Глава 7

„Не уздајте се у... лажне речи које вам говоре: Храм Господњи“ (Јер. 7, 4), односно у оне који говоре: „Ти си храм Његов“, чиме желе да те уверавају да никада нећеш бити напуштен од Бога, јер као што је одлучио да сачува храм који је њему угодан, тако ће сачувати и слуге Његове, чак и ако су слуге Његове. Не, не ослањајте се на речи које вам пријају. Ако не исправиш своја дела, онда ниси храм Божији, и Бог те неће сачувати због светости храма Свога, који скрнавиш, и због многих жртава, од којих се, због злобе оних који приносе, одвраћа душа Његова. "А ти крадеш и убијаш и чиниш блуд... и залуташ преда мном у овој кући... а ти си рекао природи: спаси нас, који смо учинили сву ову гадост. Једе ли јазбину разбојника ова кућа?" (Јер.7:9-11). Надали сте се да ће ова кућа бити уточиште разбојницима, али ваша молитва, у којој тражите сигурност и мир, може ли се чути када сте толико зла учинили, и да ли је могуће да ћу дати оно што тражите и избавити вас од опасности? „Зато идите на моје место које је у Силому... и видите какву сам му зло учинио због народа свог“ (Јер. 7:12). У граду Шилу поставио сам свој шатор, и он је ту стајао три стотине година, а онда сам га због отпадништва Јефрема, којима је раније био поверен, пренео у храм, који је сада код вас, Јевреји, и, на крају, сам протерао и расејао саме отпаднике. Стога, као очигледни сведоци овог суда, просудите да ли Ја, када сте постали још опакији од Јефремаца, треба да вас поштедим и волим само зато што је Мој храм с вама? Не не! Ако се не покајете, ја ћу и храм и народ предати Халдејцима, и они ће огњем порушити храм, и истераће народ из земље. „Зар нисте видели шта ови људи раде у градовима Јуде и на путевима Јерусалима? (Јер.7:17). „Њихови синови скупљају дрва, и очеви њихови ватру пале, и жене њихове месе брашно, да праве пресне хлебове за војску небеску“ (Јер. 7:18). Бог то говори пророку, показујући тиме да злоба безаконих Јевреја превазилази казну која им је одређена. Одступништво целог народа Господ приказује речима да су мушкарци и жене свих векова похрлили у идолопоклонство, и да нема човека који би био чист од тога, а оно што се овде каже о служењу небеској војсци објашњава се оним што је записано у Четвртој књизи о царевима: за време владавине Манасије, Јевреји су се клањали „цару 2“ 21:3), то јест сав украс неба, месеца и других светила. И мученик Стефан јасно каже да су Израиљци у пређашња времена посебно обожавали звезду свог бога Ремфана (Дела 7,43). „Ово вели Господ над војскама, Бог Израиљев: Својим жртвама придодавали су своје паљенице и остатке свог меса, јер нису говорили оцима својим, нити су им заповедали у дан када су били изведени из земље египатске о жртвама паљеницама и жртвама“ (Јер. 7:21-22). Из два разлога, Јевреји су се надали и мислили да ће се ослободити казни одређених истином Божијом, и смејали су се Јеремији, који им је предсказао тешке поразе који су им предодређени у дан гнева. Први разлог је био тај што, како су мислили, Господ неће презрети Своју светињу, неће дозволити страним народима да скрнаве храм и газе ковчег Његовог завета. Други разлог је била идеја да својим жртвама могу задобити Божју наклоност и очишћење од греха. Јер су знали да су њихови очеви користили жртве паљенице да се отарасе очигледних опасности са којима су се суочили. Дакле, пророк Јеремија, искорењивши у уму изгубљених испразну наду на храм Божији, мудро искорењује наду коју су они полагали у своје жртве принете Богу, и сведочи да не принесене жртве, већ закон Божији треба да послужи као основа за њихово спасење. Јер закон је написан прстом Божијим на плочама и предат народу Израиља, али друге свете радње, обреди и жртве паљенице су неважне у очима Божијим, и Бог их није укључио у заповести и није их ставио на чело свог закона током изласка Израиљаца из Египта. И сами их нису посматрали током четрдесет година свог лутања по пустињи. Јер Мојсије је, по речи Божијој, накнадно установио ове обреде само због слабости и тврдоће народа, да Јевреји не би презирали откривени им закон и да се не би прилепили за идоле других народа, видећи да је њихова служба била украшена привлачним и величанственим обредима (статутима). Пошто се показало да овај лек не лечи болесне, а Јевреје, како су у почетку били навикли, а потом су се безумно одали идолопоклонству, пророк објављује да неће одвратити тешке ударце које су нанели себи преступећи закон Божији. Пророци Исаија и Осија понављају исту ствар синовима Израиљевим много пута у својим књигама (Ис. 1:1, Ос. 8:13). Месо које се овде помиње означава оно што се у мировним приносима, по закону, јело са свештеницима и онима који су их приносили, а о чему пророк даље помиње говорећи: „Одузеће се од тебе свето месо (жртве), јер се ојачала злоба твоја“ (Јер. 11, 15), то јест, свештеника који ће ме одузети као заклану животињу. жртву, названу у Светом писму жртвом за грех. „Ошишајте косу и означите је.” Пророкова реч је упућена Јерусалиму. Пророк показује тешке туге које ће силно тлачити његове становнике, наређује становницима Јерусалима да се ошишају, по општем и древном обичају људи изложених тешким катастрофама. Стога је праведни Јов, на почетку искушења које га је задесило, одсекао своју косу. Пророк открива и узрок туге, говорећи: „Господ... разгневи се и одбаци га... оплакнимо на стазама“ (Јер. 7,29). Пророк показује навику становника Јерусалима на идолопоклонство, и каже: „Погледајте око себе, има ли вам помоћи од ваших богова, је ли вам засијала нада и спасење од несрећа које вас задесе?“ „И саградивши храм у Тафету (у Тофету), који је у долини сина Хиномова, нека спале своје синове и кћери своје огњем, што им нисам заповедио, ниже од мисли срца мога“ (Јер. 7:31). Бог посебно истиче ову страшну жртву, желећи да свима стави до знања да Јевреји нису напустили закон због тешкоће његовог испуњења, јер строгост жртве – спаљивања синова и кћери – превазилази тежину заповести Божијих. И стога, није Законодавац учинио да се Јевреји одврате од Њега ка сујетним идолима, него су због сопствене злобе пали у такво безумље. Они су постали безумни (побеснели) када су напустили заповести Господње, пуни љубави и слатке „више од меда и саћа“ (Пс. 18, 11), и следећи сурове незнабожачке обичаје почели су да лутају и постају раскалашени, служећи идолима и жртвујући им своје синове. „Гле, долазе дани, вели Господ, и неће никоме рећи: храм Тафет и долина сина Хиномова, него долина побијених; и биће сахрањени у Тафету, јер више од њега нема места“ (Јер. 7:32). Пророк прориче дане када ће Јерусалим бити опседнут непријатељима три године, и каже да ће у то време многи Јевреји пасти од мача, а због недостатка простора лешеви побијених ће бити бачени у долину која лежи ван зидина града, где ће постати плен птица небеских и звери. Јеремија то понавља о Јерусалиму и даље, а Језекиљ предвиђа исто у књизи својих пророчанстава. И таква казна за грехе Јевреја била је праведна. Тако је истина Божија, на Његовом суду, одредила да се управо на месту где су обешчастили, открије казна за њихову злобу, а за то што су спалили своје синове и кћери, њихови лешеви постану плен птица и звери. Можда ће вас занимати: