Глава 10

Пошто је било неких који су трговали даровима Божијим и клеветали збирке (донације) које је давао Павле, говорећи да, користећи име светих, он сабира за себе, апостол почиње да пише против таквих богохулника, износећи доказе и сведочанства Коринћанима, да они који су се сачували од насртаја (персецутурес) не би претрпели штету од страдања богохулника. лажни апостоли. 2. Коринћанима 10:1–2. „Преклињем те“, каже он, „милосрђем Божијим и кротошћу... коју још увек видиш у мени, то јест, иако сам далеко од тебе телом, ипак те молим да не лажно Јер ако нисте били потресени речима наших клеветника, онда Смело говорим против оних који мисле да их ми, такорећи, следимо у телу; односно поред свега што нас клевећу говоре и да ми сами себи скупљамо те дарове. 2. Коринћанима 10:3. Јер иако они марширају у телу, 24 ми се не боримо по телу, – односно, иако скупљамо поклоне, не скупљамо их за себе, како се каже. 2. Коринћанима 10:4. За оружје нашег ратовања, управо наше понижење и трпљење у нашим искушењима потврђују о нама да ми не од тела, него од силе Божије 25, којим се снажно одупиремо свим овим искушењима. Само Јеванђеље назива оружјем нашег ратовања, за уништили су сва упоришта и паганство и уништили древне планове идолопоклонства, 2. Коринћанима 10:5. и сва узвишеност, односно свакојаких ауторитета, против новог познања Бога, проповедао кроз нас свим народима, заробљен лажима, претварајући га 2. Коринћанима 10:6. И спремни смо да казнимо сваку непослушност, презирући оно што је посејано и испуњено, чиме уши су ти биле пуне 26. То значи или да ће апостоли судити племенима Јаковљевим, пошто су чули Јеванђеље, а нису га прихватили, или да су спремни да казне оне који чују хуле на нас (апостоле) и ћуте, а требало је да зачепе своја уста истинитим одговором против хулитеља. 2. Коринћанима 10:7. Дакле, погледајте 27 односно између нас и између оних. Уосталом ако је неко у себи уверен да... Христе, нека нас сматра бар као себе, да како је он Христов, тако смо и ми. Не хвалим вам се да сам већи од њих у моћи апостолства, 2. Коринћанима 10:8. који... мој Господ ми је дао 28, Дато ми је, а не да те узнемирим, односно да те учиним савршеним у својим даровима, а не да те обогатим гресима. И не знам шта сам учинио међу вама, јер се други хвале нечим већим, што немају, и мањим, што ни они немају, 2. Коринћанима 10:9. - да ми то не покаже Плашим те... порукама мој, тако да ћеш се уплашити и обратити нам се захваљујући чудима која смо учинили и страдањима која си учинио (претрпео). Он (Свети Павле) је чуо шта је о њему речено, да његова дела не одговарају његовим речима, а поступци не одговарају изреци, он разобличава, рекли су, себе не какав јесте, а пише о себи оно што заправо нема. С обзиром на то он каже: 2. Коринћанима 10:10–11. ово да, зна се какви смо по речима у порукама, 2. Коринћанима 10:12. Јер се не усуђујемо да се поредимо или поредимо са некима који пред вама, али понижавамо се чак и у поређењу са оним што заиста јесмо. А ако се поредимо и меримо, онда се поредимо и меримо са самим собом, односно са својом безначајношћу 29 . И не хвалимо се, као они, преко своје мере, него се хвалимо пред њиховом сујетом (2 Кор. 10,13) по правој мери 30, колико нам је Бог доделио, – односно тиме што нас је Бог удостојио да нам будемо јеванђелисти. 2. Коринћанима 10:14. Јер... не [тако], ма како 31 к теби, истегни се [протегни] се јер смо и до вас стигли са јеванђељем Христовим. 2. Коринћанима 10:15–16. Не хвалимо се туђим делима, односно проповед других јеванђелиста, или се не хвалимо пред онима који нас не познају; буди поносан на ово и мери наша права судбина достиже настави да те евангелизује, – али не онима којима је Јеванђеље већ проповедано, тако да.. не хвалимо се оним што је спремно у туђој баштини. Али ко хоће да се хвали, нека се хвали проповедом коју му је Господ дао да проповеда међу непослушним народима (2. Кор. 10,17). 2. Коринћанима 10:18. Јер не... ко... себе представља [одобрава] он је достојан [је], али кога Бог представља [одобрава] „Иако... идемо, ипак” – уп. са господином. (Валт.). ср. са господином. (Валт.); грчки: „јако (оружје) од Бога“ (уп. Вулг.). грчки: „када се испуни твоја послушност“ (уп. Сир. Валт.). Цхеат. без сумње, као Златоуст, Теофилакт, Екуменије, Италијан. преводи, Вулг. и други. Упореди: етиопски, арапски. Читају са питањем: Теодорите, господине. (Валт.), Готх., Слав.. ср. са господином. (Валт.) – „наш“. Одговарајуће речи текста очигледно су протумачене тако да они (клеветници) не знају (не разумеју) да сами себе мере и упоређују са собом. Према величини мере, сразмерно мери (канапу или ужету којим су мерења рађена), правило, права мера и достојанство; руски: "судбина". Као господине, и други, то јест, „не као они који још нису стигли до вас својим проповедањем“. Можда ће вас занимати: