“ и, будући да смо међу њима, не примећујемо ово? Зашто кажемо: „Благо онима који заиста траже Господа и уздају се у Њега!”, а не видимо своју беду и не удаљавамо се од ње? Зашто кажемо да исповедамо Бога и верујемо у Њега када не желимо да Га удостојимо својим делима и да Му служимо? Онај који познаје Бога, Творца свега, бескрајног и несхватљивог, поштује Га и служи Му, односно верује и клања се као Богу, и боји Га се, и живи како му је драго; а онај који чини грех, као неверник и роб греха (Јн. 8, 34), није Га познао међу створењима Божијим, нити је својим животом по Богу доказао да Га је видео, као што каже љубљени Јован: „Ко греши, нити је видео Бога, нити га познаје“ (1. Јн. 3, 6); и опет, „сваки који чини грех је од ђавола“ (1. Јованова 3:8). Чему се надамо када оставимо благослове који су у нашим рукама и постанемо везани за сујетне и пролазне ствари? Научите се од оних којима сте поробљени и за којима идете, да нема другог Бога осим Њега, коме нема и не може бити сличан. Јер Он је Владар свих, Судија свега, Цар свега, Творац светлости и Господар живота. Он је неизрецива, неприступачна светлост, Оно што постоји. Када се Он појави, Његови непријатељи и они који се нису држали Његових заповести ће нестати пред Његовим Лицем, као што тама ноћи нестаје од излазећег сунца. И Господ Бог ће бити Једини, непојмљив у непојмљивом и непојмљив у несхватљивом, будући једини достојан, по мери вере њихове у Њега; грешници ће бити, као помрачени од саме светлости, посрамљени од радости, растопљени од саме радости, и тешко спаљени, и мучени разним врстама својих страсти; као што ће праведник бити просветљен светлошћу и овенчан разним врлинама. Јер Бог је по природи Љубав и позван је; и не мрзи оне који су осуђени, пошто је по природи слободан од сваке страсти, нити ће мрзети оне који су осуђени праведно. Али какве год зле тежње ми у овом веку, по сопственом избору, добровољно следили, са таквима, сходно томе, у следећем веку, из нужде и против наше жеље, наследићемо осуду. Јер какав год залог срца (добро или зло) да је овде у свакоме установљен, сходно томе, Бог, сједињујући се са свима на крају векова, даје свакоме, као што Он сам зна, осећање које одговара његовом духовном расположењу. Тако, сједињујући се по благодати са праведнима, даје им вишу природну и незамисливу сласт; јер недостојне, сједињујући се изван благодати а не по природи, она у њима производи неизрециво страдање, сложено лишењем благодати, као што каже велики Григорије Богослов: „О, Тројице, коју ће сви једном спознати, једни кроз просветљење, други кроз муке!“ Сви ми, који нисмо запечаћени печатом Господа и Бога и Спаситеља нашег Исуса Христа, трудимо се да преузмемо на себе овај печат. Сви ми који немамо Његов знак у себи трудићемо се да будемо обележени знаком Духа. Јер смрт не поседује прворођене душе, запечаћене Крвљу Христовом и благодаћу Пресветог Његовог Духа, а душевни вук се не усуђује ни да погледа на печат Архипастира – Христа, којим Он печат Своју овцу. То никако не може, верна, богомудра браћо. Потрудимо се, дакле, да чинимо и испуњавамо све што је само Христу угодно, да би, примивши отисак од Њега, остало време проживели без страха: и не само то, него да бисмо примили милост из руку Његових, и удостојили се разумевања Тајни Христових. Разумевање се, кажем, не преноси само речима и слухом, већ самим делима и поступцима видљивог 29 . А како нам је то умније видљиво од Тајни Христових у самим делима и поступцима, послушајте. Христос и Бог наш јасно позива сваки дан у свом Јеванђељу и каже: „Блажени сиромашни духом, јер је њима Царство небеско“ (Матеј 5,3). Чувши ово, морамо погледати и пажљиво испитати себе да ли смо заиста сиромашни, да је Царство Небеско заиста наше, и да у души својој будемо сигурни да га стекнемо, и да поседујемо његово богатство до те мере да га несумњиво осећамо у себи, и, уживајући у тамошњим благодатима, забављамо се. А да је у нама, рекао је исти Господ (Лк. 17, 21). Човек може знати и бити сигуран да ли га неко има у себи из тога што не жели ништа видљиво или пропадљиво, односно ствари и светске насладе стварног живота, ни богатство, ни славу, ни сласт, ни било какву другу светску или телесну радост, него напротив, толико се од свега тога уклања и, према свом духовном расположењу и вољи, толико је удаљен од те моћи и воље. част се одступи од оних који живе у блуду, и као што се они обучени у чисте хаљине и помазани мирисним блатом одвраћају од смрада и блата. И ко се поклони само једном од реченог, није то Царство Небеско ни видео ни мирисао, нити је окусио његову радост и сладост. Опет је Господ рекао: „Благо онима који тугују, јер ће се утешити“ (Матеј 5:4). Погледајмо поново и испитајмо се, да ли имамо плач у себи, и шта је, по речи Господњој, утеха која следи за плачем? Пре тога је рекао да су блажени сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско. А сиромашни духом, као што је речено, су они који немају везе са садашњошћу, чије се мисли са њом страсно не копулирају и чак ни суптилно не уживају у њој. Како ће плакати, и због чега, неко ко се гади читавом свету и више се удаљава од њега својим духовним устројством него што му се приближава телом? Ко не жели ништа видљиво биће тужан или срећан због чега? Како ће плакати онај који има Царство Небеско и радује му се сваки дан: јер је речено да ће они који тугују добити утеху? Али молим вас, слушајте моје речи, и схватићете смисао и суштину онога што желите да знате. Верник који пажљиво слуша заповести Божије, када је испунио све што је заповеђено у Божијим заповестима, и до њихове висине, односно до непорочног живота и чистоте, биће уздигнут помислима својим: тада ће се, испитујући своју меру (духовну старост), наћи слаб и неспособан да достигне такву висину заповести, али је и поимање благодарности потпуно недостојно. величање, као да још нема ништа добро. И ко у осећању своје душе тако мисли о себи, заплакаће на сваки могући начин, крик који је заиста најблаженији, који ће души донети и утеху и благи завршетак. Јер утеха која се ствара у души плачем је заручење Царства Небеског, јер је вера порука наде по Божанском Павлу (Јевр. 11,1); а утеха је долазак Божији, који се јавља у уплаканим душама кроз просветљење Духа, и даје им смирење, а назива се и семе и таленат; јер, растући и умножавајући се у душама оних који се подвизавају, доноси Богу свети плод дарова Духа у тридесет и шездесет и сто. Јер где је истинско смирење, тамо је дубина смирења, а где је смирење, тамо је просветљење Духа, а где је просветљење Духа 30, тамо је изливање светлости Бога и Бога у мудрости и разумевању Његових тајни; а где је ово, тамо је Царство Небеско, и познање Царства, и скривена блага ума Божијег, а уједно и пројава духовног сиромаштва; а где је осећање духовног сиромаштва, тамо је радосни плач, ту су непрестано текуће сузе, које чисте душу која их воли и потпуно просветљују. Кроз то душа, гледајући у тугу и препознајући свог Учитеља, почиње брижљиво да доноси плодове у другим врлинама за себе и Христа, како треба. Јер, стално храњена и угојена сузама и гасећи сву своју раздражљиву част, она постаје кротка и потпуно непомична према гневу, али жели и стреми, гладује и жеђа да научи оправдања Божија. Кроз то она постаје и милосрдна и саосећајна; и од свега тога њено срце је потпуно очишћено, и она постиже визију Бога и чисто созерцава Његову славу, као што је обећано. Они који су тако учинили своје душе, истински су миротворци и названи су синовима Свевишњега, који чисто познају свог Оца и Учитеља и љубе Га свом душом својом, тј. Њега ради подносе све патње и сву тугу: сметње, погрде, тегобе ради праведне Његове и заповеди Његовог имена, заповеди Његовог, заповедамо, и заповедимо. погрде, прогоне и све клевете на њих лажно изнесене, радујући се што су се на сваки могући начин удостојили да из љубави према Њему прихвате срамоту од људи. Јер где је обиље суза са истинским разумом, тамо је, браћо, просветљење Божанске Светлости; а где је просветљење Светлости, ту је и давање свих благослова и печат Духа Светога, утиснут у срце, из којег се Христу као плод приносе сви плодови живота: кротост, мир, милостиња, сажаљење, доброта, милост, вера, уздржање; Зато волимо своје непријатеље и молимо се за њих, радујемо се искушењима, хвалимо се тугом, оплакујемо туђе грехе као своје и сматрамо их својима, и драговољно полажемо душе своје на смрт за своју браћу. Дакле, слушајте, молим вас, браћо хришћани, примите то и видите да ли је ова Светлост засијала у вашим срцима? Да ли сте видели велику Светлост ума (духовну)? Да ли те је исток посетио с висине, просветливши те, у коме је сенка оних који седе (Лк. 1,78–79)? Јер Бог, не оскудевајући ни у чему, а обилујући у себи, нема друге потребе за нама осим спасења нас самих. Спасење се не може остварити ако се наш ум не промени силом Божијом, тако да ум буде обожен, односно бестрасан и свет. Обоготворени ум је онај који има Бога у себи; али ум не може сам од себе постати такав. И ко се вером сјединио са Богом и упознао Га испуњавањем заповести, тај се заиста удостојио да Га духовним очима види 32; јер кроз несумњиву веру у Христа Христос живи у њему, а ум се обожује. Обожење се одржава сталним размишљањем о Њему и учењем у Његовом закону. Јер од учења у закону Христовом долази држање заповести Христових; као што од обожења ума произилази и способност философирања по (закону) Христовом и испуњавања заповести. Јер свако од њих ствара друго и ствара се, потврђује га и из њега се утврђује. Дакле, трудимо се, да више негујемо у себи Божански огањ испуњавањем заповести Христових, кроз које Божанска Светлост, по правилу, све више сија и увећава се. Јер као што се дешава са чулном ватром у материјалном свету да и мала искра, павши у материју, ствара велику ватру, а када се дода материја, диже се велики пламен: тако је и ментална ватра у менталном свету; а оно што је за чулни огањ, разумна душа, испуњавајући заповести, јесте за Божански огањ. Јер само Божанство није видљиво ако се не сједини са разумним (тварством); и као што постоји чулна ватра у чулним предметима, тако постоји и ментална ватра у (створењима) менталним. И као што се чулни огањ не види ако нема супстанције, тако се душевни огањ не види у разумним (духовима) ако нема супстанце свештених заповести. Јер, „Ко мене љуби, вели Господ, држи заповести моје, и ја ћу га волети, и јавићу му се“ (Јован 14:21). Дакле, испитајмо се, браћо, пажљиво испитајмо себе и испитајмо своју душу да ли је у нама тај печат Христов. Из приказаних назнака сазнаћемо да ли је Христос у нама. Ако још нисмо прихватили Христа или Његов печат и не видимо претходно назначена својства у себи, него, напротив, ако у нама живи обмањујући свет и у њему живимо проклети живот, сматрајући привремене ствари нечим великим, ако губимо дух у тузи, боли нас бешчашће и лишавање, али наслада, уживамо и забављамо се онда у почастима! - уништење, авај! - незнање и мрак, авај! - нашу несрећу и неосетљивост, која нас држи и вуче ка земаљским стварима! Заиста, ми смо сиромашни и проклети, туђи вечном животу и Царству Небеском, који још нисмо стекли Христа у себи, али имамо овај свет који живи у себи, будући да живимо у њему и размишљамо о земаљским стварима. А ко је такав, јасан је непријатељ Божији, јер зависност од овога света је непријатељство према Богу (Јак. 4, 4), као што каже Божански апостол: „Не љубите свет ни оне који су у свету“ (1 Јн. 2, 15), јер нико не може служити Богу и живети по телу 33. Дакле, молим те, побегнимо од света и свега што је Богу мрско и уведи нас у невоље духовне; јер све што је од овога света служи као препрека за љубав према Богу и за угађање Њему. Јер ко ће се, љубећи славу и почасти од људи, икада сматрати последњим од свих и најгорим, и понизити се духом, или скрушеним срцем, или ће моћи да заплаче, макар и мало? Ко ће, волећи богатство и бити опседнут среброљубљем и похлепом, постати милосрдан и саосећајан, и неће ли бити свирепљи и суровији од сваке звери? Ко ће се, савладан сујетом и поседнут уображеношћу, икада ослободити зависти и клевете? А ко се заноси плотским страстима и ваља у мочвари нечистих наслада, хоће ли икада постати чист срцем или када ће и како видети Бога који га је створио? Како може бити миротворац који се отуђио Богу, а не чује онога који каже: „За Христа се молимо, као што се ја молим Богу по нама: помири се са Богом“ (2. Кор. 5, 20). Јер свако ко се противи Богу и супротставља се кршећи Његове заповести, чак и ако све умирује међу собом, ипак је непријатељ Божији; јер, чак и помирујући оне међу собом, он то не чини на начин који је Богу мио. Јер пошто је он сам први непријатељ себи и Богу, онда су и они постали непријатељи Божији који кроз такве имају мир, јер онај који је непријатељски настројен не зна да саветује друге, шта је мило и мило непријатељу, и не може научити како да испуни своју вољу, јер сам иде против своје воље. Зато, љубљена браћо, мрзимо свет и оно што је у свету. Јер шта ми имамо заједничко са светом и са људима који живе у свету? Волимо из срца оно што нам Бог заповеда да волимо: духовно сиромаштво, под којим Писмо разуме смирење, непрестан плач дању и ноћу, из којег за оне који љубе Бога извире духовна радост и утеха сваки дан. Кроз њега постижу кротост сви који се истински труде, гладују и жеђају праведности и непрестано траже Царство Божије које превазилази свако људско разумевање. И не само то, него од свакодневног плача човек постаје милостив, чист срцем, испуњен миром, постаје миротворац и храбар у искушењима. Од овога (тј. плача) бива да мрзимо зло; Од тога се у души распламсава Божанска љубомора, која јој не дозвољава нимало да се смири нити да са злом скрене у зло, већ је испуњава храброшћу и снагом да до краја издржи недаће. Зато, молим те, бежимо од заводљивости овог живота и његове умишљене радости и прибегнимо Једном Спаситељу душа – Христу. Потрудимо се да пронађемо Њега који је свеприсутан и, нашавши Га, паднимо пред ноге Његове, загрлимо их и целивамо са топлином душе. Њој се, молим, и даље трудимо у овом животу да Га видимо и созерцамо! Јер ако смо овде достојни да Га видимо у добром осећању 35, онда нећемо умрети. Смрт нас неће надвладати. Не само да ћемо очекивати да Га видимо у будућности, већ ћемо се трудити да Га видимо сада, јер Јован Богослов каже ово: „Знамо да је Бог у нашим срцима од Духа, који Га од Њега прими“ (1. Јованова 4:13). Сви ви, који сте својим делима показали чврсту и несумњиву веру у Њега, пажљиво и пажљиво испитујући оно што смо рекли, пазите да вас не превари мишљење да имате Христа у себи, немајући ништа, и отиђите из овог живота празних руку, и чујте (о, да се то не догоди!) онај страшни глас: „Одузмите, што мислите, дајте од овога који мислите да имате (који имају злога). 25:28–29), више.” Тада ћете плакати и јадиковати и бити у тузи у бескрајне векове, што се можда неће догодити. О, да бисмо се сви удостојили да видимо Христа у овом животу, да бисмо Га, када умремо, имали са собом, и били са Њим у другом животу, и радовали се са Њим у Његовом Царству! Амин. О покајању и нежности, и о томе којим делима се ово може стећи, и да без суза нико не може постићи чистоту и бестрасност. Очеви и браћо! Једном, када су се читале богонадахнуте речи светог оца нашег Симеона Студијског, које је он, покренут Духом Божанским, својим узвишеним делима послужио на корист многима и у којима је, уз друге своје натприродне подвиге, написао и ово, које је и сам држао непромењеним током целог живота: „Брате! Само мирјани, али и монаси који су били славни и славни по својој врлини, изненадили су се овој речи и, гледајући се, смешећи се, једногласно, као у један глас, рекли: „Из тога следи да се никада нећемо причестити, али сви морамо остати без причешћа. Чувши ово, ја, сиромашан и проклет, сетивши се насамо о њима, ко је то рекао, и о њиховим речима, растужио сам се и горко заплакао у болу срца, говорећи себи: „Зар они заиста тако мисле о томе и од срца сматрају да је немогуће, и зато су изговорили ове речи? Или, напротив, сматрају да је недовољно плакати само за време причешћа, па су се и смејали тој изреци.” Јер заиста, ако неко нема ово дело да вапи пред Христом Богом нашим сваки дан и сваку ноћ, чак ни за време причешћа Божанственим Тајнама, неће моћи, макар и мало, да пусти сузу, или заплаче пред Богом, ни да изазове кап суза; – а може ли се то повремено десити услед неког несхватљивог промишљања или неке посебне (жалосне) околности. И ово ми се уопште не чини изненађујућим, када је колико њих, и на самом крају душе, плакало и лило сузе? Верујем да их је мало, и врло мало, и лако их је избројати. Ако сматрају потпуно немогућим да се сваки дан са сузама причешћују Божанским Тајнама: онда – авај! – какво незнање, каква безосећајност, какво лудило, немар и окамењеност оних који ово говоре! Јер да су сами себи пресудили, не би били осуђени својим речима. Да им је стало до покајања, никада не би рекли да је то немогуће. Да нису безуспешно прошли кроз своје борбе, окусили би на сваки могући начин тако добро, такав дар Божији. Зато, желећи да потврдим вашу љубав према овоме, обраћам своју реч, као онима који су то рекли, и питам: реците ми, браћо добра, зашто је то немогуће? Јер, кажу, једни су склони и расположени да их се дира, а други, суровог и окамењеног срца, не дирају се ни када их туку. Пошто су такви, како да проливају сузе и плачу, и да се сузама увек причешћују? И како да плачу сами свештеници вршећи Божанствену и бескрвну службу? Али откуд - реците ми, ако знате - то што су тврда срца, како ви кажете, и не подстичу се лако на емоције? Ако не знаш, онда се без стида спусти мало са своје висине и, нагнувши уши благонаклоно, не сматрај недостојним да учиш од мене, последњег. Јер је написано: „Ако се последњима открије, први нека ћуте“ (1. Кор. 14,30). Па реци ми, зашто је један тврда срца, а други склон нежности? Чуј: од воље: једно је добро, друго је зло, и од помисли: једно је зло, друго није, и од дела: једно је богољубиво, друго је противно. И, ако хоћеш, погледај и видећеш да су само из ова три (разлога) од памтивека многа добра постала зла, а од зла добра. Није ли због воље и мисли свако своје, једно добро, друго зло? Јер овим је један стекао неверовање, а други веру и рекао: „Помени ме, Господе, у Царству своме“ (Лк. 23, 42). Али оставимо друге – има их много: из онога што желим да кажем, можете разумети и научити да аутократијом воље свако постаје или нежан и понизан, или тврдоглав и горд. И заиста јесте. Дешава се да се два човека одричу света, исте државе, истог рода и истог доба, понекад и браће, исте мисли и истог морала, односно лукави, свирепи, милосрдни, најстрожи, плотски и среброљубиви, подједнако чинећи сваки грех и злобу; а затим, када заједно ступе у поље подвижништва, врши се уопште свака врлина, жарком вољом одсецајући свако зло; други постаје гори него што је био пре одрицања. Зашто сада не напредују једнако у врлини као што су раније расли у злу? Није ли зато што један, по доброј вољи душе, подноси сваку тугу ради Бога, а притом, од самог уласка (у манастир) и одрицања (од света), мудро слуша Божанско Писмо, и својом вољом изволи да чини добро: подражава се са свима њима, у молитвама, у посту, надмеће се са њима. молбе, у чувању усана, у нежности и сузама, у уздржавању од укусне хране и безвремених разговора, далеко од раздражљивости, гнева и вриске; болно подноси невоље, тугу и невоље, бира најгоре и најнепоштеније занимање, не свађа се и не жали када добије наређења, већ све марљиво извршава, увек бира последње место, и себе сматра најгорим од свих, и, просто речено, чини разумно све оно што нас учи Божанско Писмо, тако што нас учи и прошлости, греси, стичемо смелост пред Богом. Други је, злом вољом своје душе, чинећи све супротно од свега овога, остао зао, какав је био и пре одрицања, да не кажем да је постао још гори него што је био. Тако, не по природи, како неки мисле, него по избору, сваки човек постаје или понизан и склон нежности, или тврдоглав, безосећајан и неспособан за нежност. Јер када ће се, реци ми, душа дирнути и сузе потећи из очију онога који скоро цео дан хода ту и тамо, а за молитву не мари? ни о чувању уста, ни о читању и ћутању, него понекад разговара са братом за време службе и лишава користи не само себе, него и онога с ким разговара: понекад исмеје и окривљује преподобног братије, понекад и самог игумана? Када неко ко је радознао о свим монашким пословима, и не само о монашким пословима, него о животу свакога од братије, стекне нежност, и понекад каже некоме од њих: „Јуче сам ово чуо“; понекад: „Знате ли шта се догодило скромном том и том; јесте ли чули за невоље тог и тог?“ Када ће се такав сетити својих грехова и, болећи у срцу, пустити сузу из очију? Други излази из цркве док чита Божанствено Писмо, и, седећи подаље, разговара са некима, тако да понекад он, понекад започињу бескорисне разговоре, говорећи, на пример, овако: „Јеси ли чуо шта је игуман учинио том и том брату“; а он сада наставља: ​​„Шта ћеш рећи ако ти кажем шта је урадио том и таквом скромном човеку”? У сличним и горим разговорима од овога, забављајући друге и упуштајући се у такву беспосленост, када ће доћи до осећаја својих грехова и заплакати за собом? Ко не слуша речи Божанствене, не ставља врата на усне своје (Пс. 140,3), не одвраћа уши од сујетних говора, не сећа се коначног одговора и страшног суда Христовог, како сви морамо да се појавимо пред Њим, голи и отворени, и да дамо рачун за своја дела: како можемо да живимо толико, а да живимо више од једнога. године у монашком облику? Ко себи присваја прво место на богослужењима и на трпезама и непрестано се око тога свађа и тугује, како ће туговати за душом и горко плакати пред Богом? А ако неко, јак, јак и млад, смисли изговоре за грехе и, разоткривајући своју слабост, изједначи се у црквеним службама са дугогодишњим делатницима од најпреподобније браће и оних који су се укочили у подвигу и каже: „Нисам ли ја више тај-и-то-то-то-то-то-то-то-то ко стоји? Одлази и стаје, изједначујући се са њима, недостојан, можда, нижег места: када такав препозна своју слабост и, стењајући од душе, буде дирнут у свом срцу и сузе својим очима? Јер сујета, учинивши га робом лењости, не дозвољава му више да ишта подноси са стрпљењем. Од тада он сваку службу обавља у малодушју и немару, упуштајући се у празне разговоре и старинске приче са свима који му приђу и пристану да га саслушају. И тако, неосетљиво, или боље речено, бесмислено, са духовним и благочестивим људима, ступајући на богослужења, одлази одатле без користи, не осећајући у себи никакву промену на боље, која се кроз нежност даје од Бога онима који се подвизавају, и сматра да му је довољно да не напушта само устаљене службе, тј. Јутрење, Вечерње и одлазак часова ради стицања врлина и постизања савршенства савршенства по расту Христовом. Јер знам неке који су пали у такву прелест и труде се да телесним односом са другима не падну ни у какав телесни грех, али их уопште није брига како да избегну оно што им се тајно дешава, или о чему размишљају у тајности срца својих: мисле да се спасу без икаквог другог делања, тј. једноставно одласком у службе. Али то није истина. Јер Бог не гледа ни у лице, ни на спољашњи пуки украс морала, ни на вапаје наше, браћо, него на срце које је скрушено, и смерно, и ћутљиво, и које у себи носи страх Божији. „На кога ћу, вели Господ, гледати, него на онога који је кротак и ћутљив и дрхти од мојих речи. (Иса.66:2). Шта да кажем о онима који, недостојни, долазе игуману и исказују му своје молбе? А они којима је стало до побожности, односно једне спољашње, или боље рећи, који се везују само за стицања, славу и стварни живот, говоре: „Зар смо ми, оче поштени, недостојни да служимо манастиру и само је тај и тај достојан такве и такве послушности и уме да управља нама пословима, ако хоћете да боље од нас, то ћете наћи, боље од нас? монашким пословима и њима управљати него они“. Они који су се од самог одрицања, под изговором телесне слабости, предали немару и лењости, који су јуче и прекјуче дошли из света, и пуни су безбројних порока, не принуђени на послушност, без проливања зноја и без труда, постадоше трудећи се, како се каже, на делу Божијем. А ако неко ко стоји у близини каже једном од ових: „Иди, брате, на своје уобичајено место, стани тамо и певај са браћом, јер можеш“, он одговара, говорећи: „Одавде могу јасније да слушам и боље певам него са свог уобичајеног места“. Ако му тај брат поново каже: „Без дозволе игумана, брате, не можеш стајати овде“, онда, чувши то, одмах оде и под изговором слабости и лошег здравља моли игумана док не добије оно што жели. „Дозволи ми, каже, оче, да станем на прво или друго место, да чујем првог канонарха, поред тог и тог“, изједначавајући се са онима који су се трудили. Када му се жеља испуни, од тада више никада не може стати на хор. Мало-помало, и у сваком другом случају, такав човек, трудећи се да буде међу првима, лицемерно испољава спољашњу побожност, глуми побожан изглед, 38 труди се да први сретне познанике било кога од братије и племенитих људи који долазе у манастир; а оној браћи коју посећују чешће долази да их упозна под изговором да користи њиховим разговорима и интервјуима из Божанског Писма. Онда почиње да хода по манастиру, прелазећи из келије у келију, и говори свима: „Верујте, брате, толико те волим да кад те не видим, као да не живим тај дан. Ако брат коме он дође и то каже има страх Божији, онда му овако одговара: „Брате мој, да се Бог сети љубави твоје; шта добро видиш у мени?“ Исти каже: „Које добре особине ти недостају? А ко је тако кротак, пребожан, мудар, разуман, непосредан и надасве тако братољубив и очински милосрђе у свему? Рекавши то, мисли да једе с њим. Духовни брат започиње с њим разговор, по датој му благодати, о томе шта служи спасењу душе и, ако је могуће, одбацујући његове похвале, исправља тог брата. Ако није такав, него је, напротив, живео по телу и није утврђен, он се одмах у себи поноси својим похвалама и каже му у одговору: „Шта је боље од љубави, оче и брате? Заиста нема ничега, и блажен је онај који је стече. Рећи ће још нешто како уме, хвалећи ласкавца и подстичући га на нове похвале. Затим се из лакомислености, уживајући у ласкавим похвалама, опусти, а ако је један од богаташа, онда му не дозвољава да оде, већ тражи да с њим подели оброк и, нудећи му храну, заузврат прихвата празне похвале, које нестају у ваздуху, али наносе не мало штете његовој души. Ако није богат, онда после много бескорисних разговора одговара хвалиоцу: „Не осуђуј ме, брате, твоја љубав зна да немам чиме да се понашам према теби. Али пошто имате такву наклоност и љубав према нама, скромнима, од сада ћемо заједно и пријатељски уживати у свему што нам Господ пошаље на јело, и заједно се утешити.” Од тада, обојица су се посветили неуморној бризи и не престају да траже средства, ма одакле долазили, само да обиљем хране појачају своју имагинарну љубав. Дакле, под изговором љубави према свима, или још боље, завођењем, он се за свакога везује, а некад другог позива, некад неко од других узвраћа, па му тако не недостаје обилног оброка и разноврсне укусне хране до ситости. И тако почиње да живи као свиња, и везан је сладострашћу, и непрестано служи стомаку. Не желим да причам о томе шта је горе од тога 39 . И на тим скуповима, сити се свакога дана, на почетку вечери, после почасти, долази у своју келију и говори оном који га служи: „Ето, брате, мучи ме жеђ: припреми ми нешто топло, дај ми да пијем и утоли жеђ. А он, како је навикао на овај посао, одмах се испоставља као ревносни и најмарљивији слуга, јер се с њим и сам лечи, и пије, и пије више целог вина, не мешајући га с водом; тама помаже да се то сакрије. И чим попије, у њему се буди жеља да више једе, и понесен пријатношћу јела, он се мало-помало насити не осећајући то, а стомак му се оптерећује, постаје непослушан и не слуша савете своје душе. Тада му помисао каже: „Пусти слугу, стани и изговори уобичајену молитву. Друга мисао му приговара и каже: „Где да стојиш, сит и оптерећен? Одспавај мало, помози својој природи док се храна свари, и устани пре службе; тада ће ти тело бити лакше и боље ћеш се молити.“ Он се покорава овој мисли, легне и спава; а ако се пробуди, не устаје, него каже: „Рано је, спаваћу још мало“. И док овако одлаже, дође време Јутрења. И тако устане и оде у цркву, а савест га оптужује за лењост и немар. А пошто он има обичај да често одлази у келије пријатеља и љубљених отаца, као што рекосмо горе, и до касно седи са њима, вечера, пије и разговара: онда, када дође у келију, он не само да није у стању да исправи вечерње правило, него је и на јутарњој служби потпуно неспособан ни за какво духовно разумевање и деловање. И у својој ћелији, ако неко дође да га обавести, он на сличан начин проводи ноћ, слажући и прекоревајући животе других. И у таквом преједању и опијању и бескорисним бригама троши све време свог живота. Али зашто ово говорим? Да вам покажем, браћо, да онај ко води такав живот никада не може избацити сузе из очију. Јер да ли је то могуће некоме ко непрестано служи стомаку и, као незнабошци, увек брине само о томе шта ће сутра да једе и пије, и служи, као владар, наслади гркљана? Претпоставимо да му је страно све што је речено, и да не иде ником другом у своју келију, и не прима друге у своју келију, и не упушта се у пуњење свог стомака, пиће и празнословље, већ затвара врата и остаје сам у келији: шта ће њему ако његово дело није духовно и са разумом, ако, на пример, чита и чита, да говори у посету или да седи по реду. пријатељи, и кроз ово изгледа као разумна особа? Али претпоставимо да он не чита Божанско Писмо ради тога, већ ради користи и да би чуо реч Божију; затим, устајући, стане на молитву, и нека му молитва буде, ако хоћеш, два псалма, или три, или десет, или сто, и нека се и поклони колико хоће, па, свршивши све, легне, и ништа више. Каква је њему корист, реци ми, од овог и јединог оваквог чињења, ако плод молитве и читања не процвета у његовој души кроз сузе покајања, односно бестрасност, стицање смирења, а уједно и кротости, и разума премудрошћу Духа? Јер свако, док са разумом пролази кроз духовно дело заповести Божијих, без икакве сумње стиче и те плодове свог подвижничког рада. Ако, како мисли, ради и труди се, али ти плодови не долазе, онда његово дело није по Богу, него само по човекоугодном, и он је, по правди, лишен најбољег. Ко овако проведе цео свој живот, моћи ће икада да стекне сузе или нежност као онај који се од почетка свог одрицања предао да поднесе све туге за Бога и страдања, као што смо горе рекли? Или ће моћи да одбаци злобу, злобу и тврдоглавост које је научио у свету и да стекне смирење? Никада. Ко овако мисли или овако учи, вара се, ма ко он био. Као што је немогуће да гвожђе које није запаљено огњем сија као оно које је запаљено; или као што га је немогуће на други начин довести у мекоћу да се кује да би се од ње направио потребан инструмент: тако је немогуће да се немаран и лењ, који води такав душекорисни живот како је описан у овој речи, упореди са оним који је од почетка, кроз послушање духовних отаца, усвојио добар морал и на тај начин се наслађивао врлинским даром и на крају се врлином духом истога живота. И с правом. Јер један, понизан срцем, имајући најскромније помисли и скрушене помисли, ревновајући да следи Божанско Писмо, трпећи сваку тугу и трпећи свако искушење, а штавише, сматрајући себе горим од свих осталих, сећајући се својих грехова и преступа, свакодневно прекоревајући себе и видећи себе као грешника, ускоро ус. а ако нема личност, онда од Божанске благодати учи оно што служи за спасење, и мало-помало изгони из душе своје зло и злоће које је стекао у свету, а на њихово место уводи врлине. Други, испуњен нечистотом, а уједно и узвишеношћу, не жели да се понизи под силну руку Божију и отвори мисли срца своме духовном оцу, и прилепи се за њега, и чини, и трпи све што, кад се чини разумом, води ка врлини и Богу и чини човека по Богу, и због тога постаје гори него што је био у овоме свету и духом света се враћа, јер се духом света враћа, јер обитава у њему. И тако један надмашује и надмашује брата који је дошао са њим онолико колико онај који слободно трчи надмашује онога окованог у ланцима и гвозденим оковима; а он остаје и остаје у својим ранијим гресима, или још горим, не желећи сам да бира и чини добро да би започео и преузео дела врлине. Према томе, као што рекох, нежност је плод испуњавања заповести, она је и узрок плода, или још више, она производи све врлине и унапређује их, о чему уопштено сведочи Надахнуто Писмо. Дакле, ко хоће да одсече страсти или да стекне врлине, мора пре свега ово (нежност) да тражи уз све врлине: и без тога никада неће видети своју душу чисту; а да га не очисти, никада неће имати своје тело чисто. Јер као што не можете опрати прљаву одећу без воде, тако без суза не можете опрати и очистити своју душу од прљавштине и нечистоте. Не правимо изговоре који су штетни за душу и празни, или још боље, потпуно лажни и који воде у пропаст, него ћемо свим срцем тражити ову краљицу врлина. Јер ко је свим срцем тражи, налази је, или боље речено, она, дошавши, налази онога који ју је болно тражио. И да је имао срце јаче од бакра, или гвожђа, или чак дијаманта, али чим дође нежност, она постаје мекша од сваког воска: јер је нежност Божански огањ који руши планине и камење, све изједначава и претвара у брда и обнавља све у душама које га примају; јер оно у њима постаје извор, изливајући воду живота, која увек (бије и скаче и обилно их напоји) 40 и као из неког резервоара тече до ближњих и далеких, и прелива душе које са вером примају реч. Јер оно прво умива своје учеснике од нечистоте, па страсти умива и брише их као красте од рана, уништавајући их, односно злоћу, завист, сујету и све остало што следи. Ово није довољно, оно их, попут пламена, захвата, постепено их уништава, часом пале и спаљују као трње; у њима најпре рађа жељу за савршеном слободом и очишћењем (страсти), затим рађа жељу за благодетима које је Бог оставио и припремио за оне који Га љубе. Све то чини Божански огањ нежности заједно са сузама или, боље, кроз сузе. Без суза, као што рекосмо, ништа од тога никада није било нити ће бити, ни код нас ни код других. Јер ни из Божанственог Писма нико не може доказати да се ико од људи, без суза и сталне нежности, икада очистио, или освештао, или примио Духа Светога, или видео Бога, или осетио Његову посету у себи, или када су Га прихватили као потпуног становника у својим срцима – ако јесте. неће претходити покајању и умиљености ако сузе, као извор, непрестано не теку, не изливају, и не умију духовни храм, и напоју и расхладе саму душу, загрљену ​​и опржену неосвојивим огњем. Дакле, они који говоре да је немогуће лити сузе и плакати сваке ноћи и сваког дана сведоче да им је туђа свака врлина. Јер ако наши свети оци уче ово: „Ко хоће да одсече страсти, одсече их плачем, а ко хоће да стекне врлине, стиче их плачем“, онда је јасно да ко не плаче, не одсеца страсти нити испуњава врлине, иако мисли да кроз све њих пролази. Јер, реците ми: чему служе алати сваког заната ако овде нема уметника који уме да се ухвати у коштац и направи праву ствар? Или каква је корист баштовану ако обради целу башту и у њој сеје и сади свакојаке биљке, а киша одозго их не залива, и не залива се? Апсолутно никакве. Дакле, ако би неко прошао и кроз друге врлине и у њима се подвизавао, нико неће добити никакву корист без ове свете и блажене господарице и савршитељице свих врлина. Као што је цар без војске немоћан и лако побеђен, па се чак и не сматра краљем, већ простом особом, и обрнуто, како се бројне трупе без свог краља или војсковође лако распршују и уништавају од противника: тако схватите о плакању у односу на друге врлине. Под војном снагом подразумевате све врлине почетника; а цар и њихов војсковођа су блажени плач и јадиковање, што сву војску сређује у формацију и хвата оружје, побуђује је на ревност и храбри, јача и учи како, када и где треба да узму оружје; против кога и кога од непријатеља, у које време да делује; какве уходе послати, какву стражу држати, шта рећи и коме од оних које је непријатељ послао; јер се понекад можеш надати да ћеш их све поразити једном речју (а понекад и не улазећи у објашњење с њим) 41 – како да им поставиш заседе и да их чекаш, и кога и кога из војске послати по ово и на која места. Све то добро распоређује исти плач; без њега се лако побеђује цела војска врлина. Зато, браћо, пре свега и у свему, нека покајање и плач који је са њим повезан и сузе после тога буду наше дело; јер без покајања нема плача, а без плача нема суза; али ово троје је повезано једно са другим и немогуће је да се једно без другог појави. Дакле, нека нико не каже да је немогуће плакати сваки дан; јер ко ово каже тврди да је немогуће кајати се сваки дан, и искривљује све Божанско Писмо, а да не помињемо саму заповест Господњу: „Покајте се, јер ће се приближити Царство Небеско“ (Матеј 3:2), и опет: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; притисните и отвориће вам се“ (Мат.7). Јер ако кажеш да је немогуће сваки дан кајати се, плакати и сузати, како онда препознајеш да је могуће да се покварени човек понизи, да се увек радује, да се непрестано моли, а и да стекне срце чисто од свих страсти и грешних помисли да би видео Бога? Нема шансе. И у овом случају, не можете се сматрати верним, већ се морате убројати у невернике; јер ако је Бог рекао, и говори, и вапи сваки дан да ми то можемо постићи, а ти му, напротив, противречиш, говорећи да је то нама немогуће и преко наших снага, онда се ти апсолутно не разликујеш од неверника. Дакле, хоћеш ли да се не причестиш без суза? Радите оно што певате и читате сваки дан; онда ћеш то моћи стално да радиш. шта је ово? Зар не знаш ово? Слушајте: „Јер они који слушају закон нису праведни пред Богом, него они који врше закон, (они) ће бити оправдани“ (Рим. 2:13). Али да не бих одуговлачио са овим речима, подсетићу вас на првобитне речи Давидове: „Ако одем, каже он, у постељу своју, ако заспам очи своје, и задремам на све стране своје, и одморим очи своје, док не учиним место Господње, пребивалиште Богу, учинићу” (Пс. 132,3-5). И опет: "Нема мира у костима мојим због греха мојих. Јер су безакоња моја изнад главе моје, јер ме тешко бреме обузе. Моје ране су устајале и труле пред лудилом мојим. Патио сам и смочио се до краја, ходајући по цео дан јадикујући. Постао сам огорчен до јадака и јадак од себе. срце моје“ (Пс. 37:4–7, 9). И: "Било је као птица која се овде специјализовала. Постао је као сова жута у пустињи. Пепео је постао као хлеб, и моје пиће се растопило у плачу" (Пс. 102:7-8, 10). „Уморио сам се уздисањем својим, сваку ноћ ћу опрати своју постељу, сузама својим омочићу постељу своју“ (Пс. 6,7). А Свети Јован Климакус каже: „Жеђ и бдење стишћу срце, из стезања срца воде животињске воде“ (Корак 6, одељак 13). А ако неко жели да зна шта још каже о овоме, нека се сам удуби у ову књигу и сазна. Ако дуго, свим срцем, са смирењем и вером, истрајно чиниш оно што свакодневно певаш и читаш и слушаш – амин, велика ти је радост принесена: ако то непрестано чиниш, тј. жеђаш, да будеш будна, чак до смрти да се несумњиво и неопрезно покораваш, покораваш се и покораваш се свим претпостављеним. клевете, и не само ово, него и да са свим благодарењима подносите батине и ударце од најгоре браће и притом не гајите према њима никакву злу вољу, него се молите за њих – радујте се и радујте се неисказаном радошћу: јер не само вече, и јутро, и подне, него било да једете и пијете, било да једете, пијете, често и у кревету, било да читате, често и у кревету. Божански и неизрецив дар, дошавши, венчаваће те у све дане живота твога (Пс. 22,6), пратиће те на путу, и биће с тобом на одмору, (у служби да ти служи) 42, тешећи те и радујући те у бремену трудова твојих. Тада ћете знати да је Св. Ако не жели да трпи, да би страдао, и радовао се до краја, и ходао цео дан у светлости, да се огорчи, и да се понизи до горчине, и да риче уз стење срца свога (Пс. 37,7,9), и да буде као птица која лети овамо, и да буде као она пустињска птица, и810. тако да је расположење душе туђе свакоме у манастиру и у свету, и да се не смело ни према великим ни према малима, да се умори од стењања (Пс. 6, 7) и једе пепео као хлеб, и разтапа своје пиће сузама (Пс. 102, 10): браћо, тако је било у кревету и како је било у кревету. Пс.6:7)? Заиста, никада и ни на који начин он неће само видети да се све ово обистини за себе, него ни за време своје молитве неће то доживети и неће моћи да припреми место Господу, нити достојно станиште Богу Јаковљевом (Пс. 132, 5), Који је Христос Господ, Спаситељ и Бог наш. Ако то неко не припреми на пристојан начин унапред, неће се причестити са сузама, па стога неће примити у себе Цара и Бога достојно и како треба, чак и ако је то чинио једном годишње. „Светињу над светињама” понављају (свештеници) сваки дан и гласно проглашавају другима – о, кад би само за себе! – слушаш њихов вапај. Дакле, ко није свет недостојан је? Не, не тако. Онај ко не открива сваки дан тајне свог срца, ко не доноси дужно покајање за њих и за оно што је урадио из незнања, ко не обилази увек плачући и јадикујући, и не пролази пажљиво кроз оно што је раније речено, заиста није достојан. И ко све то чини и са уздасима и сузама пролази кроз живот свој, веома је достојан да буде причасник Божанских Тајни, и то не само на празник, него и сваки дан па чак, иако ћу смело рећи, од самог почетка свог покајања и обраћења. За такав је добио опроштај, јер је одлучио да настави до краја у овим и сличним стварима, ходећи у смирењу и скрушености срца; јер се тиме и бивајући такав, он, свагда окрепљен причешћем Светим Тајнама, духовно просветљује и брзо уздиже до потпуног очишћења и светости. На било који други начин, наш оскрнављен сасуд и наш оскрнављени храм не могу се опрати ни очистити. Осим онога што је речено, ништа нисам нашао у Божанском писму и нисам могао ништа сам да смислим. Сваког дана слушамо речи Апостола: „Нека човек куша себе, и нека једе од хлеба, и нека пије из чаше; ко једе и пије, недостојан је Крви Господње, једе и пије суд свој. (1. Кор. 11:28–29). И опет: „Ко једе овај хлеб, или пије чашу Господњу недостојно, биће крив Телу и Крви Господњој... не разазнајући Тела Господњег” (1. Кор. 11:27, 29). Ако се неко ко није показао плодове достојне покајања из целог Надахнутог Писма сматра недостојним: реци ми, како да се очисти без суза и да се, ако је могуће, достојно причести Тајнама? Сузе су први плод покајања. И као што се одлив који скрнави наше тело, и сладострасно спајање срца са сваком страшћу, приноси од нас ђаволу као нека врста жртве, тако се, напротив, сузе које теку из срца приносе Учитељу као повољна жртва, и очишћују срамоту овог страсног задовољства. Показујући то, Давид је рекао: „Жртва Богу је дух сломљен; Бог неће презрети сломљено и понизно срце“ (Пс. 50:19). И довољно поштено. Јер наша душа, стекнувши такву навику, понижавајући се свакодневно на овај начин, неће више провести ни један дан без суза, по Давиду: „Сваке ноћи ћу опрати постељу своју, сузама ћу своју постељу квасити“ (Пс. 6,7). Зато вас молим, очеви и браћо моји, пажљиво обучите сваку своју душу у такве ствари, да душа, дошавши до нежности и мало-помало промењена, постане извор из које теку реке суза нежности. Ако се не трудимо да се очистимо на овај начин, него живимо у немару, лењости и опуштености, онда, поштедећи вашу љубав, нећу рећи ништа оптерећујуће, осим једног: иако ће се десити када се неко причести сузама, односно да плаче пре Литургије, или за време Литургије, или у само ово време причешћа, и да се не причести у друге дане Божанствене. ради, онда му неће бити никакве користи од тога што је једном заплакао. Јер само то нас не удостојава, као да нас одмах чисти, него да плачемо сваки дан и непрестано до смрти, како нам је заповедио сам Учитељ, говорећи: „Покајте се“ (Мт. 2, 3), „питајте“ и „тражите“ и „притискајте“ (Мт. 7, 7). До када? Док, каже, „даће ти се“, „наћи ћеш“ и „отвориће ти се“. ста? Наравно, Царство Небеско. Јер у томе се састоји покајање. Тако нас непрестано до смрти, с муком и тугом, мало-помало вршена нежност приморава да проливамо горке сузе, којима брише и чисти духовну прљавштину и нечистоту. Тада произведе у нама чисто покајање, и горке сузе претвара у слатке, и рађа непрестану радост у нашим срцима, и удостоји нас да видимо светлост незалазну. Ако се ми, духовни оци и браћо, са свом усрдношћу не трудимо да то постигнемо (нежност), онда се никада нећемо потпуно ослободити страсти, никада нећемо стећи све врлине, никада нећемо моћи да се достојно или са сузама за Богом свакодневно причешћујемо Божанским Тајнама, или да видимо Божанску светлост која никада не пребива у њима, и нећемо имати чисто срце. Дух Свети се никада неће приметно 44 уселити у нас, и нећемо се удостојити да видимо Бога, као свети, како ми се чини, ни овде ни тамо, ако одемо голи 45; али, како каже Григорије Богослов, виђење Њега ће отпасти у мери у којој свако од нас (донесе) одавде тупост виђења, у мери у којој смо се у стварном животу добровољно лишили Његове светлости. Али, – о, да се сви ми, пречишћени и пречишћени, удостојимо да Га видимо! За оне који из овог живота изађу без ове двојице 46 коначна пресуда о њима је непозната. А оно што се не зна није истина, и није поуздано, а није аутентично. Ко у срцу нема поруку од благодати, верујем, ни од чега другог неће стећи бестидну и несумњиву наду, али ко нема наде, шта ће друго бити ухваћен са светима на сусрету Господњем у ваздуху? (1. Солуњанима 4:17). Како ће онда наша лампа бити упаљена, овде угашена? Где и одакле могу добити уље? Где, и како, и каквом ватром да је запалимо, да бисмо тада, припремљени, светли, са светлим светиљкама, дочекали Женика? Кад устанемо, као из сна, одмах, као што сте чули, морамо да вам идемо у сусрет. Када ова труба затруби и пробуди нас, седимо и спавамо у гробовима, а душе наше, као светиљке, неће се још овде упалити, него ће се наћи или без светлости, или са мало светлости и, по јеванђелској параболи, спремне да угасе: где ћемо онда наћи уље за распламсавање оних који су потпуно угашено уље, или онима који су угашено уље? Заиста, нигде нећемо ништа наћи. Потрудимо се, дакле, и даље овде да своје душе блиставо украсимо покајањем и сузама, да бисмо у васкрсењу ми, светли, блиставо срели Женика и заједно са Њим ушли у Царство Небеско и уживали у вечним благословима. О, да их сви примимо у Самом Христу Богу нашем, коме припада свака слава, част и поклоњење са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова, амин. О одбацивању и одсецању воље, и како треба да тече подвижнички живот, и да је за то добро и корисно имати искусног ментора, односно духовног оца, како би се научио тешком делу врлине и науци монашког живота. О вери у духовне оце и о визији светлости, којом свака душа, просвећена, успева у љубави Божијој. брате! Ако живиш са оцем, никако не пожели да будеш противник ономе ко те је примио од пострига, иако га видиш да чини блуд, или се опија и, по твом мишљењу, лоше води послове у манастиру. Чак и ако те бије и обешчасти и многе друге туге ти нанесе, не седи са онима који га нервирају и не иди код оних који говоре против њега. Остани с њим до краја, а да ниси нимало радознао о његовим гресима. Све добро што видиш у њему, утисни то у своје срце и присили себе да се сетиш ове једне ствари; ако видиш да чини или говори нешто недолично и лоше, припиши то себи, и урачунај у своје грехе, и покај се са сузама, поштујући њега самог као светитеља и призивајући његову молитву. Ако сте у хостелу, усрдно се молите Богу да вам покаже особу која би се могла заљубити у вас; и кога ти Бог покаже или тајно од Себе, или отворено преко слуге Свога, иди к њему и, гледајући га и разговарајући с њим, почасти га као Самога Христа; слушајте Га као самога Бога и научићете корисне ствари. Шта год да вам каже, чините то без сумње, чак и ако вам се оно што је заповеђено чини одвратним и, по вашем мишљењу, штетним. 47 Јер боље је назвати се учеником ученика, а не живети самовољно и пљачкати бескорисне плодове своје воље. Дакле, ако чујеш од њега: изиђи из земље воље своје и из рода мудрости своје (Пост. 12,1); Не оклевајте и не стидите се, савладани сујетом. Ако ти каже: Иди у земљу послушања, показаћу ти: пожури, брате мој, колико можеш. Не дајте очима да спавају и немојте клечати до лењости или малодушности од опуштања. Можда ће ти се Бог тамо јавити, учинити те оцем многе духовне деце и дати ти обећану земљу, коју ће само праведници наследити. Ако те отац поведе на гору (Мт. 17, 1), успони се усрдно, јер знам поуздано да ћеш видети Христа преображеног и неупоредиво сјајнијег од сунца, сијајући светлошћу Божанском; и можда ћеш пасти ничице, немоћан да поднесеш визију онога што никад ниси видео, и чућеш глас Очев одозго и видети облак који засењује и пророке како стоје и потврђују да је Он Бог и Господ живих и мртвих. Ако вам нареди да идете за њим, смело идите с њим по градовима и највећу корист ћете добити ако га само погледате. Ако га видите да једе са блудницама, цариницима и грешницима (Мт. 9, 11), не мислите ни на шта страсно и људско, него на све бестрасно и свето, и имајте на уму: „Све постадох, да све освојим“ (1. Кор. 9, 22), гледајући га како се снисходи људским страстима. Али, гледајући својим очима, не верујте им нимало: јер се и они варају, као што сам научио радећи. Идући за њим и слушајући оно што говори, не гледај на оне који живе с тобом и не говори ни за кога: „Господе, шта је овај?“ (Јован 21:21). Али увек обратите пажњу на себе, имајте смрт пред очима и разумно тестирајте којом врлином можете прославити Бога. Немојте се надмети, ви који сте од великих почаствовани због свог учитеља, или ако вас слушају ради имена његовог; Штавише, радуј се ако је твоје име написано на небу смирења (Лк. 10,20). Ако видиш да дрхте демони и твоје сенке, припиши све ово не себи, него молитви оца свога, па ће те се више бојати. Ако вам нареди да седнете за трпезом и близу њега, онда то прихватите са захвалношћу и ћутањем га поштујете и поштујете; не дирај се у ништа што ти се нуди без његовог благослова, и не дај ништа другом или се не усуђуј да принесеш ништа без воље и налога оца. Ако те ипак позове, онда немој рећи: „Ја ћу седети здесна или с лева“ (Мт. 20, 21), знајући да је то за друге припремљено, и чувши да, иако си први, бићеш од свих последњи (Мт. 20, 27), седи на последњем месту, да кроз њега примиш прво, и који волиш своје учитеље у малим стварима, као што Он воли. Не пружај безобразлуку своју прву руку у сол с њим; јер чија је ово смелост није вам непозната (Мт. 26,23). Ако хоће да ти опере ноге, постиди га се као свог Господа и учитеља, и не удостој се тога; Ако чујете: „Ако вам не оперем ноге, немате удела са Мном“ (Јн. 13, 8), онда са ревношћу дајте цело тело на прање, да из онога што се над вама дешава разумете велику висину Богом створеног смирења; а онда, ако у исто време погледаш себе савести, добићеш много више користи него да си опрао ноге свом оцу. Ако, селећи, каже: само ће ме један издати од тебе (Јн. 13, 21), или „ти си искушење“ (Мт. 16, 23): не скривај ласкање, али ако те савест за било шта осуђује, онда признај; ако не, онда, павши ничице пред његове ноге, питај са сузама: Јесам ли ја храна, Господе? (Матеј 26:22). Јер врло често грешимо из незнања. Падати на очева прса није добро за тебе. Јер, иако је Јован, из велике љубави према Христу, показао ову смелост као према човеку (Јн. 13, 25), али је заједно са свима осталима примио заповест: да себе назива несаломивим слугом, чак и ако је све створио (Лк. 7, 10). Ако видите да ваш ментор чини чуда и да се прославља, имајте веру и радујте се и захвалите Богу што сте нашли таквог учитеља. Немојте бити у искушењу ако видите да га завидници обешчашћују или даве и вуку, него, попут врелог Петра, узмите нож строге речи (Мт. 26, 51) и одсеците не само ухо, него и језик ономе ко покуша да говори против оца твога или да га укори, не дозволи да се ишта чује или чује, тј. Чак и ако добијеш забрану, као ону, ипак ћеш добити похвалу за своју велику веру и већу љубав. Ако, плашећи се као човек, кажеш: „Не познајем овог човека“ (Матеј 26, 72), онда горко плачи због тога, али не предај се очају, и ја чврсто верујем да ће те он први привући к себи. Ако видиш да је разапет као зликовац, и да је подвргнут страдању од злих људи, онда, ако можеш, умри са њим; ако не, онда се немој придружити злима, као зао и издајник, и не придружи им се (у проливању) невине крви, и, као страховит и кукавица, оставивши пастира на кратко, задржи веру у њега. Ако буде ослобођен ропства, дођи му опет и као мученику још више га почасти. Ако умре у искушењима, онда, смело, затражи његово тело, и то скоро више него када је пред њим жив стајао, и, помазавши га миром, сјајно га сахрани: јер ако не трећег дана, онда ће на крају са свима устати. Веруј да он смело стоји пред Богом, иако си његово тело у гроб ставио, и без сумње призови његову молитву: и овде ће ти помоћи и од свих зала избавити те, а пошто напустиш тело, примиће те и припремиће ти вечно пребивалиште. Ако те после свега претходно реченог позове, заповеди да ћутиш насамо и каже: „Седи овде без почетка, док не будеш обдарен силом одозго“ (Лк. 24, 50): покораваш се чврстом надом и ненаситном радошћу, јер је такав учитељ, брате мој, неистинит и истинит. Јер и сада ће на вас сићи ​​иста сила Духа Светога, не у виду огња, видљивог чулно, и не са много буке и бурног дисања; – ово је тада било ради неверних – али ће вам се у виду умне светлости духовно јавити са свим смирењем и радошћу; а ова светлост је почетак 48 вечне и прве Светлости, просветљење и сјај 49 вечног блаженства. Када се ова светлост појави, свака страсна помисао бива уништена, свака духовна страст се одгони, свака телесна болест се исцељује. Тада се очи срца очисте и виде о чему пише у блаженствима. Тада душа, видећи, као у огледалу, своје мале грехе, силази у понор смирења и, сагледавајући величину славе, испуњава се сваком радошћу и весељем и, задивљена чудом које превазилази тежњу, пушта изворе суза, и тако се тај човек потпуно обнавља, спознаје Бога од Њега најпре. Само то човека чини да презире све земаљско и небеско и радосно и чини га пријатељем Божијим, и сином Свевишњег, и Богом, колико је могуће да човек постигне ових 50. Исто тако, о онима који се праве безумници, неумесно говоре смешне и празне речи и чине непристојне ствари и наводе друге на смех, они мисле да таквим смицалицама, изгледом и речима као да покушавају да сакрију своју врлину и бестрасност, а поштују се као бестрасни и светитељи; а они који живе побожно, врлински и у простоти срца, а истински су свети, презрени су и заобиђени као обични људи. Други опет сматрају мудрим и духовним учитељем некога ко је многослован и сујетан, док се онај ко ћути и чува се од празнословља афирмативно назива неуким и немим. Други се одвраћају од онога који говори са Духом Светим као да је веома умни и горд, бивајући више увређени његовим речима него дирнутим; али узвисују хвалом и прихватају онога који од материце или из књига брбља и лаже на њихову пропаст. Дакле, међу њима нема никога ко би могао исправно да види и процени ствар каква јесте. Заиста су ретки, а посебно сада, они који умеју да мудро пасу и лече вербалне душе. Пост, бдење и лик побожности, можда су многи лажно, а можда и делом стекли; још је више оних који могу много да говоре од Персијанаца и лако поучавају речима; али је врло мало оних који су плачем пресекли страсти и стекли најважније врлине. Најважнијим врлинама називамо смирење, које убија страсти и даје небеско и анђелско бестрасност, и љубав, која никада не престаје и не пада, него непрестано стреми напред, жељу сагледава жељом и ревност ревношћу; из љубави се рађа савршено расуђивање, које води и себе и оне који је прате и неприметно га носи преко душевног мора. За ово мораш да замолиш Бога да ти то подари, нарочито сада, да можеш себи благоугодно судити и то чинити; и труди се да га стекнеш, као Сам Христос, Који би те у садашњем веку просперирао, а у будућности би ти дао обилно наслађивање Његовим сјајем. Не иди за вуком уместо за пастиром, и не улази у болесно стадо, и не остављај се сам, да те вук, уништавајући душе, не оте, или да ти, оболевши од болести после болести, духовно умреш, или да, сам, не паднеш и да не би требало да за тебе падне неко ко вади: (Проп. 4:10). Ко има доброг учитеља и потпуно му се посвети, неће се ни о чему од овога бринути, него ће се, поживевши безбрижно, спасти у Христу Исусу Господу нашем, коме је слава у векове. Амин. Да пастир вербалног стада Христовог мора прво себе да размотри и пажљиво испита; јер он мора да учи вољу Божију и да је непрестано испуњава, а затим да учи друге како да то чине, да би реч његовог учења, као делатна, била прихватљива онима који чују. У супротном, он мора да брине о свом спасењу, како не би био крив за своје уништење и уништење оних који су под његовом контролом. Господ и Бог наш Исус Христос не воли онога који само учи, него онога који је сам први испунио оно што говори. Благо оном који ствара и учи, овај ће се великим назвати у Царству Небеском. (Матеј 5:19). Наши свети оци, црквени светитељи и учитељи нису ништа писали и ништа не поучавали у чему се сами раније нису подвизавали и што, трудећи се, нису остварили. Слушајући таквог учитеља, ученици га приљежно опонашају, и од његових речи немају толико користи колико су узбуђени његовим добрим делима и принуђени су на исто. И тешко нама, браћо, што смо ми, монаси, дошли до таквог безобразлука и мрака да покушавамо да без Христа пасемо овце Христове. Авај мени, скромни и проклети! Ради телесног задовољства и радости, ради стицања новца и части од људи, ми се трудимо на све начине да постигнемо чин апостола и купимо њихову моћ златом, не бојећи се Бога нити се стидећи оних који нас виде. Нико се не усуђује да седи на царском престолу ако то не жели цар, или да прихвати титулу учитеља или реторичара, будући неупућен, или да чита било шта у јавној скупштини ако неко није писмен; али ми тражимо чин апостола, или га прихватамо, а да још нисмо примили благодат апостола, нити смо видели како се њени плодови узгајају у себи. Можемо ли, браћо, у мислима да схватимо колика је та смелост? Реци ми, љубљени, да ли би овај велики и многољудни град (Константинопољ) молио некога, говорећи: „Хоћеш ли да те поставимо за предстојника и протовестара цара (великог достојанственика и цара блиског племића), а ти одеш сам у дворац и, ушавши, замолиш нас за то и пред царем?“ У међувремену, он никада није ушао у палату, и непознат је и непознат ни самом краљу ни онима у палати. Да ли би се икада усудио да уради ово или прихвати тај чин? Морамо се на сваки могући начин сложити да се он то никада не би усудио да уради, па би чак и замерио онима који су му то предлагали као бесне и сумануте, и смејао би им се, а сам чин би одбацио као разлог не за част, већ за бешчашће и погубљење. Ако то сматрамо немогућим у људским пословима, онда зар не мислите да је страшно, и није ли заиста страшно, браћо, смело прихватити апостолски чин и приступити светлости неприступачној. и да будемо заступници између Бога и људи? Да ли је заиста, по нашем мишљењу, преузимање овог задатка неважна и безначајна ствар? Авај, браћо! Бојим се да смо зашли у потпуни мрак и зато не разумемо шта се усуђујемо. Јер, да су разумели, никада не би достигли такву смелост и неустрашивост – да се смеју Божанским предметима и да сачувају већу част и страх за земаљског цара него за бесмртног Цара Христа. Зато нећемо престати да искушавамо себе и оне који недостојно покушавају да се уздигну до таквог вођства, да их на сваки начин одвратимо и удаљимо од таквог подухвата, и, колико је у нашој моћи, трудићемо се да их зауставимо у њиховом безобзирном подухвату, како бисмо их спасли од казне, а и сами живели безбедно. Ако ко, пажљиво испитујући себе, нађе да је слободан од сваке славољубља, и да нема ни трунке чулности и телесне пожуде, и да је потпуно чист у срцу од среброљубља и сећања на злобу, има савршену кротост и одсуство гнева, и такву љубав према Богу да се од самога слушања имена Христовог одмах распламсава, распламсава се љубављу и грехом, убраја се у љубав и грех. ближње своје и друге као своје, и од срца себе сматра најгрешнијим од свих, и, најзад, ако у себи види обилату благодат Светога Духа, која као сунце просветљује и обасјава унутрашњост његовог срца 52; ако види да се у њему јасно дешава чудо од храста, јер гори, сједињен са огњем неприступачним, и не гори, пошто је његова душа слободна од сваке страсти: такође, ако је толико смеран да се сматра недостатним и недостојним, знајући слабост људске природе, узда се у благодат одозго и у њено биће, уздајући се у благодат одозго и у њено биће, уздајући се у њено биће. са ревношћу, одбацујући сваку људску помисао и добровољно положивши саму душу своју ради једне заповести Божије и љубави према ближњем; и поред свега реченог, ако има ум огољен од сваке овоземаљске мисли, обучен у светлећу хаљину смирења, тако да ни танано, срцем не преферира оне који са њим сарађују и не одступа од оних који се опиру, него је потпуно једнак свима добротом, и једноставношћу, и не сме да прихвати благост свога срца, да се онда ни тада не усуђује без савета. свог духовног оца, али мора да се помири са његовим благословом и по његовој заповести да се о томе одлучи, и да прихвати власт само ради спасења браће, и онда ако зна да је његов духовни отац причасник истога Духа и да му се удостоји истог ума и дара, да му објави да му није воља Божија оно што је у складу са Божијом, него оно што је у супротности са Богом. својом духовном мером и даровима, тако да не испадне да се (који прихвата власт) покорава човеку, а не Богу, и да не би изгубио своју славу и дар Божански. Јер ако нађе доброг сапутника и духовног саветника, онда ће му ова ствар бити чвршћа и његова мисао скромнија. Ако такав, видећи, види, онда ће, заиста, не само све ово, него много више од овога, сам пронаћи и сазнаће и, боље речено, научиће од Сунца Истине, ако је икада погледао у ово Сунце. Ако је тако улазак у вођство, а толико је незгодно и тешко разумети да ли је то по Богу, онда је много важније пословање и управљање, стрпљење у искушењима и суптилно расуђивање у духовном ратовању. Зато, испитујући, размисли о свом срцу, духовнику, и изнад свега, увек умиј своје умно око да буде бистро и да не буде замагљено, кроз које ћеш видети своје срце и мудро расуђивати о пословима поверених ти оваца, или боље речено, отаца и браће својих, и како треба да управљаш њима: јер овај сабор, по речи игуману, јесте тело Писма и глава. И као што од свих удова тела сваки има једну своју радњу, то јест ногу да хода, руку да држи и ради, глава је састав целог тела, будући да садржи у себи сва осећања и ум и саму реч: тако је и братија у манастиру, не ради свако све, али по правилу свако има неки посебан посао, и зато ћете заједно наићи на један посебан посао и зато ћете се у њему два. новајлија – и то уопште није изненађујуће, јер долазе из части (1. Кор. 12,27). Од игумана се захтева да у себи има све врлине, не само духовне, него и телесне, а још више, уз врлине, тајанствене и велике дарове. Јер, као што глава мужа, чак и ако има леп и угледан изглед у свом спољашњем устројству и сјају, ако јој недостаје памет и неокрњена и нетакнута осећања, она није ни за шта и без почасти никоме: тако и игуман мора да украшава и блиста не само телесним и душевним врлинама, него још више обилује духовним даровима. Једно је врлина, а друго је таленат, наиме: врлине се исправљају сопственом марљивошћу и стичу се трудовима који су им својствени; духовни дарови су дарови који се дају онима који теже од Бога. На пример: пост и уздржање су врлине, јер сузбијају сладострасност и гасе телесне упале, а то је ствар наше воље; а то чинити без туге и без труда и постићи чистоту и савршено бестрасност, ово је дар Божији и највиши таленат. Или: победити гнев и раздраженост ствар је дивног подвига и великог труда, али постићи да се ове страсти не узбуђују и постићи безмолвије срца и савршену кротост је дејство Једнога Бога и промена деснице Његове. Или опет: да расипамо и сву имовину раздамо сиротињи и сами постанемо просјак, молећи милостињу, ствар је наше воље; и не желети ништа, него подносити примамљиву ватру сиромаштва са радошћу и ведрином, то је неко тајанствено и Божанско дејство. Тако се свако добро и благотворно дело извршено по заповести Господњој назива врлином. Али као земљорадник, он само ради, оре, копа и баца семе у земљу, а да оно никне и роди, касно или рано, ово је Божји дар. Исто ћете наћи и у духовном: од нас зависи да радимо сваки посао и да са великим трудом и трпљењем посејемо семе врлина, али једини Бог има дар и милост да спусти кишу човекољубља и благодати Своје и да оплоди неплодну земљу срца наших, тако да семе речи које прими у душу нашу, зарасте у доброту нашу. и израсте у велико дрво, односно достиже у човеково савршенство меру доба испуњења Христовог (Еф. 4,13). Дакле, доликује теби, пастиру оваца Христових, као глави целог тела под твојом влашћу израиљске војске, да стекнеш сваку врлину, физичку и духовну, да би браћа, гледајући на тебе као праобраз доброте, утиснули у себе слику врлина која је заиста царска. Нека твоја пастирска труба никада не престаје да труби: него једним предзнаком мач који долази на бунтовне и непопустљиве, да у случају непослушности избавиш макар душу своју од страшног гнева Божијег; опомињи друге, поучавај, моли, а понекад и оне којима је потребан укор и укор, укори и укори и прекори на време и неблаговремено, и заустави њихову склоност ка злу, како ти заповеда Божански Апостол (2. Тим. 4, 2). Нека ваше срце буде једнако отворено за сву вашу браћу и нека ваша љубав према свом братству буде једнака; и сваком од њих мораш одати почаст по достојанству и величини врлине, не дајући предност духовном и врлинском чак ни оног који је први у службеним пословима твоје пастве. Јер они који служе носе на себи службу седам ђакона, о којима је написано у Делима апостолским; они су и духовни духови који се шаљу у службу (Јевр. 1, 14), и служење, попут оних, искрено, верно и без икакве лоше добити, по правди добија и ту и тамо велику награду; они који остају у молитви, безмолвију и служењу речи, стрпљиво пролазећи кроз високе подвиге монаштва, носе са тобом чин самих првоврховних апостола. Имајте их за сараднике у јеванђељу вашег духовног учења, и они ће носити бреме браће и олакшати вам трудове. Морате их разликовати као драго камење од гомиле простог камења. Не воли ништа друго од овога света него њихову љубав, јер пошто си изабран изнад других да пасиш вербално стадо Господара свога и Бога, онда ти доликује, по речи Његовој (Мк. 9, 35), да будеш последњи од свих, са мудрошћу и смирењем по Богу, да као јак човек носиш слабости (Р, 1, 1) и слабости: страсти и болести душевно болесних и као пастир залутале преобрати, здраве учини обилно плодним у врлинама, а заражене и неисцељене одсјекао из твог говорног стада, да не би пренијели своју болест на здраве од твојих вербалних оваца. Покушајте да повећате стадо Господа свога. Не бежите од луксуза или телесних задовољстава. Не трошите џабе вуну и сало Христових оваца, скупљајући имање манастира више за своје задовољство него за своју братију. Не чини и не прибављај ствари потребне за манастир ради славе људске. Не волите честа путовања на скупим коњима, у пратњи и претходи многих; Довољно је да једном месечно изађете да извршите најнужније послове и потребе свог стада; остало је да испуњаваш стална додељена послушања, штитећи те од гласина, када се упражњаваш у назидању речју и сталном пажњом - молитвом за братију 54. Нека ваш оброк не буде богат, али ваша деца буду једноставна, незачињена и најбезначајнија; али поред сваке слабости, или примања пријатеља који са вама деле исти начин размишљања и живота, нека ваш подрумар припреми заједничку трпезу за вас и за вашу децу: или кувано поврће и семе, или рибу једном недељно, у недељу и на празник Господњи. Не срљајте с раздраженошћу, гневом и виком на своју децу и браћу, осим за неку ствар која наноси духовну штету, него их благом речју и говором научи како свако треба да хода и живи усред братства. Младе и неубеђене научите да скромним понашањем воде рачуна о себи и другој браћи, а не да својим ходом, безобразлуком и недоличним поступцима младости не буду камен спотицања другима. Учите оне који су се дуго подвизавали, речју разума, трпљењу према искушењима од непријатеља, смирењу, скрушености срца, умиљености, сузама, пажљивој и неисцрпној молитви, блаженом плачу и тако да, уопште, речју и делом служе на изучавање другима. Научи свештенослужитеље страхопоштовању, ћутању, учењу у Светом Писму, тачном познавању апостолских канона и предања, исправности догмата, чистоти срца, непрестаној молитви и нежности, стајању пред Престолом Божијим са страхом Божијим и трепетом, тајнама светих обреда, дато је откровењу Господа, јер је по откровењу Господњем дато: да разумеју тајне Царства Небеског (Мт. 13, 11), да би они, имајући у себи реч живота, за цело братство и за странце били Божанска со и светлост. Ако икада треба да кренете против безобразних са благословеним гневом, штапом и тољагом, да бисте зауставили свако зло и зауставили погубну заразу у њима, да се зло дело и зло не би даље ширили: онда ни ово апостоли у својим уредбама и наши богоносни оци не признају као непристојно. Изнад свега тога, строго пази на откривање мисли свакога и знај тачно ко од братије треба да стоји са онима који се моле и причешћују, а ко подлеже изопштењу и са сузама захтева покајање и треба да стане са онима који се кају, да незнањем или знањем не учиниш цркву Божију као храм, уместо црквеног храма. блуд, и за ово бекство страшни суд гнева Божијег. Знајте да су сведоци Речи и Његови ученици с правом доделили пристојно место сваком од горе наведених, и морате се пажљиво придржавати посебног читања њихових предања и уредби како бисте знали шта су тајне тајне верника у Христа и како не бисте згрешили чинећи нешто што не одговара Богу. По речи Писма, учините страхопоштовање својим духовним синовима и научите их да поштују света Божанствена места, као и сасуд освећеног храма Божијег и пре службе Његове, јер је написано: „Благо човеку који се свега боји страхопоштовања“ (Прич. 28, 14). Све ово и још много тога мораш, о пастиру оваца Христових, тачно знати и пажљиво извршити ради очувања стада свога. Зато, ако си схватио да си достигао такво савршенство и удостојио се таквих дарова да се једном блиставом светлошћу добрих дела и божанске мудрости и разума просветли сваки који ти приђе, свој и туђи: онда смело паси овце Христове умном речју благодати, делатно ти дарованом и одозго, по закону. Паси јагањце Његова на спасоносним пашњацима заповести Његових док не порасту и не достигну меру узраста испуњења Христовог (Еф. 4, 13): и бићеш сапрестол и састановник Његових Апостола. Иначе, повуци се у себе ако уопште слушаш мене, коме је стало до твога спасења; јер је Бог наш огањ који прождире (Јевр. 12,29). Њему припада сва слава, част и обожавање заувек. Амин. О причешћу Духа Светога. Да дела врлине не могу бити извесна другачије него доласком Духа, без Којег нико не чини врлине и не може назидати друге нити прихватити мисли које су му откривене. Какав треба да буде учитељ и свештеник, који је добио одозго моћ да везује и одлучује. О једнакости у свему и идентитету Тројичног Божанства. Јер, као што је немогуће да се не спотакне неко ко ходи ноћу, тако је немогуће да не згреши неко ко још не гледа у Божанску светлост, као што каже Христос: „Ко ходи данима неће се спотакнути, јер је видео светлост овога света; ако ко ходи ноћу, спотиче се, јер нема светлости у њему“ (11Јо9х-1); Рекавши „у њему“, Господ је указао на Божанску и нематеријалну Светлост, јер нико не може имати чулно у себи. И као што онај који ходи у тами не добија никакву корист, чак и ако држи многе лепе, али угашене свеће, јер не види ни себе ни никога другог, тако и онај који верује да има у себи – да је то могуће – све врлине, а ко нема светлости Светога Духа, не може јасно да види своја дела, нити не може бити сасвим сигуран у вољу Бога, ни у вољу других, нити може бити сигуран да ли су она у себи или да су угодна. прихвати оне других. помисли све док у њему не задобије осветољубље, макар га народ поставио за патријарха. Јер Христос каже: „Ходите док имате светлост, да вас тама не би, а ко ходи у тами, не зна где долази“ (Јован 12,35). Видиш ли како ти Сам Господар говори заједно са нама, Својим слугама? Пазите, каже, да не погрешите верујући да у вама има светлости, када није светлост, већ тама. Видите ли да и ми вама, браћо наша, говоримо исто што и Учитељ, а не говоримо ништа изопачено или лоше? Јер ми кажемо: „Пазите, браћо, да се једног дана, мислећи да сте у Богу и верујући да имате општење са Њим, не нађете себе изван Њега и одвојени од Њега, јер овде још не видите Његову светлост. Јер када би се дотакао светиљки ваших, односно душа ваших, онда би Он засијао у вама јасно, као што је Бог наш и Господ рекао да је све ваше тело, све је тамно тело, а да је све тамно тело. буди светлост, као што те осветљава светиљка која блиста" (Лука 11:36). Који други доказ већи од овога може довести до твоје поистовећивања? Ако не верујеш Господу, онда ми реци, како ћеш веровати у мене, роба као што си ти?" Не заваравајмо се и не залутајмо у својим пословима, ходећи по пожудама свога, постављајући се за учитеље и уздижући у игуманије, свештенство и епископство, са презрењем Бога и нашег спасења. Јер када је Исус рекао Никодиму: „Ако се неко не роди наново, не може видети Царства Божијег“, а Никодим му је одговорио: „Како се старац може родити?“ Може ли друга храна узети у материцу своје и родити се?", тада га је Исус прекорио и рекао: "Ти си учитељ Израиљев, а ти ниси?" (Јован 3:3, 4, 10), иако и даље уопште није веровао и није познавао благодат. Колике смо осуде достојни ми, учитељи по благодати и незналице благодати, 57 уживајући у толиком учењу и сваки дан поучени од Апостола, (Пророка) Учитеља, од Самог Господа и слушајући њихова сведочанства? Јер ако не знамо како да водимо свој живот и у којим врлинама треба да се најпре васпитавамо, да бисмо се представили као робови истине, као пред Господом, а не пред људима који стоје и обећавају да ће беспрекорно служити Богу (живима), 58 не знамо шта и шта прво морамо да будемо да бисмо владали над другима: како ће нам онда бити чувар, реци ми, Господ, чувар, и брига за њега? Како ћемо га по вољи Архипастира – Исуса Христа сачувати и заувек живог донети на пашњаке? Али, о наша неосетљивост и презир према Богу и свему што је Божанско! Јер, запушивши уши као гуја, као да смо глуви и отупели као мртви, и заслепљени духовним осећањима, не осећамо својим чулима оно што се говори, ни шта је хришћанство, не разумемо, ни тајне промисла Божијег, али разумемо и не знамо тачно сакраменте хришћана, и ми разумемо и не знамо тачно свештене тајне хришћана, и учимо другима да још више тако светлу поучавамо, још више не покушавамо да покажемо другима. разлог. Овај ум није светлост; али ова светлост је интелигенција, јер „све је од Њега и у Њему и у Њему“ (Рим. 11:36). Да ли је то било зато што је, оставивши све, пошао за Христом? Да ли зато што је презрео земаљску славу? Да ли зато што се понизио духом? Да ли зато што је све продао и дао сиромасима? Да ли је то било зато што је уништио твоју душу, односно убио је за свет и није је нашао ни у каквој телесној пожуди? Или сте, као стари Христови ученици, чули како је дувао на вас и рекао: „Примите Духа Светога“. Опрости им грехе, опростиће им се; а за кога се држите, они држе“ (Јн. 20:22–23)? Али ви кажете да та власт припада свештеницима. Знам и да је то заиста тако. И не само то, него горко плачу пред Богом и о туђим гресима; не користе ништа преко нужде, не угађају ни најмање телу и не маре ни најмање за телесно задовољство, него, као што је написано, „по Духу ходе, а телесне страсти не чине“ (Гал. 5, 16); осим тога, у питању истине и заповести Божијих не дају предност ни сиромашном ни богатом, ни претпостављеном, ни потчињеном, па чак ни оном који је крунисан дијадемом; и ни под изговором милости, ни ради дарова, ни из страха или љубави, ни ради било чега другог или мотива, они не попуштају или нарушавају заповести Бога Свевишњега. Таквима припада моћ да плету и одлучују, да служе и поучавају, а не онима који бирају и рукоположење само од људи. „Нико себи не прима част, осим ко је позван од Бога“ (Јевр. 5:4). Свети Апостол није рекао: „онај који је изабран од људи“, него је „од Бога“ био предодређен и за то постављен. Јер они (набављени) од људи и од људи су лопови и разбојници, као што рече Господ: „Ја сам врата. Колико год су дошли, не долазе преко мене, него крадући на другом месту, а и лопови су“ (Јован 10:9, 8:1). И опет: „Ако ја не одем, Утешитељ“, каже, „неће доћи к вама“. Када дође, сетиће вам се свега“ (Јован 16:7, 13; Јован 14:26). И још: „Ако Ме волите, заповести моје држите. И ја ћу молити Оца, и даће вам другог Утешитеља, да Дух истине буде с вама заувек“ (Јн. 14, 15–17). И мало касније: „У онај дан, то јест, када дође Дух Свети на вас, схватићете да сам ја у Оцу своме, и ви у мени, и ја у вама“ (Јован 14,15-17). Духом Светим треба да се крстиш" (Дела 1,5); и поштено. Јер ако неко није крштен Духом Светим, онда не може бити ни син Божији ни сунаследник Христов. Али Господ каже и Петру: „Даћу ти кључеве Царства Небеског" (Матеј 16,19), који кључеви од куће не одговарају, или кључ од куће. кућа је ово, чујте од Павла у његовом писму Тимотеју: „Ја дајем тужбу пред Богом, који даје живот свему, и у Христу Исусу“ и мало касније: „Благословени и једини моћни, Цар над царевима и Господ над господарима, једини има бесмртност и неприступачан је у светлости живота“ (1 Тим. 6:16, 15). Пазите да, слушајући ово и прихватајући аналогију из чулних кућа и врата, у свом уму не створите никакву телесну слику, и да ваша душа не падне у збуњеност и хулу; али гледајући све што је божанско и добро у себи, ако можеш, по речи разума и закона, наћи ћеш да је све исправно објашњено; Ако ово не можете да разумете тако божански, онда то прихватите само вером и уопште не желите да искусите много. Јер Духа Светога називамо кључем јер од Њега и у Њему најпре заблистамо умом и, очистивши се, просветлимо се светлошћу ума, крстимо се одозго, поново се рађамо и постајемо деца Божија, како каже Павле: „Сам Дух за нас заступа уздисање неизрецивим“ (Рим. 8,26); и опет: „Бог посла Духа Сина Свога у срца наша, вичући: Авва Оче! (Гал.4:6). Дакле, Он (Дух Свети) нам показује врата јер је светлост; Ова врата (Син Божији) нам показују да је и Онај који живи у кући неприступачна Светлост. Не постоји други Бог, који живи (у кући) и друга Светлост – Кућа Његова, као што нема другог Бога и друге Светлости – Његовог Божанства: него је само Он Дом и Живи у Дому, као што је и Светлост и Бог. Теолошки се Син назива Домом, као и Отац, јер Он каже: „Ти си, Оче, у мени, и ја у теби, и ја у њима, да и они једно буду у нама“ (Јован 17:21,23). И Дух на исти начин: јер је речено: „Ја ћу се уселити у њих и отићи ћу“ (2. Кор. 6, 16) „Ја и Отац ћемо доћи и настанити се код њега“ (Јн. 14, 23), то јест кроз Духа Светога, како каже Павле, Дух је Господ (1. Кор. 12, 4–5). Не ради се о томе да је Дух Свети Син: одступите од ове хуле: то значи да се Син Божији види и опажа у Духу Светом. Дакле, ако је Дух Свети Господ, и Отац у Њему, и Он у нама, онда смо опет ми у Њему, и Он је са Богом Оцем и Бог је у Њему. Ако треба нешто прецизније рећи, онда испада: где се нешто каже о једном Лицу, виде се два у истом 62; јер ова Три (Лице) су у тријумфу и препознају се у једном бићу и природи и царству. Дакле, оно што се каже за једно, то се по природи види и код других, осим овога: Оца и Сина и Светога Духа, то јест, поред тога: родити и родити се и доћи; јер ће сама ова (својства) ипостасно и по природи беспоговорно следити Свету Тројицу 63 . Промене или преуређења или промене у Њиховим именима немогуће је да замислимо или изговоримо. Јер у овим именима се препознају три Лица, и у томе се ни Син не може ставити пред Оца, ни Дух Свети пред Сина; али зборите овако: Отац, Син и Дух Свети, не допуштајући у Њима било какву поделу у погледу времена, чак ни до најмањег тренутка, јер заједно са Оцем постоји 64 и рођени Син и Дух који долази. У свему осталом, исто име или сличност се види у сваком од Тројице. На пример: ако кажете Светлост, онда је свако од њих Светлост. Ова прва заповест гласи: „Покајте се, јер ће се приближити Царство небеско“ (Матеј 3:2); и опет: „Иштите и даће вам се; тражите и наћи ћете; гурните и отвориће вам се. Јер сваки који тражи добија, и сваки који тражи налази, и отвориће се ономе који тумачи“ (Матеј 7:7-8). Желећи да нас научи како да питамо – којим речима и којим делима, Бог каже: „Ко хоће да буде у вама, нека вам буде слуга; а ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде роб. (Матеј 20:26-27) „Ко се узвисује, понизиће се, а ко се понизује, узвисиће се. (Лука 18:14). Ко све ово и слично садржи у својим мислима, и упражњава се у овоме дању и ноћу, и размишља о томе умно и чулно, и пажљиво то спроводи, тај се мало-помало повлачи из сећања на овај свет и свакодневицу, имање, сроднике и вољене, и у истој мери сједињује се са духовним. Тако успешан сваки дан, он осећа како се постепено повлаче мисли о раније прихваћеним залозима срца, затим како се сами ти залози смањују и срце, омекшавајући, долази у смирење; и како опет рађа мисли које производе смирење. Али чак и са таквим осећањем једва допире до емоција и суза; и ако то постигне, то ће бити кроз многе туге, и што се срце више понизује, то је више дирнуто. Јер смирење рађа плач, а плач храни оно што га је родило и помаже му да расте. Ово дело, учињено испуњавањем заповести, спере - о, чудо! - сваку нечистоту из душе и одгони све страсти и све зле жеље, односно телесне и световне. И тако се душа тог човека ослобађа и жеље за свим земаљским и страха од оштећења његовог тела, као да неко скине сок и потпуно је гол. И заиста, тако је. Јер, прво, душа је прекривена неосетљивошћу, коју Божански Апостол назива копреном која лежи на срцима неверних Јевреја; и не само тада, него и сада свако ко свом снагом својом и жарким срцем не испуњава заповести нове благодати има такав вео на умној снази душе своје, и не може да се уздигне на висину познања Сина Божијег. Затим, као што неко ко се скинуо види ране на свом телу, тако и овај тада јасно види страсти у својој души, то су: славољубље, сећање, мржња према браћи, завист, љубомора, препирка, узвишеност и друго. Примењујући заповести на ове ране као лек, а искушења као каутеризације, унижавајући се, плачући и топло тражећи помоћ Божију, он види јасно долазећу благодат Светога Духа, који уништава и уништава све страсти једну по једну док не учини душу потпуно ослобођеном од свих њих; јер јој долазак Утешитеља даје слободу не делимично, него потпуно и чисто, и именованим страстима одгони свако малодушје, сваки немар, сваку лењост и незнање, заборав и прождрљивост и свако сладострасност. И тиме обнавља и обнавља човека душевно и телесно до те мере да таква личност, по свему судећи, није окружена трулежним и тешким телом, већ духовним и нематеријалним и способним за дивљење. Јер такав прима ум, просветљен новотворавајућим Духом, као и нове очи и уши, и зато не види као личност, чулно чулно, него као онај који је постао супериорнији од човека, гледа на чулно и телесно духовно и као слику невидљивог, и гледа на њихове спољашње слике као да немају образа и облика. Он чује (тј. слуша) не (све) људске говоре или речи 68, већ само живу реч када се изговори, додуше људским гласом; јер само то, као позната и вољена, та душа уноси кроз слух и дозвољава јој да уђе; а они који уђу унутра радосно дочекују, као што је Господ рекао: „Овце моје слушају глас мој“ (Јн. 10,27), али неће да слушају туђи глас. Ипак, он чује све друге људске речи, али их не прихвата и уопште им не дозвољава да уђу унутра и, окрећући се од њих, тера их као бескорисне. Понекад чак и не осећа њихов долазак и њихову буку, али ако их чује, има такво унутрашње расположење према њима, као да је глув и да не чује. Када постане такав, тада се у њему усељава Бог, и даје му се све што пожели, па и много више од онога што жели. Јер Бог, као и свако добро, испуњава сваким добром душу у којој обитава, онолико колико наша природа може да прими, јер је за сваку створену природу Бог непојмљив и неподношљив. Говорим о оним благодатима „за које око не виде, нити ухо чуше, нити је срце човечије уздахнуло“ (1. Кор. 2, 9), односно ако није такав. А Бог, уселивши се у таквог човека, поучава га о будућности и садашњости не речју, него делом и искуством и самим делом 69 . Отварајући му умне очи, Бог му показује колико жели и колико је за њега корисно; а осим тога, ништа му не дозвољава да искуси, или тражи, или истражује са радозналошћу. Јер он никада не може смело да гледа шта му Бог открива и показује; али проникнувши у дубину богатства, мудрости и ума Божијег, он се одмах утапа у таму 70 и згрози се, видећи себе, какав је, и какве (мистерије) је удостојен да буде гледалац. Чудећи се и ужаснут величином човекољубља Божијег и од срца сматрајући себе недостојним да види такве благослове, он не жели да их директно погледа нити да их разуме, већ обузет страхом, трепетом и страхопоштовањем, вапије: „Ко сам ја, Господе, и шта је моја кућа (2. Самуило, 8.), да има такав: мистерије и, штавише, свака тежња, учинила ме је не само посматрачем, већ и саучесником и саучесником тако великих добробити. Ако нам је заповеђено да не искушавамо Божанско Писмо преко мере, онда је утолико неприкладније да будемо радознали у вези са оним што није написано не треба ништа друго. Зато не жели да напусти Господара и Бога, од Кога је испуњен светлошћу, од Кога има насладу бесмртног живота, него да се угледа на своју браћу – сужње. Такав, будући видљиви, односно сијамо одозго од Бога, а он сам, гледајући у Његову свенадмашну славу, не може ни да замисли да ће га други икада видети таквог какав јесте и у каквој слави. Јер се свака света душа избавља од сваке славољубља, будући да, обучена у најсветлију и царску одећу Духа и испуњена неограниченом славом Божијом, не само да не жели славу људску, него се чак и одвраћа од оне коју јој други дарују. Будући да је видљива од Бога и такође гледа у Њега, она никада неће хтети да погледа ниједну другу особу, нити да је види било ко други. Дакле, молим вас, браћо у Христу, да се само речима трудимо да разумемо неизрециво, што је подједнако незгодно и за оне који о томе поучавају и за оне који слушају, јер ни они који поучавају о духовним и божанским темама не могу тачно, кроз поређења, дати довољно објашњења и представити саму истину о њима у стварности, нити они који уче о томе могу да науче у стварности, нити они који изучавају могу да науче само од речи, него само они који изучавају могу да науче из речи. дела и труда да ово схватимо и да дођемо до виђења овога, да бисмо тако тајно научили речи о таквим (стварима), и да би се Бог прославио у нама, достигавши толику меру, и таквим разумевањем славили бисмо Њега, и Он би нас прославио у Самом Христу Богу нашем, Коме припада сада сва слава, Част и Богослужење Његово, Пресвето и Пресвето. увек и у векове векова. Амин. О покајању и томе да сама расподела имовине и одбацивање ствари није довољна за чишћење душе, ако не добијемо новац и не плачемо. О прогону Адама и томе да се покајао за свој злочин не би био протеран из раја и какву му је корист донело покајање после изгона. И о томе како треба да се закуне онај ко се истински каје. Браћо и очеви! Добро је покајање и корист која из тога произилази. Знајући то, Господ и Бог наш који све унапред зна Исус Христос је рекао: „Покајте се, јер је близу Царство небеско“ (Матеј 3:2). Хоћеш ли да знаш како је немогуће да се спасемо без покајања, без покајања од душе, и онако како то од нас тражи реч Божија? Чујте самог апостола како виче: „Сваки грех постоји осим тела, а блудник греши у свом телу“ (1. Кор. 6, 18), и опет: „Доликује нам свима да се појавимо пред судом Христовим, да свако ко има тело прими учињено, било добро или зло“ (2. Кор. 5, 10). Услед тога неко може рећи: „Хвала Богу што ни у једном грешном делу нисам оскрнавио ни један члан свог тела“, што, бар, ја, чинилац свих безакоња, не могу да кажем, а тиме се, такорећи, теши да је чист од телесног греха. Али Господ говори супротно од овога, објављујући параболу о пет јуродивих девојака (Мт. 25, 1-12) и објављујући свима нама и одлучно говорећи да од телесне чистоте немамо користи ако немамо других врлина. Јер свети јуродиви, иако су имали нешто уља у својим сасудама, односно извесним врлинама и спољашњим подвигама, и постали су заједничари извесних таланата, па су им светиљке гореле до извесног времена: међутим, због свог немара, неразумевања и малодушности, осуђени су на ватру, јер нису марили за страсти у себи и нису знали за страсти, ек лурк. поуздано; али њихов ум је био искварен деловањем непријатеља кроз прихватање мисли, кроз завођење и победу од њих и тајну комуникацију са њима, односно завист, љубомора, свађа, свађа, мржња, љутња, туга, злоба памћења, лицемерје, раздражљивост, гордост, сујета, човекољубље, љубав према себи, љубав према себи. сладострасност, невера, неустрашивост, страх, лењост, туга, препирка, опуштеност, сан, мишљење о својој истини, охолост, охолост, прождрљивост, пожуда, похлепа, безнађе и друга суптилна дела злобе. Сагласно са Учитељем, и блажени апостол Павле нам објављује, говорећи: „Пропасти свет и све свето са свима, јер Господа нико неће видети“ (Јевр. 12,14). Зашто је рекао: вози (тј. тражи)? Јер немогуће је да за један час постанемо и будемо свети; јер је прикладно почети од малог и, напредујући, уздизати се до светости и чистоте, па чак и ако останемо у овом животу хиљаду година, никада нећемо моћи да постигнемо ово савршенство; али као што они који чине свакодневни почетак морају увек да теже томе. И то је поново објаснио, говорећи: „Ја прогоним и ако разумем исто што сам разумео од Христа (Фил. 3, 12). Зато те молим, послушај шта говорим, и дођи, поклонимо се и паднимо пред добрим и човекољубивим Богом нашим. Исповедамо лице Његово. И завапићемо пред Њим, и Он је народ наш, и ми је Бог наш, који нас је створио. овце руке Његове (Пс.95:6-7). И неће одвратити лице своје од нас; Покајмо се само свом душом и одрецимо се не само својих злих дела, него и уништимо најзле и најнечистије помисли срца наших, као што је написано: „Раздерите срца своја, а не хаљине своје“ (Јоил 2,13). За какво добро, реци ми, ако сву имовину своју раздамо сиромасима, а од зла се не уздржавамо и греха не мрзимо? Шта ако телесни грех не чинимо самим делом, него се умно спојимо са срамним и нечистим помислима и грешимо у тајности, а нама владају и поседују неконтролисане духовне страсти? Заједно са имовином, одбацићемо, молим вас, уобичајено ропство бројним гресима и нећемо стати на томе, већ ћемо брижљиво опрати њихову прљавштину сузама покајања. Јер, ако цар, украшен царском дијадемом и скерлетом, који поседује безбројна блага злата и сребра и седи на високом и узвишеном престолу, одлучи да узме однекуд прљавштину и чађ, и намаже своје руке, цело лице, и покрије сва своја чула, тако да не може ни да види, ни да чује, ни да се отараси ни да помисли, ни да помирише. нечистоће, ако одмах уђе у своју кашику и не спере прљавштину и чађ обилном водом, и тако неће поново седети на царском престолу чист, као пре, него ће само проћердати све своје благо на сиромахе и поделити им сву своју покретну и непокретну имовину, онда неће добити никакву корист од тога без икаквог прања прљавштине; али ће бити чак и подсмех онима који га виде како се појављује ту и тамо, и међу синклитом, као чудовиште. Исто тако и сваки други, макар и сву своју имовину раздао сиротињи и прихватио свако сиромаштво и недостатак среброљубља, али ако се не удаљи од зла и не очисти душу своју покајањем и сузама, неће добити никакву корист за себе. Јер сваки човек који је као ја, осуђени, сагрешио, и своја духовна осећања покрио нечистоћом слаткиша, чак и ако је сву своју имовину раздао сиромасима и оставио сву славу достојанственика, и сјај кућа, и стада коња, стада и сужње, и сами његови пријатељи и сви сродници, постао је непристојан и непристојан лик, постао је непристојан и непристојан. потребне сузе покајања, неопходне за вечни живот да спере нечистоту његових грехова, а нарочито ако, као ја, има чађ и нечистоту многих својих зала не само на лицу и рукама, већ и на целом телу. Само расподела имања није довољна, браћо, да очисти душу, ако у исто време не плачемо и сузе из срца не проливамо; и мислим да ако се са свом марљивошћу не очистим сузама од прљавштине грехова својих, него одем из овог живота оскврњен, онда ћу, поштено, остати оскрнављен пред Богом и Анђелима Његовим, и бићу бачен у огањ вечни са демонима. Заиста, тако је, браћо. Закон каже: не убиј. Христе: не љути се. Закон: Не чини прељубу. Христос: не жуди. Закон: не куни се у лаж. Христос: не куни се ни на који начин (Матеј 5:21–22, 27–28, 33–34). Како неко ко није изнервиран може да убије? Како неко може починити прељубу без пожуде? Тако Спаситељ по закону Свога Духа одсеца саме корене грехова у души. Испуњење закона се састоји у томе да човек буде и живи само у Његовим заповестима, и да сам држи и испуњава Његове заповести. Јер све заповести Христове дате су нам у супротности са сваким грехом, и само у њима свако ко жели да добије вечни живот мора да живи и делује, а у свему осталом да буде без дела, као мртвац. „Ако останете у мени, говори Господ, моје речи ће остати у вама: ако хоћете, ишчите, и биће вам“ (Јован 15:7). Пратимо овај глагол са ревношћу док не стигнемо до места где је Сам Христос. Јер тамо Он привлачи оне који иду за Њим и, као Велики Епископ, уводи их у Светињу над светињама, где је Он сам, нас ради, вазнео као наш претеча (Јевр. 6, 20), како и сам каже: „Ја сам пут и истина и живот: нико неће доћи Оцу осим по мени“. (Јован 14:6). И опет: „Оче, ово што си ми дао хоћу, да и тамо где сам ја, буду са мном, да виде славу моју, коју си ми дао. (Јован 17:24). Разапети се заједно са Њим кроз трпљење свих искушења која нас задесе, умртвљујмо се заједно са Њим за уживања овога живота, да бисмо заједно са Њим живели. Пођимо са Њим са очишћеним мислима путем који води у небо; јер када будемо ходили путем заповести Господа и Бога нашег и бесповратно га следимо, тада нам враг неће моћи ни на који начин наудити, а поготово ако корачамо заједно са ментором и добрим сапутницима. Бојмо се примера смокве, проклете због неплодности, и покајањем принесимо Христу достојне плодове. Не дозволимо да се светиљка која гори, задремавши од душевног немара, не угаси, и немојмо да се уподобљавамо безумним девицама, лутајући при куповини у обманама овога живота; али умножимо таленат благодати добрим делима колико је у нашој моћи. Јер свима је могуће, браћо, не само монаси, него и мирјани, да се увек и непрестано кају, плачу и Богу моле, и таквим подвизима стицају све друге врлине. А да је то тачно потврђује и златојезички Јован, велики стуб и учитељ Цркве, говорећи о Давиду, објашњавајући 50. псалам: Ко има жену, децу, робиње, много робиња и велико имање, и благородан је у свету, не само да свакодневно плаче, моли се и каје се, него жели и да постигне савршенство, да прими савршенство, ако има буди пријатељ Божији и да будеш достојан виђења Њега. Такви су били и они који су живели пре доласка Христовог, односно Аврам, Исак, Јаков, Лот, који су живели у Содоми, и – остављам многе друге – Мојсије и Давид; у новој благодати и по јављању Бога и Спаситеља нашег, рибар и неучени Петар, са таштом и осталима, проповедаше откривеног Бога. Ко би могао да изброји друге који су више од капи кише и више од звезда небеских: краљеве, принчеве и племиће (да не говоримо о сиромашнима и онима који су имали само свакодневну храну) – који су имали у свом поседу градове, куће, црквене зграде, великодушно подигнуте од њих, склоништа за старе и за странце, који су сачували и користили све своје данашње животе, сачували и искористили све своје данашње животе. не као своје власништво, него као робови, управљајући по вољи Господара оним што им је дато од Њега, захтевајући овај свет, по Павловој речи (1. Кор. 7, 31), као да не захтевају (користећи свет, али га не злоупотребљавајући); и зато су се у овом животу узносили и прослављали, и сада и у бесконачне векове, и још више ће се узносити и прослављати у Царству Божијем. Да нисмо лењи, и немарни, и презири заповести Божијих, него да смо пажљиви, весели и пажљиви, онда не бисмо имали потребе за одрицањем, постригом, ни бекством од света. Да видите ово, слушајте. Бог је прво створио човека за цара над свиме што је на земљи, па и над свиме што је на своду небеском: јер су сунце, месец и звезде створени на све начине ради човека. Па шта? Пошто је Краљ овога и свега видљивог, да ли је патио од ове штете у врлини? Уопште не. Напротив, ако би наставио да благодари Богу, који га је створио и дао му све, испао би добро вешт. Јер да није преступио заповест Господњу, не би изгубио ово царство и не би изгубио славу Божију. А пошто је то учинио, онда је по правди био избачен и протеран, живео и умро. Рећи ћу вам нешто о чему, изгледа, нико није говорио јасно, већ је речено само у тајности. Шта се десило? Слушај. Божанско Писмо каже: „Господ је позвао Адама, то јест после злочина, и рекао му: Адаме, где си? (Пост.3:9). Зашто Творац свега говори ово? На све могуће начине желећи да га освести и позивајући га на покајање. "Адам! Где си?" – говори Господ. „Погледај себе, схвати голотињу своју; Погледај какву си одећу, какву си славу изгубио. Адаме! Где си?“ Као да га моли и говори: „Приђи себи, несрећниче, изађи одакле си се сакрио: мислиш ли да се сакријеш од Мене? Реци: згрешио сам." Али он не говори ово: ја, проклети, не говорим ово; јер ово је моја страст. Али шта? „Глас каже: Чуо сам те како идеш на небо, и уплашио сам се јер сам био наг, и сакрио сам се. Шта је са Богом? „Ко ће ти рећи“, каже Он, „да си гол, осим са дрвета, чије заповести не једеш, са којег си дошао“ (Пост. 3:10–11)? Видиш ли, љубљени, дуготрпљење Божије? Јер када је рекао: „Адаме, где си? – и не призна одмах свој грех, него рече: „Чух глас Твој и спознах да сам наг, и сакрих се“: тада се Бог не разгневи, не одврати се одмах, него га удостоји да одговори по други пут и каже: „Ко ти је рекао да си гол, да ниси јео са дрвета, од којег сам ти дао да једеш само из заповести?“ Схватите дубину речи Премудрости Божије. Он каже: „Зашто кажеш да си гол и кријеш свој грех? Мислиш ли да ја видим само твоје тело, али не видим твоје срце и мисли?" Јер Адам се у својој обмани надао да Бог не зна за његов грех, и рекао је себи као: „Ако кажем да сам наг, онда ће Бог, не знајући (шта се догодило), упитати: „Зашто си гол? Онда могу да одбијем и кажем: не знам, а могу да сакријем од њега (шта сам урадио) и поново добијем прву одећу; ако не, онда ме барем неће избацити и избацити одавде.” Када је ово помислио – као што многи и сада чине, а ја сам први који кријем своје грехе – Бог, не желећи да увећа своју осуду, каже: „Како си разумео да си гол, ако не са дрвета, са којег ти је заповеђено да не једеш, са којег си јео (Пост. 3, 11). Као да кажеш: "Зар стварно мислиш да се сакријеш од Мене? Зар не знам шта си учинио? Зашто не кажеш: сагрешио сам? Реци, о проклети: "Заиста, Господе, преступих заповест Твоју, сагреших слушајући савет жене своје; Много сам сагрешио испуњавајући њену реч и не послушавши Твоју. помилуј ме!“ Али он то не говори, не понизује се, не клања се. Врат његовог срца је непопустљивији од гвожђа, као и мој, проклети. А да је ово рекао, остао би у рају; и једном речју у то време: „згрешио“ ослободио би се читавог круга безбројних зала која је претрпео, протеран и проводећи толико векова у паклу. Ово сам обећао да ћу рећи. Послушајте шта следи, и видећете да је ова реч истинита и да у њој нема лажи. Бог је рекао Адаму: „Онога дана када будеш јео са дрвета чију заповест не једеш, умрећеш“ (Пост. 2,17, 3,11), наравно, духовна смрт, која се догодила у исти час, и тако је био скинут бесмртне хаљине. Бог није предвидео ништа више, и ништа се више није догодило. Јер је Бог унапред знао да ће Адам сагрешити, и хтео је да му опрости пошто се покајао, па му зато, како се каже, није више унапред одредио никакву казну. Али он, напротив, није признао свој грех и није се покајао, чак и укорен од Бога, јер је рекао: „Жена коју си дао са мном, даде ми са дрвета, и умријех“ (Пост. 3, 12). – „Које си ми дао!” - О душо безумна која Богу такорећи говориш: „Згрешио си; жена коју си ми дао, она ме превари. - Мени се сада дешавају сличне ствари, пониженом и проклетом: никад не желим да се понизим и од срца кажем да сам крив за своју смрт, него кажем: тај-и-то ме је подстакао да учиним и кажем то-то-то; тај-и-тако ми је саветовао да урадим то и то. О проклета душо, изговарајући речи пуне греха! О најбесрамније и подле речи бестидне и безумне душе! Дакле, када је Адам ово рекао, онда му је Бог рекао: „У зноју лица свога једи хлеб свој; земља ће ти расти трњем и чичком, и коначно: ти си земља, и вратићеш се на земљу“ (Пост. 3,18–19). Рекао сам ти да се покајеш и да се вратиш у своје претходно стање. И пошто си тако непоколебљив, сада иди од Мене, и за твоју опомену биће ти довољно повлачење, јер си земља, и на земљу ћеш се вратити.” Дакле, да ли сте сада схватили да је Адам, због свог злочина, јер се није покајао и није рекао: „Сагрешио сам“, протеран и осуђен да остане у труду и зноју и да се врати у земљу из које је узет. Ово је очигледно из следећег. Напустивши га, Господ тада долази к Еви, желећи да покаже да ће и она бити заједно избачена ако не буде желела да се покаје. „Авај“, каже Бог, „шта си урадио?“ – да би бар рекла: „Згрешила сам“. Јер, реци ми, шта би још могло да подстакне Бога да јој изговори ове речи, ако не управо то што је она рекла: „У свом безумљу, Учитељу, ја, понижен и проклет, да ли се ово, непослушно Теби, Учитељу мој, смиловао на мене“? Али она то није рекла. Па шта? „Змија ме“, каже, „превари“ (Пост. 3:13). О неосетљивост! Зашто си разговарао са змијом, која ти је говорила против Учитеља, и дала му је предност од Бога који те је створио, и сматрао његов савет одличнијим и истинитијим од заповести Божије? Али пошто није хтела да каже: „Згрешила сам“, они бивају избачени из свог блаженства, изгнани из раја и задовољства, а још више се удаљавају од Бога. Размотрите дубину тајни човекољубивог Бога и схватите и научите из тога да да су се покајали, не би били прогнани, не би били осуђени, не би били осуђени да се врате у земљу из које су одведени. Како то? Слушај. Када су протерани и одмах подвргнути патњи и телесном труду, почели су да гладују, жеђају, зебе и дрхте и трпе оно што ми сами сада трпимо, па чак и више, пошто су они први осетили ову несрећу и изгнанство, а штавише, своју злу мудрост и неизрециво Божије тада, они су напољу ходили и милосрђе: плакали, јецали и тукли се, чупали косу, оплакујући тврдоглавост срца и то не један дан, ни два, ни десет дана, већ, верујте, целог живота. И зар је било могуће да не плачу увек и без престанка, при сећању на тог кротког Господа, на ту неисказану сладост, на неописиву лепоту тог цвећа, на безбрижан и безбрижан живот, на вазнесење и силазак Анђела к њима? Јер као робови изабрани од било ког од кнезова садашњег доба за своју личну службу, све док строго чувају страх, поштовање и ропску оданост своме господару, и воле њега и своје другове, уживају смелост према њему, и његову наклоност и љубав, у пуном миру и у сталном изобиљу и задовољству; и када, понесени гордошћу, подигну врат свом владару и постану поносни пред својим друговима, лишени су своје смелости према њему и његовој љубави и наклоности, бивају прогнани у тамницу у далеку земљу и подвргнути су, по његовој заповести, безбројним искушењима, а затим, мучећи се и исцрпљени, они ће све више и више уживати у уживању те бенефиције. изгубљени: на исти начин су страдали и они исконски, који су били у рају и уживали тамо благодети, када су отпали од њих и били протерани: осећајући своју лишеност, увек су јецали, увек плакали, клањајући се милости Господара свога. Шта је велико у милости и споро у казни? Пошто их је видео понижене, не поништава изречену казну, учинивши то за нашу опомену, и да се нико не би поносио Творцем свега, него је, предвиђајући и раније, као Бог, пад човека, и његово покајање, пре него што је створио све, све је унапред одредио: време, годину, и како, и када, са сваким дахом, са сваким дахом и несвестима, предодредио је све. изгнанство. Да су ове судбине било коме откривене, а хтели да напишу ово, не би имали довољно ни времена, ни папира, ни мастила 73 . Као што је Бог, помилујући, предодредио и предвидео, тако је и створио: ради оних које је из раја изгнао због бестидности и непокајаног срца и воље. Када су се они покајали како треба, достојно се понизили, заплакали и јецали, Сам Један од Једног, Јединородни Син и Реч препостојећег Оца, сишао је, као што сви знате, и не само да је постао човек као они, него је желео да умре као они, бирајући насилну и богохулу, одакле их је извео у смрт, и извео их је у смрт. Па, ко је, како свакодневно чујемо, толико патио за њима да би их позвао из тог дугог изгнанства, зар им заиста не би опростио да се покају у рају? И како им не би опростио, кад је по природи човекољубац, и за то је створио човека, да би у рају уживао у Његовим благословима и прослављао свог Добротвора? Да, браћо, мислим, заиста, тако би било. И да бисте разумели и тако даље, и још више веровали овој речи, послушајте следеће. Да су се још у рају покајали, опет би примили тај исти рај – и ништа више. And since they were expelled for unrepentance, then, having repented, they cried and mourned a lot - which, as I said, they would not have suffered if they had repented in paradise: - then for these sufferings, exploits, labors and good repentance, their Lord God, although he would honor and glorify them, and even make them forget all those disasters - what is he doing? - Look at the greatness of humanity: He descends into hell and, having raised them up, brings them back to heaven, only not from where they fell, but into the very heaven of heaven; and having sat at the right hand of God, His eternal Father, the Lord, tell me what He does for him (Adam), by nature His servant, and by grace His Father? Знате ли до које висине га је Учитељ уздигао ради његовог покајања, смирења, јецања и плача? О тврђаво покајања и суза! О бездане неописиве човекољубља и неистраживог милосрђа, браћо! Бог је удостојио и прославио не само њега, него, као и он, све семе његово; оне. нас – његових синова, подражавајући његову исповест, покајање, плач, сузе и остало што сам раније говорио, као и све који то раде до сада или ће то чинити касније, било мирјане или монахе. „Амин“, рекао је истинити Бог: „Никада их нећу оставити, него ћу их учинити својом браћом, и пријатељима, и очевима, и мајкама, и својим рођацима и сунаследницима (Мк. 3, 35); и прославио сам их и прославићу их, и на небу и на земљи, и никада неће бити краја њиховом животу, и њиховој радости.” Реци ми, брате, какву је корист донео неуморан и безбрижан боравак у рају исконским, када су неопрезни, својим неверјем испољили презир према Богу и прекршили Његову заповест? Јер да су му веровали, онда Ева не би сматрала змију, и Адам не би сматрао Еву вернијом од Њега, али би одржали заповест да не једу са тог дрвета; окусивши и не покајавши се, прогнани су. Али зар изгнанством нису добили ништа друго? Заиста су од овога добили највећу корист, 74 и то се догодило на спасење свих нас. Јер Господ наш, сишао одозго, својом смрћу погуби смрт која нас је обузела, потпуно уништивши осуду за злочин наших праотаца, и оживевши нас и поново саздавши нас у светом крштењу, и потпуно избавивши нас од њега (злочина), дарује нам савршену слободу у овоме свету и избавља нас од насиља непријатеља; Удостојио нас је првобитног самодржавља и дао нам против њега другу тврђаву, да би они који хоће да га лакше поразе од свих светих који су били пре доласка Христовог; када умру, не бивају одведени, као они, у пакао, већ бивају подигнути на небо и тамо у блаженство и задовољство, сада делимично, али ће после васкрсења из мртвих бити потпуно удостојени тајне вечне радости. Дакле, нека се они који траже изговоре не оправдавају, и нека не говоре да Адамов злочин делује насилно на нас и да нас привлачи греху. Јер ко тако мисли или говори, верује да је долазак Господара нашег и Бога био бескористан и узалудан; а ово је мишљење јеретика, а не верника. For why did He descend? Или зашто си окусио смрт? Управо да би се уништила осуда греха и ослободила наша раса од ропства и насилних акција непријатеља и непријатеља. Јер права аутократија се састоји у томе, да се не би на било који начин поседовала од неког другог. Полазећи од онога који је сагрешио, грешни смо; од злочинца, ми смо злочинци; од роба греха, и сами смо постали робови греха; од проклетих и мртвих – проклетих и мртвих; као што је он пао под утицај злога, и постао му роб, и изгубио своје самовлашће, тако смо и ми, као његова деца, пали под утицај непријатеља и насиља и били поседнути њиме. Бог се, спустивши се, оваплотио и родио (као човек) као и ми, али без греха, и уништио грех. Осветивши зачеће и рођење, и растући мало-помало, он је благословио свако доба и почео да проповеда када је постао савршен човек, учећи нас да ни у чему не нарушавамо постепеност и, будући да смо још млади, а не мудри, не треба да се стављамо изнад сивих умова и врлина. Узео је на себе све што је наше и, држећи све заповести Божије и Оца Његовог, уништио је злочин и ослободио злочинце од осуде. Примивши лик роба, постао је роб и нас, робове, уздигао у достојанство владара, дајући нам поново власт над нашим недавно бившим 75 владаром: сведоци томе су светитељи, који и после смрти терају њега и његове слуге као слабе. Разапет је био проклет ради нас (Гал. 3, 13): јер је проклет, вели Писмо, сваки који виси на дрвету (5. Мојс. 21, 23), и тиме је уништио сву Адамову заклетву. Он је умро – и својом смрћу убио смрт, ускрснуо је – и уништио моћ и деловање непријатеља, који је имао власт над нама кроз смрт и грех. Јер, уложивши у смртоносни отров и отров греха неизрециву силу Свог Божанства и животворно дејство Своје плоти, Он је потпуно избавио цео наш род од дејства непријатеља. Светим крштењем и причешћем Његовим пречистим Тајнама тела и преподобне Крви Његове, очишћујући нас и оживљавајући, чини нас светима и безгрешним. И опет нам дозвољава да користимо самодржавље, да не служимо Господу силом, него вољом; и као што је најпре Адам у рају био слободан и без греха и насиља, али је самодржавном вољом послушао непријатеља и, преварени, преступио је заповест Божију: тако и ми, препорођени светим крштењем, избављамо се из ропства и постајемо самодржави; а ако ми сами не слушамо непријатеља својом вољом, онда он не може другачије да делује на нас. Јер ако су пре закона и доласка Христовог и без свих ових користи били богоугодни и беспрекорни многи и безбројни, од којих је праведни Енох узет и удостојен преображења, а Илија узет на небо у огњеним колима: шта ћемо онда одговорити, који (по благодати и толиким пропадањима) погубљењем и погубљењем после греха, после преображења, и под заштитом светих Анђелима, и засењивањем и приливом Светога Духа, не налазимо се ни равнима онима који су били пре благодати, него смо постали немарни, презрели заповести Божије и преступили их? А да ћемо за своје грехе бити кажњени више од оних који су згрешили у старом закону, свети Павле је објаснио, рекавши: „Кад би се знала реч анђела, и сваки злочин и праведна непослушност би се примили као награда: јер како бисмо побегли од оних који су занемарили спасење“ (Јевр. 2:2-2? Дакле, нека свако од нас, који паднемо у било какав грех, не криви и криви не Адама, већ себе, и нека, као он, свако од нас покаже достојно покајање ако жели да добије живот вечни у Господу, вапијући са болом душе своје и вичући у очајању Свемогућем Господу: „Видиш, Господе, и нема ничега што ти не видех дело Твојих, осим што не видех дело Твојих. Лудило сам починио, Господе, за Тебе, али сам се ужаснуо и не знам шта да радим, а блажени одговор не бих могао да учиним ни за једну реч. праведности, он ће то учинити као роб и дужник, и неће наћи ништа чиме би могао да се искупи ни за један грех. Ти си једини, умро, васкрсао; јер ниси створио безакоње, и ласкања се неће наћи у устима Твојим (Ис. 53,9; 1. Пет. 2,22); а ко умре у гресима и не покаје се, неће му бити користи. 78 Тако се ја, Господе Свемогући, кајем, јер сам починио зла дела, али ово покајање неће послужити као моје оправдање. Јер покајање је знање (само) греха. И сад видиш, Господе Свевидећи, да ми више нема спасења, него ме је пакао живог прождирао. Ти ме једини можеш подићи и исцелити болест срца мога, јер је твоја рука у свему јака и сеже до дубине понора, и све делује кроз Твоју манију. Не усуђујем се да кажем: „Помилуј ме“, јер сам тога недостојан, али, заиста, достојан сам сваке муке. Ти, Господе, све знаш; и као што знаш своју човекољубље, учини са мном недостојним самог живота.” Заиста, браћо, (такви) ће бити (сваки) 79 који је сагрешио пред Господом Богом Сведржитељем, и у срцу своме примио страх од суда и осећање да се Бог одвратио од њега. Јер страх Божији и осећање Његове праведне награде топи месо и дроби кости, као што вештачки спуштени камен истискује и потпуно истискује грожђе изгажено у жрвњу. Јер људи прво згазе грожђе, а затим га стисну каменом и тако га лише сваке влаге. Ако човек уђе у страх Божији, онда га сам страх Божији приморава да га све гази; и када се његова горда и сујетна плотска мудрост избрише и потпуно скрши, тада света смиреност, овај умни најлакши и добри камен, сишао одозго и сасушивши сву влагу плотских наслада и страсти, представља душу сатрвену њоме не више непристојну, него, напојивши је реком суза, твори реку живу воду из ње. чиреве, спира њихов гној и красте и чини ту особу чистим као снег. Само нека приступи Богу не са сумњом у срцу и не са двоумљем. Сумња срца састоји се од размишљања и размишљања у себи: „Хоће ли се Бог смиловати или неће“? Ово „или не“ долази од неверовања. Ако не верујеш да Он жели да се смилује и више него што чекаш, зашто му се онда обраћаш у молитви? Двоумље значи не предати се у потпуности смрти ради Царства Небеског, већ водити рачуна о свом телесном животу. Јер, човек који се болно каје мора само да пази да не одузме себи живот без дозволе и да не постане самоубица, односно да се не баци у брзак, или обеси, или учини нешто слично себи. Нека се не брине о остатку којим се тело обично храни и живи, по Светом писму: „Иштите најпре Царство Божије и правду његову, а све ће вам се ово, то јест што је потребно за телесне потребе, додати“ (Матеј 6,33). Јер онај ко иде кроз подвижнички живот и живи по Јеванђељу може сваки дан да једе хлеб и воду, и да живи и буде здравији од оних који уживају у раскошним јелима. Зато је Павле, знајући то, рекао и увек каже: „Имајући храну и одећу, овим ћемо се наситити“ (1 Тим. 6, 8); и опет: „Имамо у себи осуду на смрт, да се не уздамо у то, него у Бога који васкрса мртве“ (2. Кор. 1,9). Ето, љубљена браћо, рекли смо како треба приступити Богу и какво покајање да Му покажемо. Дакле, не одступимо од Њега до последњег даха и не заборавимо овај добар савет. Ако то, уз помоћ Божију, учинимо и останемо дуго у овом делу покајања, онда ћемо и сами мало-помало разумети друге веће тајне, учећи их из благодати одозго, и таквим чињењем биће нам дат не само извор суза, већ и ослобођење од свих страсти. Јер ако човек непрестано тражи покајање и умиљење, и покушава да сазна шта помаже и олакшава јецање, плач и додиривање, и чини то са пажњом, и не преферира себе ни у чему и, уопште, не испуњава телесну вољу, онда га то убрзо доводи до благостања и чистоте и бестрасности, и чини га причесником Светога оца, а не само га чини причесником Светога Духа, а не само га чини Светим оцем ( Савва, Евтимије) 80 ако воли покајање и нежност. Ако неко ово не жели и не брине се увек за стицање наведених дела, нека не хули и не говори да је то немогуће. Нека такође не каже да се покајао, и да је прошло толико година; Нека ми не израчуна расподелу и расипање богатства и злата и каже: „Са свог имања обукао сам толике голе људе, нахранио гладне, напојио жедне; све своје богатство протраћих, дођох на ову гору, уђох у ову пећину; поклонио се Гробу Светом, попео се на ову Гору и сада узео на Гору О. завета”; или: „И давно се замонашивши, седим сам у својој келији, испуњавам толике молитве: овим ћу се спасти, и доста ми је. Не ласкај се, брате, ко год да си. Немојте се тешити празним мислима док се понашате као луди. Све је ово добро и веома добро; али знај, љубљени, истина је да је ово само семе. Рећи ћу вам, такорећи, у поређењу. Очистио си њиву, преорао је двапут и трипут, и посејао је. Јесте ли видели да је семе изникло из дубине земље? Да ли сте видели како расте? Да ли сте видели да су се формирали класови? Јесте ли видели да су ваше духовне њиве побелеле и спремне за жетву? Јеси ли им чупао уши? Да ли сте их избрисали својим рукама и видели чисте плодове свог труда? Видевши то, да ли си се наситио и добио снагу? Дакле, ако ово знаш, ја се клањам ногама твојим, целивам их и целивам њихове отиске, јер нисам достојан да целивам твоје лице. Радуј се и весели, са радошћу жањући оно што си великим трудом и трпљењем посејао. If you do not even understand what I am saying, and have not yet seen whether any of the best fruits have been sown on your land, that is, in the field of your heart: then tell me, what benefit have you received by going around the ends of the earth and reaching the distant seas? Уопште не. For if I show mercy to the whole world out of what is not mine, or even out of mine, but leave myself naked and wretched, and in such poverty of (spiritual) blessings I die and stand before the terrible judgment of Christ, then what good is it to me? Морамо напустити овај живот и тело обучени и накићени ако желимо да седнемо на царевој свадби заједно са царевим пријатељима. Шта је то што ја и сви ми морамо да обучемо, да не бисмо изгледали голи (2. Кор. 5, 3)? Ово је, браћо, Христос и Бог. И опет: ако обиђем цело небо, као једну кућу, и не изађем ни из једне земље, ни из града, ни из цркве у коју не идем да се поклоним и помолим, и тамо све добро и темељно препознам, али изгубим Царство Небеско – зар не би било боље да се не родим, да се не појавим на земљи, да не удишем ово сунце својим очима и да не видим? Заиста би јој било много боље за мене. Шта да радим да ово не изгубим? Довршите сва дела покајања и примите Духа Светога. Јер Он је семе Христово, и кроз Њега ми, сиромашни и смртни, постајемо Његови сродници, и ако ово семе падне на добро тло, доноси плод у тридесет шездесет и сто. А управо ово је Царство Небеско. Било шта друго, без овога, неће донети никакву корист. Ако ми, браћо, не помилујемо себе и покајањем не задобијемо душу своју очишћену и светлошћу, онда нам ни сва друга дела неће донети никакву корист, као што каже Господ и Бог наш: „Шта је човеку ако цео свет добије, а душу своју изгуби? Или шта ће човек дати у замену за душу своју”162. И опет: ко изгуби душу своју ради Мене, односно убивши је свету и ономе што је у свету, наћи ће је (Мт. 16, 25); и ко га нађе у било којој телесној вољи уништиће га. Ако тако не изгубимо своје душе за Христа, и не нађемо их поново, оживевши у Христу у живот вечни, каква нам је онда корист од свега другог? Заиста, ништа нам неће донети никакву корист, љубљене слуге Христове, и неће нас избавити од огња вечног. Зато, напустивши све и свакога, слушаћемо само себе и оно што је у нама самима, док оно најгоре у нама не буде побеђено и не потчини се бољој мудрости, 81 и, тако, насладивши се духовном свету, нећемо се ослободити стезања телесне и земаљске мудрости и нећемо ући у пристаниште нашег блаженог мира. Блажен је онај који са вером слуша ове речи и непоколебљиво их следи, тајно поучени овом истинитом примеру покајања и поуке, које се прво испунило делом, а потом предало писму; као што ће стећи велике благослове који превазилазе ум и реч и мисао, угодиће проклетој руци мојој, која је ово написала, и прославиће Милостивог и Милостивог Господа, Који је својим поганим језиком и нечистим и прљавим уснама ово записао, као узор преобраћења и покајања и као назнаку онима који желе да буду неизгубљени и да са свим срцем буду у праву. Царство Небеско. Дакле, молим вас, браћо у Христу, да одбацимо далеко од себе сваку везаност, сваку бригу овога живота. Мрзимо сва плотска задовољства, телесне насладе, радости и доколице, којима се најгоре у нама учвршћује против најбољих. Дођите да имамо чисту веру у Бога и у оце наше и учитеље по Богу. Стецимо срце скрушено, смиреноумље душе и срца. Очишћени покајањем и сузама од сваке прљавштине и нечистоте греха, да и ми ускоро достигнемо меру духовног узраста и да видимо и уживамо у овом животу неописива благодети Божанске Светлости, иако несавршено, али делимично и колико можемо да примимо, колико смо очишћени; јер се тако сјединимо са Богом, и Бог ће се сјединити са нама, и онима који се приближавају бићемо светлост и сол, на велику корист, у Христу Исусу Господу нашем. Њему припада свака слава, част и поклоњење заједно са Оцем и Пресветим и Животворним Духом Његовим. Сада и увек и у векове векова. Амин. Да се ​​душа, кроз веру и испуњење заповести Христових, очисти, обуче са висине у силу Пресветог Духа и даде да види Бога; и да они који желе да добију благослове Божије морају радосно да трпе сваку тугу, злобу и искушење, и да свако мора себе испитати да ли је достојан да уђе у Царство Божије. Чудесна виђења види ум који се вером сјединио са Богом, и спознао Га делом, и удостојио се да Га види виђењем. Он је потпуно просветљен и постаје светлоличан; не могу ово разумети или изразити; јер је управо тај ум светлост, и види да је све светло, и да је светлост жива, и даје живот видецу. Он себе види потпуно сједињеног са том Светлошћу и, видећи, крије се у себи; и као што је било; види ту Светлост у души и задиви се и, зачуђен, види да је далеко; Окренувши се, он се поново налази усред ове Светлости, и шта да каже, и како да схвати оно што види, он је потпуно неспособан да пронађе речи или мисли. Чујући ове сакраменте, ко, не чудећи се, неће притећи ка Христу? Ко не би пожелео да види Божја чуда и не би волео Онога који даје ове дарове и чудесне дарове? Потрудимо се, љубљена браћо, да пронађемо Христа и видимо Га каквог јесте у лепоти и сладости. Он каже: „Ко има Моје заповести и држи их је онај који Мене љуби, а ко Мене воли, биће љубљен од Оца Мој, и Ја ћу га волети, и Ја ћу му се Сам јавити“. И опет: „Ако ме ко воли, реч моју ће држати, и Отац ће га волети, и ми ћемо му по Духу доћи, и у њему ћемо се настанити“ (Јован 14:21, 23). Такав се одозго обукао у силу Пресветог Духа, која се не манифестује у виду чулног огња и не са много буке и бурног дисања – што је тада било за невернике 82 – него видљиво духовно, у виду умне Светлости, са свим смирењем и духовном радошћу. Ова светлост је почетак 83 вечне и прве Светлости, просветљење и светлост вечног блаженства. Када се ова светлост појави, свака страсна помисао бива уништена, свака духовна страст се одгони, свака телесна болест се исцељује. Тада се очи срца очисте и виде о чему пише у блаженствима. Тада душа, видећи, као у огледалу, своје мале грехе, силази у понор смирења и, сазерцавајући величину те славе, испуњава се сваком радошћу и весељем и, задивљена чудом које превазилази тежњу, пушта изворе суза и тако се тај човек потпуно обнавља и најпре спознаје Бога. Само то 84 чини човека да презире све земаљско и небеско, садашње и истовремено будуће, тужно и радосно, и чини га пријатељем Божијим, и сином Свевишњега, и богом, колико је то могуће да човек то постигне. О величини дарова Божијих! Људи, готово сви, као да се гнушају слабих и сиромашних: земаљски цар не жели да их види, принчеви се одвраћају од њих, презиру богате и, када се сретну, пролазе као да су ништа, а општење с њима нико не сматра блаженством. Бог, оставивши силне, мудре и богате овога света, по великој и неизрецивој доброти Својој, изабра оно што је у њему било слабо и безумно и рђаво (1. Кор. 1, 26-28). Ко може достојно захвалити Богу само за ово? Онај Коме служе безбројне и безбројне Силе, Који носи сваку силу Његову (Јевр. 1, 3), Који има неподношљив сјај славе Своје за све, није одбио да буде Отац, и Брат, и Пријатељ ових изгнаника, и чак је желео да се оваплоти да би био као ми грех и да би нас у свему учинио уделом и славом Својом. О богатство Његове велике доброте! О неизрециво снисхођење Господа и Бога нашега! Зашто ми, браћо, не прибегнемо милостивом Богу, који нас је толико волео? Зашто не предамо своје душе на смрт за Христа и Бога који је умро за нас? Зар не видимо много људи који из жеље за нечим привременим трпе многе муке и патње, крећу на далека путовања, и не само то, него остављају своју жену, децу и сваку другу славу и задовољство, а изнад свега стављају оно чему теже, само да би постигли оно што желе? Ако неки људи сву своју бригу и саму своју душу ставе на рачун привременог и пропадљивог, онда нећемо предати своје душе и тела за Цара над царевима, и Господа над господарима, и Творца и Владара свега? Јер Он Сам каже: Ко погуби душу своју, односно умре је за свет и не нађе је ни у каквој телесној вољи Мене и Еванђеља ради, тај ће је спасити. И ко нађе душу своју у било ком греху, уништиће је (Мк. 8:35). Куда ћемо ми, браћо, побећи од лица Његовог, или где ћемо се сакрити? Ако се уздигнемо на небо, видећемо да је Он тамо. Ако сиђемо у ад, и Он је тамо: ако идемо на ивицу мора, нећемо побећи из руке Његове, него ће десница Његова држати тела наша (Пс. 139,7-10). Ми, браћо, не можемо да се одупремо Господу нити да бежимо од лица Његовог: дођи, дакле, да се предамо у робове Богу, који се ради нас обуче у обличје сужња и за нас умрије; Дођите и понизимо се под Његову моћну руку, која свима одише вечним животом и изобилно га даје онима који га траже кроз Духа. Потражимо Христа, у Кога се обукосмо Божанственим крштењем и Кога се опет злим делима обукосмо; for, having become sanctified when we did not feel this, being still infants in age and sense, we desecrated ourselves in our youth, not to mention the fact that we daily defile our souls and bodies by breaking the commandments. Therefore, let us arise again through saving repentance, doing and fulfilling everything that is pleasing to Christ, so that, having received the imprint from Him, we may then live without fear, and not only that, but also to receive mercy from His hand and be worthy of understanding the Mysteries of Christ. For if we want to receive what we desire and desire, that is, the good of God, and in order to become earthly angels from people, let us love bodily sorrow, let us kiss evil suffering - and let us love temptations as the source of all good. Шта је лепше од ожалошћене душе разумом? Јер, претрпевши све, она наслеђује радост. What is more courageous than a contrite and humble heart, which without difficulty puts to flight the armies of demons and completely drives them away? Шта је славније од духовног сиромаштва? Она вас уводи у Царство Небеско; But can anything compare with this, either in the present or in the next century? А ако немаш никаквих овоземаљских брига о себи, него имаш сав ум у Христу, да ли онда знаш какве то вечне користи може бити извор и какво анђеоско пребивалиште? А ако и ти презиреш све привремене, па и најнужније телесне потребе, да се ни са ким о томе не би препирао, него у непоколебљивом душевном миру одржавај непомућени мир и љубав: знаш ли каквих си награда, каквих венаца и почасти? Truly, this commandment is above nature, and reward is above words. For such, Christ will be everything instead of everything. Слушајући о Христу, не заустављајте пажњу на овој једној речи и краткоћи израза, него замислите славу Божанску, која превазилази и ум и мисао, Његову несхватљиву силу, неисцрпне милости, неизмерно богатство које им Он обилно и великодушно даје; and this serves them instead of everything, as those who have accepted Him Himself, the Author and Giver of every good. Јер ко је удостојен да Га види и да се загледа у Њега, неће ништа друго пожелети, али, испуњен Божанском љубављу, не може више волети никог другог на земљи. Кроз жаљење се даје и кротост када се истински подвизавамо, гладујемо и жеђамо праведности, и непрестано тражимо Царство Божије које превазилази свако људско разумевање. И не само ово, него и бити милостив, чиста срца, пун мира, миротворац и храбар у искушењима – све се то постиже истим – плакати сваки дан; Одатле се у души распламсава мржња према злу и Божанска љубомора, која јој никада не дозвољава да ослаби 86 или да са злом одступи ка злу, већ је испуњава храброшћу и снагом да издржи недаће до краја. Зато, љубљена браћо, бежимо од света и ствари у свету. Шта имамо заједничко са светом и са људима који живе у свету? Трудимо се и трудимо се док не постигнемо нешто непроменљиво и не пролазно; јер све садашње пропада и пролази као сан, а у видљивом нема ничег постојаног и чврстог: сунце, звезде, небо и земља – све пролази, али остаје само човек. Шта нам од видљивог може користити у време смртне потребе, када у следећем веку одемо одавде до тамо остатка, а видљиво ће остати иза и ускоро ће проћи? Али чак и ако оно што је видљиво не прође брзо, какве ће нам користи када се удаљимо и оставимо овде само једно мртво тело? Јер када душа напусти своје тело, она више не може да види кроз њега, нити да буде видљива од другог, него од тада њен ум остаје сам у невидљивом и не брине се за оно што је овде, наследивши један или други боравак и поље: или Царство Небеско и вечну славу, или, напротив, Геену и огњене заслуге од Бога, јер ће један примити од Бога ове вечне муке. дела која је овде остварила. Молим вас, за ово добро пустите нас да побегнемо из света. Бежимо од заводљивости овог живота и његове умишљене радости и прибегнимо Једном Спаситељу душа – Христу. Потрудимо се да пронађемо Њега, Свеприсутног, и нашавши Га, паднимо пред ноге Његове, загрлимо их и целивамо топлином душе. Њој, молим те, настојимо, још у овом животу, да Га видимо и видимо. Ако смо достојни да га видимо својим здравим разумом док смо још овде, нећемо умрети. Смрт нас неће надвладати. Не само да ћемо се надати да ћемо га видети у будућности, већ ћемо се трудити да га видимо и сада, као што каже Јован Богослов: „Знамо да је Бог у нашим срцима од Духа који нам је дао да једемо“ (1. Јованова 3:24). Дакле, сви ви, који сте својим делима показали јаку и чврсту веру у Њега, пажљиво и тачно сагледавајући све што смо горе рекли, пазите да се не заведете мишљењем да имате Христа у себи, немајући ништа, и да случајно не одете из овог живота празних руку и не чујете – (о, да се ово не догоди!) – тај страшни глас, да му дате тај глас, да му дате овај: „Дај му тај страшни глас: има више“ (Матеј 25:28–29). Тада ћеш плакати и нарицати, и тужићеш у бескрајне векове. О, да не чујемо овај глас и не пострадамо овога, који се одрекосмо целог света и онога што је у свету, и побегоше Христу; али држећи заповести Божијих, очистимо срца своја сузама и покајањем, да и овде видимо Светлост Божанску – Самога Христа, и задобијемо је пребивајућу у нама, и хранимо и животворимо душе наше Пресветим Својим Духом, и дајући нам неописиву сладост ових благодати Царства Његовог, које сви у Господу нашем будемо, Господу нашем. слава и сила са Оцем и Светим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин. У грчким рукописима и старој слави. translation added: “How, according to Saint Simeon, will we see God living in us like light? No way, brothers! Let no one deceive you. But do you consider blessed Simeon crazy and are you ashamed to imitate his deeds? Imitate Christ God!” In the Greek manuscript and the old Slavic translation it is added: “Our father, that is, blessed Simeon, heard this for us, or better, for our sake.” Додато из грчког рукописа. У словенском нема таквог закључка; додато је из грчког синодалног рукописа. У старој слави као да ко прихвата. На грчком δεξαμενη τις. Древни словенски преводилац вероватно није разумео именицу δεξαμενη (фонт, рибњак) и узео је за сакрамент. У старом слав.: из перцепције. На грчком απο της δεξαμενης. У старој слави Говор: Игумен је лажни и лажни говорник. На грчком: κομπολογον με και τορνολογον ηγουμενος. Партицип ηγουμενος преводилац прихвата као именицу. У старом слав.: немогуће је имати такве врлине. На грчком: τοιουτον αρτι. Додато са грчког. и слава руке У слави: мала су ти врата. Додато са грчког. рукописима. Ово место је допуњено из грчког рукописа, у коме је такође додато на маргини: „у свему томе он се крије: јер он сам то чини, и писао је, и причао о томе. Ово место је допуњено са грчког. рукописима. У славу време (на грчком: χρονον) се већ испунило, и то два пута (на грчком: δυο) и три пута (на грчком: τρεις) чинећи то. Χρονος на савременом грчком значи година. У слави: са бољом мудрошћу (тј. када је човек мудар одозго а не са земље). Монах Авва Исаија каже: „Тада ће Бог, одузевши светлост од пламена, оставити у том огњу само горућу силу и таму, за велику казну безбожницима и грешницима. (Преподобни авва Исаија, духовне и моралне речи. Москва, 1860. Беседа 29; гл. 7; стр. 319). У слави: да ли су имами блаженства Христовог у себи? На грчком: τα των μακαρισμων. У слави: делом и делом видљивог. На грчком: εργω και πραξει θεωρουμενης. Речи: „где је просветљење Духа“ у слави. нема превода. Додани су из грчког. У слави: удостојен си да Га видиш свим својим видом. У славу: претвара се да је деканска одећа. На грчком: προσποιειται κοσμιαν καταστολην. У славу: ја сам лењ јер кажем, и хипогастрију. Додато са грчког. руком писана Оне. без једне од две ствари: без додиривања покајања или духовног просветљења. Грчким рукама на маргини је исписана белешка: „Овде одвратним и штетним назива оно што је противно телесном здрављу или ревносној жељи за подвизима и бригом за њих, као што је на другом месту написано: кад видиш младића како лети, ухвати га за ногу и привуци га на земљу. Према грчком προοιμιον – почетак, увод. Према грчком απαυγασμα και λαμπηδον – одраз и сјај. У грчким рукама овде је уметнуто следеће: „Ово сам написао твојој љубави, да ти, имајући у писаној форми оно што си некада желео да чујеш од моје клетве, сада читаш кад год хоћеш. Ако верујеш да је ово провиђење и на твоју корист, Дух Свети заповеда ти кроз нас, онда ће се све десити по реду, као што рекосмо; и оно што нисмо рекли – јер ће вам се ово много више од Бога поучити – Цх неприхватљиво за вас, онда ми опростите, који саветује оно што сам научио, а ви следите све што је најбоље, као што знате.“ По слави: није забрањено. На грчком: αβουλητως. У слави: као сунце савршавам унутрашње срце. In glory "unsad." У грчком ручном раду: εμμεριμνος – брижна. In the old glory. превод: „Нека послушање ваше буде духовно старање о братији. Монашка послушања дајте преподобној и богобојажљивој братији, коју искушавате у свим послушањима, по предању преподобног оца нашег Теодора Студита. У старом преводу славе: "Чувај монашке ствари пажљиво, као Богу посвећене, јер ћеш и за најмању ствар дати рачун пред Богом. Ако си сиромашан, можеш помоћи родитељима и родбини, као и осталим сиромасима, дај им само оно што је потребно за њихов живот." На грчком: незнање о тајнама благодати. Translated by Art. Пајсије: сами себи стварамо робове, доле рођене; а у грчким рукама δηλους εαυτους ποιουμεν…. У рукопису из којег је старешина преводио вероватно је написано (уместо δηλους) δουλους, које нема тако јасно значење. Added from Greek hands. Свети Дух се у Светом писму обично назива или Духом Божјим или Духом Христовим. Тамо где се говори о Сину, то се увек изражава овако: Сине Божији. О Оцу: Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа. У славу: природније и по природи. Према грчком φυσικως τε και κατ᾽ ιδιοτητα. У слави: о једној скинији. На грчком: σκηνη. У грчким рукама додато: нелењив, αοκνως. У славу: чује, а не као да се неко рекламира, глас или гласове. У слави: помрачен; на грчком: ιλιγγια. У славу: толика величина. На грчком: τοιουτων με αγαθων. Грчким рукама додато у фусноти: Цео свет није могао да садржи ове књиге. У Слав.: Зар ништа не вреди поново одрасти од изгона? У грчким рукама: Од протеривања поново нису претрпели никакву штету (εβλαβησαν). Рукопис Пајсије (Величковски), вероватно читан εβλαστησαν. У слави раније мали; на грчком: πρωην. Грчком руком: „и речи оправдања“ (και λογος απολογιας). Грчком руком: τις δε αποθανειται εν αμαρτιαις και ου μεταμεληθησεται; εσται δε αυτω ουδεν οφελος. У слави Апостола ради. На грчком δια τους απιστους. Упоредите горе, реч 7, стр. 109. Рукописни Пајсије (Величковски) је забележио: то јест сила Светога Духа. На грчком ηρεμησαι. У преводу славе: празно.