¹² И рече Господ Мојсију: Попни се к мени на гору, и остани овде, и даћу ти плоче од камена, закон и заповести, које сам написао да их учиш.

¹³ Тада уста Мојсије с Исусом, који га служаше, и изађе Мојсије на гору Божију.

¹⁴ А старешинама рече: Седите ту док се вратимо к вама; а ето Арон и Ор с вама; ко би имао шта, нека иде к њима.

¹⁵ И отиде Мојсије на гору, а облак покри гору.

¹⁶ И беше слава Господња на гори Синајској, и облак је покриваше шест дана; а у седми дан викну Мојсија испред облака.

¹⁷ И слава Господња беше по виђењу као огањ који сажиже на врх горе пред синовима Израиљевим.

¹⁸ И Мојсије уђе усред облака, и попе се на гору; и оста Мојсије на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи.

¹ The Lord spoke to Moses face to face, as one speaks to one’s friend. Then he would return to the camp; but the young servant, Jesus, son of Navi, did not leave the tent. Moses said to the Lord, ‘See, you say to me, “Bring up this people”; but you have not shown me whom you will send with me. Yet you have said to me, “I know you above all others, and you have also found favour in my sight.” Now if I have found favour in your sight, show yourself to me, so that I may see you and find favour in your sight, that I may know that this great nation is your people.‘ And the Lord said to him, ‘I myself will go before you, and I will give you rest.’ And he said to him, ‘If you will not go with us yourself, do not carry me up from here. For how shall it be truly known that I have found favour in your sight, I and your people, unless you go with us? In this way, we shall be glorified, I and your people, more than all the nations.’ The Lord said to Moses, ‘For you I will do this word that you have spoken; for you have found favour in my sight, and I know you above all others.’ Moses said, ‘Show me your own glory.’ And he said, ‘I will pass by you in my glory, and will proclaim before you my name, “The Lord”; and I will be have mercy on those on whom I will have mercy, and will have pity on those on whom I will have pity.’ And he said, ‘You cannot see my face; for no human shall see my face and live.’ And the Lord said, ‘See, there is a place by me; stand on the rock. And while my glory passes by I will put you in a cleft of the rock, and I will cover you with my hand until I have passed by; then I will take away my hand, and you shall see my back; but my face shall not be seen by you.’ So Moses rose early in the morning and went up on Mount Sina, as the Lord had commanded him. The Lord descended in the cloud and stood with him there, and proclaimed the name, ‘The Lord. The Lord passed before his face, and proclaimed, ‘The Lord, the Lord, God compassionate and merciful, slow to anger, and full of mercy and true’. And Moses quickly bowed to the earth, and worshipped the Lord.

¹ And Elias heard and was afraid; he arose and fled for his life, and came to Beersheba, in the land of Juda; he left his servant there. But he himself went a day’s journey into the wilderness, and came and sat down under a solitary broom tree. Then he lay down under the broom tree and fell asleep. Suddenly someone touched him and said to him, ‘Arise and eat and drink, for you have a long journey.’ Elias looked, and there at his head was a cake of flour and a jar of water. He arose, ate and drank, and slept again. The angel of the Lord came a second time, touched him, and said, ‘Arise and eat and drink, for you have a long journey.’ He arose, and ate and drank; then he went in the strength of that food forty days and forty nights to mount Horeb. There he entered a cave, and spent the night there. Then the word of the Lord came to him, saying, ‘Go forth, and stand upon the mount before the Lord. And behold, the Lord will pass by.’ And a great and strong wind rent the mountains, and broke in pieces the rocks before the Lord, but the Lord was not in the wind; and after the wind an earthquake, but the Lord was not in the earthquake; and after the earthquake a fire, but the Lord was not in the fire; and after the fire the sound of a gentle breeze. And when Elias heard it, he wrapped his face in his mantle and went out and stood by the cave. Then the Lord said to him, ‘Go, return to your way and you will come to the desert way of Damascus; and you shall anoint Elissaios son of Shaphat as prophet in your place.’

²⁸ А кад прође осам дана после оних речи, узе Петра и Јована и Јакова и изиђе на гору да се помоли Богу.

²⁹ И кад се мољаше постаде лице Његово другачије, и одело Његово бело и сјајно.

³⁰ И гле, два човека говораху с Њим, који беху Мојсије и Илија.

³¹ Показаше се у слави, и говораху о изласку Његовом који Му је требало свршити у Јерусалиму.

³² А Петар и који беху с њим беху заспали; али пробудивши се видеше славу Његову и два човека који с Њим стајаху.

³³ И кад се одвојише од Њега рече Петар Исусу: Учитељу! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: једну Теби, и једну Мојсију, и једну Илији: не знајући шта говораше.

³⁴ А док Он то говораше дође облак и заклони их; и уплашише се кад зађоше у облак.

³⁵ И чу се глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, Њега послушајте.

³⁶ И кад се чујаше глас нађе се Исус сам. И они ућуташе, и ником не јавише ништа у оне дане од оног шта видеше.

¹⁰ Зато, браћо, постарајте се још већма да своју службу и избор утврдите; јер чинећи ово нећете погрешити никад;

¹¹ Јер вам се тако обилно допусти улазак у вечно царство Господа нашег и спаса Исуса Христа.

¹² Зато се нећу оленити опомињати вам једнако ово, ако и знате и утврђени сте у овој истини;

¹³ Јер мислим да је право докле сам год у овом телу да вас будим опомињањем,

¹⁴ Знајући да ћу скоро тело своје одбацити као што ми каза и Господ наш Исус Христос.

¹⁵ А трудићу се свакако да се и по растанку мом можете опомињати овог;

¹⁶ Јер вам не показасмо силу и долазак Господа нашег Исуса Христа по приповеткама мудро измишљеним, него смо сами видели славу Његову.

¹⁷ Јер он прими од Бога Оца част и славу кад дође к Њему такав глас: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи.

¹⁸ И овај глас ми чусмо где сиђе с неба кад бејасмо с Њим на светој гори.

¹⁹ И имамо најпоузданију пророчку реч, и добро чините што пазите на њу, као на видело које светли у тамном месту, докле дан не осване и даница се не роди у срцима вашим.

⁶ А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

⁷ Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?

⁸ Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?

⁹ Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.

¹⁰ Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.

¹¹ Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.

¹² Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

¹³ Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.

¹⁴ Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

¹⁵ Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

¹⁶ Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?

¹⁷ Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

¹⁸ Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.

¹⁹ Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.

¹ И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована брата његовог, и изведе их на гору високу саме.

² И преобрази се пред њима, и засја се лице Његово као сунце а хаљине Његове постадоше беле као светлост.

³ И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.

⁴ А Петар одговарајући рече Исусу: Господе! Добро нам је овде бити; ако хоћеш да начинимо овде три сенице: Теби једну, а Мојсију једну, а једну Илији.

⁵ Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их; и гле, глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни, који је по мојој вољи; Њега послушајте.

⁶ И чувши ученици падоше ничице, и уплашише се врло.

⁷ И приступивши Исус дохвати их се, и рече: Устаните, и не бојте се.

⁸ А они подигнувши очи своје никога не видеше до Исуса самог.

⁹ И силазећи с горе заповеди им Исус говорећи: Ником не казујте шта сте видели док Син човечији из мртвих не устане.

¹⁷ И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

¹⁸ Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

¹⁹ И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

²⁰ Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

²¹ А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

²² А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

²³ И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

²⁴ И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

²⁵ А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

²⁶ Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

²⁷ И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

²⁸ Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

¹ Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

² Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

³ А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.

⁴ И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

⁵ Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

⁶ Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.

⁷ А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?

⁸ Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?

⁹ А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

¹⁰ Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

¹¹ Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

¹² Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.

¹³ А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.

¹⁴ Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

¹⁵ Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.

¹⁶ А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.

¹⁷ И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

¹⁸ И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?

¹⁹ А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

²⁰ Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.

²¹ А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

²² А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

²³ А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

²⁴ А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

²⁵ Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

²⁶ А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

²⁷ А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.

²⁸ А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.

²⁹ А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,

³⁰ Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.

³¹ Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.

³² Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,

³³ И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.

³⁴ И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.

³⁵ А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.

³⁶ А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

³⁷ И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

³⁸ И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.

³⁹ И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.

⁴⁰ И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га

⁴¹ Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.

⁴² А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.

⁴³ И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.