Глава 8

„И потонуше воде за сто педесет дана. И ковчег седе... на планинама Араратским... и у десетом месецу... појави се врх планина... И прве и шестстоте године... првог дана првог месеца, пресуши вода са лица земље... У другом месецу, а то је Јор (Ијар, дан-два), - горе“ (Пост. 8:3-5, 13-14). Тако су Ноје и они с њим били у ковчегу триста шездесет и пет дана. Јер од двадесет седмог дана другог месеца Иора до двадесет седмог дана истог месеца друге године, по лунарном рачунању месеци, прошло је триста шездесет и пет дана. Гледајте, чак су и у Нојевој породици бројали триста шездесет и пет дана у години; Дакле, може ли се рећи да су Халдејци и Египћани измислили и успоставили такав број? „И рече Господ Бог Ноју... изађите из ковчега, ти и жена твоја, и синови твоји и жене синова твојих“ (Пост. 8:15–16). Бог их је увео у ковчег одвојено да би сачувао чистоту, али их је извео у пару да би расли и множили се на земљи. А животиње су чувале чистоту у ковчегу, што се види из речи: „све су звери и птице с тобом, и свако тело... донеси са собом, и расте и множи се на земљи“ (Пост. 8, 17). Када су Ноје и сви они који су били с њим изашли из ковчега, тада је „узео од свих чистих животиња... и принео жртве паљенице на олтару“ (Пост. 8:20). На дан када је Ноје изашао из ковчега, све чисте птице и звери су послушале Ноја, он је принео сво чисто месо као жртву угодну Богу, и ова жртва је окончала потоп. „А мирис Господњи“ (Пост. 8, 21) није мирис животињског меса или запаљеног дрвета, него је Он погледао и видео чистоту срца у ономе који Му је жртвовао од свега и за све. И рече Господ Бог Ноју оно што је желео да чује: „Због правде твоје сачува се остатак створења и не погине у таласима потопа, и због твоје жртве, од свакога тела и за свако тело, нећу више доносити потоп на земљу. Бог се, такорећи, унапред везује обећањем, да не би поново нанео потоп на људе, ако опет буду ходили за злом мишљу, свакодневно управљеном ка злу. А пошто је сетва и жетва прекинута потопом, ред времена се поремети, Бог враћа земљи оно што је у гневу узето од ње, и каже: „Неће престати сви дани земље, сетва и жетва, зима и жетва, лето и пролеће, дан и ноћ“ (Пост. 8, 22). Јер у време потопа била је ноћ од кише четрдесет дана, а током целе године, док се земља не осуши, зима је трајала без лета. Можда ће вас занимати: