¹ После тога опет се јави Исус ученицима својим на мору тиверијадском. А јави се овако:

² Беху заједно Симон Петар и Тома, који се зваше близанац, и Натанаило из Кане галилејске, и синови Зеведејеви, и друга двојица од ученика Његових.

³ Рече им Симон Петар: Идем да ловим рибу. Рекоше му: Идемо и ми с тобом. Онда изиђоше и одмах седоше у лађу, и ону ноћ не ухватише ништа.

⁴ А кад би јутро, стаде Исус на брегу; али ученици не познаше да је Исус.

⁵ А Исус им рече: Децо! Еда ли шта имате за јело? Одговорише Му: Немамо.

⁶ А Он им рече: Баците мрежу с десне стране лађе, и наћи ћете. Онда бацише, и већ не могаху извући је од мноштва рибе.

⁷ Онда ученик онај кога љубљаше Исус рече Петру: То је Господ. А Симон Петар кад чу да је Господ, запреже се кошуљом, јер беше го, и скочи у море.

⁸ А други ученици дођоше на лађи, јер не беше далеко од земље него око двеста лаката, вукући мрежу са рибом.

⁹ Кад, дакле, изиђоше на земљу, видеше огањ наложен, и на њему метнуту рибу и хлеб.

¹⁰ Исус им рече: Принесите од рибе што сад ухватисте.

¹¹ А Симон Петар уђе и извуче мрежу на земљу пуну великих риба сто и педесет и три; и од толиког мноштва не продре се мрежа.

¹² Исус им рече: Ходите обедујте. А ниједан од ученика није смео да Га пита: Ко си ти? Видећи да је Господ.

¹³ А дође и Исус, и узе хлеб, и даде им, тако и рибу.

¹⁴ Ово се већ трећи пут јави Исус ученицима својим пошто устаде из мртвих.

⁹ Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима.

¹⁰ Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.

¹¹ До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,

¹² И трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;

¹³ Кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.

¹⁴ Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу.

¹⁵ Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.

¹⁶ Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.

¹² Захваљујући Богу и Оцу, који нас призва у део наследства светих у виделу;

¹³ Који нас избави од власти тамне, и премести нас у царство Сина љубави своје,

¹⁴ У коме имамо избављење крвљу Његовом и опроштење греха;

¹⁵ Који је обличје Бога што се не види, који је рођен пре сваке твари.

¹⁶ Јер кроз Њега би саздано све што је на небу и што је на земљи, што се види и што се не види, били престоли или господства или поглаварства, или власти: све се кроза Њ и за Њ сазда.

¹⁷ И Он је пре свега, и све је у Њему.

¹⁸ И Он је глава телу цркве, који је почетак и прворођени из мртвих, да буде Он у свему први;

¹⁴ И кад дођоше к народу, приступи к Њему човек клањајући Му се,

¹⁵ И говорећи: Господе! Помилуј сина мог; јер о мени бесни и мучи се врло; јер много пута пада у ватру, и много пута у воду.

¹⁶ И доведох га ученицима Твојим, и не могоше га исцелити.

¹⁷ А Исус одговарајући рече: О роде неверни и покварени! Докле ћу бити с вама? Докле ћу вас трпети? Доведите ми га амо.

¹⁸ И запрети му Исус; и ђаво изиђе из њега, и оздрави момче од оног часа.

¹⁹ Тада приступише ученици к Исусу и насамо рекоше Му: Зашто га ми не могасмо изгнати?

²⁰ А Исус рече им: За неверство ваше. Јер вам кажем заиста: ако имате вере колико зрно горушичино, рећи ћете гори овој: Пређи одавде тамо, и прећи ће, и ништа неће вам бити немогуће.

²¹ А овај се род изгони само молитвом и постом.

²² А кад су ходили по Галилеји, рече им Исус: Предаће се Син човечији у руке људске;

²³ И убиће Га, и трећи дан устаће. И невесели беху врло.

⁵¹ And it came to pass, when the time was come that he should be received up, he stedfastly set his face to go to Jerusalem,

⁵² And sent messengers before his face: and they went, and entered into a village of the Samaritans, to make ready for him.

⁵³ And they did not receive him, because his face was as though he would go to Jerusalem.

⁵⁴ And when his disciples James and John saw this, they said, Lord, wilt thou that we command fire to come down from heaven, and consume them, even as Elias did?

⁵⁵ But he turned, and rebuked them, and said, Ye know not what manner of spirit ye are of.

⁵⁶ For the Son of man is not come to destroy men’s lives, but to save them. And they went to another village.

²² All things are delivered to me of my Father: and no man knoweth who the Son is, but the Father; and who the Father is, but the Son, and he to whom the Son will reveal him.

²³ And he turned him unto his disciples, and said privately, Blessed are the eyes which see the things that ye see:

²⁴ For I tell you, that many prophets and kings have desired to see those things which ye see, and have not seen them; and to hear those things which ye hear, and have not heard them.

¹ Кад разуме, дакле, Господ да су чули фарисеји да Исус више ученика добија и крштава него Јован

² (Исус пак сам не крштаваше него ученици Његови),

³ Остави Јудеју, и отиде опет у Галилеју.

⁴ А ваљало Му је проћи кроз Самарију.

⁵ Тако дође у град самаријски који се зове Сихар, близу села које даде Јаков Јосифу, сину свом.

⁶ А онде беше извор Јаковљев; и Исус уморан од пута сеђаше на извору; а беше око шестог сахата.

⁷ Дође жена Самарјанка да захвати воде; рече јој Исус; дај ми да пијем.

⁸ (Јер ученици Његови беху отишли у град да купе јела.)

⁹ Рече Му жена Самарјанка; како ти, Јеврејин будући, можеш искати од мене, жене Самарјанке, да пијеш? Јер се Јевреји не мешају са Самарјанима.

¹⁰ Одговори Исус и рече јој: Да ти знаш дар Божји, и ко је тај који ти говори: Дај ми да пијем, ти би искала у Њега и дао би ти воду живу.

¹¹ Рече Му жена: Господе! Ни захватити немаш чим, а студенац је дубок; одакле ћеш дакле узети воду живу?

¹² Еда ли си ти већи од нашег оца Јакова, који нам даде овај студенац, и он из њега пијаше и синови његови и стока његова?

¹³ Одговори исус и рече јој: Сваки који пије од ове воде опет ће ожеднети;

¹⁴ А који пије од воде коју ћу му ја дати неће ожеднети довека; него вода што ћу му ја дати биће у њему извор воде која тече у живот вечни.

¹⁵ Рече Му жена: Господе! Дај ми те воде да не жедним нити да долазим овамо на воду.

¹⁶ Рече јој Исус: Иди зовни мужа свог, и дођи овамо.

¹⁷ Одговори жена и рече Му: Немам мужа. Рече јој Исус: Добро си казала: Немам мужа;

¹⁸ Јер си пет мужева имала, и сад кога имаш није ти муж; то си право казала.

¹⁹ Рече Му жена: Господе! Видим да си ти пророк.

²⁰ Оци наши молише се Богу на овој гори, а ви кажете да је у Јерусалиму место где се треба молити.

²¹ Рече јој Исус: Жено! Веруј ми да иде време кад се нећете молити Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.

²² Ви не знате чему се молите; а ми знамо чему се молимо: јер је спасење од Јевреја.

²³ Али иде време, и већ је настало, кад ће се прави богомољци молити Оцу духом и истином, јер Отац хоће такве богомољце.

²⁴ Бог је Дух; и који Му се моле, духом и истином треба да се моле.

²⁵ Рече Му жена: Знам да ће доћи Месија који се зове Христос, кад Он дође казаће нам све.

²⁶ Рече јој Исус: Ја сам који с тобом говорим.

²⁷ И тада дођоше ученици Његови, и чуђаху се где говораше са женом; али ниједан не рече: Шта хоћеш? Или шта говориш с њом?

²⁸ А жена остави судове своје и отиде у град и рече људима:

²⁹ Ходите да видите човека који ми каза све што сам учинила: да није то Христос?

³⁰ Изиђоше, дакле, из града и пођоше к Њему.

³¹ А ученици Његови мољаху Га, међутим, говорећи: Рави! Једи.

³² А Он им рече: Ја имам јело да једем за које ви не знате.

³³ Тада ученици говораху међу собом: Већ ако Му ко донесе да једе?

³⁴ А Он им рече: Јело је моје да извршим вољу Оног који ме је послао, и да свршим Његов посао.

³⁵ Не кажете ли ви да су још четири месеца па ће жетва приспети? Ето, велим вам: подигните очи своје и видите њиве како су већ жуте за жетву.

³⁶ И који жње прима плату, и сабира род за живот вечни, да се радују заједно и који сеје и који жње;

³⁷ Јер је у том истинита беседа да је други који сеје а други који жње.

³⁸ Ја вас послах да жњете где се ви не трудисте; други се трудише, а ви у посао њихов уђосте.

³⁹ И из града оног многи од Самарјана вероваше Га за беседу жене која сведочаше: Каза ми све што сам учинила.

⁴⁰ Кад дођоше, дакле, Самарјани к Њему, мољаху Га да би остао код њих; и онде оста два дана.

⁴¹ И много их више верова за Његову беседу.

⁴² А жени говораху: Сад не верујемо више за твоју беседу, јер сами чусмо и познасмо да је Овај заиста спас свету, Христос.

⁴³ А после два дана изиђе оданде, и отиде у Галилеју:

⁴⁴ Јер сам Исус сведочаше да пророк на својој постојбини нема части.

⁴⁵ А кад дође у Галилеју, примише Га Галилејци који беху видели све што учини у Јерусалиму на празник; јер и они идоше на празник.

⁴⁶ Дође пак Исус опет у Кану галилејску, где претвори воду у вино. И беше неки царев човек чији син боловаше у Капернауму.

⁴⁷ Овај чувши да Исус дође из Јудеје у Галилеју, дође к Њему и мољаше Га да сиђе и да му исцели сина; јер беше на самрти.

⁴⁸ И рече му Исус: Ако не видите знака и чудеса, не верујете.

⁴⁹ Рече Му царев човек: Господе! Сиђи док није умрло дете моје.

⁵⁰ Рече му Исус: Иди, син је твој здрав. И верова човек речи коју му рече Исус, и пође.

⁵¹ И одмах кад он силажаше, гле, сретоше га слуге његове и јавише му говорећи: Син је твој здрав.

⁵² Тада питаше за сахат у који му лакше би; и казаше му: Јуче у седмом сахату пусти га грозница.

⁵³ Тада разуме отац да беше онај сахат у који му рече Исус: Син је твој здрав. И верова он и сва кућа његова.

⁵⁴ Ово опет друго чудо учини Исус кад дође из Јудеје у Галилеју.