106. Много я тебе должен

Чујете како људи говоре људима: „Дугујем вам много. И такве речи показују захвалност срца. Људи то говоре онима од којих су бесплатно добили много доброте, добрих дела и помоћи. Такве речи су тачне и долазе из захвалног срца када се такве ствари изговарају не лицемерно, већ из срдачне искрености. Јер и људи треба да буду захвални људима, њиховим добротворима. Хришћани! Утолико више приличи да са понизношћу и искреношћу срца захвалимо Богу своме и кажемо Му: „Много сам Ти дужан, Господе. И ми морамо да Га благосиљамо сваки дан, сат и минут, будући да непрестано добијамо благодети од Господа бесплатно. Благосиљаћу Господа у свако доба; Његова похвала је увек на мојим уснама (Пс. 33,2). Нисам постојао, а сада постојим и живим, као и други људи. Ти си ме, Господе, удостојио да будем, и да се сматрам међу делима руку Твојих, и да видим дела руку Твојих – небо и земљу, и све што је у њима (Пс. 145, 6), и из созерцања великих и славних дела Твојих, да Тебе, великог и славног Творца, познам, и да се наситим и утешим Твојим блаженством. Твоје су ме руке створиле и створиле (Пс. 119,73). Дугујем ти много за ово и не могу ти ништа одужити. Ниси ме створио као бездушно створење, не као стоку, не као птицу, не као рибу, или као неку другу нијему животињу, која све живи а не разуме своје блаженство, него си ме створио као разумног човека, стога могу да знам и разумем да имам почетак свог постојања и живота од Тебе; Ја сам Твоја креација, Ти си мој Створитељ. Дугујем вам много за ово и не могу вам ни на који начин одужити. Тако створен од Тебе, не могу бити и живети без Тебе и Твојих благослова. Рука Твоја, Господе, подржава ме и даје ми Твоје благослове (види Пс. 103,28). Не могу да живим нити да се крећем без светлости: Твоја светла, сунце, месец и звезде, сијају ме. Не могу да живим без ватре: Твоја ватра ме греје и кува ми храну. Без ваздуха не могу бити ни жив ни здрав: Твој ваздух ме оживљава и чува мој живот. Не могу без хране: Твоја великодушна рука, Господе, даје ми храну. Без воде не могу: Твоја доброта, Господе, створи ми изворе, реке и језера, и водом из њих гасим жеђ и умивам се. Ја, „наг у богато сатканом одећу“ (Велики покајнички канон светог Андреја Критског), не могу бити без одеће: ово примам из Твоје великодушне руке. Не могу без дома: дај ми кућу за покој нејаког и убогог тела мога. Не могу без стоке: Твоја створења служе и раде за мене. Ове и друге безбројне користи, као и други људи, браћо моја, примам и ја од Тебе. Много сам ти дужан за све ово. Шта да узвратим Господу за све што ми је дао? (Пс. 115:3). Шта би се десило са мном да си од мене узео бар једну од ових погодности? Да ли би ми моје очи биле од користи да ме Твоја светлост није обасјала? Свакако бих лутао као слепац. Како бих живео да ми ниси дао своју храну? Не могу да живим без ваздуха ни најмањег минута. Тако је свако створење Твоје веома добро (Пост. 1,25), а мени сиромашно служи. Али примајући ове благослове од Тебе, очекујем будуће и боље благослове, по Твом лажном обећању, и од видљивог ка невидљивом, и од садашњег ка будућем, и од временског ка вечном, и од земаљског ка небеском, стреми дух мој. Ако нам у изгнанству и изгнанству даш такве благослове какве ћеш дати у свом отачаству и свом дому! И ако тако великодушно отвориш своју руку онима који Те познају и онима који Те не познају, онима који Те поштују и онима који не, Твојим пријатељима и Твојим непријатељима, каквих ће се благослова удостојити они који Те љубе у животу вечном! Око не видје, ухо не чу, и што је Бог припремио онима који га љубе, није ушло у срце људско (1. Кор. 2, 9). Нека је милост Твоја на нас, Господе, док се уздамо у Тебе (Пс. 32,22). Слеп сам, као и други, без Твоје благодати и просветљења: мој грех ме је заслепио. Стога се, у том погледу, доброта Твоја, како за свакога тако и за мене, недостојног, човечно старала. На просветљење и свих и мене, послао си нам своју свету реч преко изабраних слугу и слугу Твојих. Оно је за мене, као свећа за оне који седе у тами, светли и показује штету и корист, зло и добро, грех и врлину, лаж и истину, оно што је Теби немило и мило, неверје и веру, и тако одгони слепило моје и просветли мој ум. Светилник ногама мојим је закон Твој и светлост стазама мојим (Пс. 119,105). Много ти дугујем за све ово, Господе, и не могу ти узвратити ничим. У светлости Твојој познајем Те, Бога мог и Творца. Видим да си створио и чиниш величанствене и дивне ствари, које не може ни једна људска рука или било које створење. И по речи Твојој знам да си увек исти (Јевр. 13, 8), чудесно и славно делујући у свету који си створио, који си створио ни из чега (2Мак. 7, 28) – и по свему томе познајем свемогућу силу Твоју. Како из ничега стварати ствари, а створене мењати – све је у Твојој моћи. Да претвараш реке у крв, да излијеш воду из камена, и да ватру претвориш у росу, да просветлиш човека слепог од рођења, да васкрсаваш мртве и слично, ко други осим Твоје свемоћне руке може? Размишљајући о овој свемоћној сили Твојој, уверен сам да се пред Тобом морамо трести и понизити (Ис. 66,2), понизити се под Твојом моћном руком (1. Петрова 5,6). Како да не задрхтим и не понизим се пред Оним који има и мене и све крајеве земље у својим рукама? И моја смрт и мој живот су у Његовим рукама. Преблаги и милостиви Боже! Смилуј се на мене, јадног грешника. У речи Твојој видим да Твоја свемоћна рука штити, чува и спасава оне који Те се боје, воле и поштују; они који су самовољни, који Те се не боје и не поштују, понижени су, кажњени и погубљени; награђује врлину, кажњава грех. И по томе познајем правду Твоју, која ће свакоме наградити по делима његовим, и бојим се суда Твога; и тако сам подстакнут на покајање за прошле грехе, принуђен сам да Ти из дубине срца завапим: Боже! Буди милостив мени грешном! (Лука 18:13). И не иди на суд са слугом Твојим, јер се нико живи неће оправдати пред Тобом (Пс. 142,2). Ако видиш безакоње, Господе, Господе, ко може да опстане? (Пс. 129:3). То ме опомиње и на друге грехе на које ме нагиње моја слабост. У Твојој речи видим да човекољубиво прихваташ све оне који су се одметнули од Тебе и злих, и оне који су се одметнули од Тебе и злих, који су се обратили и дошли са покајањем, и који траже и траже милост од Тебе, попут љубећег Оца изгубљених синова. ви додајете. Из овога препознајем Твоју доброту и неупоредиво милосрђе према убогим грешницима, и зато и сам не очајавам због својих сагрешења, него са надом прибегавам Теби, добри и милостиви Боже, и тражим милост. Помилуј ме, Боже, по великој милости Твојој, и по мноштву милосрђа Твојих, очисти безакоње моје (Пс. 50,3). Сва створења Твоја показују доброту Твоју, свуда се проповеда реч Твоја (види Пс. 18,2), чак и животиње у пољу Теби вапе (Јоил 1,20), чуде се анђели и људи, љубе се грешници који се кају и праведници осећају, а неосетљиви грешници нису лишени како им се и доброта Твоја не ускраћује (2). Ја, убоги грешник, осетих, осетих и целивам доброту Твоју и вапијем са Твојим пророком: Окусите и видите како је добар Господ (Пс. 33,9). И колико пута осећам Твоју доброту у свом срцу, толико пута је моје срце узбуђено и распаљено Твојом љубављу. Слава доброти Твојој, слава благодати Твојој, слава милости Твојој, слава дуготрпљењу Твоме, слава човекољубљу Твоме! Волећу Те, Господе, сило моја! Господ је сила моја и уточиште моје, и Избавитељ мој, Бог мој, Помоћник мој, и уздам се у Њега; Заштитник мој, и рог спасења мога, и заступник мој (Пс. 17,2-3). У речи Твојој видим да је све што нам откриваш управо тако; и оно што предвиђаш се остварује; и шта год обећаш и обећаш, све испуњаваш, јер је веран Господ у свим речима Својим (Пс. 145,13). И видим да ће небо и земља проћи, али речи Твоје неће проћи (Матеј 24:35). И одатле знам истину Твоју, и потврђен сам у вери својој, и без сумње верујем Твојем светом и милосрдном обећању, и непоколебљив сам у нади својој. Твоја милост, Господе, и истина Твоја ме оживљавају, подржавају ме, чувају и учвршћују, и води ме ка Твојој будућности и вечним обећаним благословима. Знам да ће храм тела мог бити уништен, а тело моје, као и земља, биће предато земљи. Али милост Твоја ме уверава да ће исто тело у коме сада живи моја душа настати силом свемогућег гласа Твога (видети Јн. 11, 43), и Твојом благодаћу ће се преобразити у бољи и лепши облик. Сеје се у понижењу, диже се у слави; сеје се у слабости, устаје у снази; сеје се духовно тело, диже се духовно тело. Јер ово распадљиво мора да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност (1. Кор. 15:43–44 и 53). И тако са светом Црквом Твојом, „чај васкрсења мртвих и живота будућег века, амин“. Видим у Твојој светој речи да Ти немаш почетка и краја. Све ствари које си створио, као што су и настале, могу да умру, и као што нису постојале, тако их можда и нема. Оно што остаје зависи од Твоје свете воље и свемогуће силе. Али ти, као што остајеш без почетка, остаћеш без краја и не можеш да не будеш. Пре него што се појаве горе и створена земља и васељена, од века до века постојиш (Пс. 89,3). У почетку си Ти, Господе, основао земљу, и небеса су дело руку Твојих; они ће пропасти, а Ти ћеш остати; они ће се излизати као хаљину, и као одећа савићете их и промениће се; али Ти си исти, и године Твоје неће завршити (Пс. 102:26–28). И по томе видим да Ти једини имаш бесмртност и живиш у неприступачној светлости (1. Тим. 6, 16); Ти једини имаш живот вечни, само Ти имаш непроменљиви живот, и Ти си вечна вечност, и Ти си вечни, вечни живот, без Кога не можемо живети и бити живи, са Којим је извор живота (Пс. 35,10). Бити са Тобом је живот, без Тебе је очигледна смрт. Бити са Тобом је блаженство, бити без Тебе је проклетство. Бити са Тобом је утеха, радост и сладост; бити без Тебе туга и туга. Са Тобом истински живе они који живе, без Тебе мртви су они који живе, живе пред људима, али пред Твојим очима су мртви, остају у смрти. Онај ко се повлачи из живота је мртав; баш као онај у тами који се удаљава од светлости. Размишљајући о овоме, дрхтим и бојим се да се удаљим од Тебе, животе мој. Трудим се и трудим се да будем са Тобом, Твојим недостојним створењем. Не одбаци ме од присуства Твога и не одузми од мене Духа Свога Светога. Награди ме радошћу спасења Твога и ојачај ме Духом Господњим (Пс. 50:13–14). Ти си мој Створитељ, Ти си мој живот, Ти си моја снага, Господе, Ти си моја снага, Ти си мој Бог, Ти си моја радост. Шта је за мене на небу? А без Тебе шта ја желим на земљи? Изнемогло је тело моје и тело моје, Боже срца мога и удео мој, Боже, заувек. Јер гле, они који се удаљавају од Тебе ће погинути; Уништио си свакога ко чини прељубу од Тебе. И добро ми је да се сјединим са Богом, да се уздам у Господа (Пс. 72,25–28). Слушај усрдно, веома усрдно, душо моја, реч Писма: гле, они који се одвајају од Тебе погибаће. Чувајте се удаљавања од живота, да не бисте завршили смрћу; Чувај се да се удаљиш од светлости, да не останеш у тами. Грех удаљава од Бога и одваја од њега. Анђели су сагрешили и одступили од Бога и изгинули. Преци су згрешили у рају – удаљили се од Бога и умрли. И данас људи греше, удаљавају се од Бога и остају у смрти. Чувај се, душо моја, да не страдаш на исти начин. Приближите се животу – да живите у Њему и са Њим. Држите се светлости - нека имате светлост живота у себи. Приближите се блаженству – нека будете блажени. Приближи се добром Богу – па да будеш добар. Држите се суштинске радости и сласти – нека останете у утехи, радости и радости. Умри греху и таштини овога света – па ћеш живети за Бога. И добро је да се сјединим са Богом! Видим у Твојој светој речи да имаш неупоредиву и несхватљиву светост, којом се задивљени и ужаснути Анђели Твоји изабрани и свети, да се са трепетом и ужасом подстичу да кличу: Свет, Свет, Свет је Господ Саваот! (Иса. 6:3). И знам да је бити с Тобом живот, бити без Тебе смрт. Страшно је бити одвојен од Тебе, али је немогуће да неко осрамоћен и оскрнављен буде са Тобом. А ко је с Тобом, Светлост живота, у коме нема таме, жели да има заједништво, треба да буде и да ходи у светлости (1. Јованова 1, 5-7). Ово расуђивање ме учи да се бојим сваког греха и да се удаљим од њега, и да будем у покајању и скрушењу за прошле грехе, и да Ти се молим са смирењем и покајањем. Одврати лице Твоје од греха мојих и очисти сва безакоња моја (Пс. 50,11). Уклони, Господе, безакоња моја од мене, и бићу Твој, и бићу с Тобом. Јер ми је добро сјединити се са Богом. Видим у Твојој светој речи да си свуда и на сваком месту, и нема места где Ти суштински ниси присутан, и где ја нити ходам нити јесам, ја ходим и остајем пред Тобом; и шта год да радим, кажем, мислим, почињем, чиним пред Тобом, говорим, мислим и почињем. Ти све видиш и знаш, а видиш и знаш далеко боље од мене самог; и шта год да урадим, кажем, помислим или почнем, Ти запишеш у својој књизи, и наградићеш ме према мојим делима, мислима, речима и подухватима. Пошто си свуда, све видиш и знаш. Зато се нигде и ни у чему не могу сакрити од Тебе. Сви путеви моји су пред Тобом, Господе (Пс. 119, 168). Куда ћу ићи од Духа Твога, и куда ћу побећи од лица Твога? Ако се узнесем на небо – Ти си тамо; Ако ја одем у пакао, и ти ћеш бити тамо. Ако ујутро подигнем крила и смјестим се на ивицу мора, и тамо ће ме Твоја рука водити и Твоја десница ће ме држати. А ја рекох: „Можда ће ме тама сакрити?“ Али и ноћ је светла у мојој радости. Јер тама неће бити тамна од Тебе, и ноћ ће бити светла као дан (Пс. 139,7–12). Ово учење и размишљање учи ме да Те се увек бојим и да дрхтим, са страхом и стрепњом да живим и делам, чиним, говорим, мислим и почињем као деца пред својим оцем и као робови пред својим господаром, као поданици ходају пред својим царем и обраћају се њему, јер све се дешава пред Тобом, и све је отворено пред Твојим свевидећим оком и ништа није скривено. Из овога се учим свуда и на сваком месту да преклоним колена своја пред Тобом, и да Те понизно призивам, и да тражим милост од Тебе, и да на Тебе полажем своју наду: Ако и ходим усред сенке смртне, нећу се бојати зла, јер си Ти са мном (Пс. 23,4). Ти си помоћник мој, Теби певам, јер си Бог, Заштитник мој, Боже мој, милост моја (Пс. 58,18). Видим у Твојој светој речи да си Ти нематеријални Дух, Кога не можеш видети својим оком, нити чути својим ухом, нити додирнути својим рукама, нити осетити икаквим чулом, већ само оком вере и ума Ти видиш и познајеш. Бог је Дух (Јован 4:24). Из овога се учим да Те поштујем не суштином, него духом (јер се Дух духовно поштује) и клањам Ти се у духу и истини (исто). Господе, научи ме да Те поштујем и да Ти се клањам духом и истином. Видим у речи Твојој да нађеш начин да нас спасеш тамо, где ми то не видимо, и све водиш промисаоно и на добар крај. И по томе препознајем Твоју несхватљиву мудрост и чудим јој се. И видим да као што си све са премудрошћу створио (Пс. 103,24), тако и са премудрошћу све управљаш. И из овога се учим у свему, у своме благостању и невољи, да се ослањам на Твој премудри и чудесни Промисао. Све што ми је послано од Тебе, послано је на моје добро и на моје блаженство, као из извора свих добара (Јак. 1, 17). Ако ме узвисиш, добро је за мене. Ако ме понизиш, добро је за мене. Ако ми створиш радост, биће ми добро. Ако ме растужујеш, добро је за мене. Слава Теби, Боже, за све! Јер чиниш све да ме усрећиш. Благосиљаћу Господа у свако доба – и тужно и весело (Пс. 33,2). Тако од Твоје свете речи учим се познавати Тебе, Творца и Бога мог, и, знајући, да поштујем, и од тога примам велику и неизрециву корист души својој. Шта бих ја био да ме Твоја света реч није водила? Он би сигурно ходао и лутао, као слеп човек и као онај који ходи у тами, као сви народи који немају светиљку - Твоју реч - и не слушају је, ходају и варају се, и не познају Тебе, Творца свог, и благословом Твојим, који им Ти дајеш, задовољни, не препознају Тебе, Добротвора, уместо тога, Добротвора, него Творца нашег, треба да поштујемо творевине Створитељу и Добротвору, а ми морамо да узвратимо твојим створењима. Твоја света реч ме одвраћа од такве душегубне заблуде, и упућује на Тебе, Творче мој, и води ме к Теби, и да Тебе познам, и да Тебе јединог поштујем као Бога и Творца свога, и само Теби се клањам и служим, и учи Те да одајеш част. Много сам ти дужан за овај твој небески дар, Господе, и никако ти не могу узвратити. Благодарим Ти, човекољубиче, што си упалио ову своју божанску светиљку и ставио је пред свима, и преда мном, убогом. Гледајући у Њега, обасјавам се и просветљујем, и разумем и препознајем Тебе, Творца свог и Бога, и упућујем се на прави пут. У Твојој речи видим шта Творац од Његове разумне творевине, Господ од слуге Свога, Највиши Добротвор од онога коме чини добро дело, Бог захтева од човека, односно такво поштовање, потчињавање, обожавање, послушност и љубав, које ниједном створењу не треба дати. И из овога се учим да Те поштујем онолико колико уче моја вера и Твоја света реч. То ми моја савест говори и подстиче ме на такво поштовање. У твојој речи видим ко сам и ко ми је ближњи, и шта му дугујем, односно као што волим себе, тако треба да волим и њега, као човека и сродну природу, Тобом вољеног и преподобног; и да не радим за њега ништа што не желим за себе, а да он ради све што ја желим за себе. То сам му дужан, и то учим из речи светитеља Твога. У речи Твојој видим да Ти, као Творац, стараш о свему своме створењу тако да ни мала птица не падне на земљу без Твоје воље (Мт. 10, 29), а још више о човеку, кога је Он створио на Твоју слику и прилику. У томе видим да си Ти, чудесно и за наше умове несхватљиво Промисао, благонаклоно показао о сиромаху. Заиста, човек у својој творевини удостојен је од Тебе, Творца свог, више од све творевине Твоје, нарочитим саветом Твојим: Да створимо човека (Пост. 1, 26). Саздана по лику и подобију Твоме, створена света, чиста, непорочна, мудра и створена за вечно блаженство. Али, заведен заводљивим саветом зле змије, изгуби сву своју част и блаженство, и тако, одступивши од Тебе, Творца свог, пропаде. Ох, лош савет! О. жестоки пад! Паде човек и пропаде онај ко је створен по образу Божијем и по подобију Божијем, и створен за вечно блаженство. Адаме! где си ти (Пост. 3:9). Ах, моја драга творевина, створена рукама Мојим, створена по мом лику и по подобију моме, где си? Са које висине до какве подлости, из какве славе у какву срамоту, из које части у какву срамоту, из каквог си блаженства у какво проклетство пао! Зла змија превари Моју часну творевину; разбојник је отео и одвео у ропство човека који је створио Моје руке; жестока звер растргала је Моје драго дете на комаде (видети Пост. 37:33). Човек, будући у части, то није разумео, изједначио се са безумним зверима и постао им сличан (Пс. 49,13,21). Тако је пропао исконски човек, а и ми, његови синови. Али ти, добри, милостиви и човекољубиви Боже, ниси трпео да видиш сиромаха у погибији, него се смиловао на њега. Њему је дат закон Твој, да се он, који је отпао од Тебе, обрати и приведе Теби. Али он му је само показао своју слабост, а није га исцелио; осудио га и уплашио, и не утешио га; показао своје уништење, али га није спасио, и није могао да га спасе, пошто човек, тако тешко рањен и слаб, није могао да то испуни. Послао си изабране слуге Своје, пророке, палом човеку; и они само изобличаваше човека, и не помажу човеку, него указују на Онога који долази да спасе човека, и објављују Га, и тиме дадоше неку радост сиромаху: Ево долази (Мал. 3, 1), долази Спаситељ твој (Ис. 62, 11); Онај који долази (Пс. 117,26) долази брзо и неће да одуговлачи (Ис. 14,1). Коначно је дошло време, и по пресветој милости Својој послао си нам Сина Свог Јединородног, саприродног и сасуштинског и истородног с Тобом. И узе нам тело покорно, и роди се од пренепорочне Дјеве Мајке, и, будући Бог без почетка, беше у детињству, и, будући Цар Небески, поживе на земљи, о Њему си сведочио с неба пребожанским гласом Својим: Ово је Син мој љубљени, у коме је по мојој вољи; Слушајте Га (Матеј 17:5). Он је послат од Тебе, Боже наш и Творче, нама сиромасима да тражи и спасе нас, изгубљену творевину Твоју, као што је и Он сам утешно проповедао о љубави Твојој према нама недостојнима: тако је Бог заволео свет да је дао Сина Свога Јединородног, да ко верује у Њега не погине, него да има живот вечни. Јер Бог није послао свог Сина на свет да суди свету, него да се свет спасе кроз Њега (Јован 3:16–17). Дошавши к нама, објавио нам је пресвето благовољење Твоје и највишу милост Твоју; и светим Еванђељем Твојим, које си нам донео, срца наша, ојађена отровом змијиним, утешила и обрадовала се; проповедао нам је да оставиш грехе наше којима смо Тебе, Творца нашег и Бога нашега, разгневили, и кроз Њега нас призовеш, и отвориш двери вечног Царства Твога онима који верују у Њега и који Му се покоравају, као што је и Он Сам посведочио на нашу утеху: Дух Господњи је на мени; јер Ме је Он помазао да проповедам добру вест сиромасима, и посла Ме да исцељујем сломљене срца, да проповедам ослобођење заробљеницима, враћање вида слепима, да пустим на слободу оне који су потлачени, да проповедам годину угодну Господњу (Лука 4:18–19). Ову свеугодну и сверадосну вест од Тебе донео је нама, јадним грешницима, са људима, као човеку који је живео на земљи, и научио нас да верујемо у Тебе, и да Теби угађамо и да чинимо вољу Твоју примером Његовим, и показа нам пут у вечно Царство Твоје и призва нас, и пострадаше и умријеше за оне који не постадоше из мртвих, и одатле га примише, и одатле. и сео с десне стране Твоје, Боже и Оче. Тако Својим страдањем и смрћу и крвљу проливеном за нас, очистивши нас који верујемо у Њега од грехова наших, Он као пастир добри привуче Твоју изгубљену овцу к Теби, Оцу своме небеском. За тако човекољубиви, спасоносни, дивни, несхватљиви Промисао Твој, као и сви људи, тако и ја, убоги грешник, дугујем Ти много, Господе. Али шта да платим Господу за све што ми је дао? (Пс. 115:3). Славим Те, Оче, са Јединородним Сином Твојим и Пресветим Твојим Духом! Певам Твоју љубав према човечанству! Славим Твоју доброту и милост, недостојни и убоги грешни! Благословен је Господ Бог Израиљев, јер је посетио народ свој и створио му спасење, и подигао нам рог спасења у дому Давида слуге Свога (Лк. 1:68–69). Где бих био, грешник и прекршилац закона, ако не у уништењу и вечној смрти, лежећи као ничице? Јео бих, као демони, окусио бих вечно горке плодове својих сагрешења. Јер плата за грех је смрт (Рим. 6:23). Твоја доброта, милост и човекољубље нису ми дозволили да то учиним, али си ме тако чудесно спасао. Много сам Ти дужан, Господе, за ово. Благослови, душо моја, Господа и све што је у мени, свето име Његово. Благослови Господа, душо моја, и не заборави све награде Његове (Пс. 102,1–2) Видим у Твојој светој речи да је ђаво, зла древна змија, која је преварила моје прародитеље у рају, сада иста, љубоморна на наше блаженство, на које нас водиш благодаћу Јединородног Сина Твога, ходи као лав ричући, тражећи кога да прождере (1. Петр. 5, 8). Од овог нашег непријатеља, и сви који Те познају, и ја, недостојни, опомиње се добротом Твојом и чува свемоћна рука Твоја. О, како бих био неповређен, не би ли ме враг жива прогутао, да ме Твоја свемоћна рука није заштитила! Дугујем Ти много, Господе, и за ово. Благословен Господ, који нас не предаде зубима њиховим (Пс. 123,6). Али не остави ме, Господе (Пс. 37, 22), и до краја, него избави ме од злога (Мт. 6, 13). Устани, Господе Боже мој, подигни руку Своју, не заборави убоге своје до краја (Пс. 9,33). Не предај зверовима душу која Те слави; Не заборављајте убоге душе своје до краја (Пс. 73,19). Видим у светој речи Твојој да свети анђели Твоји, стојећи пред престолом славе Твоје и гледајући пресвето лице Твоје, штите оне који Те познају и боје се, и чувају их заповестима Твојим од злих демона (види Пс. 33,8), и послани су да служе онима који ће наследити спасење (Јевр. 1,14). Јер Ти не напушташ оне које си заволео и откупио поштеном Крвљу Јединороднога Сина Твога, него их преко светих слугу Твојих чуваш и водиш у покој вечни. Ја, недостојни и непристојни слуга Твој, удостојио сам се ове благодати Твоје, по милости Твојој. Дугујем Ти много, Господе, и за ово. Знам и са смирењем признајем да сам много згрешио Теби, Творцу и Богу мом, и кајем се, и видим друге грехе у својој савести, али друге не видим – и не видим више него што видим: ко може да разуме пад? (Пс. 18:13). Ја се кајем и јадим што кроз њих Ти, мој добри и човекољубиви Боже, мој Творче, мој Искупитељ, мој највиши Добротвор, Онај Кога свети анђели поштују, певају са страхом и трепетом, и Коме се клањају, - Тебе, Господе, ја, црв последњи, безумно сам много увредио. И колико сам пута Теби згрешио, толико пута си ме видео да грешим; и колико сам пута видео, толико си ме у доброти Својој поднео; и колико ме је пута претрпео, толико ме пута помиловао. И да си са мном поступио по пресветој правди Твојој, душа би моја одавно сишла у ад; али Твоја доброта и Твоја човекољубље и Твоје дуготрпљење уздржаше Те и не допусте мени, јадном грешнику, да погинем. Много сам Ти дужан, Господе, и за ову велику милост Твоју дугујем мени. Исповеди ми се, Господе Боже мој, свим срцем својим, и славићу име Твоје у векове, јер је велика милост Твоја на мени, и избавио си душу моју из пакла (Пс. 85,12–13). Од ових и других, које и не познајем, видим Твоја добра дела према мени, да ме Својом љубављу према мени и добротом, човекољубљем и дуготрпљењем и великодушношћу чуваш. Твоја доброта, Господе, је да још нисам пропао, још увек живим. Видим да ме водиш ка вечном спасењу, које си обећао онима који Те познају и поштују Те. Помилуј ме, убогог грешног, до краја, и благодаћу Јединородног Сина Твога, очисти све грехе моје, и спаси ме у живот вечни. Да будем ту са свим изабраницима Твојим за сва добра дела Твоја, благодарећи и славећи Те и славећи Те са Јединородним Сином Твојим и Пресветим Духом. Сада све ово видим делимично, али тамо ћу видети лицем у лице заувек, амин (1. Кор. 13,12). Из ових расуђивања видите, Кристијане: 1) Оно што дугујемо Богу, односно и ја и ти, дугујемо Њему све: да живимо, да се крећемо, то је Божија доброта, и шта год да радиш, како год Богу угађао – чак и да си целог живота патио за име Његово, а то не би било ништа – увек остајеш дужник Богу. Јер ми од Њега све примамо и све Му дугујемо! За саму чињеницу да нас је Он створио, ми не можемо да узвратимо ни на који начин или било шта, али шта је са другим Његовим безбројним и највишим благословима? Шта ћу узвратити Господу за све што ми је дао? (Пс. 115:3). Један одговор је ништа. 2) Одавде ћемо научити да Му понизно благодаримо од искрености нашег срца, и препознати своје недостатке и сиромаштво у томе што од Њега, као Добротвора, сваки дан и час примамо благодети, али не можемо ничим узвратити Добротвору. 3) Морамо Му захвалити за све благослове, а највише за Његову реч, као Његов највиши дар који нам је послао, и за спасоносни долазак Његовог Јединородног Сина, и Њега ради обећаног нам вечног живота и блаженства. У томе се открила неизрецива и несхватљива доброта и љубав Божија према нама. 4) Одавде видиш, Хришћанине, како си јадан и сиромашан, да не можеш ни минут живети без благослова Божијег. Јадан је и сиромашан онај ко нема хране, ко нема одећу, ко нема дом и тако даље. Све ово и друго немаш своје, него све примаш од Бога који је милосрђе богат. А да ти све ово Господ није дао, онда би био најсиромашнији и најпроклетији, више од свих створења. Сад видиш како си јадан и јадан. Препознај и признај своје сиромаштво и беду – нека те Господ, који је милосрђе богат, обогати. 5) Одавде видите да ми сами не можемо ништа зарадити од Бога, али све добијамо бесплатно из Његове великодушне руке. Он као добар и милосрђе богат, видећи наше сиромаштво и беду, отвара ризнице доброте Своје, и зато нам све бесплатно даје. Његова природа је таква да не може а да не чини добро. 6) Из богопознања ће уследити обнављање, исправљање, побожност и свети хришћански живот, као што си горе видео. Немогуће је истински познавати Бога и живети безбожно, јер је једно супротно другом. Немогуће је да се онај ко познаје Бога не исправи и не обнови, а што више зна, постаје исправљенији, обновљенији и бољи. 7) Одавде произилази да хришћани који живе безаконо не познају Бога, иако исповедају Његово свето име, и моле Му се, и иду у цркву, и причешћују се Тајнама Христовим итд. Апостол је о томе писао: И по томе знамо да Га познајемо ако заповести Његове држимо. Онај који каже: „Познајем га“, али не држи Његове заповести, лажов је, и истине нема у њему (1. Јованова 2:3–4). Сви такви људи остају у смрти, као да се удаљују од живота; живе телом, а душом су мртви; они живе пред светом, али умиру пред Богом. Јер је немогуће да онај који је оскврњен гресима има заједницу са светим Богом, а ако се неко одвоји од Њега, одвоји се од Живота, а то значи да је мртав, као што је написано: Сви који се удаљавају од Тебе погибаће (Пс. 73,27). Ту спадају блудници, прељубници, свакојаки скрнавитељи, злотвори и осветници, грабљивици, лопови и разбојници, клеветници и клеветници, заводници, варалице и лицемери и њима слични. Сви такви људи су се својим злим понашањем удаљили од Бога и зато остају у смрти. 8) Када се безаконик свим срцем обрати Богу и остане у истинском покајању, он ће поново живети благодаћу Божијом. Ако, грешни, хоћеш да живиш душом својом, а не само телом, онда се обрати свим срцем Богу – Животу који свакога оживотворује, и држи се Њега са вером и правдом, и заиста ћеш живети и сада и у будућем веку, и иако умреш, опет ћеш живети, и ући ћеш у васкрсење вечног живота. Хвалите Господа, сви народи; хвалите Га сви људи; јер је милост Његова према нама непоколебљива, и истина Господња је довека (Пс. 116,1-2). Слава Господу, душо моја. Хвалићу Господа у животу своме; Певаћу Богу своме докле год постојим (Пс. 145:1–2). Можда ће вас занимати: