Глава 12

2. Коринћанима 12:1. Дакле, похвали се ово ради (супротно) лажи (лажне похвале лажних апостола) Било би прикладно, али за нас није корисно. на визије и откровења Господа а. Иако је имао многа откровења, хтео је да говори о оном што му се догодило на путу за Дамаск, као да је свима познато и да није описано у његово име. 2. Коринћанима 12:2–4. Знам, - каже, - човек у Христу... пре... година... четрнаест, - да ли је био у телу, или ван... тела, не знам. – односно у време када је он пошто је после откривења знао да је његов разум одушевљен, а сапутници су рекли да његово тело нигде није померено; био је узнесен до трећег неба, или на „трећину небеса“, како Грци кажу, јер је то Царство небеско, а не небо, или се ово може повезати са она два неба која нам Мојсије набраја (Пост. 1,6), или небесима створеним заједно са земљом (1. Мојсијева 1,1) - (тако да су за нас) многи су од њих. Давид објашњава да има много небеса када каже: „Небеса проповедају славу Божију, а свод објављује дело руку Његових“ (Пс. 18:2); а апостол каже: „Небеса су дело ваших руку“ (Јевр. 1,10); а на другом месту: „Узашао је изнад свих небеса“ (Еф. 4,10). Те речи које је чуо о рођењу Сина назива неизрецивим. Чуо их је и они су му постали прихватљиви. Због тога је истрајао и прогонио (поучавао) Цркву. Такође, свештеници и књижевници јеврејски били су искушавани управо начином на који се Бог могао родити: „Ти си човек, и чиниш себе... Богом... Јн. 10,33). Хвалићу се, али нећу се хвалити собом, осим својом немоћи, јер се лажни апостоли нису окитили оним што је њихово власништво. Апостол саопштава под туђим именом о свом. 2. Коринћанима 12:6. Јер ако хоћу да се похвалим друга открића, онда никако нећу испасти лажов, за истину... рећи ћу... али... уздржавам се (из страха) тако да, као они који су ме узели за Бога и хтели да принесу жртву (Дела 14:11, 28:6), тако и други као о Богу, ради откривења изван онога што ко види у мени 39 или онога што чује од мене. 2. Коринћанима 12:7. Али да се не узносим величина [супериорност] откривења, о чему ти нисам причао, даде ми се трн 40 од меса - анђео сатане, нека ме мучи 41 , да се не узохолим 42 . Жалац је био или његова слабост, како једни кажу, или Александар казанџија (2 Тим. 4,14), како други кажу 43. 2. Коринћанима 12:8–9. Из тог разлога, три пута сам молио Господа да оде од мене. И рече [мени]: „Доста ти је моја милост, - који те удари у убод, - јер је моја снага... савршена у слабости... јер се сила благодати усавршава уз помоћ слабих. Али у томе није био саслушан, пошто му је откривено да није саслушан да би се уверио зашто није саслушан. Боље би ми било да се хвалим својом слабошћу, да се сила Христова усели у мене. 2. Коринћанима 12:10. Зато... ја сам задовољан у слабостима, у увредама... и у прогонима... за кога сам слаб 2. Коринћанима 12:11. Ето, ја сам постао луд и хвалио се, пошто „ти“ својом послушношћу, показавши послушност нашим клеветницима и гордима, док смо ћутали, сведочи за нас 44 пред нашим клеветницима, јер ни у једном од свих дарова који се дају кроз Духа, нема Нисте ми недостајали пред највишим апостолима (2. Кор. 13:8-10, Гал. 2:2, 6). 2. Коринћанима 12:11–12. Мада... и... ништа... ја Међутим, са тобом сам чинио знамења апостола. И показали смо вам шта људи хвале - били смо уз вас са свим стрпљењем и са знацима и чудима и силама, што смо и чинили, али никако владали (над вама уз њихову помоћ), јер смо свима и на сваки могући начин угодили. 2. Коринћанима 12:13. Јер [шта... је ли то] у чему сте били омаловажени у односу на друге цркве, ако не само тиме што вас... нисам ни најмање оптеретио? односно једва је себи дозволио да прихвати нешто од тебе? 2. Коринћанима 12:14. Јер ја не... тражим... твоје, него тебе: на крају крајева [јер] нису деца... та која гомилају јаме 2. Коринћанима 12:15. Ја ћу радо трошити а не бити потрошен А ако те волим свом љубављу, онда зашто 2. Коринћанима 12:16. Али да те ничим не оптерећујем; можда се, као лукав човек, служим разборитошћу 2. Коринћанима 12:17. Јесам ли те преварио преко оних које сам ти послао? 2. Коринћанима 12:18. Да ли је Тит починио било какву изнуду? ти у време кад сам ти га послао? Није ли истим духом, или истим... ногама? да ли је ишао са вама као мој, да не би било коме од вас на терету? Даље: шта ја чиним и шта заповедам онима које вам шаљем 2. Коринћанима 12:19. Ово радим за ваше поучавање. 2. Коринћанима 12:20. Али бојим се да када дођем, нећу те наћи не онакав какав те желим - да не буде свађе, зависти 2. Коринћанима 12:21. Па да ме опет, кад дођем, не понизи... Боже... са тобом: односно да ми Бог не пошаље тугу ради тебе и ја ћу оплакивати... многе који су згрешили и нису се покајали. Вулг., руски, грчки. а други: „изван онога (како) ме види. Убод је дат...; у слави, у пренесеном смислу: прљави трик; тачније у старословенском.: Остен. Лат.: стимулус (Вулг., Иринеј, Кипријан, Амброзијаст, Гиларије, Јероним, Августин, Григорије Велики итд. Упореди: Гот. у Мигне и Арап. (Валт.); судес (Тертулијан). Грчки: било који шиљасти предмет од дрвета, колац, с у, тине, кичма или треба такође животиња, кичма или потреба животиња). Етиопски, превод се чита описно и објашњавајући: куи пунгит ме цорпоре мео ет цолапхизат ме. Грчки: тући, тући, ударати песницама (за разлику од „шамарати“, „ударати дланом“ (Мт. 26:67, 5:39), штавише, стално и непрекидно. Тако су и сви преводи, осим арапског, у валт.: цаедат – „бије“, без најближе дефиниције: де славе дир дир ; ме неки старословенски.: Да, то ме мучи, у преводу се користи исто што и у грчком – тући шакама (Матеј 26:67). Цхеат. сиријски, коптски, јерменски, готски, арапски; многи код. а писци то изостављају. Прво тумачење (болест и општа слабост тела) налазимо код Светог Иринеја (Адверсус хаересес, либ. В, кап. 3. 1. изд. Стиерен, стр. 720–721; уп.: Тертуллиан. Де фуга ин персец. цап. 2, ед. Оехлер, иб. ц. 467; И. Де пудиц, и. 819, 6. изд., стр. 304–305. Свети Василије Велики (Регулае фусиус трацтатае, Инт. ет. Респ. 55, 4, ед. Мигне. Патр. Граце, т. 31. цол. 1049); Свети Григорије Богослов (неодређено се изражава о „Сатани, кога је он, као и апостол Павле, носио у телу на своју корист и који му није дозволио да често прославља празнике апостолске“; Никита у тумачењу овог места означава Светог Григорија Име: Орат. 42. 26, Мигне, 36, ц. 604, свети Јован Златоусти, који на једном месту, по свему судећи, и сам, иако неодлучно, прихвата ово објашњење (Де лаудибус Паули Хорн. ВИ. Мигне 50, 505, као и свети Иринеј), на другом, одлучно поричући ово тумачење, сведочи да је „неки, али је тврдио да је то нека врста говора о девилу; немогуће...” (Интерпретатион он 2 Цор. Беседа 26. Мигне 61. 577; ср. то же у компиљаров Златоуста: Екумениа – ад. х. И. Мигне 118, 1065; ад. х. И. Мигне 124, и Цат. Н. Граец. 9. Црамер, Окон 1844, т. 433); са Запада: Јероним, упоређујући посланице (Гал.4ц 2Кор.12:7), сугерише да „када је апостол први пут дошао код Галаћана, разболео се (аегротассе) ... јер постоји предање (традунт) да је често патио од веома озбиљне главобоље, ово је анђео који му је дао сатаниног анђела, месо (цолапхизарет ин царне), да се не би надмео; ова слабост и слабост тела послужила је као искушење онима којима је (Галатима) проповедано Јеванђеље“ (Цом. ин Галат. Мигне Патр. сер. т. 26. цол. 381). Августин, на једном месту одбијајући објашњење (Де нат. ет гратиа, 27. 31), на другом каже неодлучно: „аликуем форте долорем цорпорис“ (Енарратио у Псалму КСЦВИИИ. 13, Мигне т. 36. цол. 1269), а од: „ИллС тхе бодинесс ин тхе тхирдс оф тхе кинд оф тхе фирст ис ин тхе тхирд оф тхе кинд оф тхе позитивна јер се телесне болести углавном дешавају по допуштењу Бога, од анђела сатаниних“ (Ин. Псалмум. 130. 7. иб. цол. 1708). Пелагија: „Или прогон или болест, јер неки кажу да је често патио од главобоље“ (Цом. ад. х. И. Мигне, т. 30. цол. 803). Примасије помиње три објашњења: прогон, болест главе и узнемиреност тела, узимајући прво као поузданије (У 2. Кор. 12.7; у Мигне т. 68. колон 581–582); исти Седулије: или прогон, или болест главе, или закон у духу, који се противи закону ума (Мигне т. 103. цол. 108); Григорије Велики на једном месту говори о искушењима телесних болести, упоређујући 2. Кор. 12 и Јован 5:14, 9: 2, 3 и Јов. (Праеф. ин либ. Јоб. 12 но ед. Бенед. Парис. 1705. т. 1. цол. 12–13, а на другим местима се уопштено говори о „тентатио”, „инфирмитас”, „пассио вел молестиа царнис”. Морал, у либ. Јоб. КСИКС. ИИ; и КСКСКСИИИ. кол. 608, ц. 1093, и Хорн, либ. Друго тумачење, у смислу спољашњих искушења апостола од прогона, мука које му шаље сатана, уопште, сметњи свих врста од бројних непријатеља апостола и, посебно, од Александра, Хименеја и Филета, даје: Златоуст (у тумачењима на 2. Кор. Мигнед 761), Беседа 761. („искушења свих врста“, „увреде, увреде и побуне народне“: Цомм. ад. х. 1. Мигне Сер. т. 82. цол. 449) и састављачи Св. ad. 2Cor. XII. 7 ed. Calogeras, Athenis, 1881. t. p. 482). Compare: Cramer. Catenae loc. cit: temptations, sorrows, executions, enemies of the apostle; from the West: Ambrosiast: “temptations... resentment” (Migne 17. 330. D-331. And цф. 361 Д и даље), Пелагије (ово објашњење ставља на прво место, види горе наведене цитате), Примасије и Седулије (види горе). Најзад, у старини је постојало и треће тумачење, које Свети Јефрем не помиње, у смислу искушења апостола пожудом телесном или другим законом тела, који живи у својим удовима и који се противи закону ума, о чему говори и сам апостол у Посланици Римљанима (Рим. 7, 14). Ово тумачење помињу: Примасије (на трећем месту, сматрајући друго поузданијим, односно искушење од спољашњег гоњења) и Седулије (такође на трећем месту). Али изгледа да ово тумачење нема ауторитативних представника. Поменути светог Иринеја, Тертулијана и Кипријана нису валидни, јер они (Иринеј) наравно имају телесну слабост. У Јеронимовом Еписту. 125 ад Рустицум, 7 (Мигне 22, 1076 и Епист. 130 ад Деметриадем, 9 (иб. 1115) говори о "натуралем царнис ардорем", што значи 2. Кор. 9:27, Рим. 7:24, али не и 2. Кор. 2 у Епист 2, 5; (иб. 397) говоримо о „царнис оцулеос ет инцентива витиорум“, што не подразумева телесне жеље (2. Кор. 12:7), већ се тиче само 2. Кор. 9 и Римљанима 7:24. 709–710) говоримо само о томе да се „апостол језика није стидео (нон ерубесцерет) да призна да је примио трн од тела да би га то потиштено (стимулум царнис а куо цолапхизаретур)..., анђео сотонин није му био дат у егзистенцији, а да му није дата велика егзистенција“ најмањи наговештај изазивања жудње плоти. Најзад, свети Григорије Велики говори уопштено о искушењу плоти, његовој слабости и страдању, а не о пожудама. А, узимајући у обзир јаснија и одлучнија тумачења Јеронима, Августина и Григорија Великог, у смислу телесне болести или болести, мора се закључити да ови учитељи нису делили треће тумачење (цитати наведени горе). Очитавање одговара господару. превод и грчки дословно: „јер ти је доличило да се залажеш за мене“. етиопски. (Валт.): "Нисам дошао код тебе." Можда ће вас занимати: