¹⁰ А Јаков отиде од Вирсавеје идући у Харан.

¹¹ И дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту.

¹² И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху;

¹³ И гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом;

¹⁴ И семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом.

¹⁵ И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох.

¹⁶ А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах.

¹⁷ И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

²⁷ А кад се наврше ти дани, осмог дана и после нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ.

¹ И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена.

² И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена.

³ За кнеза су; сам кнез нека седа на њима да једе хлеб пред Господом; кроз трем од ових врата нека улази и истим путем нека излази.

⁴ И одведе ме к северним вратима пред дом; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње, и падох на лице своје.

¹ Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова;

² Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој.

³ Посла девојке своје, те зове сврх висина градских:

⁴ Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели:

⁵ Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила.

⁶ Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума.

⁷ Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг.

⁸ Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те.

⁹ Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више.

¹⁰ Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум.

¹¹ Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

³⁹ А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.

⁴⁰ И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.

⁴¹ И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,

⁴² И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.

⁴³ И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?

⁴⁴ Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.

⁴⁵ И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.

⁴⁶ И рече Марија: Велича душа моја Господа;

⁴⁷ И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,

⁴⁸ Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;

⁴⁹ Што ми учини величину силни, и свето име Његово;

⁵⁶ Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.

⁵ Јер ово да се мисли међу вама шта је и у Христу Исусу,

⁶ Који, ако је и био у обличју Божијем, није се отимао да се упореди с Богом;

⁷ Него је понизио сам себе узевши обличје слуге, поставши као и други људи и на очи нађе се као човек.

⁸ Понизио сам себе поставши послушан до саме смрти, а смрти крстове.

⁹ Зато и Бог Њега повиси, и дарова Му име које је веће од сваког имена.

¹⁰ Да се у име Исусово поклони свако колено оних који су на небу и на земљи и под земљом;

¹¹ И сваки језик да призна да је Господ Исус Христос на славу Бога Оца.

²⁰ Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне:

²¹ Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.

¹ Ово трећи пут идем ка вама; у устима два или три сведока остаће свака реч.

² Напред казах и напред говорим како у вас бивши други пут, и сад не будући код вас пишем онима који су пре сагрешили и свима осталима да ако дођем опет нећу поштедети.

³⁸ А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу.

³⁹ И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову.

⁴⁰ А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне.

⁴¹ А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много,

⁴² А само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.

²⁷ А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао!

²⁸ А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је.

²⁴ И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.

²⁵ Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.

²⁶ И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;

²⁷ И спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.

²⁸ Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.

²⁹ А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.

³⁰ И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?

³¹ Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;

³² А кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.

³³ И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.

³⁴ А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.

¹ Пазите да правду своју не чините пред људима да вас они виде; иначе плату немате од Оца свог који је на небесима.

² Кад дакле дајеш милостињу, не труби пред собом, као што чине лицемери по зборницама и по улицама да их хвале људи. Заиста вам кажем: примили су плату своју.

³ А ти кад чиниш милостињу, да не зна левица твоја шта чини десница твоја.

⁴ Тако да буде милостиња твоја тајна; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

⁵ И кад се молиш Богу, не буди као лицемери, који радо по зборницама и на раскршћу по улицама стоје и моле се да их виде људи. Заиста вам кажем да су примили плату своју.

⁶ А ти кад се молиш, уђи у клет своју, и затворивши врата своја, помоли се Оцу свом који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

⁷ А кад се молите, не говорите много ко незнабошци; јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени.

⁸ Ви дакле не будите као они; јер зна Отац ваш шта вам треба пре молитве ваше;

⁹ Овако дакле молите се ви: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје;

¹⁰ Да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу;

¹¹ Хлеб наш потребни дај нам данас;

¹² И опрости нам дугове наше као и ми што опраштамо дужницима својим;

¹³ И не наведи нас у напаст; но избави нас ода зла. Јер је Твоје царство, и сила, и слава ва век. Амин.

¹⁴ Јер ако опраштате људима грехе њихове, опростиће и вама Отац ваш небески.

¹⁵ Ако ли не опраштате људима грехе њихове, ни Отац ваш неће опростити вама грехе ваше.

¹⁶ А кад постите, не будите жалосни као лицемери; јер они начине бледа лица своја да их виде људи где посте. Заиста вам кажем да су примили плату своју.

¹⁷ А ти кад постиш, намажи главу своју, и лице своје умиј,

¹⁸ Да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности; и Отац твој који види тајно, платиће теби јавно.

¹⁹ Не сабирајте себи благо на земљи, где мољац и рђа квари, и где лупежи поткопавају и краду;

²⁰ Него сабирајте себи благо на небу, где ни мољац ни рђа не квари, и где лупежи не поткопавају и не краду.

²¹ Јер где је ваше благо, онде ће бити и срце ваше.

²² Свећа је телу око. Ако дакле буде око твоје здраво, све ће тело твоје светло бити.

²³ Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле видело што је у теби тама, а камоли тама?

²⁴ Нико не може два господара служити: јер или ће на једног мрзети, а другог љубити; или једном волети, а за другог не марити. Не можете Богу служити и мамони.

²⁵ Зато вам кажем: не брините се за живот свој, шта ћете јести, или шта ћете пити; ни за тело своје, у шта ћете се обући. Није ли живот претежнији од хране, и тело од одела?

²⁶ Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жњу, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих?

²⁷ А ко од вас бринући се може примакнути расту свом лакат један?

²⁸ И за одело што се бринете? Погледајте на љиљане у пољу како расту; не труде се нити преду.

²⁹ Али ја вам кажем да ни Соломун у свој својој слави не обуче се као један од њих.

³⁰ А кад траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни?

³¹ Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути?

³² Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово.

³³ Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати.

³⁴ Не брините се дакле за сутра; јер сутра бринуће се за се. Доста је сваком дану зла свог.