Свети Јован Златоусти о хришћанској љубави

Садржај Предговор Божанска љубав према човеку Божија заповест о потреби љубави према Богу и људима у ствари спасења Својства и манифестације љубави у људском животу (укључујући и непријатеље). Расте у љубави Љубав хришћана и мржња света Кроз историју хришћанске Цркве, свети оци су непрестано проучавали и експериментално схватали главну заповест Господа Исуса Христа: ... љубите једни друге; као што сам ја волео вас, нека и ви љубите једни друге (Јн. 13:34). Ова заповест је постала камен темељац целокупног учења нашег Спаситеља, а такође је постала саставни део заповести о неопходности љубави према Творцу твоме: ... љуби Господа Бога свога свим срцем својим, и свом душом својом, и свом памети својим, и свом снагом својом – ово је прва заповест! (Мк. 12, 30) Тако су се свети оци Православља увек трудили да у себи распламсају управо осећање љубави према Богу, Његовој творевини, а посебно према човеку, као венцу творевине Божије. Један од светих отаца раног стадијума хришћанства, који је много говорио и писао о хришћанској љубави, јесте свети Јован Златоусти. Свети Јован Златоусти се заиста показао као складиште хришћанске мудрости, што је било изражено у огромном броју његових речи, поука, беседа и разних богословских дела који су преживели до данас. Свети Јован Златоуст, будући епископ цариградски, непрестано је упућивао своју паству о свим хришћанским питањима. На тему хришћанског схватања љубави, Свети Јован Златоусти нам је оставио многа своја размишљања и учења о овом питању. Говорећи о хришћанској љубави, Свети Јован Златоусти обухвата све могуће аспекте испољавања овог осећања и даје нам објашњења како да се понашамо у датој ситуацији. Тако, на пример, размишљајући о љубави Господњој према нама, Свети Јован пише: „Запазите човекољубље Господње, како Он никога не презире, него да ли је роб или роб, Он показује Свој промисао над свима, не гледајући на разлику у титулама, већ на расположење душе. Св. Јован Златоусти, као и сви православни оци, увек је подсећао своје стадо на неизмерну љубав Господњу према Његовој творевини. Такође је писао о неопходности наше љубави према Богу, као природном осећању које творевина доживљава према свом Творцу: „Ко Мене не воли, не држи речи Моје; Реч коју чујете није Моја, него Отац који Ме је послао (Јован 14,24). То значи да ко не слуша ове речи, не само да Ме не воли, него и Оца, ако је повиновање заповести и заповести. Отац, дакле, очигледно, ко им се покорава, не воли више не само Сина, него ни Оца.” На другом месту: „Захвални роб треба да захвали своме Господу не само када ужива у безбрижном животу, већ да покаже исто самозадовољство у непријатним околностима. Али, говорећи о хришћанској љубави, свети Јован Златоусти је увек подсећао да сваки верник мора да стекне ово осећање у свом срцу и души: „... ако прођеш поред брата свога без сажаљења и милости, онда ће можда, када и сам паднеш, други проћи поред тебе на исти начин. Ако не желиш да останеш без пажње када паднеш, онда немој занемарити пале, већ им покажи свима љубав, а прилику да спасеш брата сматрај за највеће добро. Не може бити врлине ни у чему као у овој ствари.” Дакле, мора се признати да је свети Јован Златоусти био један од стубова православног подвижништва и оставио је свим својим потомцима непресушан залиху хришћанске мудрости, укљ. и у откривању учења о хришћанској љубави. Ова књига је збирка изрека Светог Јована Златоустог о хришћанској љубави и њеним разним манифестацијама. Ово дело ће несумњиво бити занимљиво и корисно, јер открива размишљања једног од највећих хришћанских подвижника по питању хришћанског схватања љубави. Божанска љубав према човеку ...блажени Давид, који је живео у граду, управљао царством и био оптерећен безбројним бригама, загрлила га је љубав Христова јача од оних који су живели у пустињама. (6, стр. 135) ...ако дигнеш очи своје на тугу, тада ће Спаситељ и сада савладати пламен, изгореће они који те у огањ бацише, и усред пећине послаће ти облак и росу и дух који риче (Дан. 3, 50), да огањ не дотакне ни мисли ни савест твоје; само немој да се опечеш. (2, стр. 78–79) Подаривши безбројне благослове човеку, Он [Бог – С.М.] је ово мало и слабо створење учинио владарем над толиким створењима, учинивши га на земљи истим као и самог себе на небу. Јер речи: начинимо човека по обличју и прилици Својој (Пост. 1, 26) не значе ништа друго до да је човеку дата власт над земаљским. Створивши га и поставивши га у такву част, Бог му је, као цару, одредио царско, најлепше место за боравак - рај. Осим тога, желећи да му на други начин покаже колико је виши од осталих створења, Бог му приводи све животиње и заповеда му да им свима да имена... (7, стр. 143) Једног дана дође стотник к Исусу и рече: Господе! мој слуга лежи код куће опуштено и сурово пати. Шта је са Христом? Доћи ћу, рекао је, и исцелићу га (Матеј 8:6–7). Стотник се није усудио да уведе Доктора у своју кућу; али је сам Провајдер и Човекољубац обећао да ће отићи к њему како би пружио прилику и разлог да нам покаже своју врлину; јер је Христос, знајући шта намерава да каже стотник, обећао да ће доћи да бисте упознали побожност овог човека. (31, стр. 356) Када је створен цео овај свет и уређено све што је потребно за наше уживање и употребу, тада је Бог створио човека, за кога је створио свет. (12, стр. 213) Приметите... величину Њега [Господа Исуса Христа – С.М. ] брине за нас. Обраћајући се онима који примају венце, Он каже: Дођите, благословени Оца Мога, наследите Царство које вам је припремљено од постања света; а осуђенима на казну није рекао: Идите од Мене, проклети, у огањ вечни који вам је припремљен, него: припремљен ђаволу (в. Мт. 25,34.41). Припремио сам Царство људима, каже Он, али сам припремио Геену не људима, него ђаволу и анђелима његовим; ако си водио такав живот да си постао достојан казне и муке, онда мораш себе кривити за ово. (29, стр. 342) ...Христос није варалица, него Спаситељ, Добротвор, Снабдилац и Управитељ нашег живота. (38, стр. 405) Ако су... људи тако љубазни и подржавају своје слуге, онда је много више бесконачне Доброте, односно Бога. (4, стр. 119) ...Он [Господ Исус Христос - С.М.] је учинио много... да научи људе смирењу, слушајте даље. Сипао је воду у умиваоник, и не само то, умотао се и у пешкир, спуштајући се до крајњег понижења; затим је почео да пере ноге ученицима, и заједно са ученицима је опрао ноге издајнику. (30, стр. 349) ...када Бог утеши и дотакне наше срце, онда ће сада сва сатанска туга побећи. Зато нам се описују падови праведника, тако да ће од њих највећу корист имати и врли и грешници... Када нас човек утеши у тузи, ми се, изгледа, неко време утешимо, али онда поново паднемо у исту тугу. А када Бог примером поучава друге који су сагрешили и покајали се и спасени, онда нам Он јасно показује доброту Своју, да не посумњамо у своје спасење, добивши истинску и поуздану утеху. (41, стр. 662) Ништа Богу не прија као милостиња. Зато су свештеници, краљеви и пророци били помазани уљем: прихватили су уље као симбол Божје љубави према човечанству. Штавише (таквим помазањем) дато им је да схвате да у вођи треба да буде више милости; ово је показало да и Дух силази на човека ради милосрђа, будући да се Бог смилује на људе и поступа с љубављу: Свега помилуј, каже се, јер све можеш (Муд. 11, 24). Када видите Господа закланог и принесеног, свештеника како стоји пред овом Жртвом и моли се, и сви су пошкропљени овом драгоценом крвљу, мислите ли да сте још међу људима и да стојите на земљи, али нисте ли одмах пренети на небо и, одбацивши све телесне помисли душе, зар не созерцавате тако светли рај и пречисти ум? О, чудо, о, Божја љубав према човечанству! Онај који у овај час са Оцем седи на тузи, грле га руке свију и дозвољава да га сви додирну и сагледају. (17, стр. 269) ...ја... налазим први и највећи доказ велике Божанске бриге; јер у случају изненадног слива... недаћа, да не падне у очајање од туге и да се не изгуби природно стање ума – то није била ствар људске помоћи, него свемогуће деснице, тог Разума који је безброј, те Премудрости која је неистражива, Оца благодати и Бога сваке утехе. Јер Он је ранио, каже (пророк), и исцелиће нас, ударио нас је и превезаће нам ране (Ос. 6,1-2). (13, стр. 246) ...Он [Господ Исус Христос – С.М.] васкрсавао мртве, исцељивао слепе и изгонио демоне... Обећао је Царство и неисказане благослове... (33, стр. 364) Ако... ми, гледајући људе који се брину за наше слуге или стада, такву бригу прихватимо као знак њихове љубави према нама, иако је све то купљено за новац, онда Онај који је ово стадо стекао себи не новцем или нечим другим, него својом смрћу, и уместо ценом, који је крв Своју за њега дао, којим даром ће наградити оне који га пасу? Стога, када је ученик одговорио: Господе! Ти знаш да Те волим (Јн. 21, 17), и призвао Најдражег за сведока своје љубави, тада се Спаситељ ту није зауставио, већ је указао на сам знак љубави. Јер Он је тада хтео да покаже не колико га је Петар волео – то нам је већ било познато из многих ствари – него колико је Он сам волео Цркву своју, и удостојио се да поучи и Петра и све нас, да и ми о томе веома бринемо. (16, стр. 263) ...погледајте како је Он [Господ Исус Христос – С.М.] настројен према милосрђу: када још није било подвижника, већ су били припремљени венци, већ су биле припремљене награде. Наследите, каже Он, Царство које вам је припремљено од стварања света (Матеј 25:34). (29, стр. 342) ...молите се Ономе који исцељује сломљене срцем, који даје дуготрпљење малодушнима, који подиже сиротињу са земље, да Он [Бог - С.М.] у нама распламса ону ватру која обично уништава сваку људску слабост, уништава сваку поспаност, безбрижност и грубост тела, и тако упућује на бекство небеско, као са каквог узвишеног врха, показује сву сујету и преварност стварног живота. (6, стр. 134) ...ако је Он [Господ Исус Христос – С.М.] дошао да служи и поучава смирењу, онда се немојте стидети или чудити када га видите да чини и говори ствари својствене слугама. И многе своје молитве Он је извршио са истом намером. Дођоше к Њему и рекоше: Господе! научи нас да се молимо, као што је Јован учио своје ученике (Лк. 11:1). Шта је, реци ми, требао да уради? Зар не треба да их научимо да се моле? Али Он је дошао ради тога, да их све научи мудрости. Да ли је требало да га учим? У овом случају, требало је да се моли. (30, стр. 350) Петар је три пута порицао након учешћа у сакраментима, али се за све искупио сузама. Павле је био прогонитељ, богохулник и преступник, прогонио је не само Распетога [Господа Исуса Христа – С.М.], него и све Његове следбенике; али се покајао и постао апостол. Бог од нас тражи само мали разлог и даје нам опроштење многих грехова. (39, стр. 652) ...гледајући Јерусалим, који је пао до крајњег степена уништења и више није имао прилике да устане из болести, Он [Господ Исус Христос – С.М.] поче да плаче (в. Лк. 19,41); и у Витсаиди Он више није давао никакве опомене или знаке, већ је само изражавао жаљење, понављајући више пута јао овим градовима, као што чинимо са умирућима (видети Лука 10:13). (11, стр. 196) ...Господ који је дошао даће свима опроштење грехова, а то је... предсказао је пророк речима: опростићу безакоња њихова и нећу се више спомињати грехова њихових (Јер. 31,34). Шта може бити јасније од овога? Оваквим предвиђањима он је најавио призвање незнабожаца, супериорност Новог завета над Старим, лакоћу преобраћења и благодатне дарове које верници добијају крштењем. (33, стр. 372) ...Бог, чим је створио човека, одмах га је дао у руке поста, поверио му спасење, као нежној мајци и најбољем ментору. (42, стр. 666) ...да Јевреји не би ни један догађај приписивали идолима, него би веровали да су им од Бога увек послате казне и благослови – неке за грехе, а ове су, из човекољубља Божијег, пророци унапред предвиђали будућност. (38, стр. 406) Ђаво је зло за себе, а не за нас; Ми, ако хоћемо, можемо преко њега стећи много добра, наравно, против његове воље и жеље; Ту се открива посебно чудо и супериорност Божје љубави према човечанству. (7, стр. 146) Павле... желећи да нам усади нешто корисно, он нам даје примере врлине одозго: на пример, више пута дајући савете о љубави и желећи да придобије своје ученике за међусобну љубав, он као пример наводи Христа и каже: мужеви, волите своје жене, као што је Христос волео Цркву (Еф. 5, 25). Такође, када говори о милосрђу, чини исто: знаш, вели, благодат Господа нашег Исуса Христа, да, иако је био богат, тебе ради осиромаши, да се и ви сиромаштвом Његовим обогатите (2. Кор. 8, 9). Смисао његових речи је следећи: као што је ваш Господар осиромашио, обувши се у тело, тако сте и ви осиромашили новцем; и као што Му осиромашење славе није нимало нашкодило, тако ни осиромашење новца не може вама нашкодити, већ ће вам донети велико богатство. Такође о смирењу ума, разговарајући са Филипљанима, наводи Христа за пример, и рекавши: у смирењу ума сматрајте једни друге бољим од себе, додаје: јер нека у вама буде овај ум који беше у Христу Исусу. Он, будући у обличју Божијем, није сматрао да је пљачка једнака Богу, него је учинио себе без угледа, узевши лик слуге (Фил. 2,3, 5-7). (30, стр. 353) ...не очајавајмо, него добро се надамо на Господа и размишљајући о бездану Његовог човекољубља, изгонивши свако зло из своје савести, са великом ревношћу и надом узмимо се у врлину и покажимо најдубље покајање, да бисмо, положивши овде све грехе своје, смело стали пред суд Христов, и да бисмо сви примили Царство Христово. по благодати и човекољубљу Господа нашег Исуса Христа... (39, стр. 653) ...не моје речи, него сам Господ, који има да да... добра: тражите, каже, Царство Божије, и све ће вам се ово додати (Мт. 6,33). Шта се може поредити са овом чашћу? Водите рачуна, каже Он, о духовним стварима, а све што је ваше препустите Мени. Баш као да је отац који воли дете водио рачуна о кући, управљању слугом и свим осталим, и саветовао сина да се бави само мудрошћу; То је управо оно што Бог чини. (4, стр. 119) Замислите љубав Господњу према човечанству: не верујете ми, каже Он, сада примите казну; и када ово оправдам својим поступцима, тада ћу зауставити свој гнев; Кад сазнаш да си праведно кажњен, онда ћу те ослободити казне. (23, стр. 309) Богу је толико стало до нашег помирења да допушта да Његова жртва остане несавршена и да се Његова служба прекине, само када бисмо зауставили непријатељство и гнев једни према другима... (5, стр. 126) ... о томе како ће Он [Господ Исус Христос - С.М.] милостиво и кротко поступати са свима, гле како јасно ... говори пророк. Подвргнут увредама, пљувању, клеветама, срамоти, бичевању и, коначно, смрти на крсту, Христос се није осветио онима који су то чинили, већ је великодушно и кротко подносио све: прекоре, сплетке, бес и безумни бес народа и друге нападе; Пророк је све то изразио речима: неће сломити трску натучену, и неће угасити лан који се дими; Он ће извршити суд у складу са истином, неће ослабити нити онесвестити док не успостави суд на земљи, а острва ће се уздати у Његов закон (Ис. 42:3-4). (33, стр. 366) ...имаш Господа свега – Бога, који те је чувао и раније, а сада ће се бринути о теби још више и са посебном пажњом; а Он нам је већ показао знатан доказ свог великог промишљања за вас, као што сам горе рекао, тиме што вас је усред таквог пламена бриге и туге сачувао здравим и неповређеним, и није вам дозволио да претрпите ништа нежељено. Ако није дозволио да се за време такве олује догоди бродолом, још више ће сачувати душу твоју за време тишине... (13, стр. 248) А да би Јуда био спашен да је остао жив види се из примера распећа. Да је (Господ) спасао оне који су Га носили на крст, и на самом крсту молио Оца и молио их за опроштај греха, онда је јасно да би Он са свом добром вољом прихватио издајника, да је овај донео долично покајање; али није могао да користи овај лек... (39, стр. 652) Бог је, давши заповест, показао већу бригу (за људе) него да је није дао... (7, стр. 147) Да би препознао... и дивио се човекољубљу Божијем, који се задовољио са три дана покајања за тако велика безакоња, и сам не би пао у очајање, па макар и небројено пута згрешио. Као што неко ко је тром душом и немаран, иако ће имати много времена за покајање, због лењости неће учинити ништа важно и неће се помирити са Богом, тако неко ко је љубазан и пламтећи ревношћу, и ко се каје великом ревношћу, може у кратком тренутку искупити грехе дуге године. Није ли Петар три пута порекао? Није ли са заклетвом по трећи пут? Да ли зато што се плашио речи неког безначајног слуге? Па шта? Колико му је година требало да се покаје? Никако; али исте ноћи паде и устане, прими и рану и лек, и разболе се и оздрави. Како и на који начин? Зато што је плакао и јецао, или, боље, зато што је плакао не само, него са великим жаром, и од срца; Зато јеванђелист није рекао да је само плакао, већ да је горко плакао (Матеј 26,75). А каква је снага његових суза, то не може реч описати, каже; само последице јасно показују. Тај пад (Петров) је био злочиначки, јер се ниједан грех не може упоредити са одрицањем (Христовим), – међутим, и после тако великог греха, (Христос) га је поново уздигао до пређашњег достојанства и поверио му управљање васељенском Црквом, и – што је најважније – приказао га да има више љубави према Господу од свих апостола, јер је рекао: Петре, Симоне Јоване! Волиш ли Ме више од њих? (Јован 21:15). И таквој љубави ништа не може бити једнако врлини. (42, стр. 666–667) ...добићемо... овде [земаљске - С.М.] и све благослове тамо [небеске - С.М.] којих се сви удостојимо благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа... (28, стр. 341) ...љубљени, прибегнимо увек Богу, који нас и жели и може избавити од несреће. Када треба да преклињемо људе, треба унапред да разговарамо са вратарима, и да преклињемо виспрене и ласкавце, и да идемо далеко. Али Бог нема ништа слично; Може се олакшати без посредника; Поклања се молитви без новца, без трошкова; Довољно је само завапити срцем и натјерати сузе, и чим уђете, одмах ћете Га привући к себи. Штавише, када преклињемо човека, често се плашимо да неки непријатељ, или пријатељ (наших непријатеља), или противник (наш) неће чути за наш случај, или неко други неће рећи о чему говоримо и искривити истину; али код Бога се нема чега бојати. Кад хоћеш, каже, да Ме преклињаш, дођи к Мени сам, без икаквог сведока, односно призови срцем, не мрдајући уснама. Уђи, каже, у собу своју и, затворивши врата, помоли се Оцу своме који је у тајности; и Отац ваш, који види у тајности, наградиће вас јавно (Мт. 6, 6). Гле, каква висока част: кад Ме молиш, каже, да то нико не види; и када те поштујем, доводим универзум да буде сведок овог благослова. (41, стр. 664) Погледајте какав је он савестан слуга [Пророк Данило – С.М.]! Показавши да Јевреји још нису пострадали онолико колико су заслужили својим гресима, и својим страдањима нису искупили своја безакоња, он најзад прибегава саосећању и човекољубљу Божијем, говорећи: А сада, Господе Боже наш, који си извео народ свој из земље египатске моћном руком и показао славу Твоју као овај дан! Згрешили смо и поступили безбожно (Дан.9:15). Као што си их спасао не због њихових добрих дела, него зато што си видео (њихову) тугу и невољу, и чуо њихов вапај, тако си нас ослободио од правих несрећа једином човекољубљем Својом; Немамо друго право на спасење. (38, стр. 408) ...Бог показује дуготрпљење... Ако људски закони поштеде невине, зар није много вероватније, како се мисли, да ће Бог сачувати корен, припремајући за његове плодове корист покајања. Коначно, обратите пажњу на користи покајања за саме грешнике; Разлог за Божанску милост у односу на њих је исти. Ако би казна спречила исправљање, онда би свет коначно пропао и био уништен. Да је Бог пожурио са казном, Црква не би стекла Павла, не би стекла тако светог и великог човека. Али Бог је толерисао његово богохуљење да би показао своје обраћење. Дуготрпљење Божије учинило је прогонитеља проповедником, Божије дуготрпљење претворило је вука у пастира, Божије дуготрпљење претворило је цариника у јеванђелисту, кроз дуготрпељење Божије сви смо помиловани, сви смо се променили, сви смо се обратили. Кад видиш како је неко ко је некада био пијанац постао посник; кад видиш да је клеветник постао богослов; када видиш како неко ко је некада срамним песмама оскврнио своје усне, сада чисти душу своју божанским песмама, велича дуготрпљење Божије, хвали покајање и, гледајући на такву промену, говори: ово је промена деснице Вишњега (Пс. 77,11). Бог је добар према свим људима, али Своје дуготрпљење првенствено показује онима који греше. (44, стр. 676) ...Давид нигде не помиње своја добра дела, већ своје спасење препушта Божијој љубави према човечанству. (6, стр. 137) Господ је, дошавши... на земљу и уредивши спасење људи, како оних који су живели у прошлим временима, тако и оних који ће живети у будућности, на разне начине уредио ово спасење. И гледајте како Он поступа. Он чини чуда и предвиђа неке будуће далеке догађаје, уверавајући тадашње слушаоце савременим догађајима у истинитост будућих догађаја, и будућим поколењима уверавајући чуда која је у то време чинио испуњењем Својих предсказања, и тако јаким доказима уливајући веру у Његово Царство. (33, стр. 373) ...сам пастир [лик Христов – С.М.] је отишао и, нашавши овцу, донео је и обрадовао јој се више него свима који су се безбедно вратили. Погледајте и како га је вратио: није га отерао бичем, него га, ставивши га на рамена, донео и поново сјединио са стадом. Дакле, знајући да (Бог) не само да се не одвраћа од оних који се обраћају, него их и прима не горе од врлинских; која не само да не подлеже казни, него Он Сам иде да тражи изгубљене и, нашавши их, радује се (за њих) више него онима који су били сигурни. Не очајавајмо због греха нити се претерано надајмо добрим делима, него живећи врлински, плашимо се, да не паднемо од превелике наде, и када сагрешимо, не почнемо да се кајемо. (39, стр. 653) ...по Писму, Бог има чак и крила; јер пророк каже: сакри ме у сенку крила Твојих (Пс. 16,8); али из овога нећемо закључити да ово духовно и бесмртно Биће има крила. Ако се то не може рећи за људе, онда још више о непролазном, невидљивом и несхватљивом Бићу. Шта треба да подразумевамо под именом крила? Помоћ, заштита, заштита, помоћ, непобедива моћ ове помоћи. (29, стр. 341) Када би нам Бог дао један пут покајања, ми бисмо се овако оправдавали: не можемо да идемо овим путем, не можемо да се спасемо. Али да би вам узео овај изговор, дао вам је не само један пут, и не два, и не три, него многе и различите, да би вам кроз ово мноштво олакшао узлазак на небо. (40, стр. 658) Заиста, чак и да нам... огањ није претио и да нас није чекала вечна казна, онда једно одвајање од кротког и човекољубивог Христа, који се за нас предаде на смрт и све претрпе да би избавио од... мука и измирио нас са Оцем Својим, који су му гресима били непријатељи - само ово, чак и да нисмо у нама били ускраћени и већи од онога што је било пред нама, веће је од нас. кажњавање у држави и да пробуди душе и располаже их на сталну будност. (5, стр. 133) ...крст је избрисао грех, постао очишћење целог света, помирење дуготрајног непријатељства; отворио врата раја, учинио људе омраженим (од Бога) пријатељима, уздигао нашу природу на небо и посадио нас с десне стране Престола, и пружио нам друге безбројне користи. Дакле, због свега овога не треба да плачемо и јадикујемо, него да се радујемо и радујемо. Зато Павле каже: али ја не желим да се хвалим осим крстом Господа нашег Исуса Христа (Гал.6,14). И опет: али Бог своју љубав према нама доказује тиме што је Христос умро за нас док смо још били грешници (Рим. 5,8). А Јован каже ово: јер Бог тако заволе свет (Јн. 3, 16). Како, реци ми? Прећутајући све остало, показао је на крст. Јер рекавши: јер је Бог тако заволео свет, додао је: да је Сина свог Јединородног дао на распет, да ко верује у њега не погине, него да има живот вечни (Јн. 3, 16). Дакле... крст је предмет љубави и хвале... (36, стр. 394) Зашто Бог није поштедео свог Јединородног Сина, већ Га је издао (видети Рим.8:32; Јован 3:16)? Да би помирио са собом људе који су били у непријатељству са Њим, и да би их учинио посебним народом (Тит. 2,14). Зашто је (Син Божији) пролио своју крв? Да би купио оне овце које је поверио Петру и његовим наследницима. Не без разлога је Христос рекао: Ко је верни и разумни слуга кога је његов господар поставио над својим слугама? (Матеј 24:45). ...речи имају изглед збуњености, али Онај који их је изговорио није имао збуњеност; како је, питајући Петра да ли га они воле, питао не зато што је требало да упозна љубав ученика, него да би показао претераност своје љубави; па ево речи: ко је верни и разумни слуга? То је рекао не зато што не познаје верног и мудрог роба, већ желећи да покаже колико су такви робови ретки и колико је важно ово управљање. Погледајте каква је награда: поставиће га над свим својим имањем (Матеј 24:47). (16, стр. 263) ...Христос је завапио онима који су живели у многим гресима: дођите к мени сви који сте се трудили и оптерећени, и ја ћу вас одморити (Мт. 11,28). (42, стр. 667) Господ човекољуби, каже [апостол Павле – С.М.], када је (Јуда) хтео да Га изда, заплакао је за њим и много пута га опомињао: неће ли га много више прихватити покајаног? Када је био непоправљив, а онда га је привукао и позвао к себи: зар неће много више привући к себи онога који се исправио и препознао свој грех? Због тога је дошао на распеће. (39, стр. 652) ...сама вера је настала... Његовом [Богом - С.М.] милошћу. Не зато што сам био достојан, био сам достојан вере, каже [Апостол Павле – С.М.], него само зато што ми је указано милосрђе; а милосрђе је по благодати, а не по заслугама: тако да да Бог није био највише милостив, онда ја никада не бих могао постати не само апостол, него ни веран. Видиш ли захвалност и скрушено срце сужња, који себи не приписује никакву предност над другима, али и о ономе што је имао заједничко са својим ученицима, о вери, каже да није његова, већ дар милости и благодати Божије... (12, стр. 226–227) Бог је свуда строг према праведницима, а благ према грешницима, и, брзо помилујући, враћа палог грешника и говори му: зар не устају кад падну, и кад скрену с пута, зар се не враћају? (Јер.8:4). И још нешто: зашто се безумна кћи Јудина одвратила и чврсто се држала обмане (уп. Јер. 8, 5)? И опет: обрати се мени, и ја ћу се обратити теби (Захарија 1,3). А на другом месту Он, из свог великог човекољубља, потврђује заклетвом да се спасење даје покајањем: Живим, говори Господ Бог: не желим смрти грешнику, него да грешник одврати од пута свога и да живи (Јез. 33, 11). Али Бог каже праведнику: ако човек чини сву правду и сву истину, и окрене се и сагреши, нећу се спомињати правде његове, него ћу умријети у гријеху свом (Јез. 18,24). What severity towards the righteous! What generosity towards a sinner! Тако се Бог служи разним и разноврсним средствима, не мењајући себе, него делићи благодати своје доброте према нашој користи. (44, стр. 676) Убијени (Исус Христос) те је толико почастио да те је учинио Својим братом и сунаследником... (34, стр. 385) ...Бог је одликовао човека... и по томе што му је он, једини од свега створеног, дао дар говора, удостојио га познањем Себе, допустио му да ужива у разговору са Собом колико му је то било могуће, обећао му је дати бесмртност, испунио га великом мудрошћу и дао му духовну благодат, тако да је изрекао нека пророчанства. God gifted man with all this when no good deed had yet been done on his part. (7, стр. 143) Плачи... о своме греху, само плачи не просто и не показано, него горко, као што је Петар (плакао); Извуците потоке суза из саме дубине душе да вам Господ, смилујући се, опрости ваш грех. Господ воли човечанство; Он сам је рекао: Не желим да грешник умре, него да се грешник одврати од свог пута и живи (Јез. 33, 11). Он жели мало посла од тебе, али Он сам даје велике ствари; Он од тебе очекује разлог да ти да благо спасења. Принеси своје сузе, и Он ће ти дати опроштај; донеси покајање, и Он ће ти дати опроштење грехова. Замислите макар мали изговор да имате уверљиво оправдање, јер (у питању спасења) једно зависи од Њега, а друго од нас. Ако замислимо шта зависи од нас, онда ће Он дати и оно што зависи од Њега. Али сада је већ дао оно што је од Њега зависило – установио је сунце, месец и разноврстан ток звезда, излио ваздух, распростирао земљу, оградио мора, дао планине, долине, брда, изворе, језера, реке, безбројне родове биљака, баште и све остало. Донеси и ти мало, да би ти на овај начин дао највеће благослове. Дакле, немојмо бити немарни према себи и не одустајмо од свог спасења, имајући такав бездан човекољубља Господа свих, Који се и каје за грехе наше. Приноси се Царство Небеско и рај и благослови, око не виде, ухо не чу, и срце човечије не уђе у оно што је Бог припремио онима који Га љубе (1. Кор. 2, 9) (40, стр. 661) Он [Господ Исус Христос – С.М.], као непорочан и невин, није страдао за грехе Своје, него је био предан за грехе васељене; погледајте и једно и друго, како је пророк истакао: Он не учини греха, и лаж се не нађе у устима Његовим (Ис. 53,9). Овим речима је објаснио зашто је Христос издан. Постоји још један разлог: због злочина мог народа ја сам претрпео погубљење (Ис. 53:8). Желећи да покажеш не само узрок, него и плодове Његове смрти на крсту, погледај како то пророк прориче: сви смо, каже, залутали, као овце, свако на свој пут; казна нашег мира (била) на Њему, и ранама Његовим ми смо били исцељени (Иса. 53:5-6). (33, стр. 367) ...цео град Нинивљана је спашен. Иако их је та реченица гурнула у очајање, пошто (пророк) није рекао да ће се, ако се покају, спасти, већ једноставно: Још четрдесет дана и Нинива ће бити уништена! (грчки – три дана) (Јн. 3, 4), – међутим, и поред тога што је Бог претио, а пророк плакао, а казна није дозвољавала никакво одлагање или ограничење, они нису клонули духом и нису губили добру наду. Због тога Бог није направио ограничења (у овој реченици) и није рекао: ако се покају, биће спасени, да и ми, када чујемо Божију казну изречену без ограничења, не бисмо очајали и не клонули духом, гледајући на овај пример (Нинивљана). Али Божија љубав према човечанству је очигледна не само из чињенице да, иако није ограничио казну, Он се ипак помирио са онима који су се покајали, већ чак и из чињенице да је изрекао безусловну казну. То је учинио да повећа страх (код Нинивљана) и да удари на њихову велику непажњу. И само време покајања показује Његову неописиву љубав према човечанству: шта би могла значити три дана за искупљење тако великих порока? Зар не видите како се и одавде открива Божја брига? Она је првенствено допринела спасу овог града. (39, стр. 650–651) Човекољубиви Господ наш... посебно је удостојио род наш тиме што је оно што нам је мање важно и од мале користи, чији губитак је равнодушан, потчинио природној нужности, и сам нас учинио управитељима истински добрих ствари. (1, стр. 69) Ако Он [Господ Бог – С.М.] види пале, пружа руку милосрђа; ако види некога како стоји, уноси (му) страх, и то чини правдом и правдом, јер праведника страхом крепи, а грешника милосрђем враћа. (44, стр. 677) Зар нам Бог не би могао, чак и пре него што је затражио, благословити, дати нам безбрижан живот и без сваке туге? Али Он чини обоје из љубави према нама. У ствари, зашто нам допушта да искусимо туге, а не избавља нас брзо од њих? За шта? Да бисмо Му се обратили са молитвом за заштиту, прибегли Му и непрестано Га призивали у помоћ. Због тога постоје болести тела, због тога је оскудица у плодовима, због тога постоји глад, да бисмо због ових несрећа увек прилепили за Њега, и тако, кроз привремене туге, постали наследници вечног живота. Зато за њих морамо благодарити Богу, који многоструко исцељује и спасава наше душе. (41, стр. 665) Видите ли мудрост Лекара [Господа Исуса Христа – С.М.]? Видите ли Његову бригу? Он не само да је избавио од садашње болести, већ је и упозорио на будућност; и веома благовремено. Када је он [опуштени – С.М.] лежао на свом кревету, Христос му ништа тако није рекао, није га подсетио на његове грехе, јер душа болесника може бити раздражљива и болна; и када је отерао болест, када је повратио здравље, када је Своју моћ и бригу доказао на делу, онда Он даје правовремене савете и опомену, показујући се као достојан вере самим својим делима. (32, стр. 362) ...немогуће нам је спознати или објаснити сву доброту Господњу... (7, стр. 147) (Спаситељ) ишчупа не само болест, већ и корен болести. Корен блуда је бестидна пожуда, стога Он кажњава не само блуд, него и за пожуду, мајку блуда. Лекари раде исто: наоружавају се не само против болести, већ и против самих њихових узрока; а ако виде да су очи болесне, заустављају ток танке слузи одозго, из слепоочница. То је оно што Христос чини. (43, стр. 671) Погледај: немајући никакве потребе за нама, него самозадовољан, Он [Господ Бог – С.М.] нас је из непостојања увео у постојање, удахнуо (у нас) душу, коју (није дао) ниједној од животиња на земљи; засадио је рај, разапео небо, ставио небо под њега, ставио земљу испод њега, упалио блиставе светлости; украсио је земљу језерима, изворима, рекама, цвећем и биљем, а на небу поставио хор од разних звезда; учинила нам ноћ ништа мање корисном од дана, од мира и окрепљења које сан доноси. (6, стр. 137–138) Зашто је, кажете, Он [Господ Бог – С.М.] дозволио [жртве – С.М.]? Снисходљив према твојој слабости. Као лекар, видећи да човек болестан од грознице, превртљив и нестрпљив, хоће да пије хладну воду и прети, ако му се не да, да ће бацити омчу око себе, или да ће се бацити са брзака, да би спречио веће зло, допушта мање, само да одврати болесника од насилне смрти; Бог је управо то урадио. Када је видео да су (Јудеји) бесни, да им је досадно, да желе жртве, да су спремни, ако им то није дозвољено, да се обрате идолима, или чак не само спремни да се обрате, него су се већ окренули, дозволио им је жртве. А да је то био разлог види се из самог времена (дозволе). Бог им је допустио да приносе жртве након што су прославили празник у част злих демона, као да им је рекао: ви сте луди и хоћете да принесете жртву; па их донеси, бар Мени. Међутим, чак и допуштајући то, Он такву дозволу није заувек дао, већ је на мудар начин опет одузео. Као што лекар (ништа ме не спречава да поново употребим исти пример), попуштајући хиру болесника, донесе из његове куће посуду и нареди му да сам пије из ње, а затим, када болесник пристане на то, тајно нареди онима који то пиће служе да разбију овај суд како би, неприметно и не показујући знаке, овај болесник одступио од његовог хира Божијег: Пошто је дозволио Јеврејима да приносе жртве, Он није дозволио да се то чини ни на једном другом месту осим у Јерусалиму; затим, када су они већ неко време приносили жртву, он је разорио овај град, да их - као лекар разбивши сасуд, а Бог разоривши град - одврати, и то нехотице, од ове ствари. Да је Он директно рекао: стани; не би лако пристали да се одрекну страсти за жртвовањем; али сада их је, самом неопходношћу њиховог положаја, неприметно одвео од ове страсти. (37, стр. 401) ...погледај великодушност! Зато вам кажем: опроштени су јој многи греси, јер је много волела (Лк. 7, 47). Дакле, ова грешна жена је добила опроштење толиких грехова, а Марија, Мојсијева сестра, због малог мрмљања, била је осуђена на губу (Бр. 12,1). Бог каже грешницима: ако су греси ваши као скерлет, биће бели као снег (Ис. 1,18); покајањем Он таму мења у светлост и речју доброте разрешава безбројне грехе; оном који ходи у правди каже: ко каже брату своме: „Ти си безумник“, биће подвргнут огњеном паклу (Мт. 5, 22). За једну реч одредио је такву казну, али са многим гресима открива велику снисходљивост. (44, стр. 677) Христос никада није осуђивао на казну оне који немају талента, већ увек оне који не воде праведни живот. За Њега су посебно пожељни одличан живот и беспрекорна дела; а подела дарова не зависи од воље примаоца, већ од воље дародавца. Зато Христос нигде не хвали оне који чине чудеса, а од такве радости одбацује ученике који су се томе дивили: не радујте се, каже, што вам се духови покоравају (Лк. 10, 20); и свуда су Њему задовољни милостиви, смирени, кротки, чисти срцем, миротворци, који све то чине и слично. (12, стр. 222) ...буди ученик Павлов, буди љубоморан на речи које је ова блажена и храбра душа изговорила наглас: Јер сам сигуран, рече, да ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашње, ни будуће, ни висина, ни дубина, ни било које друго створење, неће моћи да нас одвоји од Господа нашег који је у љубави Христа Исуса. 8:38-39). Ни Анђели, ни Силе, ни садашњост, ни будућност, ни било која друга твар га није могла одвојити од љубави Божије... (34, стр. 386) ...Бог је наставио да му [човек – С.М.] користи ништа мање него раније, показујући да чак и ако смо хиљаду пута згрешили и одступили од Њега, Он никада неће престати да уређује наше спасење и да ако се окренемо, бићемо спасени; ако истрајемо у злу, онда ће бар бити јасно да Бог чини све што је у његовој моћи. (7, стр. 143) ... непрестано прибегавајмо Њему [Господу Богу – С.М.] и у свакој тузи тражимо Његову утеху, у свакој несрећи – Његово избављење, Његову милост, у сваком искушењу – Његову помоћ. Каква год да је несрећа, ма колика била несрећа, Он може све зауставити и уклонити. Међутим, Његова доброта ће нам дати не само ово, већ и сву сигурност, и снагу, и добру славу, и телесно здравље, и духовну мудрост, и добре наде, и чињеницу да нећемо журити у грех. (41, стр. 665) Христос је прогнао раскош и увео пост; истерао је грамзивост и увео непохлепу; истерао неумереност, успоставио чедност; изгони гнев, уведе кротост; истерао завист, успоставио пријатељство; Удаљио је са дугог и широког пута и извео га на уски, тужан и тежак пут, и довео оне који су навикли на дуг. Он није извео ниједан други народ ван васељене без ових вештина, али оне који су се на овом свету покварили и постали ништавнији од прљавштине, заповедио им је да иду уским и тужним, тешким и суровим путем, и убедио их. А колико сте их убедили? Ни један, ни десет, ни двадесет, ни сто, већ скоро сви који живе под сунцем. (33, стр. 374) ...Христос није рекао: сви остају у девствености, јер да је Он свима заповедио да буду девственици и ову заповест учинио законом, онда онај ко је испунио (њу) не би добио велику част коју сада прима, а онај који је преступио претрпео би најстрожу казну. Видиш ли како нас Законописац поштеди, како се брине за наше спасење? Зар није могао дати ову заповест и рећи: нека се славе они који чувају девичанство, а они који не буду кажњени? Али (преко овога) Он би оптеретио нашу природу, али је поштеди. Дјевичанство је поставио ван поља, изнад места подвига, да би они који посматрају открили величину своје душе, а они који не посматрају искористили снисхођење Господње. Такође није дао заповест о сиромаштву, није само рекао: продај имање своје, него: ако желиш да будеш савршен, иди, продај имање своје и дај га сиромасима (Мт. 19, 21). Нека (то) буде у твојој вољи; буди господар (своје) намере; не присиљавам, не оптерећујем; не, крунишем онога који наступа, а не кажњавам онога који не наступа. Оно што се ради по заповести и дужности не заслужује велику награду; а оно што се ради вољом и сопственом љубомором доноси блиставе круне. (43, стр. 672) Бојим се да бих, примивши стадо Христово здраво и снажно, а затим му нехотице наневши зло, могао на себе наљутити Бога, који га је толико заволео да је самога себе дао за његово искупљење и спасење. (16, стр. 265) Наши греси се сматрају дуговима, и док Бог опрашта цео дуг покајаним грешницима, напротив, Он такође захтева камату од праведника. Њему који је дуговао многе таленте пришао је човек, и пошто је он, кајајући се и са интензивном молбом, молио за дело и рекао: Буди стрпљив са мном, и све ћу ти платити (Мт. 18, 26), Човекољубац није чекао исплату, већ је уместо дуга приписао признање. Опростио је дужнику десет хиљада таланата апсолутно, док ће од праведника, каже, тражити још веће камате: зашто моје сребро не дадоше у промет, па кад дођем, примим га с добитком (Лк. 19, 23). Ово кажем не зато што је Бог наводно непријатељски расположен према праведницима – за Бога нема ничег пожељнијег од праведника – већ зато што, као што сам раније рекао, Он теши грешника да би повратио, а плаши праведника да би потврдио (у праведности); а први као непријатељи и надмени опрашта бројне грехе, док у другом строго бележи неважне, желећи да им не мањка савршенства. (44, стр. 677) ...изгон из раја, и уклањање са дрвета живота, и осуда на смрт изгледа да је дело онога ко кажњава и освети се, а у ствари, није ништа мање од дела Провидног [Бога – С. М.] (о човеку). (7, стр. 143) ...пророк је предвидео да ће смрт Господња искупити људе од њихових греха: Он је понео грех многих (Ис. 53,12)... (33, стр. 367) Он [Господ Бог – С.М.], Који ти је помогао да издржиш... неподношљиву несрећу и смирио те... Он ће те и даље чувати од невоља... (13, стр. 251) Као у болници можете видети много људи са изваљеним оком, и са повређеном ногом, и са болешћу у другом члану, како седе заједно и чекају лекара; па се на овом месту [код лековитог извора – С.М.] могло видети мноштво окупљених. У тим предворјима је био човек који је боловао тридесет осам година. Исус, видевши га како лежи и сазнавши да већ дуго тамо лежи, рече му: Хоћеш ли да будеш здрав? Болесник Му одговори: Да, Господе; али немам човека који би ме спустио у базен када је вода узнемирена; кад ја дођем, други је већ сишао преда мном (Јн. 5, 5-7). Зашто је Исус, пошто је прошао све остале, пришао њему? Да би показао и Своју снагу и љубав према човечанству: снагу, јер је болест већ постала неизлечива, а опуштање болесника безнадежно; човекољубље, јер је Провајдер и Човекољубац, нарочито пре других, гледао на онога који је био посебно достојан милости и доброчинства. (32, стр. 359) Бог вам често дозвољава да се разболите, не зато што ће вас оставити, већ да би вас још више прославио. (34, стр. 386) Као што саосећајне мајке, желећи да успавају немирну децу, узимају их у наручје и, набацујући им вео на очи, успављују их: тако и Бог, ширећи мрак по васељени, као какав покриће, смирује људе од трудова њихових. (6, стр. 138) Лекар [Господ Исус Христос – С.М.] је дошао не да те суди, него да исцели, не да те презре као болесног, већ да те потпуно ослободи од твоје болести... (18, стр. 281) Видите ли Божју љубав према човечанству и бригу? Ако ти је, вели, жена поганка, немој је отерати; а ако је она прељубница, онда ти то не забрањујем. Ако Ме она, каже, вређа, немој ме отерати, а ако те обешчасти, нико ти не смета да ме отераш. Такав и такав Бог нас је удостојио... (35, стр. 389) ...Бог се смилује грешницима као сиромашнима, али захтева од праведника као од богатих; први се спушта ради сиромаштва, а од других, због богатства њихове побожности, строго тражи рачун. Како поступа са праведнима и грешницима, тако поступа и са богатима и сиромасима. Као што грешника враћа милосрђем, а праведника плаши строгошћу, тако Он показује и бригу Своју у стварима света. Ако Он види моћне цареве, кнезове и сваког (једном речју) који обилују богатством како сија својим врлинама, онда им говори, изазивајући страх, и корисно додаје страх моћи. Дакле, уразумите се царе; научите, судије земаљске! Служите Господу са страхом и радујте се са трепетом (Пс. 2,10-11), јер је Он Цар над царевима и Господ над господарима (1. Тим. 6,15). Где је вођство силе, тамо Он примењује страх од Царства Свога, где је смирење простоте, тамо доноси лек милости Своје, јер је Он велики Бог – Цар над царевима и Господ над господарима, и Он је, силазећи од достојанства Свога, по слици Светог Писма, или и Оца Јудејаца и Истог времена. Краљ над краљевима, Принц над принчевима и Господ доминантан. Видиш ли како је велика Његова великодушна милост? Видиш ли колико је користан (тај) страх са побожношћу и силом (коју Он надахњује)? Тамо где је видео да ће бити довољно да утеши власти, Он је добро искористио страх; и где је видео сирочество потлачено понижењем и удовство осиромашено у изнемоглости, тамо је дао милост као утеху. Ја сам Отац сирочади (види Пс.47:6). (44, стр. 677) Иако је јеванђелска проповед могла бити остварена без прогона, без туга, без трудова и подвига, Христос то није желео, обезбеђујући проповеднике. Зато им је рекао: у свету ћете имати невољу (Јн. 14,33). И заповедио је онима који су желели да уђу у Царство Небеско да иду уским путем, јер га је иначе немогуће постићи (види Матеј 7,13). Дакле, туге, искушења и све невоље које нам се дешавају, ништа мање од радости, доказују Божју бригу за нас. (7, стр. 144) ...не гунђајмо као незахвални робови, не кривимо Господа, него Му захвалимо за све и сматрајмо само једну несрећу, а то је грех против Њега. А ако тако будемо расположени према Богу, онда нас неће задесити ни болест, ни сиромаштво, ни срамота, ни оскудица у плодовима, ни каква друга привидна несрећа, него увек уживајући чисту и невину радост, примаћемо будуће благослове, по доброти и љубави Господа нашег Исуса Христа... (41, стр. 665) Могао је Христос да га [непријатеља, ђавола – С.М.] далеко отера, али му је дозволио да риче около (крдо) да би те натерао да будеш ведар и брижан и да непрестано прибегаваш својој мајци (Цркви), да би се они у стаду, чувши његов глас, сложније међу собом и прибегли једни другима. То раде саосећајне мајке: када им деца плачу, прете да ће их бацити вуковима, не са намером да их заиста баце, већ да деца престану да плачу. Тако је Христос учинио све да бисмо живели у миру и слози једни са другима. (36, стр. 391) ...Бог је, створивши свет, увео човека у њега да би над свиме царовао... Иако се човек после таквог дара показао незахвалним свом Добротвору, Бог га није лишио части, већ га је само избацио из раја и тиме га казнио да би спречио даље повећање незахвалности и спречио га да стреми ка горем. (6, стр. 138) Бог делује на два начина: Он показује своју милост и кажњава своју моћ. Он Себе назива Оцем сирочади, желећи да утеши несрећне и да у исто време уплаши силне људе да не увреди сирочад и удовице. Пошто их је смрт украла: од једног оца, од другог мужа, закон Божанске љубави враћа оне које је задесио закон природе, а иста благодат у лицу Цара светих даје судију удовици, а оца сирочету. Дакле, ако ви, зли, тлачите удовице, онда раздражујете Онога који брине о њима; ако саблажњавате сирочад, вређате синове Божије. Ја сам, каже, Отац сирочади и Судија удовицама (види Пс.47,6). Ко је толико храбар у својој злоћи да увреди синове Божје и увреди удовице о којима се Бог брине? Видиш ли како мудро припрема лек побожности; (Видиш ли како Он), не мењајући Себе, већ прилагођавајући се људским потребама, улива страх код једних, а према другима показује милост? Дакле, употребимо спасоносни лек покајања, или, боље, примићемо од Бога покајање које нас лечи, јер га ми не приносимо Њему, него нам га је Он дао. Видите ли Његову строгост у закону? Видиш ли Његову милост у благодати? Када говорим о строгости у закону, ја не осуђујем суд, већ величам милост јеванђелске благодати, јер је закон неумољиво кажњавао оне који су сагрешили, а благодат са великим трпљењем одлаже извршење да би (грешника) довела до исправљања. (44, стр. 677–678) Видиш... како Он [Господ Бог - С.М.] себе награђује... поштује и круне и муке, прима... како је моћан... (29, стр. 342) ...Јединородни Син Божији није се одрекао да понизи славу Своју, да постане човек, да узме обличје слуге, да трпи пљување и дављење, и да срамном смрћу по телу умре (в. Фт. 2,7; Мт. 26,67)... (17, стр. 275) После... непослушности, после толиких грехова, када је власт греха завладала читавом васељеном, када је људски род морао да издржи најстрожу казну, да потпуно пропадне и да му се само име избрише, тада нам је Бог указао највећу корист, дао је Својег Јединородног на смрт за непријатеље који су се повукли, одвратили и дали кроз нас Њему и Њему обећање и обећање Њему и одступницима дао на смрт. Царство Небеско, живот вечни и безбројне благослове, које око није видело, ухо не чуло, и које нису ушле у срце човеково (уп. 1. Кор. 2, 9). Шта се може поредити са овом промишљеношћу, човекољубљем и добротом? (7, стр. 148) Када је... Господ дошао... не само први који је ушао у извор крштења почео је да прима исцељење, него и први, и други, и трећи, и четврти, и десети, и двадесети; чак и да их назовеш хиљадама, чак и да их је двапут или три пута више, чак и бесконачан број, чак и ако потопиш целу васељену у локвицу воде, благодат се ни најмање не смањује, већ остаје иста, све их прочишћавајући. Ово је разлика између силе слуге (Анђела) и моћи Господње. Овај је исцелио једног, а Овај је исцелио целу васељену; онај – један годишње, а овај – сваки дан, ако су хиљаде ушле у фонт, он све чини здравим; исцелио је спуштањем и узнемиравањем воде, а овај није, већ је довољно изговорити Његово име над водом да би јој пренео сву исцелитељску моћ; лечио је телесне повреде, а овај лечи душевне болести, (32, стр. 359) Заиста, ниједан плотски љубавник, чак и веома распаљен, не сагорева толико за своје вољене колико Бог жели спасење душа наших. (1, стр. 69) ...награде које нас очекују су несхватљиве; јер око не видеше, нити ухо чуше, нити у срце човеку дође оно што је Бог припремио онима који га љубе (1. Кор. 2, 9). И Његов дар је неизрецив: хвала Богу, вели апостол, на неисказаном дару Његовом (2. Кор. 9, 15). (22, стр. 306) ...ако Бог по милости својој опрости твој грех, чувај га пред очима ради сигурности своје душе, јер сећање на прошле грехе штити од будућих, а ко јадикује за прошлошћу, пази да их не понови. (44, стр. 678) Сама претња од Гехене, ништа мање од обећања Царства небеског, показује Божју љубав према човечанству. Да није претио Гехену, не би било могуће ускоро постићи небеске благослове. Само обећање добрих ствари није довољно да подстакне човека на врлину, ако они којима недостаје ревности нису подстакнути страхом од казне. Дакле, Бог је првоствореног човека на почетку избацио из раја, пошто би му указана почаст погоршала да је остао чврст и непоколебљив након што је прекршио заповест. (7, стр. 144) Погледајте колико је Христос претрпео за... стадо [верујућих – С.М.]: Он постаде човек, примивши обличје роба, подвргнут је пљувању и дављењу, и на крају није одбио смрт, а саму смрт најсрамнију: пролио је своју крв на крсту. (27, стр. 331) Ако неко почне да броји... (добра), наћи ће их неописиво мноштво, а неће бројати ни мали део; јер како човек може да измери бескрајну мудрост Божију? Замислите само различите родове плодних и неплодних биљака, које расту у пустињама, у насељеним местима, на планинама, на равницама; погледајте разноликост семена, биља, цвећа, копнених животиња, водоземаца, морских створења; запамтите да је све видљиво створено за нас: небо, земља, море и све што је у њима. (6, стр. 138) Ко се не би изненадио Његовој [Господа Исуса Христа – С.М.] љубави према човечанству? Ко се неће зачудити Његовој милости? Хришћани уништавају оно што је Христово више од непријатеља и непријатеља, а Он, Добри, још увек има милостињу и позива на покајање. Слава Теби, Господе, слава Теби! Какав бездан људскости имате! Какво богатство дуготрпљења! (17, стр. 275) ...Син [Господ Исус Христос – С.М.] има моћ и да награди и казни; Њему припада сав суд, Он крунише и слави најбоље од свих... (29, стр. 343) Богу није потребан дуг временски период за покајање: рекао је твој грех – и ти си оправдан, покајао си се – и био си помилован; Није време оно које оправдава, већ ревност покајника која уништава грех. (44, стр. 678) ...можда је Кајин сматрао увредом за себе што је Авел угодио Богу? Међутим, по мом мишљењу, и овде се види човекољубље Божије: када је Каин увредио самога Бога, Створитељ га опомиње речима и теши га у тузи; али када је починио злочин против свог брата, тада Бог пројављује свој гнев и изриче казну. У међувремену, први је заслужио исту, ако не и суровију казну. (7, стр. 144) ...покренут Духом Божијим, созерцавајући много више од тога, и шта је било од почетка (света), и шта бива сваки дан, и шта бива са сваким појединцем, и шта бива са свима заједно, и шта бива отворено, и што је тајно још очигледније, као и о делима икономије Јединородног Сина Божијег и будућих благослова, и проналажењу у љубави свеопштег сагледавања и сагледавања свега у опште. апостол [Павле – С. М.]... схватио колико и колико дугује (Богу) и није Му узвратио ни најмањим делом. (6, стр. 138) шта то говориш? Да ли је заводник слаб? Стога заслужује милост, а не пораз. Има ли ране? Зато их нећемо тровати, већ лечити. Да ли злонамерно и непромишљено сумња? Стога ћемо сумњу отклонити, а не повећати; јер чинећи супротно од овога, грешите против Самог Христа. Или зар не чујете колико често у Старом Завету Мојсије каже да је Бог љубоморан (Изл. 22,5), а Он сам каже: Био сам љубоморан на Јерусалим (Зах. 1,14); а у Новом Завету Павле кличе: Ревним ли сам за вас љубомором Божијом (2. Кор. 11, 2)? Само ово, без ичега другог, било би довољно да дирне душу која није превише болесна и очајна; тако је страшно, или боље речено, више је утешно него застрашујуће. Јер љубоморе не би било да јој не претходи жарка и ватрена љубав, тако да она служи као знак силне и ватрене љубави и расположења Божијег. Љубомора у Богу није страст, али, желећи да изрази Своју неизрециву љубав, Он често користи ово име. (11, стр. 200) Ко са пожудом погледа на жену, већ је учинио прељубу с њом у свом срцу (Матеј 5:28). Знао је и то Христос, да би многи кривили закон за тешкоћу: дакле, Он га није понудио једноставно и одвојено, него се одмах присетио древног закона, да би кроз поређење показао и лакоћу (закона) и Његову човекољубље. (43, стр. 673) ...Бог, упркос чињеници да су Каинови греси захтевали строгу казну, поступа са грешником много милосрдније него што је заслужио, и покушава да смири његову раздражену душу. (7, стр. 144) ...да се удостојимо да увек уживамо... благодат и човекољубље Господа нашег Исуса Христа... (22, стр. 307) Погледајте како је Бог спор за кажњавање и брз за спасење. И помисли, пре свега, докле је милостиви (Бог) одлагао укор. Давид је згрешио; жена ју је носила трудном, и није уследила осуда за грех; исцелитељ греха се шаље након што се роди дете које је већ зачето од греха. Зашто Бог није одмах донео исправљање грешника? Јер је знао да, занесена грехом, душа грешника постаје слепа, да су уши оних који су уроњени у дубину греха глуви; Зато се Он оклева да помогне души у којој гори страст, и после толико времена даје укор, и за трен се остварује и покајање и опроштај. И Господ је узео од тебе грех твој. (44, стр. 678) Да је Христос дошао због једног човека, Његов дар не само да се не би смањио, него би био још већи. Зашто је то тако? Јер Он би показао такву бригу за једног човека као да тражи једну (изгубљену) овцу... (6, стр. 139) Scripture... calls God sleeping when it says: Arise, you sleep, Lord! ( Пс.43:24 ), называет не с тем, чтобы внушить нам мысль, будто Бог спит, – это было бы крайне безумно, – а чтобы под образом сна объяснить нам Его долготерпение и милосердие. (29, p. 341) ...Бог долго терпит наносимые Ему оскорбления, чтобы заградить уста... людям, и вместе показать, что Он и отца Каинова наказал по Своей благости, и кроме того – последующих людей привести к покаянию таким Своим милосердием. (7, стр. 144) ...так как Божество бесстрастно, и наказывает ли, поражает ли, делает это не с гневом, но по промышлению и великому человеколюбию, то надлежит иметь крепкое дерзновение и уповать на силу покаяния. (1, p. 61) ...будем наслаждаться постоянным здоровьем и получим будущие блага, которых да сподобимся все мы, благодатью и человеколюбием Господа нашего Иисуса Христа... (26, С. 329) ...можно сказать, что благость Божия видна... не из того только, что наказание легче греха, но из того, что в наказании заключается немалая польза. (7, p. 145) О, икономија Божија, која претњом доноси спасење! Видиш ли колико је Бог брз да те спасе? Он чини потпуно исту ствар са... људима, одлажући се у пропаст и журећи ка спасењу. Нама, људима - користићу ово поређење - треба много времена да градимо зграде, а трошимо много времена на изградњу једноставне куће; Дакле, потребно је много времена за изградњу, али не много за уништавање. Али код Бога је обрнуто. Кад уређује, брзо гради, а када руши, руши полако. Бог је брз на изградњи, спор на рушењу, јер и једно и друго доликује Богу; у првом се открива сила Његова, у другом доброта Његова; због обиља силе брз је, због велике доброте је спор. (44, стр. 678–679) Таква је Божија љубав према човечанству! Он никада не одбацује искрено покајање; али чак и ако је неко дошао до најкрајње изопачености, па решио да се одатле поново врати на пут врлине, Он таквог прихвата и приближава Њему, и чини све да га доведе у пређашње стање. А још је човекољубивије ово: ако неко не покаже потпуно покајање, онда Он не одбацује ни кратка и мала; Чак му додељује и велику награду. (1, стр. 63) Шта од... ствари, питаће се, има ли на небу? Од... ствари - ништа, али постоји нешто много часније. Не пшенице, јечма и других производа, него свуда у великом изобиљу сваковрсних плодова Духа – љубави, радости, радости, мира, доброте и кротости; на небу не можете видети стада оваца и говеда, него душе савршених праведника, духовне врлине и морална савршенства, не одећу и хаљине, већ круне драгоценије од сваког злата, награде, награде и безбројне благослове припремљене за врлинске. (27, стр. 330) ...кротки Давид, говорећи о свом човекољубљу, каже: колико су небеса изнад земље, толико је милост [Господња – С.М.] према онима који Га се боје; Колико је исток удаљен од запада, тако је Он удаљио од нас безакоња наша; Као што се отац смилује на синове своје, тако се и Господ смилује онима који Га се боје (Пс. 103,11-13), па и више од оца, али другог бољег примера највише љубави не знамо. (7, стр. 148) Оног дана када их је узео за руку да их изведе из египатске земље (Јер.31:32). Али зашто Бог говори... о слици егзодуса (Јевреја из Египта)? Када их је узео за руку да их изведе из египатске земље. Да покаже своју очинску љубав, Он их није извео као робове, него их је узео као што отац чини дете, и тако их ослободио; Није му заповедио да иде иза Њега као роба, него га је узео за десну руку, као племенитог и слободног сина, и тако га извео. (43, стр. 673) Зеведејеви синови, користећи велику Христову љубав и блискост са Њим, мислили су да добију предност у односу на друге; дакле, да они, замишљајући ово, не постану немарни, Он их одбацује од таквих помисли и каже: то не зависи од Мене (Мт. 20, 23; Мк. 10, 40), него од тебе зависи да ово постигнеш ако хоћеш, ако покажеш већу ревност, већи труд, посебну ревност; Додељујем круне за дела, почасти за трудове, награде за труд; Најбоље заступништво преда мном је доказ кроз дела. (29, стр. 345) Када помислимо на мноштво својих пређашњих сагрешења, тада ћемо препознати претераност милости Божије... (6, стр. 139) ...казнама или катастрофама које нам Бог шаље у овом животу, елиминисан је значајан део будућих мука. Докази за то могу бити дати из Божанског Писма. Христос, разговарајући са својим ученицима и говорећи о Лазару, каже да му је Аврам, када га је богаташ замолио да мало пошкропи врхом свог прста по запаљеном језику, рекао: дете! сети се да си већ у животу примио своје добро, а Лазар је примио твоје зло; сада се он овде теши, а ви патите (Лк. 16, 25). А Павле (када говорим о Павлу, мислим и на заповести Христове, јер се Њиме покренула ова блажена душа), када пише Коринћанима о блуднику, заповеда да се преда сатани на уништење тела, да би се дух спасио у дан Господа нашег Исуса Христа (1. Кор. 5, 5). И такође, говорећи са њима о онима који се недостојно причешћују Тајнама, он каже: зато су многи од вас слаби и болесни, и многи умиру. Јер кад бисмо сами себи судили, не бисмо били осуђени. Пошто смо суђени, кажњени смо од Господа, да не бисмо били осуђени са светом (1. Кор. 11, 30-32). Видите ли неизрециву љубав према човечанству и безгранично богатство доброте? Видите ли како Бог све чини и предузима да ми, сагрешивши, трпимо казну која је лакша од онога што заслужујемо, или је се чак потпуно ослободимо? (7, стр. 145) Онај који Га [Богом – С.М.] спава, указује на Његово велико дуготрпљење... (29, стр. 341) За вас, велики људи, за скрушеност је довољно да се сетите благослова Божијих... (6, стр. 140) ... пример [божије љубави према човеку – С.М.] је изнео Исаија, указујући на мајку која је много више привржена својој деци него отац. Он каже ово: хоће ли жена заборавити своје одојче, да не би помиловала сина утробе своје? али и ако је заборавила, ја те нећу заборавити (Ис. 49, 15), показујући тиме да је милост Божија већа од природне наклоности. (7, стр. 148) Ако несрећни добију неку утеху изражавајући људима своје несреће и тужно описујући несреће које их задесе, као да у својим речима налазе олакшање, утолико више ћеш добити олакшање и велику утеху ако Господу своме откријеш патњу душе своје. Човек је често оптерећен онима који се пред њим жале и плачу, удаљава се и окреће од несрећника; Али Бог не поступа тако, већ те прихвата и привлачи к Себи, па чак и ако Му дуго изражаваш своје несреће, Он те тада још више воли и слуша твоје молитве. Изразивши управо то, Христос је рекао: дођите к мени сви који сте се трудили и оптерећени, и ја ћу вас одморити (Матеј 11,28). Дакле, Он позива – немојмо одвратити свој слух; Он привлачи – не бежимо од Њега; иако имамо много сагрешења, онда ћемо још више прибегавати Њему, јер Он такве људе зове. Дођох, каже Он, да позовем не праведнике, него грешнике на покајање (Мт. 9,13)... Оне који су оптерећени тежином грехова назива бременитим и трудом. Он се назива Оцем милосрђа и Богом сваке утехе (2. Кор. 1, 3), јер је Његова непрестана делатност да теши и позива оне који тугују и жале, чак и ако имају много грехова. (26, стр. 329) ... Христос је, разговарајући са Јеврејима, рекао: ако ви, будући зли, умете да дате добре дарове својој деци, колико ће више Отац ваш Небески дати добра онима који га моле (Мт. 7, 11), не изражавајући овим речима ништа више од чињенице да колико се добро разликује од зла, толико се стара брига Божија разликује од родитељске. (7, стр. 148) Ти [Господе Боже – С.М.] можеш да помераш планине, бацаш их у море, али не желиш да (одмах) уништиш један бунтовни град и одредиш седам дана за његово уништење. Зашто? Не зато што је, каже, власт немоћна, него (јер) је милосрђе дуготрпељиво. Дајем седам дана, као три дана Ниниве; може се догодити да град прихвати проповед покајања и да се спасе. Али ко ће им проповедати покајање? Непријатељи опколише град, вођа опколише зидине; велики је страх (у граду), велика је пометња! Који си им пут покајања отворио? Јеси ли послао пророка? Јесте ли послали јеванђелисту? Да ли су имали некога ко би могао да им усади нешто корисно? Да, каже, имали су таквог учитеља покајања – ту чудесну Раав, коју сам спасао покајањем. Била је из исте породице; али пошто она није имала исте мисли као они, онда се, не придруживши се њиховом неверју, није придружила њиховом греху. (44, стр. 679) ...Чија је мудрост и доброта безгранична, иста је и Његова љубав према човечанству. Ако у сваком догађају не приметимо Његову [Божију – С.М.] човекољубље, онда је и то знак његове бесконачности. Бог свакодневно уређује за наше спасење многе ствари које су само Њему познате. Он користи нашем роду по својој доброти, не треба му ни прослављање од нас ни било каква друга казна, и зато оставља много скривено од нас; а ако понекад открива, онда то чини за нас, да бисмо ми, прожети осећањем благодарности, били достојни још веће помоћи од Њега. Благодаримо Му не само за оно што знамо, него и за оно што не знамо; јер нам Он користи, не само када то желимо, него и када то не желимо. Знајући то, Павле нас је подстакао да увек и за све захваљујемо (Еф.5:20). А да се Бог брине не само за свакога уопште, него и за свакога понаособ, то се може чути и од Њега самога када каже: Није воља Оца вашег који је на небесима да погине један од ових малих (Мт. 18, 14), значи они који верују у Њега. Он жели да се сви они који не верују у Њега спасу исправљањем и вером у Њега, као што и Павле каже: Он хоће да се сви људи спасу и да достигну познање истине (1. Тим. 2, 4); и Он Сам рече Јеврејима: Није дошао да позове праведнике, него грешнике на покајање (Мт. 9, 13); и још нешто: милост хоћу, а не жртву (Мт. 9,13; Ос. 6,6). Чак и када људи, чак и са таквом бригом за њих, не желе да се исправе и сазнају истину, ни тада их Он не оставља; али пошто се добровољно лишавају небеског живота, Он им обезбеђује бар све што је потребно за стварни живот, заповеда сунцу да обасјава зле и добре, шаље кишу на праведнике и неправедне, а све остало обезбеђује за наставак стварног живота (Мт. 5, 45). Ако на овај начин опскрбљује своје непријатеље, да ли ће икада оставити безбрижне оне који вјерују у Њега и који Му угађају по својој снази? Не не; Он брине о њима више од било кога другог: и власи на глави су вам, каже, све избројане (Лк. 12:7). (7, стр. 148) Сведочим и уверавам да ако се свако од нас грешника, оставивши за собом претходне грехе, искрено заветује Богу да их неће поновити, онда Бог неће тражити ништа друго за оправдање. Он је човекољубив и милостив, и као што жена у муци рођења жели да се ослободи свог бремена, тако Он жели да излије милост Своју... (27, стр. 333) ...Бог те испитује на известан начин, не из гађења или мржње, већ из посебне љубави. (8, стр. 154) Говорећи о трудовима, говорећи о подвизима, говорећи о већој строгости закона, Он [Господ Исус Христос – С.М.] се сетио награда. Не Палестину, каже, дајем ти, не земљу у којој тече млеко и мед, - не, нудим ти само небо. (43, стр. 674) Бог нам је обећао Царство Небеско, вечни живот, бесмртност и безбројне благослове, али ово што нам се сада дешава и дешава – наиме смрт, поквареност, казна, мука и разне и непрекидне туге – не одговара овоме. Зашто Бог то чини и дозвољава да се догоде такви догађаји који су у супротности са обећањима? Тиме Он постиже две највеће ствари: прво, Он нам представља несумњив доказ своје моћи, односно да може да оствари обећања која су наизглед најневероватнија; друго, учи нашу душу да Му верујемо у свему, чак и ако се чини да су догађаји у супротности са предвиђањима. (7, стр. 149) ...немојмо површно приступити... овој изреци: не зависи од Мене, него од кога је Мој Отац припремио (Матеј 20:23). Ове речи не лишавају Сина моћи и не умањују Његову самосталност, већ показују Његову мудрост, велику бригу и промисао за наш род. И да Он има моћ... да награди, слушајте како Он сам говори о томе: када дође Син Човечији у слави својој... и стави овце с десне стране Своје... Тада ће Цар рећи онима који су му с десне стране: Дођите, благословени Оца Мога, наследите Царство које вам је припремљено од постања света: јер Ја огладнедох да једем, и дах вам да једем; Био сам жедан, и дао си Ми да пијем... (Матеј 25:31, 33–35, 41–43). Видите ли како је савршен Његов суд, како Он... награђује... кити венцима... уводи у Царство? (29, стр. 341–342) Бог је толико далеко од жеље да нас казни да нас често, чак и када чинимо нешто достојно казне и треба нам јака опомена, опомиње само претњама и застрашујућим речима... Он много више од нас самих жели да не трпимо никакво зло, а нико од нас не штеди себе као што нас Бог све штеди. (9, стр. 180) ... повећање рада служи за повећање награда и снажан је бедем против вољних или невољних напада: обуздава гордост, одгони безбрижност, чини нас разборитијим и побожнијим. Уопште, ако ко хоће све да наброји, наћи ће много користи од искушења, а нико од оних за које се Бог много брине није без туге, иако нам се тако не чини. (7, стр. 150) Тако је велико добро – смирење; Тако је корисно не вређати клевете других и не иритирати се увредама комшија! Од њих можете добити и велику и важну корист, као што је то било са митаром. Подневши срамоту, он се очисти од својих сагрешења и, говорећи: буди милостив мени грешном... отишао је кући својој оправданији од другога (Лк. 18, 13-14); речи су се показале више од дела, дела су поражена изрекама. Фарисеј је показао праведност, пост и десетину; а цариник је изговорио једноставне речи и ослободио се својих грехова, јер Бог не само што је чуо речи, него је видео и духовно расположење са којим су биле изговорене, нашао га је пониженог и скрушеног, и помиловао се, по човекољубљу своме. (26, стр. 328) Морамо да будемо уверени само у једно, да Бог све шаље на нашу корист, а не да истражујемо сам метод, и да не гунђамо, и да се не обесхрабрујемо када га не знамо. (7, стр. 151) ...потребне су нам безбројне усне и анђеоска сила да бисмо створили достојну захвалност Богу за Његову бригу о нама... (12, стр. 208) ...јеванђеоска ауторитативна изрека Спаситеља, која у изобиљу даје опроштење грехова. Исцељујући узетог, Спаситељ... рече: чедо! Опроштени су ти многи греси (Мк. 2, 5), а опроштење грехова је извор спасења и награда покајања. Покајање је лек који уништава грех; то је небески дар, дивна сила, благодаћу побеђује силу закона, зашто не одбацује блудника, нити одгони прељубника, ни пијанца, ни идолопоклоника, не презире, нити помете клеветника, нити прогони хулитеља, нити је гордог јер је грех свакога, него мења грех. Али потребно је унапред знати намеру Божију (када Он толерише оне који греше), прилазећи таквом разматрању не према нашим нагађањима, већ показујући како истину сведочи само Божанско Писмо. Када је Бог стрпљив према грешницима, Он има двоструки спасоносни циљ: с једне стране, Он им тражи спасење кроз покајање, а с друге стране, Он припрема добро дело њиховим потомцима, који ће успети у врлини. Бог је, опет понављам, дуготрпељив, тако да се и сам грешник каје, а потомству не затвара пут ка спасењу, јер, иако сам грешник остаје непокајан, Бог често поштеди корен да би сачувао плодове, а често, као што сам већ рекао, исправља и сам корен; а када је ово последње оштећено, Бог одлаже казну, чекајући да се други спасу покајањем. (44, стр. 675–676) Овим несрећама Бог јача оне који Му се потчињавају као храбри борци, а слабије, немарне и неспособне да поднесу било шта тешко, предиспонира у спремности на добра дела. (7, стр. 151) ...отвори своју савест пред Богом, покажи Му своје ране и замоли Га за исцељење, покажи Онога који не прекорева, него лечи; Он све види, чак и ако ћутите. (26, стр. 328) ...Не уређује Бог наше добро на исти начин, али, како је неисцрпан у средствима, прописује нам многе путеве спасења. Пошто многи не желе да прихвате учење о будућем животу и васкрсењу, Он ипак овде у малој форми показује слику (будућег) суда, када кажњава зле, а награђује добре. Ово ће се у потпуности остварити на том суду, али делимично се остварује сада и овде, да би они који су се због такве удаљености суда предали греху, били просветљени, макар, догађајима садашњег времена. (7, pp. 151–152) ...Бог, из своје неизрециве човекољубља, не одбацује Себе и прихвата не само смирене, већ и оне који искрено исповедају своје грехе – Он је и према таквима милостив и добар. (26, p. 328) Бог не кажњава одједном свакога ко заслужује казну, да би кроз несрећу једних сви други постали бољи. (7, p. 152) Не гледајте на то да је време кратко, него имајте на уму да Господ воли човечанство: Нинивљани су за три дана одвратили Његов гнев од себе, и краткоћа времена их није ни најмање омела, али је њихова духовна ревност учинила све, уз помоћ човекољубља Господње (видети Јона 3). А блудница, која је пришла Христу, за кратко време спрала је сву срамоту: и када су Јевреји били огорчени што је Христос дозволио Себи и дозволио јој такву смелост, Он зачепи уста њихова, и пусти је, опростивши јој све њене грехе и прихвативши њену ревност (види Лк. 7). (27, pp. 332–333) ...јер Бог, када се удостоји да нас опомиње, сви зли нису потребни, али Он узима неке од њих, за које зна да су непоправљиви, и показује своју силу и гнев над њима, и тиме остварује много корисних ствари. Тиме Он упућује зле да напусте своје зло ако желе, и чини добро пажљивијим, и показује своје дуготрпљење, и потврђује за све... учење о васкрсењу. (7, pp. 152–153) ... десило се нешто слично ономе што се дешава са рибама. Кад их мајка нахрани, вади их из гнезда; ако примети да су и даље слаби, падају и имају потребу да остану унутар гнезда, онда их оставља тамо још неколико дана, не да би ту остали заувек, већ да би касније, када им крила добро ојачају и када стигне снага, безбедно летели. Тако нас је од памтивека Господ наш привукао на небо и показао нам пут који води тамо, не не знајући, него потпуно знајући да нисмо у стању да се тако уздижемо, него желећи да нам покаже да се наш пад не дешава по Његовој вољи, већ због наше слабости. Показавши ово, Он нас је потом оставио на дуже време да се одгајамо у овом свету.. као у гнезду. Када су нам током дужег времена расла крила врлине, дошао је и почео да нас тихо и мало по мало изводи из овог обитавалишта, учећи нас да се уздижемо ка горе. (12, стр. 214) Како људи, узимајући маслинове гранчице, тресу их пред краљевима, подсећајући их овим гранчицама милосрђа и човекољубља; Исто тако и Анђели, представљајући само тело Господње уместо маслинових гранчица, моле Господа за род људски, и као да говоре: молимо се за оне које си Ти сам некада удостојио такве љубави Своје да си за њих дао душу своју; изливамо молитве за оне за које си Ти сам крв пролио; молимо за оне за које си жртвовао своје тело. (24, стр. 317) ...да је Божија дозвола била ствар Његовог гнева, он не би толико дуго овоме подвргавао онога кога више воли... (7, стр. 154) ...Бог, по својој доброти, тежи да грешницима да време (за покајање), а не да потпуно остави без казне оне који остају у гресима. (12, стр. 217) Знате то... Јов је, пошто је овенчан свакојаким венцима стрпљења и храбрости, добио двоструко све што је изгубио. И све ћеш добити, не дупло или троструко, него сто пута више, ако храбро поднесеш несрећу и наследиш живот вечни... милошћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа... (25, стр. 323) Бог, наравно, не би лишио... Његове благодати и не би допустио да се слуге Његове постиде да није видео велику славу и већу корист од овога... Дакле, оно што очигледно служи као знак напуштања... од Бога је знак Његове велике љубави и наклоности... (7, стр. 154) ...Онај који тражи да буде вољен од нас и чини све за то, који за нашу љубав није поштедео ни Јединородног и сматра пожељним да се икада помиримо са Њим, како неће прихватити и заволети оне који се кају? Послушајте шта Он говори преко пророка: прво реците безакоња своја, да се оправдате (Ис. 43,26). Он то захтева од нас да би наша љубав према Њему била јака. (1, стр. 72) Зашто је Христос често посећивао Јерусалим и лечио Јевреје на празнике? Јер тада се окупило много народа и Он је изабрао ово место и овај пут да помогне слабима; јер болесници нису толико желели да се ослободе својих болести, колико се овај Лекар трудио да их исцели од њихове немоћи. Када је састанак био пун и спектакл био потпуно готов, тада је Он изашао отворено пред све и побринуо се за спасење њихових душа. (32, стр. 359) Добро ће бити ономе ко са... ревношћу и падом пред Богом ублажује гнев Свој, не зато што је Господ наш био суров и непопустљив – напротив, веома је кротак и човекољубив – него претераност наших сагрешења не дозвољава ни добрим, кротким и милостивим да нам брзо опросте. (12, стр. 220) ...удостојимо се... молитвама њега [пастира - С.М.] и свих његових саслужитеља да примимо Царство Небеско, благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа... (42, стр. 669) Заиста, реч је и о човекољубљу Божијем да се наши подвизи не протежу на дуже време, него се трудећи кратко и најкраће, као трептај ока (управо је то садашњи живот у поређењу са будућим), бићемо овенчани у бескрајне векове. (1, стр. 66) Божија заповест о потреби љубави према Богу и људима по питању спасења ...јаки морају бити јаки не само за себе, већ и за друге. Ако, сматрајући себе јаким, презиреш слабост другог, онда ћеш бити подвргнут двострукој казни, како због тога што га ниси заштитио, тако и због тога што си имао велику снагу да га заштитиш; јер је свако од нас одговоран за спасење ближњег. Стога нам је заповеђено: не тражите своју, него једни другима корист (1. Кор. 10, 24), јер смо скупо купљени (1. Кор. 6, 20); а Онај који нас је искупио [Господ Исус Христос – С.М.] нам је то заповедио на нашу заједничку корист. Ова корист не долази када спасавамо само своје чланове, већ када и друге доводимо у већу сигурност. (10, стр. 185) ...очекује нас прилична награда за поштовање родитеља; заповеђено нам је да их поштујемо као владаре (Сир.3,7), да им угађамо речју и делом, осим ако је то на штету побожности. (3, стр. 96) Чак и када би било само десет болесних, или пет, или двоје, или само један, онда не би ваљало игнорисати га; Иако је сам, безначајан и презрен човек, он је ипак брат за кога је Христос умро. Христос много брине о малима. Али ко, каже, саблазни једног од ових малих који верују у Мене, боље би му било кад би му се о врат окачио воденички камен и утопио се у дубинама морским (Мт. 18,6). И опет: пошто не учинисте једном од ових најмањих, не учинисте ни Мени (Матеј 25:45). И још нешто: није воља Оца вашег који је на небесима да погине један од ових малих (Матеј 18,14). Колико би било глупо да занемаримо малене када је Христу толико стало до њих? (36, стр. 390–391) Ако нам је заповеђено да не осуђујемо, да не бисмо и сами били осуђени у истој мери (Мт. 7, 1-2), и да не будемо строги, него попустљиви и кротки судије туђих грехова, онда ћете осуђујући оно што не представља грех, а осуђујући друге, лишити себе према ближњему, учинити све строжијим својим поступцима према себи. (14, стр. 253) Сломимо своја срца и понизимо своју душу, и помолимо се и за себе и за оне који су нас увредили. Ако хоћеш да убедиш Судију да помогне твојој души и привуче Га на своју страну, никада Му се не жали на онога ко те је растужио. Ово је карактер Судије: Он слуша и даје оно што се тражи посебно онима који се моле за своје непријатеље, не памте зла и не буне се против својих непријатеља. И у мери у којој они то чине, у мери у којој ће се Бог осветити њиховим непријатељима, ако се они не обрате покајању. (41, стр. 665) ...да ли је заиста за осуду подржавати оне који су у сиромаштву и великој немоћи? Да их нисте водили и бацили у понор уништења, онда би ово било пожељно; ...ако ово чините из послушности Заповеданом [Господу Богу – С.М.] да помогнете сиротињи, онда имате много браће за ово; ту добру активност покажи тамо, где неће бити ништа примамљиво... (10, стр. 188) ...девственост је огањ, а милостиња је уље. Дакле, као што се огањ гаси када му се не дода уље, тако се и девственост гаси када нема милостиње. Дајте нам уља (рекоше безумне [девице – С.М.]) из ваших судова. А мудри им одговорише: не можемо вам дати. Ово се каже не из злобе, него из страха: да не буде мањка и нама и вама (Мт. 25, 9), – како бисмо, кад се сви трудимо да уђемо, да не останемо сви (ван свадбене одаје). Боље иди и купи од оних који продају. Ко су продавци овог уља? Јадни људи који седе пред црквом за милостињу. За колико се (продаје)? Колико год хоћете: ја не постављам цене да се не изјашњавате за сиромаштво. Купите колико имате, за толико. Имате ли овол [ситни новчић – С.М.]? Купујте небо, не зато што је рај јефтино, већ зато што Господ воли човечанство. Зар немаш овол? Донеси ми шољу хладне воде. И ко даде једном од ових малих да попије само чашу хладне воде (Мене ради) ... неће изгубити награду (Матеј 10:42). Предмет куповине и продаје је небо, а нас није брига! Дајте хлеба и узмите рај; дајте мало а узмите велико; дај смртно, и узми бесмртно; дај пропадљиво и узми нетрулежно. Да је вашар и да се залихе хране продају јефтино и у великим количинама, а да се много може купити за малу цену: зар не бисте распродали своје имање и, остављајући све по страни, не бисте ли учествовали у тој трговини? И тако, где је пропадљиво, тамо показујеш толику љубомору; а што се тиче ствари бесмртног, зар си тако немаран и немаран? Подај убогима, и – да и сам ћутиш – говориће у твоју одбрану хиљаде усана, јер ће милостиња устати и заштитити (тебе): милостиња је откуп душе. (40, стр. 658–659) ... (Господ) нам заповеда, оставивши дар пред олтаром, да се унапред измиримо са братом својим, да бисмо знали да ако у ово време не треба да одлажемо помирење, посебно у неко друго време... Господ хоће... да ближњему дамо пољубац од душе и поздрав од срца... Он захтева од нас искрено и снажно пријатељство које често има пријатељство, а не пријатељство (пријатељство) потпуно изгубио снагу, што је и сам доказ безакоња које влада међу нама. (5, стр. 126) ...слушајте како Он [Господ Исус Христос – С.М.] суди: јер сам био гладан, каже, и дао си ми јести; Био сам жедан и дао си ми нешто да пијем; Био сам наг, и обукли сте ме (Матеј 25:35–36); а онима који им стоје на леђима замера противно овоме. И опет, кад је доведен други роб, (Бог) га кажњава због његове злобе: зли роб! Опростио сам ти сав тај дуг: зар и ти није требало да се смилујеш своме другару, као што сам се и ја смиловао теби? (Матеј 18:32–33). (36, стр. 394) Ако ставиш... своју имовину тамо [на небо – С.М.], добићеш од тога велику добит; јер све што садимо на небу доноси све боље и боље плодове, какве рађају биљке на небу. Ако то учиниш, онда погледај какве ћеш користи добити: прво, живот вечни и добробити обећане онима који љубе Бога; Око не виде, ухо не чу, и не уђе у срце човечије (1. Кор. 2,9); затим - стално пребивалиште код своје лепоте... и ослободићете се локалних брига, страхова, опасности, интрига, непријатељства и мржње. (13, стр. 251) ...речи Христове, које је рекао ученицима, дефинишући савршену љубав: Веће љубави нико нема, рекао је, од ове да неко живот свој положи за пријатеље своје (Јн. 15,13). (16, стр. 266) Нико не може наудити Богу ни прекором, ни слављењем да би донео већу славу, али Он увек остаје у Својој слави, нити уздигнут похвалама нити умањен хулом; а они из народа који Га величају по достојанству – међутим, нико Га не може славити по достојанству, него само по снази – добијају корист од овог прослављања; они који Га хуле и понижавају штете свом спасењу. (24, стр. 313) Кад твој брат једноставно има нешто против тебе, Христос ти не дозвољава да принесеш жртву док се не помириш са братом... (36, стр. 395) Бог жели да будемо со, светлост и квасац како би други имали користи од нас. (10, стр. 189) Шта... Христос говори? Чули сте шта је речено старима: не убијте... Али ја вам кажем да сваки који се напрасно љути на брата свога подлеже суду: ко каже брату своме: „рак“, подложан је Синедриону; и ко каже: „Будало“, подлеже огњеном паклу (Матеј 5:21–22). Овај (рече) Христос, а ми, гори од оних који не верују у Њега, погазисмо овај закон, свакодневно обасипајући браћу многим клеветама. (5, стр. 125) Биће нам знатна награда за... уздахе и сузе, као што ће бити знатна Божја осуда за оне који без жаљења гледају на несрећу својих чланова. Прво се може научити од најстрпљивијег човека Језекиља, а друго од блаженог Михеја. Тако први каже да када су Јевреји достигли крајњу злоћу и скренули ка идолопоклонству, Бог је заповедио да се учини знак на челима ожалошћеног народа, уздишући над свим гадостима које су се међу њима чиниле (Јез. 9,4); јер није потребно само уздисати, него и бити болестан; и премда ништа не рекоше и не учинише да исправе грехе које су чинили, када су само исказали своју дужну част, удостојили се такве почасти од човекољубивог Бога да су били награђени и сигурношћу и великом славом. И Михеј 1, поред осталих грехова, као што су прождрљивост, пијанство, зависност од помазања мирисима, такође је изнео овај грех – недостатак саосећања, говорећи ово: не брини за Јосифову несрећу! (Амос 6:6). И пророк је осудио становнике града Енана за исту ствар (видети Михеј 1:11). Ако се, дакле, кад се Бог разгневи, осуди онај ко нема сажаљења за кажњене, какав ће онда опроштај имати онај ко нема сажаљења према онима који падају у зло? И немојте се чудити што треба да сажаљевамо оне који су кажњени када их Бог кажњава; јер ни сам Бог који кажњава не жели ово: хоћу ли смрт безбожника? Он каже (Језек.18:23). Дакле, ако кажњавач не жели да казни, онда много више треба да имамо самилост према кажњеном; можда ћемо их на тај начин преобратити; можда их још можемо спасити. И да су умрли, ми ћемо ипак користити лекове које имамо, плакаћемо и уздисати не скупљајући домаћина... али свако сам и сам без њих. (11, стр. 197) ...може ли ишта бити важније од те користи, како чинити оно што служи као доказ љубави према Христу, по самом Христу? Обраћајући се поглавару апостолским, Он каже: Симон Јона! да ли ме волиш? - и када је признао своју љубав, Он додаје: ако Ме љубите, напасите јагањце Моја (Јн. 21, 15-16). Учитељ пита ученика да ли га они воле, не да би то сам сазнао (јер како да не зна Онај који истражује срца свих?), већ да нас поучи како Он брине о спасењу овог стада. Ако је то очигледно, онда ће бити јасно и да је припремљена велика и необјашњива награда ономе ко преузме на себе дело које је скупо ценио Христос. (16, стр. 263) Шкорпиони, и змије, и змајеви призвани су да славе Онога који их је створио [Бога – С. М.]... (21, стр. 300–301) ... као што се пред црквеним вратима налазе сасуди напуњени водом да се умију руке, тако и сиротиња седе ван цркве да би ти опрала руке своје душе. Да ли сте опрали своје сензуалне руке водом? Омиј руке од душе милостињом. Не изговарајте се на сиромаштво. Удовица је и у крајњем сиромаштву увела Илију у своју кућу, и сиромаштво није (за њу) била препрека, али га је са великом радошћу прихватила; Зато је добила достојне плодове и пожњела жетву милостиње. Али можда ће слушалац рећи: дај ми Илију. Зашто тражите Илију? Дајем ти Господа Илију, а ти Га не храниш: како би прихватио Илију да си га нашао? Христос, Господ свих, је рекао: ко учини једном од ове Моје најмање браће, мени учини (Мт. 25,40). Ако би цар позвао некога на вечеру и, када би се слуге појавиле, рекао им: хвала му пуно за мене; нахранио ме и примио у своју кућу када сам био сиромашан, показао ми је многе користи у невољи – зар не би сви потрошили и потрошили сав свој новац за онога коме је цар изразио захвалност? Зар не би сви покушали да се зближе и спријатеље са њим? (40, стр. 659) Шта је тешко, шта тешко Христос захтева од нас? Не љути се, каже Он, на брата џабе, а то је много лакше него да трпиш непотребну љутњу од другог... (5, стр. 126) ...слушајте шта васкрсли Христос говори Петру. Када га је Господ упитао: Симон Јона! Љубиш ли Ме, а он одговори: Да, Господе! Ти знаш да Те волим (Јн. 21, 16), онда Христос није рекао: остави имање своје, изнури се постом и тешким делима, васкрсавај мртве, изгони демоне, није споменуо ништа слично, нити друге знаке и подвиге, него, прећуткујући све ово, каже: ако Мене волиш, паси овце Моје (Јован 2). Он је то рекао да би нам показао највећи знак не само љубави према Њему, него и Његове љубави према овцама, а ту љубав (према овцама) је препознао као најважнији доказ љубави према себи, као да је рекао: ко воли Моју овцу, мене воли. (27, стр. 331) Ово је најсавршенији начин поучавања, када и дела и речи воде поучене ка оном блаженом животу који је Христос прописао; јер сами радови нису довољни за учење. Ово нису моје речи, него сам Спаситељ: и ко, каже, чини и учи, назваће се великим у Царству небеском (Мт. 5, 19). Ако би стварати значило поучавати, онда би друга реч била додата узалуд; Довољно би било само рећи: ко ће то урадити? а сада поделивши оба, Он показује да једно зависи од дела, а друго од речи, и сваки од ова два дела треба један другом да би зграда била потпуна. (18, стр. 286) ...Он [Апостол Павле – С.М.] заповеда свима да буду љубазни. Сунце, каже, не залази у гневу свом (Еф.4,26). Гледајте да нико не узврати злом за зло; него свагда тражите добро једни за друге и за свакога (1. Сол. 5, 15): и још: Не будите побеђени злом, него побеђујте зло добром (Рим. 12, 21)... Послушајте и шта заповеда о љубави, поглавар врлинама: постављајући је више и говорећи о њеним делима, он је објаснио да је од Христа тражио исту љубав (Иста љубав) ученика. Као што је Спаситељ рекао да је највиши степен љубави положити живот за своје пријатеље (видети Јован 15:13); Тако је Павле изразио то исто, рекавши: љубав не тражи своје (1. Кор. 13, 5), и заповедио је да се за такву и такву љубав труди... (4, стр. 112) ... када... Он [Господ Исус Христос – С.М.] подстиче на молитву за непријатеље, онда, не говорећи ништа о штети онима који су увредили и не помињући ужарени угаљ, али, остављајући све то да се каже кукавичким и подлим људима, подстиче их да то чине вишим (добрима). Какву врсту? Да, каже, будете синови Оца свог који је на небесима (Матеј 5:45). Погледајте како је велика награда, јер су Његови слушаоци били Петар, Јаков, Јован и мноштво других апостола; стога их је мотивисао духовним наградама. (12, стр. 231) ...замислите да Христос тог дана [Судњег дана – С.М.] вапије пред Анђелима и свим Силама и каже: овај ме на земљи уведе у кућу своју; показао Ми је многе користи; прихватио је Мене, странца. Онда замислите смелост (овог човека) међу анђелима, радост међу редовима небеским. Коме сведочи Христос, како да нема смелости пред Анђелима? Дакле, браћо, милостиња је велика ствар. Хајде да је волимо; нема јој равне; она може и искупити грехе и ослободити се од суда. Ти ћутиш, а она стоји и штити; или, још боље, док ћутиш, хиљаде усана ти хвала за тебе. Толико је користи од милостиње, а ми смо немарни и не маримо? Дај ми мало хлеба ако је могуће. Зар немаш хлеба? Дај ми овол [ситни новчић – С. М.]. Но овол? Дај ми шољу хладне воде. Чак ни ово? Плачите са несрећницима, и добићете награду - награду не за принудно, већ за бесплатно дело. (40, стр. 659) Петар, каже Христос, Симон Јона! Волиш ли Ме више од њих? Паси јагањце моја. Могао је да му каже: ако Ме љубиш, труди се у посту, спавај на голој земљи, бди непрестано, штити потлачене, буди за сирочад уместо оца и за мајку њихову уместо мужа; али сада, остављајући све ово иза себе, шта Он каже? Паси јагањце моја. (16, стр. 263) Његова [Христова – С.М.] Реч тако забрањује увређенима да се љуте на оне који су нас увредили, да не смемо не само да тугујемо због оног што је већ одузето, већ и да се добровољно одрекнемо оног што је преостало, и да покажемо спремност да поднесемо зло више него колико страсти имају непријатељи да нам чине зло. (5, стр. 127) Како зарадити помиловање? Како побећи? Рећи ћу ово: увек носимо молитву и њене плодове у својим срцима, то јест смирење и кротост. Научите се од Мене, говори Господ, јер сам ја кротак и понизан срцем, и наћи ћете покој душама својим (Мт. 11,29); и опет Давид: жртва Богу је сломљен дух; Срце скрушено и смирено нећеш презрети, Боже (Пс. 50,19). Бог не прихвата и не воли ништа више од кротке, понизне и захвалне душе. Види још, брате, када те нешто неочекивано задеси и растужи, не прибегавај људима и не уздај се у људску помоћ, него, остављајући свакога (људе), бежи своје мисли лекару душа. Једини који може да исцели срце је Онај који је једини створио наша срца и зна сва наша дела; Он може ући у нашу савест, додирнути наше срце и утешити нашу душу. Ако Он не утеши наша срца, онда ће људске утехе бити бескорисне и узалудне; као што је и обрнуто, када Бог смири и утеши, онда и ако нам људи хиљаду пута сметају, неће моћи ни најмање да нам науде, јер када Он окрепи срце, онда га нико не може поколебати. (41, стр. 664) Да ли вас је та особа увредила? Заиста, реци ми, због овога ћеш почети да вређаш Бога? Не помирити се са преступником значи не толико осветити му се, колико увредити Бога, који је заповедио помирење. Дакле, не гледај на роба као што си ти и не на тежину његових увреда, него, замишљајући умом своме Бога и Његов страх, имај на уму да што више примораваш своју душу и примораваш је, после безбројних увреда, да се помири са увредом, то ћеш већу част добити од Бога, Који је ово заповедио; и као што Њега овде са великом чашћу примате, тако ће и Он вас тамо са великом славом примити и за такво послушање наградиће вас хиљадуструким наградама, којих се сви удостојимо благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа... (27, стр. 334) ...ми, који морамо да се појавимо не пред неким земаљским судом правде, него пред небеским Престолом, да бисмо дали рачун за своје речи, дела и мисли, морамо да се одрекнемо свега, и од радости и од туге за праве благослове, и бринемо само о том страшном дану. Ако ко, каже (Господ), дође к Мени и не мрзи оца и мајку, и жену и децу, и браћу и сестре, и, штавише, свој живот, не може. да будем Мој ученик; а ко не носи крст свој и не иде за Мном, не може бити Мој ученик (Лк. 14:26–27) (12, стр. 240) ... Судија [Господ Бог - С.М.] са једнаком строгошћу захтева од нас (бригу) спасење и наших и ближњих... Јединородни (Син) Божији, желећи да нам укаже колико је ова дужност обавезна и да велике несреће чекају оне који не желе да је испуне, рекао је: а ко га саблазни, не би био бољи од ових малих... и удавио га у дубинама морским (Матеј 18:6). А онај који је донео таленат кажњава се не зато што је занемарио било шта своје, него зато што није марио за спасење ближњих. (4, стр. 99) Сам аспирант доноси корист само себи, а корист од пастирске делатности протеже се на цео народ. Онај ко дели новац потребитима, или на било који други начин помаже потлаченима, доноси неку корист ближњима, али онолико мање од свештеника колико је тело испод душе. Зато је Господ с правом рекао да је брига о свом стаду знак љубави према Њему. (16, стр. 265) ...Он [Господ Исус Христос – С.М.] је заповедио да сво слављење Његово буде у твојој души... (11, стр. 203) Удате жене злобно показују нехуманост позивајући се на децу; Ако им кажете: дајте ми милостињу, имам децу, кажу, не могу. Бог вам је дао децу, ви сте примили плод утробе своје да бисте били човекољубиви а не нечовечни; Не претварајте разлог за човекољубље у изговор за нехуманост. Да ли желите да оставите добро наслеђе својој деци? Оставите милостињу да вас сви хвале и да вам сећање остане славно. (40, стр. 660) ...предности које је Бог дао не треба користити за увреду Бога, већ да Му више угодимо. (18, стр. 281) Христос нам је заповедио да сматрамо пријатељима, и блиским пријатељима, оне који нам... штете у новцу, телесном здрављу и свему другом. Не само, каже, додај грабљивцу и похлепнику, него га и воли најјачом и најискренијом љубављу. Управо је то желео да изрази када је рекао: молите се за оне који вас тлаче (Мт. 5,44; уп. Лк.6,28). Обично то радимо само за оне које много волимо... Он даје доказ и добар разлог за то: Јер ако волите оне који вас воле, каква ће вам бити награда? Зар царари не раде исту ствар? А ако поздрављате само своју браћу, шта посебно радите? Зар и незнабошци не раде исто? (Матеј 5:46–47). (5, стр. 127) ...као што каже Христос: ко воли оца или матер више од мене, није Мене достојан (Мт. 10,37). Када прихватимо нешто богоугодно, онда је свако ко се у то меша, непријатељ и противник, без обзира ко је, отац или мајка. (12, стр. 242) ...Не верујем да је могуће спасити неко ко не чини ништа да спасе свог ближњег. Несрећном сужњу нимало није помогло то што није умањио свој таленат, него га је уништило то што није умножио и донео дупло више (Мт. 25, 24-30). (20, стр. 295) Христос је заповедио онима који Га љубе да пасу овце Његове... (16, стр. 265) Шта... је утеха? У молитви да они који пате... од болести једног дана оздраве. Ако нам је заповеђено да се молимо Богу за болесне, за оне у рудницима и у гробном ропству и опседнуте (демонима), зар није много потребније (треба да се молимо) за такве (јеретици – С.М.)? (24, стр. 316) Ако она која има за женика земаљског цара себе сматра најсрећнијом од свих, онда ти (имајући младожењу) ниси цар земље и ниси роб као ти, него цар небески, који је изнад сваке кнежевине и власти и моћи и сваког имена које се може назвати (Еф. 1, 21), који седи над земљом, који седи над земљом. страшно за Херувиме, неприступачно за Серафимова, и не само Женика, него и оне који те воле, и оне који те воле више од сваког човека, како да не оставиш све овде, па макар морао и саму душу да предаш? (11, стр. 206) Бог је то овако уредио... опоменувши... пророка [Јона – С.М.] да буде човекољубив и кротак и, као да га дозива и говори: угледајте се на бродоградитеље, безумне. Не занемарују ни једну душу, нису немилосрдни само према телу твоме; и издао си, колико је од тебе зависило, цео град [Ниниву – С.М.], у коме има толико хиљада становника. Они, откривши кривца за несреће које су их задесиле, не журе са изрицањем кривице, али ти си их, немајући разлога да кривиш Нинивљане, потопио и уништио. Штавише, нисте послушали када сам вам заповедио да идете проповедати да их (Нинивљане) позовете на спасење; а ови (лађари), и без икаквог наређења, свим средствима поштеде вас, који сте се показали кривим, од казне. У ствари, чак и након оптужбе са мора, након жребања, када се сам Јона оптужио и признао да је побегао, ни тада нису журили у смрт пророка, већ су се оклевали, суздржали и употребили сва средства да га и после такве оптужбе не би издали морском гневу. (42, стр. 668) Дакле, ако сам доказао... да Син [Господ Исус Христос – С.М.] има достојанство не служења, него суверенитета, онда ћемо Му се клањати као Господу и једнаком по части са Оцем; и Он је то Сам заповедио говорећи: да сви поштују Сина као што поштују Оца (Јн. 5, 23). (31, стр. 357) Христос је заповедио да се молимо за оне који вређају... заповеђено нам је да благосиљамо оне који проклињу (Мт. 5,44)... (5, стр. 127) Морамо хвалити и чудити се онима који успевају у добру, а не онима који (само) избегавају зло; за ове друге је та част довољна ако ништа лоше не трпе. Зато је Господ наш запретио ђаволом ономе ко ће се без разлога и узалуд наљутити на брата свога и назвати га изродом (в. Мт. 5, 22), али није обећао Царство небеско онима који се не љуте узалуд и уздржавају се од клевете, него је захтевао нешто друго, веће и важније, говорећи: љубите непријатеље своје (444). И, желећи да покаже колико је неважно, безначајно и недостојно било какве почасти уздржавати се од мржње према браћи, Он, заповедивши нешто много више, то јест да их волимо и да будемо у пријатељству са њима, рече да нам то није довољно да добијемо било какву почаст; јер како је то могуће када ми у том погледу ни на који начин нисмо супериорнији од незнабожаца? Стога, морамо имати још нешто важније везано за ово ако желимо да тражимо награду. Ако те, вели (Христос), не осуђујем на пакао, који се уздржаваш од клевете и гнева на брата свога, онда се само због тога не сматраш достојним круна; јер ја не захтевам само такву меру добре воље; али, чак и ако на неометање додаш да га волиш, ипак се окрећеш и сврставаш се у ред порезника; ако хоћеш да будеш савршен и достојан неба, онда се не заустављај само на томе, него се уздигни више и задоби себи мисао која превазилази саму природу, односно љубав према душманима. (12, стр. 207) ...Ја, оставивши најзад опомињање, сведочим и објављујем: Ако ко не љуби Господа Исуса Христа, нека је проклет (1. Кор. 16, 22). (35, стр. 390) Научите ово [милостињу, љубав – С.М.] из самог Писма, које каже: Корнилије! ...ваше молитве и ваша милостиња су дошли као спомен пред Богом (Дела 10:3, 4). А речи пред Богом значе ово: иако имаш много сагрешења, пошто ти је милостиња заштитник, не бој се; нико од виших сила је не зауставља; она захтева своје, имајући свој рукопис у рукама. Ово је глас самога Господа, да ко учини једном од ове Моје најмање браће, мени учини (Матеј 25:40). Дакле, без обзира колико других грехова имаш, твоје доброчинство надмашује све. (40, стр. 658) Ко уништи овце, које или опљачкају вуци, или пљачкају, или уништене заразом или неким другим несрећним догађајем, може добити неку милост од господара стада; ако се од њега тражи рачун, онда ће штета бити само у новцу; али коме су људи поверени, то је разумно стадо Христово, он, прво, смрћу такве овце наноси штету не имовини, већ својој души; а онда га чека много важнији и тежи подвиг. (16, стр. 264) ...ако ко хоће да угоди Њему [Господу Исусу Христу – С.М.], нека се брине о... овцама [верницима – С.М.], нека тражи опште добро, нека се брине о својој браћи; нема драгоценијег достигнућа од овога пред Богом; Стога на другом месту каже: Симоне! Симон! Гле, сатана је тражио да те посеје као пшеницу, а ја сам се молио за тебе, да вера твоја не престане (Лк. 22, 31-32). Какву ћеш ми награду дати за такву бригу и промисао? А какву награду Он сам тражи? Опет исто: и ти, вели, једном окренувши се, ојачај браћу своју (Лк. 22, 32). Тако Павле каже: подражавајте се на мене, као што сам ја на Христа (1. Кор. 11,1). Како је био имитатор Христа? Као што ја свима у свему угађам, не тражећи своју корист, него корист многих, да се спасу (1. Кор. 10, 33); а на другом месту каже: јер Христос не угоди себи (Рим. 15, 3). И нема другог таквог сведочанства и знака вере и љубави према Христу као брига о браћи и старање о њиховом спасењу. (27, стр. 331) ...Христос жели да не само праштамо, већ и да своје непријатеље прихватимо као прве пријатеље... Он... је заповедио да се молимо за њих. Ако се, иако не чиниш (непријатељу), ипак одвратиш од њега, погледаш га са негодовањем и држиш рану у души неизлечивом, онда још ниси испунио заповест коју ти је Христос дао. (5, стр. 128) Послушајте... Самог Бога, који каже да се умирује побожним молитвама многих. (24, стр. 317) ...заручили смо се са Жеником [Господом Исусом Христом – С.М.], Који од нас жели такву љубав да бисмо се за Њега одрекли, ако треба, не само безначајних и незнатних овоземаљских благослова, него и саме своје душе. Дакле, ако морамо ићи тамо, напустимо ове безначајне бриге; а селећи се из сиромашне куће у царску палату, не бисмо се бринули о земљаним посудама, дрвима за огрев, ђубрету и другим сиромашним кућним стварима. Престанимо сада да бринемо о земаљским стварима; време нас већ зове на небо, како рече блажени Павле у Посланици Римљанима: јер нам је сада ближе спасење него кад смо веровали. Ноћ прође и дође дан (Рим. 13,11-12). (12, стр. 240) ... (свети људи) који су живели на земљи животом једнаким анђелској мудрости, иако ништа од овога нису чинили - нису приносили жртву, нису славили празник, нису постили ... постили су, али су толико угодили Богу да су постали виши од саме природе, и оним што им се догодило, окренули су сву васељену ка познању Божијем... Јер, (у животу је речено: неко је већи од ове љубави) нема (у јеванђељу) за своје пријатеље (Јован 15:13); и положише душе своје за Бога. Међутим, они су вредни изненађења не само због тога, већ и зато што то нису урадили ни за какву награду. Зато су говорили да је Бог наш, Коме служимо, у стању да нас спасе. Ако се то не догоди, онда нека ти буде познато, царе, да нећемо служити твојим боговима (Дан. 3, 17-18). Доста нам је, кажу, што гинемо за Бога. (37, стр. 400) ...Христос на... дан (Судњег) ће дати награде не онима који су само чинили чуда, већ онима који су испуњавали Његове заповести. Дођите, рећи ће, благословени Оца Мога, наследите Царство које вам је припремљено од постања света, не зато што сте чинили чуда, него зато што сам био гладан и дао си Ми храну; Био сам жедан и дао си ми нешто да пијем; Био сам странац и прихватио си Ме; Био сам наг и ти си Ме обукао; Био сам болестан и посетио си Ме; Био сам у тамници, и дошли сте к мени (Матеј 25:35–36). (5, стр. 131) Својства и манифестације љубави у људском животу (укључујући и непријатеље). Расте у љубави Ако телесна љубав толико заробљује душу да је одвлачи од свега и подвргава је утицају једног љубљеног, шта онда љубав према Христу и страх од одвајања од Њега неће учинити? (6, стр. 136) ...нема мајке тако сурове и немилице деце која би без икаквог подстицаја и без икакве принуде почела да хули и брука пред свима онога кога је носила, родила и одгајала. (20, стр. 293) Ако казна долази из љубави, а напуштање без казне долази из мржње (уп. Јев. 12,7–8), онда је немогуће да једна иста особа и воли и мрзи исту особу, кажњава је и истовремено је игнорише. (7, стр. 150) ...ја... толико сам вас [Цариградске – С.М.] волео, као да сам дуго и одмалена живео међу вама; па сам се с тобом сјединио везама љубави, као да сам безброј времена уживао у најпријатнијем општењу с тобом. То се није десило зато што сам ја био посебно склон пријатељству и љубави, већ зато што си ти најпожељнији од свих. Ко неће бити задивљен и изненађен вашом ватреном ревношћу, нехигованом љубављу, поштовањем према учитељима, међусобном слагањем, који су сасвим довољни да вам привуче и камену душу? Зато те волим не мање него Цркву (Антиохију) у којој сам се родио, одрастао и учио; ова Црква је сестра оној, а ви сте својим делима доказали своје сродство са њом. Ако је онај старији у времену, онда је овај горљивији у вери; тамо је већи скуп и свечанији спектакл, али овде има више стрпљења и више доказа храбрости. (31, стр. 354–355) ...љубав је веза и корен многих врлина... (4, стр. 113) ... све... блажени [Мојсије - С. М.] је храбро подносио, и да није имао сажаљења према њима [Јудејима - С. М.] ] љубави, онда би његова туга била подношљива и морао би да се жали само на своју ситуацију; али пошто их је волео више од својих родитеља, у самој бризи за њих имао је још један разлог за тугу – због њихове покварености и злоће. Није га толико узнемирило што су га вређали, колико то што су вређали. (9, стр. 170) ...љубав према другима је највећи доказ љубави према Христу. (27, стр. 331) Волим [Господа Исуса Христа – С.М.], и никада нећу престати да волим, али се бојим да не увредим свог Вољеног. (16, стр. 265) Зар не би било чудно не показати чак ни исту бригу за Цркву коју жене показују за своје ближње? Када виде неку јадну и немоћну девојку, сви јој пружају своје услуге, замењујући родбину, а међу окупљенима за удају такве девојке је велика бука. Једни јој понекад донесу новац, други (учине почаст) својим присуством, а ово друго није неважно; јер њихова ревност служи као покриће за њено сиромаштво; и тако својом услужношћу прикривају њено сиромаштво. Урадите исто у односу на... Цркву. Сви ћемо хрлити одасвуд и прикрити њено сиромаштво, или, још боље, зауставићемо њено сиромаштво својим сталним боравком овде. (31, стр. 358) Када бисмо били послушни Богу зато што смо знали разлоге за догађаје, онда наша награда не би била велика и наша послушност не би била израз вере; када се ми, не знајући за њих, с љубављу подвргавамо свим заповестима Његовим, из истинске послушности и искрене вере, тада приносимо души својој највећу корист. (7, стр. 151) Ово кажем... вама – здрави, да, ма колико пута видите такве [изгубљене, отпале – С.М.], све их са великом пажњом и љубављу узимају и сабирају, и доносе мајци [Цркви – С.М.]. Чак и ако се опиру, избегавају или ураде нешто друго, нећемо заостајати док их не убедимо; јер се ништа не може поредити са миром и хармонијом. Дакле, наш отац (епископ), ушавши (у цркву), не излази на овај амвон пре него што затражи мир за све вас; и васкрснувши, не поче вас први учити, како да научите свакога миру. А свештеници, кад буду хтели да благосиљају, прво ће тражити мир за вас, а затим ће почети да благосиљају; такође ђакон, позивајући на молитву, заједно са другим молбама заповеда у молитви да замоли Анђела мира; и све молитве које приноси су испуњене миром, и најзад, ослобађајући вас од овог сусрета, жели вам то исто говорећи: идите с миром. Уопште, без мира се ништа не може рећи ни учинити. Он је наш хранитељ и отац који нас с великом пажњом негује. Не мислим на мир који се састоји у празним поздравима и заједничкој трпези, него на мир у Богу који долази из духовног јединства. (36, стр. 395) ...снага љубави је таква да обухвата, спаја и спаја не само оне који су са нама или блиски нама и које видимо, већ и оне који су нам удаљени; ни дужина времена, ни даљина, и ништа слично не може прекинути и прекинути духовно пријатељство. (13, стр. 248) ...у великој мери доприноси љубави према рођенима; али да се тачно зна шта је добро за њега, није довољно само родити и волети. Кад би то било тако, онда нико не би боље од оца да види шта је добро за његовог сина, јер нико други не може волети сина више од оца. (3, стр. 88) Василиј [Велики – С.М.] је рекао: значи, ви мислите да је снага љубави довољна да исправи своје ближње? ...Углавном, рекох, може врло добро да допринесе овом циљу... (16, стр. 267) ...само они који своју радост полажу у Господа знају колика је та радост и колико она превазилази свако поређење. (12, стр. 238) ...очи су нетремице и непоколебљиво уперене ка созерцавању љубави Божије, а ухо је смирено посвећено једном занимању – слушању Речи Божије и пажњи на ону хармоничну и духовну хармонију, чија снага, једном запленивши душу, толико запоседне њом да (човек), занесен овом мелодијом, понесе јело и пиће, прихвати храну. (6, стр. 134) После... подвига, после безбројних круна, он [Апостол Павле – С.М.] је желео да сиђе у Геену и да буде предан вечним мукама да би се Јевреји, који су га често гађали камењем и били спремни да га убију, спасли и обратили Христу (в. Рим. 9,3). Ко је толико волео Христа, ако то можете назвати љубављу, а не нешто више од љубави? (18, стр. 285) ... сваку буру можеш смирити, и тишину и мир велики у души успоставити; чега да се сви удостојимо, благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа... (31, стр. 358) Као што глина поприма какав год облик дају руке оних који је обликују, тако и човек треба да поступа по ономе што Бог заповеда, и да са захвалношћу прихвати оно што Он шаље, ни најмање не противречи и не покушавајући да открије (разлог за то)... (7, стр. 151) ...огњена љубав – овај узрок свих добрих ствари – постаје узрок безбројних зала за оне који је погрешно користе. (20, стр. 294) ...Мојсије...видевши да му је [јеврејском народу - С.М.] тако вољено све горе и горе, у каквој је тузи био, какве је сузе лио? Ако други, имајући једног сина, није могао да живи, сазнавши да му се син одао пороцима, макар и сам био најзлобнији од свих, онда је Мојсије, који је толике хиљаде људи сматрао својом децом, или, боље речено, волео их више од деце – јер ниједан отац не би желео, као он, да пропадне са сином, а да и сам није починио никакав грех – који је имао толико добра и љубави, колико је имао више љубави, страдао, видећи да су сви, као да се слажу, јурнули у бездан порока? (9, стр. 170) ...тражите тамо небо и све што води у живот, и тада вам ништа овде не може наудити, па ни сам владар таме (Еф. 6, 12), све док сами себи не наудимо. Па и да нам је неко одузео имање, макар неко посекао (наше) тело, све нам је то ништа када нам душа остане здрава. (13, стр. 251) ...када нас пријатељство веже, ништа не може лако да направи раскид (између нас), па чак и да буде прихваћено са поверењем... (5, стр. 126) Желим да те питам: знаш ли шта је моћ љубави? Христос је, не помињући сва чуда која су чинили апостоли, рекао: по томе ће сви знати да сте Моји ученици, ако будете имали љубав једни према другима (Јн. 13, 35); а Павле каже да је љубав испуњење закона (Рим. 13,10) и да без ње ни дарови не доносе никакву корист (видети 1. Кор. 13,1-2). Ово одлично благо, посебност ученика Христових, изузетне таленте, видео сам чврсто засађено у души... и како доноси обилне плодове. (16, стр. 266) ...за тебе... Одлучио сам да прихватим овај жреб [дело проповеди - С.М.], за тебе и твоју љубав, која нема ништа јаче и моћније, која је мене, не баш искусног у елоквенцији, убедила да проговорим и натерала ме да уђем у област наставе, иако никада раније нисам говорио на таквом пољу, али сам увек био међу слушаоцима и уживао у мирној тишини. (21, стр. 299) ...он [апостол Павле – С.М.] нас подстиче да се угледамо на Христа, а не само на Његове ученике; Дакле, када нас убеђује да волимо, да не држимо злобе и кротости, он наводи пример Христов. (4, стр. 113) ...он сам [Апостол Павле – С.М.] је био узнесен до трећег неба (видети 2. Кор. 12,2); али његова наклоност и љубав према Христу проширила се не само на три, већ на сва небеса. Био је малог тела и нимало виши од нас; али се својим расположењем прекомерно уздигао изнад свих људи који постоје на земљи. И не би згрешио ко би овако замислио стање овог светитеља: као да неки пламен, загрливши површину целе земље и уздижући се увис, прође са свих страна сводом небеским и, трчећи кроз ваздух који лежи изнад њега, било да је то био ваздух или нешто друго, испуњен огњем средином између два небеса, не престаде нагло, не престаде, не престаде. до трећег неба и све претворио у један огањ, чија је ширина једнака простору целе земље, а висина је удаљеност трећег неба од нас. Међутим, ни на овај начин, изгледа, нисам осликао ни најмањи део његове љубави... Тако треба волети Христа, тако се треба одрећи садашњости. (6, стр. 135) Нико није волео Христа више од Павла, нико није показао већу ревност од њега, никоме није удостојила већа благодат; али чак и са таквим предностима, он се и даље плаши и дрхти и за своју моћ и за оне под његовом контролом. (17, стр. 270) ...ми, видећи да је неко због дуге болести постао раздражљив, радије уклањамо из куће оне који га неблаговремено нервирају, чак и не испитујемо да ли то чине поштено или неправедно, и не примамо никакво оправдање од њих, али сажаљевајући болесника, потпуно му опраштамо због његове слабости, чак и ако је био неправедно раздражљив. Ако тако бринемо и за робове и за децу, чак и често кажњавајући сина који је за то крив, колико ће то више Бог, који је добар и милостив и праштајући. (11, стр. 200) ...љубав је глава, корен, извор и мајка свих благослова, а... без ње нам све остало не доноси никакву корист; то је знак ученика Господњих, особено својство слугу Божијих, знак апостола. По томе ће сви знати, каже (Исус Христос), да сте моји ученици (Јн. 13,35). Шта, реци ми, то значи? Да ли је реч о васкрсењу мртвих, или очишћењу губаваца, или истерању демона? Не, каже Он; и, прећутајући све ово, додаје: по томе ће сви знати да сте Моји ученици, ако будете имали љубави једни према другима. Таква дела су само дарови највише благодати, а љубав је врлина која зависи и од људске ревности. (22, стр. 303) ...сећање... мора остати у нашим душама, да ми, непрестано сећајући се доброг дела, непрестано захваљујемо Богу који га је подарио. (41, стр. 663) ...нема тако окрутне и безосећајне особе која би, видевши свог непријатеља у несрећи, ипак могла да гаји мржњу према њему... чак и сажалимо своје непријатеље и третирамо их као пријатеље када их видимо да пролазе кроз било какву несрећу... (7, стр. 142) Нећете се тако брзо чути када се молите Учитељу [Богу – С.М.] код куће као када се молите са својом браћом. Овде [у храму – С.М.] постоји нешто више, овако: једнодушност и сагласност, сједињење љубави и молитве свештеника. (24, стр. 317) Када би неко, насрнувши на тебе самог, почео да те бије или да те баци на земљу без икаквог разлога и кривице са твоје стране, а ти си све с кротошћу поднео и отишао, онда твој чин не би био срамотан, већ мудар и веома похвалан. Дакле... похвално је трпети увреду коју су људи нанели... (8, стр. 156) ...страдајући од телесне љубави, док су у близини својих најмилијих, осећају најсуровију муку страсти, а када се одмакну што даље од својих најмилијих, укроће њен бес... (17, стр. 272) ...кад дође најсавршеније стање, нећемо се враћати у оно пређашње – нећемо посматрати дане, времена и године, већ ћемо у свему непоколебљиво следити Цркву, дајући предност љубави и миру од свега. (36, стр. 395) ...никад није постојао тако камени човек који уопште није патио гледајући како његова браћа и рођаци туку једни друге, подвргавајући овом жалосном батинању до три хиљаде људи (видети Изл. 32:28). А ми, када ухватимо своју децу да раде нешто лоше, наравно, кажњавамо их и бичевамо, али то не радимо без жаљења, већ напротив, тугујемо ништа мање од оних који су кажњени. (9, стр. 170) Свештеник се мора понашати према свом стаду као што би отац поступао са својом малом децом; као што се ми не окрећемо од ових када вређају, или ударају, или плачу, па чак и када се смеју и мазе нас, нама то није баш стало, тако ни свештеници не треба да се надимају народним похвалама, нити да се узнемиравају осудама ако су неосноване. (19, стр. 288) ...оцу је много стало до... деце, и таква љубав према њима може да засени његову тугу... (8, стр. 157) ...обрати пажњу на побожност његове [Апостола Павла – С.М.] душе и на љубав укорењену у њој. Сећајући се Бога, дозволио је себи да почне са излагањем учења не пре него што Му ода почаст, закључивши свој говор доксологијом. Ако успомена на праведника остане благословена (Прич. 10, 7), колико ће више сећање на Бога бити са хвалом. Павле чини исто на почетку својих Посланица; често, почевши од Посланице и сећајући се Бога, не почиње да поучава пре него што Му ода дужну хвалу. Послушајте шта каже у посланици Галатима: Благодат вам и мир од Бога Оца и Господа нашег Исуса Христа, који је себе дао за грехе наше да нас избави од овога садашњег злог века, по вољи Бога и Оца нашега; њему слава у векове векова. Амин (Гал.1:3-5). И на другом месту: Цару векова, нетрулежном, невидљивом, јединому премудром Богу, част и слава у векове векова. Амин (1 Тим. 1,17)... Слушајте како је он у односу на Јединородног [Господа Исуса Христа – С. М.] чини исто; Рекавши: И сам бих желео да се одвојим од Христа за браћу своју, која су ми сродна по телу, додао је: којима је усиновљење и слава, и завети, и закон, и богослужење, и обећања, и од њих је Христос по телу, који је Бог над свима, благословен у векове, Амин (Рим. 3-5). Прво је одао хвалу и Оцу и Јединородном, а затим је почео да наставља своју беседу; јер чух речи Христове: да сви поштују Сина као што поштују Оца (Јн. 5, 23). (24, стр. 314) Ако му неко [хришћанину – С.М.] учини много зла, удари га или га веже, онда је његово тело природно погођено, али његова душа, по мудрости, остаје неповређена; не заноси се гневом, не хвата је мржња, не савладава је непријатељство. А ово није толико важно; Много је чудесније од овога: он воли оне који су му толико зла нанели као добротворе и покровитеље, и моли се да им буде свако добро. (3, стр. 94) Храбар човек се обично разликује не толико по даровима послатим одозго колико по заслугама сопственог труда. Зато Христос каже да се Његови ученици не препознају по знацима, него по љубави. Кад постоји љубав, онда онај ко ју је стекао не оскудева ни у једном делу мудрости, него има потпуну, свесавршену и потпуну врлину; као што је без тога лишен свих користи. Дакле, Павле је хвали и велича, или, боље речено, колико год говорио, никада није у стању да у потпуности искаже њено достојанство. (22, стр. 303–304) ...они који воле... толико су љубављу одани свом вољеном да, осим њих и са њима, не налазе ништа пријатно у осталим задовољствима стварног живота, ма колико их било... (5, стр. 129) Такав је био Јелисеј: пошто се удаљио од свега световног, заволео Царство Небеско и презрео све стварно, то јест царство и моћ, и славу, и свеопште поштовање; тада сам видео нешто што нико никада није видео – целу планину, прекривену формацијом огњених коња и истих кола и ратника (2. Цар. 6:17). (6, стр. 135) ...блажени Павле, угледајући се на свог Учитеља [Господа Исуса Христа – С.М.], кроз свој живот није престајао да оплакује оне који су пали и остадоше у овом паду и не хтеде да устане, и то тако горко да је и врло јаким изразима говорио о томе у Посланици Римљанима: тугу велику за мене и непрестану тугу за мене и непрестану муку од срца мога да се изопштим од срца свог. браћо, моји рођаци по телу, то јест Израелци (Рим. 9:2–4). Видите ли колико су ове речи упечатљиве, како представљају срчану болест? Оплакивао је шепаве и сиромашне међу вернима као да је и сам био у истој невољи. Ко је исцрпљен, рекао је, с ким не бих био исцрпљен? Ко је на искушењу, за ким се не бих распалио? (2. Кор. 11:29). Није рекао: Тугујем, него: Палим, желећи да речју паљење изрази нетрпељивост и крајност туге. Угледајмо се и на нашег Господара и на роба попут нас. (11, стр. 196–197) ... навикавајмо своје руке на милостињу да бисмо донели нешто мало са своје стране; Почнимо да плачемо над грехом, да једимо над безакоњем, да се види да и ми доприносимо макар нечим малим, док је оно што нам се има дати велико и превазилази наше снаге. Ово је рај и Царство Небеско, којега да се сви удостојимо благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа... (40, стр. 661) ...они који су страдали у потопу били су велики грешници, али Ноје је био човек и имао је самилост према онима који су имали исту природу као он. Тако Језекиљ, иако је био праведан и знао да су Израиљци најзлобнији од свих, међутим, када их је видео поражене и како падају, и он се сажалио и заплакао... (8, стр. 158) ...не само пред Богом, него и пред људима, за осуду је и опасно имати много непријатеља. Шта да кажем: много? Имати једног и јединог непријатеља једнако је опасно колико је безбедно и спасоносно имати свакога за пријатеље. Не може нас заштитити толико увећање имовине, не толико оружје и зидови, ровови и друга безбројна средства, колико искрено пријатељство. Ово је зид, ово је тврђава, ово је богатство, ово је утеха, ово ће нам помоћи да свој садашњи живот проведемо у миру и обезбедиће нам будући живот. Дакле, размишљајући о свему овоме и замишљајући велику корист од овога, учинимо све и предузмемо све мере да се помиримо са правим непријатељима, а не да стекнемо нове непријатеље, већ да праве пријатеље учинимо поузданијима. Почетак и крај сваке врлине је љубав; уживајући га искрено и непрестано, да се удостојимо да примимо Царство Небеско, благодаћу и човекољубљем Господа нашег Исуса Христа... (30, стр. 354) Једна особа је изненада добила јаку грозницу, а температура се повећала; Болесник је одбијао сва средства која би могла угасити ватру, али је желео и силно инсистирао, молећи свакога ко му је долазио да му донесу много вина и нека утоли болну жеђ. Али ко год би пристао да му пружи ово задовољство, не само да би подигао грозницу, већ би и довео несрећног човека у лудило. Тада, када је уметност била немоћна и више није имала средстава, него је била потпуно одбачена, употребљена лукавства показала је такву моћ, као што ћете одмах чути од мене. Лекар узима глинену посуду, чим се извади из пећи, потапа је у вино и затим, извадивши је празну, напуни је водом; Наређује да се соба у којој је лежао болесник замрачи многим завесама, да светлост не би разоткрила трикове, и даје болеснику пиће из посуде, као да је напуњена вином. Он, пре него што је узео посуду у руке, изненада заведен мирисом вина, није хтео да раставља оно што му је дато; али, уверен њухом, обманут тамом и подстакнут силном жељом, он је са великом жељом пио оно што му је дато; и, наситивши се, одмах се ослободио грознице и избегао претећу опасност. Видиш ли корист од лукавства? (15, стр. 262) ...онда ћете се научити благодети мудрости када (ваша деца) почну да лече оболеле од неизлечивих болести, када буду прослављени као општи добротвори, покровитељи и спасиоци, када буду живели са људима на земљи као Анђели и свачији поглед окренули на себе... (4, стр. 117) Немој ми рећи: „Шта ја имам заједничко са њим [који је отпао – С.М.]? Он ми је странац и стран“. Докле год је веран, дели са вама исте Тајне и иде у исту цркву, дотле је ближи вама и браћи, и познаницима, и рођацима, и свима уопште. Следствено томе, како истој казни не подлежу само они који краду, већ и они који су то могли спречити, а нису; па се једнако не кажњавају само сами зли, него и они који су их могли одвратити од опачине, а нису хтели немаром или непажњом. И онај који је закопао таленат вратио га је мајстору неокрњеног; али пошто га није умножио, био је кажњен. А ти, ако и сам останеш чист и непорочан, али не увећаваш свој таленат и не обратиш умирућег брата на спасење, тада ћеш доживети исту судбину као (роба). Да ли тражим много од тебе, љубљени? Нека свако од вас обрати једног од своје браће ка спасењу, нека се побрине за ово, нека се потруди да на наш следећи сусрет дођете са великом смелошћу, носећи дарове Богу, најдрагоценије дарове, враћајући (Њему) душе изгубљених. (37, стр. 402) ...Мојсије је страдао много пута...видевши да они који су грешили морају да трпе казну, јадао је и туговао више од оних који су били кажњени. (8, стр. 158) Онај који се моли за цео град – шта да кажем: за град? - за целу васељену, и умилостивљава Бога за грехе свих, не само живих, него и мртвих, какав би човек требало да буде? Сматрам да је чак и смелост Мојсија и Илије недовољна за такву молитву. Он прилази Богу као да му је цео свет поверен и он сам је отац свега, тражећи и молећи свуда да се престану ратови и пацификују побуне, за мир и благостање, за брзо избављење од свих приватних и јавних несрећа које све муче. Дакле, он сам треба да буде у свему супериорнији од свакога за кога се моли као што првостолник треба да буде супериорнији од оних који су под његовом заштитом. (20, стр. 291–292) Љубав Христова га је [Апостола Павла – С.М.] толико оживела да, да је морао да трпи вечну казну за Христа, ни ово никада не би одбио, јер је служио Христу другачије него ми (служимо) најамници, бојећи се Геене и желећи Царство. Загрљен неком другом, неупоредиво бољом и најблаженијим љубављу, он је трпео и чинио све ни за шта друго него да би задовољио љубав коју је имао према Христу и која је толико завладала његовим умом да би се добровољно раставио од оног што му је било најдраже – то јест бивања са Христом – због чега је занемарио и Геену, и одлучивање да се са Христом упозна са великим Царством. најпожељније благослове, чак и ово неизрециво изопштење (од Христа за Израиљце, видети Рим. 9:3). (5, стр. 130) Телесна лепота често буди неумереност код оних који је гледају, а духовна лепота је расположена да је воли, како каже пророк, обраћајући свој говор Цркви: чуј, кћери, и види, и пригни ухо своје, и заборави народ свој и дом оца свога. И Краљ ће пожелети лепоту твоју (Пс. 45:11–12). Дакле, љубљени, да бисмо постали драги Богу, развијајмо ову лепоту, свакодневно смивајући сваку нечистоту читањем Писма, молитвама, милостињом, једноумљем, да би нас Цар, заволевши нашу духовну доброту, удостојио Царства Небеског, којега се сви удостојимо, по благодати Господа нашег Исуса Христа (332, стр. Када... треба спасти покојника, онда ово није време суда и строгог испитивања, већ само човекољубља и праштања. Ни један лекар, уместо да пацијенту да лек, не подвргава га казнама и казни за свој неуређени живот. (39, стр. 652) ...молите се да не будем од оних везаних и бачених у таму (мрак потпуни), него један од оних који ће добити макар мало опроста, благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа... (21, стр. 302) Кад треба брата да исправиш, чак и ако мораш да предаш душу, не одбијај; буди љубоморан на Господара свога [Господа Бога – С.М.]... (37, стр. 401) Онај ко је у односу на друге... тих и кротак, ко никоме не даје повода за негодовање, утолико ће више поштовати свог оца... (3, стр. 95–96) Ако дам тело своје, каже Апостол [Павле – С.М.], да се спали, а љубави не будем имао, неће ми помоћи (1. Кор. 13, 3). И опет, на другом месту, објашњавајући да је љубав већа од свега и да је глава свих добара, рекао је: љубав никада не престаје, иако ће пророчанства престати, и језици ће ућутати, и знање ће се укинути, ово троје остаје: вера, нада, љубав; али највећа од њих је љубав (1. Кор. 13:8,13). (22, стр. 304) ...љубљени... трудимо се на сваки могући начин да не будемо непријатељски ни са ким, а ако дође до било каквог непријатељства, истог дана ћемо се помирити; јер ако се настави и другог и трећег дана, онда ће ускоро трећи постати четврти, четврти - пети, а овај ће нам опет дати још више дана непријатељства; и што дуже будемо одлагали помирење, то ћемо се више стидети. Али да ли те је срамота да дођеш и пољубиш преступника? Не, ово је похвала, ово је круна, ово је слава, ово је корист и благо испуњено безбројним користима; и сам непријатељ ће те одобравати, и сви присутни ће те хвалити; и ако те људи осуде, Бог ће те свакако овенчати. Ако сачекаш да непријатељ дође први и затражи опроштај, онда нећеш добити такву корист: он ће предвидети награду и за себе добити сав благослов; а када и сам дођеш, нећеш остати инфериоран у односу на њега, него ћеш победити гнев, победити страст, открити велику мудрост послушношћу Богу и учинити свој даљи живот пријатнијим, ослободивши се невоља и стрепње. (30, стр. 354) ...желећи да покажемо да није велика ствар презрети овде казне за Христа, [апостол Павле – С.М.], ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина, ни било која друга твар, не може нас одвојити од љубави Божије у Христу Исусу Господу нашем (Рим. 8, 38). Смисао његових речи је следећи: не само да ме људи неће моћи одвратити од ове љубави, него ни Анђели, па чак и ако се све небеске Силе саберу, то неће моћи. шта ја то говорим? Чак и када би било неопходно да Христос изгуби Царство или падне у Геену, ја се тога не плашим. Ово, а не било шта друго, значе речи: висина, и дубина, и живот, и смрт, а он је то рекао не зато што би Анђели почели да се труде да га одвоје од Христа; али вербално претпоставља нешто што никако не може бити, да би свима осликао и објаснио своју велику љубав. (5, стр. 131) ...пришла је [блудница – С.М.] са топлим расположењем, са огњеном душом и са жарком вером, и додирнула свете и свештене ноге Њега [Господа Исуса Христа – С.М.], спустивши косу, проливајући потоке суза из очију својих и ливајући миро. Чиме је обмањивала људе, она је од тога створила лек покајања; што је више будила очи сладокусаца, то је више суза лила; Она је обрисала ноге Христове косом којом је многе одвела у грех; миром којим је многе заробила, помазала је ноге Његове. Дакле, чиме сте разгневили Бога, требало би да Га умирите. Да ли сте Га наљутили крађом новца? Са њима Га помилостиви, враћајући увређенима оно што је украдено и придодавајући томе, и реци као Закхеј: вратићу ти четвороструко за све што сам украо (Лк. 19, 8). Јеси ли разгневио Бога језиком својим и клеветом, којом си многе саблазнио? Својим језиком и умилостиви га, упућујући чисте молитве, благосиљајући оне који грде, хвалећи оне који клеветају, благодарећи онима који саблажњавају. За то није потребно много дана и година, већ је потребна само добра воља, и све ће се испунити у једном дану. Оканите се зла, волите врлину, зауставите зачарани живот и обећајте да то више нећете чинити, и ово ће вам бити довољно за оправдање. (27, стр. 333) Да ли праведници тугују само када виде грешнике како умиру, а када виде да греше, зар не јадикују? Не, у другом случају су много више узнемирени него у првом. И то се може добро научити од пророка. Један од њих горко је повикао: Тешко мени! Нема више милостивих људи на земљи, нема људи истинољубивих међу људима (Мих.7,2). А други рече Богу: Зашто ми допушташ да видим подлост и да гледам несреће? (Ав.1:3). И јако тугујући за потлаченим, овако је завапио: Остављаш људе као рибе у мору, као гмизавце које немају владара (Ав. 1, 14). (8, стр. 159) ...треба, седећи код куће, туговати за њима [изгубљеним, отпалим – С.М.] и плакати јер се противе заповести Божијој, радовати се са ђаволом. (37, стр. 401) ...због тога са љубављу поздрављам овај дан [дан Рождества Христовог – С.М.] и објављујем ову љубав свима, да бих вас учинио учесницима такве љубави; Зато вас све молим и убеђујем да се тада са свом ревношћу и ревношћу саберете, да свакоме оставите свој дом да видимо чудесни и чудесни призор – Господа нашег, како лежи у јаслама и повијен у пелене. (27, стр. 332) Чак и ако... морамо да трпимо увреде, да примамо ударце, да трпимо нешто друго – учинићемо све само да их вратимо [изгубљене, пале – С. М.]. На крају крајева, подносимо инат, увреде и злостављања од болесника, не узнемиравамо се увредама, али желимо само једно: да онај који тако безобзирно поступа буде здрав. И докторов пацијент често цепа своју одећу, али доктор не престаје да га лечи због тога. Ако они који брину о телима показују толику ревност, колико је онда неприкладно упуштати се у безбрижност када толике душе гину, а не усуђивати се да трпимо било какву невољу када наши чланови труну? (37, стр. 402) ...Давиде... [рече – С.М.]: хвалите Господа с небеса, хвалите Га на висинама, а мало потом, опет говорећи: хвалите Господа са земље (Пс. 149: 1, 7) и призивајући оба створења, горе и доле, чулна и умна, видљива и невидљива, која се налазе изнад неба и од њих, чинећи оба до неба и под заповедништвом. хвали Цару свих... (21, стр. 300) ... заповедивши да се грешник преда сатани, Павле је, пошто се (грешник) променио и постао бољи, рекао: Таквоме је довољна ова казна од многих... И зато вас молим да му покажете љубав (2. Кор. 2, 6. 8). Пошто га је свима представио као заједничког душмана и противника, издвојио га из стада и одсекао од његовог тела, погледајте колико труда сада улаже да га приближи и поново уједини. Нисам рекао само: воли га, него - молим те да му покажеш љубав (грчки и словенски - потврђују љубав према њему), - односно покажи чврсту и непроменљиву љубав, врућу, жарку и ватрену; показати наклоност еквивалентну претходном непријатељству. Шта се десило, реци ми? Зар га ниси предао сотони? Да, каже он; само не да би остао у рукама сатане, већ да би се брзо ослободио своје моћи. Погледајте колико се Павле, као што рекох, плашио очаја, као моћног оружја ђавола. Рекавши: Молим те да му покажеш љубав, он додаје и разлог: да га не би појела претерана туга (2. Кор. 2, 8. 7). Овца је, каже, у вучјим устима: пожуримо је и зграбимо је пре него што (вук) прогута и уништи наш члан. Брод су преплавили таласи: покушаћемо да га спасемо пре него што потоне. (39, стр. 651) ...Мојсије... није престао да саосећа са Израелцима, као што се види из онога што је касније учинио. Када је, после њиховог покушаја да убију шпијуне и гађају га камењем, побегао из њихових руку, поново се обратио молитви за њих и молио Бога да буде милостив према онима који су хтели да га убију (в. Бројеви 14:10–20); па је његова љубав била јача и од природне наклоности! (9, стр. 171) ...не само у рату и против непријатеља, већ иу временима мира иу односу на најљубазније, корисно је користити лукавство. Да је ово заиста корисно не само онима који користе лукавство, већ и онима у односу на које се користи, за то идите код неког од лекара и питајте како лече болесне, па ћете од њих чути да нису увек задовољни само својом уметношћу, већ се понекад користе лукавством и уз помоћ њега враћају здравље болеснима. Када тврдоглавост болесника и суровост саме болести поништавају савете лекара; онда, нужно, лекари прибегавају лукавству да би се, као на сцени, истина сакрила. (15, стр. 262) ...Авраам је по заповести Божијој отпустио слушкињу са сином... зачуди се великом смирењу којим се он, иако измучен сажаљењем, није одупирао Богу... (8, стр. 162) Оно што сам раније подстицао, позивам да то и сада испунимо: прекинимо међу собом непријатељство, и нека нико не остане непријатељ ближњему дуже од једног дана, него нека пре него што падне мрак савлада свој гнев, да, остављен сам и пажљиво памтећи шта је у непријатељству учињено и речено, не отежава и помирује његово престанак. Ишчашене кости нашег тела, одмах постављене, заузимају своје место без већих потешкоћа; ако дуго остају ван свог места, онда се тешко исправљају и заузимају пређашњи положај, а онима који су постављени потребно је дуго времена да би се чврсто усталили, ојачали и не померили; као и ми, ако одмах почнемо да се миримо са својим непријатељима, можемо то учинити удобно и без већих потешкоћа ступити у некадашње пријатељство... (30, стр. 354) ... [удовица - С. М.] муж, иако ће волети као своју жену, али не као ону коју је узео као девојку; и да је љубав према таквим женама (девојкама) много јача и ватренија него према онима (удовицама), то је свима познато; неће загрлити и волети удовицу свим срцем, као неко ко је већ познавао другог мужа. (14, стр. 256) Ово је својство заљубљених: они не могу да ћуте о својој љубави, већ откривају свој пламен свим ближњима, смирујући своју душу непрекидним разговором о супериорности љубави. (5, стр. 131) ...ништа не слаби (друштво) толико као свађе и свађе, и напротив, ништа не јача и не јача тако као љубав и слога. (36, стр. 390) Милостиња не зависи од количине имовине, већ од степена духовног расположења. Тако је удовица дала две мите и надмашила оне сите богатством; а друга удовица, која је имала само шаку брашна и мало уља, однесе к себи (пророку), који је имао небеску душу; Ни за једног од њих сиромаштво није била препрека. Дакле, не правите бескорисне и сујетне изговоре; Бог не захтева обиље приноса, већ богатство духовног расположења, које се не изражава мером онога што се даје, већ марљивошћу оних који дају. Да ли сте сиромашни и најсиромашнији од свих људи? Али ти ниси ништа сиромашнији од оне удовице која је много надмашила богаташе. Да ли вам је потребна најосновнија храна? Али ти ниси сиромашнија од сидонске удовице, која је, дошавши до крајње глади, већ очекујући смрт са децом око себе, и поред свега што није штедела своје имање и кроз највеће сиромаштво стекла неисказано богатство, начинила је од своје руке гумно и крчаг за млевење и уредила га тако да је од малог дошло много (17). (29, стр. 342) ...не обраћамо пажњу само на муке, већ, чак и пре тога, на расположење душе и на разлог због којег се мука дешава, и зато волимо мученике не зато што страдају, него зато што страдају за Христа... (37, стр. 398) ...Аврахам је такође патио због свог законитог сина. Нека нико не каже да није туговао и патио као отац, и нека га нико не лиши највеће похвале, желећи да покаже своју мудрост преко сваке мере. Стидимо се и тугујемо, а често и плачемо, када видимо да се преко трга воде људи у смрт, осуђени за срамна дела и који су дуго живели таквим животом, а штавише, странци и никад виђени од нас; Како не би осетио људску тугу коме је наређено да убије свог сина, свог законитог, јединог, рођеног мимо његових снова после тако дугог времена и у најдубљој старости (од које се љубав више распаљује), овог сина, још младог, да својим рукама убије и принесе на жртву паљеницу? (8, стр. 162) ...од тадашњих људи [Старог Завета – С.М.] није се тражило ништа више него да воле оне који љубе, али сада је ово велико и чудесно дело толико несавршено да, испуњавајући га, ни по чему нисмо супериорнији од цариника. (12, стр. 244) Ватрени Христољубац Павле, који је овом љубављу био толико рањен да је чак и стењао због спорости и трајања свог лутања овде: јер ми који смо у овом телу, каже, уздишемо (2. Кор. 5, 4); међутим, он је био спреман и вољан да остане овде ради Христа: а да останеш у телу, каже, потребније ти је (Фил. 1, 24), односно да би се ширила вера у Христа. Стога је подносио и глад, и жеђ, и голотињу, и окове, и (опасности) смрти, и поморска путовања, и бродоломе, и све друге невоље које је сам рачунао; и не само да није био њима оптерећен, него се и радовао, а разлог томе била је љубав Христова. Зато је рекао: али све то побеђујемо силом Онога који нас је волео (Рим. 8,37). И немојте се томе чудити: ако је људска љубав често подстицала човека да се одлучи на смрт, шта онда љубав Христова неће учинити? Који неће ублажити потешкоће? Све му је, дакле, било лако, јер је гледао само на Вољеног (Христа) и за Њега је сматрао да све трпи изнад сваког задовољства и уживања, што је заиста тако. (5, стр. 130) Понекад се дешава да онај који носи дијадему пати од грознице и лежи на кревету у упалу, а око њега стоје лекари, копљаници, слуге и војсковође, али ни вештина лекара, ни присуство пријатеља, ни услужност робова, ни разноврстан лек, ни драгоценост изобиља, ни ишта друго, ни драгоцености, ни одликовања свих нас људи не могу да донесу ништа друго. то га снађе. Ако неко ко има смелости пред Богом уђе и само се дотакне свог тела и узнесе чисту молитву за њега, онда нестаје сва болест, и тако, оно што богатство, многе слуге, искусна уметност и величина царске моћи не би могле да учине, често би могла да оствари молитва једног сиромаха и просјака. Међутим, ја не говорим о молитви која је празна и расејана, него се приноси са ревношћу, из ожалошћене душе и скрушеног срца. (26, стр. 327) ...имаш велики (пут) покајања у милостињи, који може (те) ослободити окова греха; али за вас постоји још један начин покајања, такође врло згодан, којим се можете ослободити греха. Молите се сваки час, не исцрпљујте се у молитви и не молите лењо за човекољубље Божије, и Бог се неће одвратити од онога ко се непрестано моли, него ће вам опростити грехе и испунити ваше молбе. Ако вас чује када се молите, наставите да се молите да принесете (Богу) захвалност; ако ниси услишен, остани у молитви да будеш услишен. И не говорите: „Много сам се молио и нисам био услишен“, јер се то пречесто дешава за ваше добро. Бог зна да си лењ и немаран и да ћеш се, ако добијеш оно што ти треба, удаљити и нећеш се више молити; а сада те по самој потреби приморава да чешће разговараш са Богом и да се молиш. (40, стр. 660) ...онда ће се ваша слава и корист повећати када у себи потиснете завист, када уништите мржњу, када покажете велику братску љубав; ако будеш користио своје знање сам, онда ће се људи окренути од тебе и мрзети те као завидника и братомрзца, а Бог ће те као злонамерног осудити на екстремну казну; Штавише, сама благодат ће те ускоро напустити и удаљити се. (30, стр. 349) ...посебно смо везани за оне који су дуго живели са нама и који су нам изнели многе доказе свог пријатељства и врлине. (8, стр. 163) Имао сам много пријатеља, искрених и верних, који су познавали и строго се придржавали закона пријатељства; али од многих, један је надмашио све остале у љубави према мени и успео да их у томе престигне колико су били према мени равнодушни људи. (15, стр. 258) ... зашто се плашиш да се понизиш? Тада ћеш бити виши, па велики, па славан, па славан, када се поставиш ниже од свих осталих, када не тежиш примату, када будеш изложен понижењу, патњи и опасности, када се трудиш да многима служиш, бринеш се о њима и бринеш о њима, и за то ћеш бити спреман да урадиш и издржиш све. Дакле, љубљени, размишљајући о овоме, будимо посебно приљежни у упражњавању смирења, а када смо увређени и понижени и доживимо све крајње недаће, и срамоту и презир, све поднесемо са радошћу. Ништа више не доприноси достизању висине, славе и части и не доноси величину него врлина смирења, којом се, ако се пажљиво упражњавамо, удостојимо обећаних благослова, благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа... (29, стр. 346) Знам његову [пастира за стадо – С.М.] љубав узаврела, пламена, врела и неодољива, коју је укоренио у самим дубинама своје душе и са великим жаром чува. (22, стр. 303) ...страх за живе, који непрестано тресе душу, није лакши од туге за мртвима и чак, ако се може рећи нешто изненађујуће, чак и тежи. Време ублажава тугу за мртвима, али брига за живе неминовно остаје, или се завршава само смрћу. (12, стр. 234) ...падови верних нису му [апостолу Павлу – С.М.] причинили ништа мању тугу од (грехова) оних који још нису веровали: било је неподношљиво тешко видети како су они (верници), учествовавши у... Тајнама, скренули у зло. Стога је он заплакао веома горко и жалосније од сваке жене и рекао: Децо моја, за које сам опет у муци рођења, док се у вама не услика Христос! (Гал.4:19). (39, стр. 650) Ако нас, који смо толико дуго рођени након ових догађаја [ропства Јевреја у Египту – С.М.] и који немамо толики разлог да саосећамо са Јеврејима, обузима сажаљење при помисли на тадашње пребијање њихове деце, шта је онда учинио овај блажени [Мојсије – С.М.], привржећи се великом љубављу целом народу својим, који је својим очима несрећу прозвао ове несреће својим очима. родитељи, не издржи? Мислим да је он тада више туговао за овом јадном децом него сами родитељи, што се види из онога што је касније урадио. Дакле, не могавши ни да убеди ни натера свог имагинарног оца да откаже бруталну и убилачку команду, сам је коначно одлучио да са њима подели несреће. (9, стр. 168) ...кажи ми, како да дам милостињу кад сам сиромашан? Тада можете посебно давати милостињу када сте сиромашни. Богаташ, опијен обиљем богатства, пламтећи најтежом грозницом и поседнут незајажљивом страшћу, хоће да увећа своје имање; а сиромах, који није заражен овом болешћу и слободан од ове болести, лакше ће чинити милостињу од онога што има. (29, стр. 342) ...милостињу, краљицу врлина, врло брзо уздижући људе на сводове небеске, најбољу заштитницу. Велика је ствар милостиња; Стога је Соломон узвикнуо: Велик је човек, а милосрдан човек (Приче 20,6). Лет милостиње је велики: сече ваздух, пролази месец, уздиже се изнад сунчевих зрака, допире до самих небеса. Али ни она се ту не зауставља; напротив, и небо пролази, тече око војске Анђела, и лица Арханђела, и свих виших сила, и јавља се самом Царском Престолу. (40, стр. 658) Онај ко је почаствован изнад свог достојанства не треба да користи величину ове части као изговор за своје грешке, већ да велику бригу Божију за њега претвори у подстицај за већи успех у доброти. (18, стр. 280) По томе се разликујемо од глупих животиња, што имамо дар говора, изражавамо се речима и волимо говор. Човек који не воли речи много је глупљи од звери: не зна зашто је почаствован (даром говора) и где је добио такву част. Добро рече пророк: Али човек неће остати у части; постаће као животиње које пропадају (Пс. 49,13). Да ли сте особа обдарена речима, али не волите речи? Реци ми који ћеш изговор имати? Зато си ми од свих најнеопходнији јер, као на крилима, хрлиш (слушаш) речи о врлини и све стављаш испод божанских изрека. (40, стр. 657) Има... једни слаби од старости, други који су изгубили руке, трећи слабовидни, трећи који су били подвргнути другим разним и најразличитијим патњама и најтежим патњама - сиромаштву; јер сиромаштво и потпуно сиромаштво појачавају њихове телесне болести; а с друге стране и само сиромаштво од њих постаје теже и неподношљивије. Изађите да ухватите ове (сиромашне) и сакупите их; или, још боље, не морате да се трудите да их сакупљате; стоје спремни пред свима који желе да пруже руку помоћи. Ако имате новца, потрошите га; ако си јак, овде дај помоћ својом телесном снагом; и овде ћете видети многе потребе које захтевају физичку помоћ, и бацање новца и невоље; јер треба им и стамбено збринути, и лекове припремити, и кревет и одећу купити, и одговарајућу храну и све остало, макар било само десет таквих болесника... Ево оних којима је потребна заштита, ево усамљених, а ето оних бачених на земљу; Ово је милостиња, ово је човекољубље, ово служи у славу Божију и доноси корист онима који гледају, онима који страдају и онима који чине добро. (10, стр. 188) ... помолимо се и измолимо Бога милостивог, који жели да се сви људи спасу и да постигну познање истине (1. Тим. 2,4); нека их [јеретике, антихришћане – С.М.] избави од обмане и замке ђавоље и да их приведе к светлости познања, к Богу и Оцу Господа нашега Исуса Христа, са Животворним и Свесветим Духом... (23, стр. 313) ...оно што је изненађујуће је да сам се, живећи на селу и уживајући у слободи, сетио ваше љубави [чланова заједнице – С.М.], када је Павле, окован ланцима, живео у затвору и видео безброј опасности које су му претиле – и у затвору, као усред ливаде, сетио се браће и писао им, јер треба да мислим о вама свима у свом срцу: у одбрани и утврђивању јеванђеља (Фил.1:7)? Споља је ланац непријатеља, а унутра је ланац љубави према ученицима; али је спољашњи (ланац) искован од гвожђа, а унутрашњи је од љубави; Оног је често уклањао, али овај никада није поцепао. (39, стр. 649) Марљивост... и љубомору... треба много више показивати, јер су пацијенти по природи раздражљиви и немарни; а ако у свему не примените велику пажњу и бригу, онда је и мали пропуст довољан да нанесе велику штету болеснику. (17, стр. 277) Знам многе од којих су се, након губитка својих најмилијих, напуштајући град и његове погодности, населили по селима, док су други себи градили куће у близини гробова покојника и ту завршавали животе. (5, стр. 132) ...у параболи о десет девојака види се... Када је женик требало да дође, безумни рекоше мудрима: дај нам своје уље; а ови им одговарају: да не буде несташице и нама и вама (Мт. 25, 8-9). Писмо овде не говори о уљу и огњу, већ о девичанству и човекољубљу, значи девичанству под видом огња, и милостињи под маском уља, и показује да девственост има велику потребу за човекољубљем, без које је немогуће бити спасен. Ко су они који продају ово уље? Ко други осим сиротиње? Не примају онолико колико дају. Сматрај милостињу не као трошак, већ као приход, не као губитак, већ као стицање; јер кроз њега више примате него што дајете. Дајеш хлеб и добијаш живот вечни; дајеш одећу, и добијаш хаљину бесмртности; дајеш заклон под свој кров, и примаш Царство Небеско; Дајеш благослове који нестају, али примаш благослове који трају заувек. (29, стр. 342) Заиста би било праведније помоћи слабијима него јакима, старијима него младима, онима који немају потребну храну него онима који имају довољно богатства, онима које многи мрзе због неподношљиве патње него онима које многи воле, који имају способност да отерају насталу тугу и донесу добру славу, а не онима који тугу изазивају. Покажите да ово радите за Бога и водите рачуна о овим људима. (10, стр. 188) ...највећи доказ пријатељства је када (други) и воле и мрзе исте оне које ми волимо. (42, стр. 666) ...Ово те молим: спаси браћу своју, избави их од заблуде, врати их истини. Јер нема користи од слушања учења када се речи не доказују делима. И речено је не за вас, него за оне слабе, да они, научивши се томе од вас и оставивши рђаву навику, открију у себи чисто и право хришћанство и избегавају штетна окупљања... – ове јазбине разбојничке, ове обитавалишта демона. Дакле, немој занемарити њихово спасење, него, извиждајући и налазећи болесне, приведи их поново Христу, да ми, и у садашњем и у будућем животу, примимо награду мимо заслуга, благодаћу и љубављу Господа нашег Исуса Христа... (38, стр. 414) ...нема ништа јаче од скромности и кротости. Стога је и Павле заповедио да се тога пажљиво придржавају, говорећи: слуга Господњи да се не свађа, него да буде пријатељски настројен према свима (2. Тим. 2, 24); није рекао: само браћи, него: свима. И још нешто: кротост твоја нека буде позната свима људима, – не рече: браћи, него свима (Фил. 4, 5). Јер каква ће корист, вели (Господ), ако волите оне који вас љубе? (Матеј 5:46). (22, стр. 307) ...Радох се не зато што сам хваљен, него зато што је мој Господар био прослављен; јер... аплауз и похвала су доказали љубав ваше душе [хришћана – С.М.] према Богу. Као што се љубавне слуге, чувши да неко хвали свог господара, распаљују љубављу према хвалитељу, јер воле господара; тако и ти.. громким аплаузом показао си велику љубав према Господу. (34, стр. 379) ...треба, да ништа више не кажем, да оплакујемо немар нашег спасења; са таквом љубављу и спремношћу свако треба да усмери поглед своје душе тамо и стално се сећа и замишља. (5, стр. 133) ...ученике тада посебно инспирише ревност за добро када имају примере наставника. Као што неко ко филозофира само на речима, без дела, слушаоцу не доноси велику корист, тако, напротив, највише плени слушаоца онај ко може да понуди савет који је сам унапред спровео. Штавише, он себе замишља слободним и од зависти и од гордости; јер жели да тако изврсна врлина буде уобичајена међу његовим ученицима, не трудећи се да има нешто више од њих... (12, стр. 222) Као што љубитељи лепих тела, где год да пођу, са собом носе своју омиљену слику, тако и ми, заволевши лепоту ваше [заједнице – С.М.] душе, увек носимо са собом лепу слику твог духа. И као што сликари, мешајући разне боје, праве слике тела, тако смо и ми, помешавши вашу ревност за састанке, ревност за слушање, благонаклоност према проповеднику и свим другим добрим делима, као разним бојама врлине, извукли лик ваше душе и, стављајући га пред очи ума, од созерцања на њега добили од вас велику утеху у одвојености. И то смо радили све време – када смо седели код куће и устајали, и када смо шетали и одмарали, и када смо улазили и излазили, увек смо замишљали твоју љубав. И ми смо уживали у овом созерцању не само дању, него и ноћу; код нас је тада било исто што рече Соломон: Спавам, а срце моје будно (Песма.5,2); потреба за сном нам је затворила очи, али је снага твоје љубави пробудила из сна очи моје душе; и често ми се чинило као да ти у сну разговарам. А у ствари, душа обично ноћу замишља оно о чему размишља дању; исто нам се тада догодило: и не видећи те телесним очима, видео сам те очима љубави и, иако телом нисам био са тобом, био сам с тобом душом, и уши су ми непрестано биле испуњене твојим вапајем. Према томе, иако ме је телесна болест подстакла да ту (у селу) дуже останем и исцелитељски ваздух искористим за телесно здравље, снага твоје љубави то није дозволила, напротив, викала је и није престајала да мучи све док ме није натерала да устанем и раније од правог времена и да своју заједницу доведем у раван са здрављем, и са задовољством, и са свиме што је добро. А ми, приклонивши се њеним убеђењима, радије бисмо се вратили са остацима болести, него да, покушавајући да потпуно излечимо од телесне слабости, да више растужимо твоју љубав. Живећи тамо чуо сам твоје прекоре – честа писма су нам их доносила; и слушао сам не мање оне који су ме замерили него оне који су ме хвалили, јер су ти прекори били израз душе која је умела да воли. Зато сам устао и брзо дошао; зато те никако нисам могао избацити из ума! (39, стр. 649) Да ли неко има непријатеља и да ли је претрпео велике невоље? Нека заустави непријатељство, нека смири упаљену и раздражену душу, да унутра не остане узбуђење и пометња. Причешћу ћеш примити у себе Цара [Господа – С.М.]; а када Цар уђе у душу, онда треба да настане велика тишина, велико смирење, дубоки мир мисли. (27, стр. 334) Када љубавник, примивши многе увреде од својих најмилијих, не угаси љубав у себи, онда, чак и ако покуша да открије ове увреде, то није ни за шта друго него да би их, показујући сву силу своје љубави, приклонио већој и јачој љубави. (1, стр. 72) Љубав хришћана и мржња света Сада је тешко време: много је злобника, нестала је искрена љубав, њено место је заузела разорна мржња, ходамо међу мрежама и корачамо уз зидине градских зидина (Сир.9,18); Много је људи који су спремни да се радују недаћама које нас задесе; окружују нас одасвуд; а саучешћа нема једног или врло мало. (15, стр. 261) Упали... ватру у себи; и ако видиш брата како ти умире, нека те грди, нека те вређа, нека те бије, нека ти прети да ће ти постати непријатељ, нека ради било шта друго: све издржи самозадовољно, само да задобијеш његово спасење. Нека он постане ваш непријатељ, али Бог ће вам бити пријатељ и наградити вас великим благодетима тог дана (Судњег). Дај Боже да се по молитвама светих изгубљени обрате спасењу, и ти ћеш имати успеха у овом лову, а сами они хулитељи (Јудеји), остављајући безакоње, познају Христа за њих распетог, да једним срцем и једним устима сви славимо Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа... (302, стр. ... ако почну да нас неправедно окривљују, оповргнимо оптужбе са убеђењем и подражајмо се светитељима који су показали такву ревност за славу Божију да су своју славу презрели за Божију. (10, стр. 189) Када је један од наших пријатеља, оклеветаних за увреде дрскости и гордости, био изложен крајњој опасности, а онда сте, иако вас [Басилије Великог - С.М.] нико није позивао, а сам оптужени није питао, довели сами себе у опасност. Тако је било; али да бих те својим речима осудио и ја ћу се сетити шта си рекао. Када су једни осуђивали твоју ревност, други је хвалили и величали, ти си рекао критичарима: „Шта да радим? - Не знам да волим другачије него жртвујући своју душу када треба да спасем неког од пријатеља који је у опасности...“ (16, стр. 266) Попут храбрих ратника, који су подигли безброј трофеја и прекривени многим ранама, са свих страна су долазили поглавари цркава, носећи ране Христове и сведочећи о многим мукама које су претрпели за своје исповедање вере. Неки од њих су могли да причају о рудницима и патњама које су тамо претрпели; други о одузимању сваке имовине, трећи о глади, трећи о честим бичењима. Неки би могли да укажу на поцепана ребра; трећи за батине, трећи за извађене очи или неки други део тела који су изгубили за Христа. (36, стр. 392) Вукови окружују овце са свих страна, али стадо није уништено; олуја, лоше време и таласи непрестано гоне овај свети брод, али пливачи се не даве; бес јеретичког пламена обавија са свих страна, а они усред ужарене пећи уживају у духовној роси. (31, стр. 355) ...не може се презирати... ове људе [неправедне - С.М.], али се на оптужбе свих њих мора одговорити са великом кротошћу и спремношћу - боље им је опростити неразумне прекоре него се љутити и љутити. (20, стр. 294) ...окренимо се у потпуности молитви; и што више они [јеретици, антихришћани – С.М.] буду показивали злоћу, то ћемо више молити и молити се за њих, да би некада напустили своје безумље. Јер је ово добро и угодно Богу, Спаситељу нашем, који жели да се сви људи спасу и да дођу у познање истине (1. Тим. 2, 3-4). (26, стр. 327) Ако се деси да ме однекуд нападне клевета или исмевање или нека друга врста увреде и непријатељства (а то би често требало да се дешава), коме ћу онда да прибегнем? Коме да пренесем своју малодушност? Ко ће хтети да ми помогне, да одбије увредитеље и да их натера да ме више не вређају, и да ме утеши и ојача да трпим туђе непристојности? (15, стр. 261) ...невероватно је... да ови људи [апостоли - С.М.], прости, сиромашни, малобројни, скромни, неучени, понижени, говоре туђинским језиком и презрени, изабрани да исправе целу васељену и добили заповест да је окрену најтеже ствари, то нису чинили у време мира, већ у небројеним нападима на њих са свих страна. У сваком народу и граду – шта да кажем: у народу и граду? – у свакој кући су се суочили са борбом. Доктрина коју су проповедали често је раздвајала сина од оца, снају од свекрве, брата од брата, роба од господара, потчињеног од газде, мужа од жене, жену од мужа, оца од деце; јер то нису сви одједном прихватили; ово их је излагало свакодневном непријатељству, непрекидној борби, хиљадама мртвих, и нагонило људе да их третирају као заједничке непријатеље и непријатеље. Прогонили су их сви: краљеви, владари, пучани, слободњаци, робови, народи и градови; и не само они, него и они који су прихватили њихово учење, али још нису били јаки у вери. Водио се општи рат и против ученика и против учитеља, јер је ово учење изгледало супротно царским прописима, навици и очинским обичајима. (33, стр. 374) ...ако... у душама ових људи [јеретика, антихришћана - С.М.] постоји упаљена рана, онда ми... као да неком нежном сунђеру дајемо пријатну и здраву воду, покушаћемо да смиримо њихову упалу и уништимо сваку охолост; и ако су вређали, макар и одгурнули, макар пљували, или шта год радили, ти, љубљени, не престајеш да лечиш. Они који третирају луду особу морају да издрже много тога; и, поред свега овога, не треба се повлачити, али је зато посебно потребно јадиковати за њима и плакати, јер је таква природа њихове болести. (23, стр. 312–313) ...ако се душмани истине не могу заситити хула на Добротвора [Господа Бога – С.М.], колико више треба да будемо незаситни у прослављању Бога свега. (34, стр. 379) ...Хришћанима је забрањено, посебно пре свих, да насилно исправљају оне који падају у грехе. Спољашње (паганске) судије, изводећи злочинце на суђење по законима, показују велику моћ над њима и држе их против њихове воље од њихове вештине; и овде се грешник мора исправљати не насиљем, него убеђењем. А закони нам не дају такву моћ да обуздамо грешнике; а и да је дата, не бисмо могли да употребимо ову моћ, јер Бог награђује оне који се од порока уздржавају својом вољом, а не принудом. Стога је потребно много уметности да би се напаћени уверили да добровољно подлежу исцељењу од свештеника, па и да им се захвали за исцељење. (16, стр. 264) ...док су једни од оних који су веровали затворени, други послани у прогонство, трећи су лишени имовине, трећи су убијани и сецирани, спаљени, утопљени и подвргавани свакојаким мукама, исмевани и протерани одасвуд, као да су заједнички непријатељи, појавили су се у већем броју нови исповедници, који су, гледајући на веру, не само да се страдају, већ и да смире веру. вољно и боље за овај дивни улов, и били ухваћени не принудом, не насиљем, већ трчањем и изражавањем захвалности онима који су их довели Христу; гледајући на потоке крви верника, постајали су горљивији према вери и храбрији; и док не само ученици, него и учитељи, једни су затварани, други протеривани, трећи бичевани, и безброј других мука трпели, број верника се умножавао и ревност њихова. (33, стр. 375) ...у почетку и у прва времена (Цркве) било је много таквих, а и сада има оних који су омражени због своје побожности и прогнани из отачких домова; међутим, они на то не обраћају пажњу, налазећи себи довољну утеху у томе што ово подносе за Христа. (38, стр. 405) Ти си слуга Бога мира; Онај, који је изгонио демоне и чинио многа добра, кога су називали демонским, није спустио муње, није погодио клеветнике, није опекао језик таквом бестидном и незахвалном човеку, иако је све то могао учинити, него је само одбацио прекор, говорећи: „Немам демона, него поштујем Оца Свога који је присвежњи (Јо9). Ударио Му се, ако сам рекао нешто лоше, шта ако је добро да ме победиш и да се оправдава пред робом, онда не мораш да кажеш шта је то лоше? он то каже и зашто, и ове речи ће за вас постати нека врста божанског и непрекидног припева, који ће моћи да умири сваку раздраженост, достојанство Увређеног, безначајност преступника, претераност увреде. Роб не само да је грдио, него и ударио, и то не само ударио, него по образу; нема ништа богохулније од таквог ударца; међутим, Господ је све претрпео да би се ти на најбољи могући начин научио смирењу. (22, стр. 307) ...сви заједно молимо нашу браћу [изгубљени, отпали – С.М.] да нам се врате, заволе свет, напусте безразложну тврдоглавост и, остављајући неважне ствари без надзора, прожеју се узвишеним и важним мислима, и ослободе се светковања дана, како бисмо сви сложно, једнодушно, славили Господа Бога и Оца нашег (Пр36). 396) Мученици, изложени страдању, не само да нису малодушни, не само да нису туговали, него су се радовали, тријумфовали и радовали се. А Павле о томе каже да су са радошћу прихватили пљачку вашег имања (Јевр. 10,33); а Лука говори о учитељима у књизи Дела апостолских да су се радосно вратили из Синедриона, пошто су се сматрали достојним да прихвате срамоту за име Христово (Дела 5,41). А и Павле за себе каже: Сада се радујем својим страдањима за вас и допуњавам у телу свом оно што недостаје у невољама Христовим за Тело Његово (Кол. 1, 24). И шта је изненађујуће ако се радовао усред страдања, када се, спремајући се да претрпи смрт, не само радовао, него је и позивао своје ученике да учествују у његовој радости, својственој изузетно радосној души. (33, стр. 375) ...Апостоли су, прихвативши батине, напустили Синедриону радосни (Дела 5,41), иако то нису природне последице батина; јер обично не производе задовољство и радост, већ тугу и патњу. Ово није природан ефекат батина, али вера у Христа је таква да побеђује чак и природу ствари. Ако су батине за Христа доносиле задовољство, шта је онда чудно ако сузе за Њим производе исто? Стога и сам пут који је назвао уским и жалосним назива, затим добрим јармом и лаким бременом (в. Мт. 7,13,9,30). Овај подвиг је по својој природи толико тежак, али због љубоморе и добрих нада оних који га изводе постаје врло лак. Дакле, види се да они који га изаберу иду уском и жалосном стазом са већом ведрином него широким и пространим, не зато што не наилазе на тугу, већ зато што су изнад ових јада и не трпе од њих ништа што други обично подносе. (12, стр. 237) Приликом састављања ове књиге коришћено је Целокупно дело Јована Златоустог у 4 књиге. – Свети Јован Златоусти. Комплетна збирка дела у 12 томова. Т. 1–3. Мн.: Жетва, 2005 – 1488 стр. Следеће одломке из Светог писма, који припадају двојици пророка, свети Јован наводи под именом једног пророка Михеја.